Uvoz jeftine nafte u Srbiju: Nada poslednja umire
Kako sada stvari stoje, Srbija od 5. novembra naftovodom neće moći da transportuje naftu ruskog porekla.
Foto: Pixabay
To znači da će za kupovinu "crnog zlata" biti prinuđena da godišnje izdvaja otprilike milijardu evra više. Međutim, u poslednje vreme u Evropi se čuju glasovi koji drugačije, reklo bi se realnije, gledaju na evropsku krizu.
Mada se o uvođenju ograničenja Srbiji govori već nekoliko meseci, tek je pri definisanju osmog kruga sankcija prema Rusiji pod udar došla i Srbija. Do sada su i u Briselu prihvatali ono što bi moralo biti jasno u politiku iole upućenom - nema baš nikakvog razloga za kažnjavanje Srbije. Zvanični Beograd je ne samo osudio napad Rusije na Ukrajinu, već nije ni priznao rusku aneksiju nekoliko ukrajinskih regiona i time se politički jasno izjasnio.
Glavni razlog
Niko ni ne spominje bilo kakav osnov za sankcije. Pošto nije članica Evropske unije, Srbija nema ni obavezu da prihvata odluke Brisela o uvođenju sankcija i da se pridruži kaznenom konvoju. Uostalom, ne mali broj zemalja, Turska, Gruzija, Moldavija, koje poput Srbije dugo vode pregovore o eventualnom učlanjenju, takođe se nisu opredelile za sankcionisanje. I ne trpe nikakve posledice.
Ali, Beograd je ošinut korbačem samo zato što je odlučio da u prvi plan stavi interese sopstvenog stanovništva i privrede. Nije teško uočiti da odnos prema ratu na istoku Starog kontinenta teško da može biti razlog, pogotovo ne jedini, zašto se Evropska unija ljuti na Beograd i koristi svaku prilku da ga, makar i bez osnova, kazni.
Nije teško ni zapaziti da uporedo sa pritiskanjem Srbije da uvede sankcije Rusiji, u Briselu neprekidno obnavljaju zahtev da Beograd, manje ili više eksplicitno, prizna Kosovo kao samostalnu državu. Kako i po Rezoluciji UN 1244 suverinitet južne pokrajine još uvek pripada Srbiji, i Briselu je jasno da legalnim političkim sredstvima teško može ostvariti plan. Stoga se odlučio da Srbiju pritiska zaobilazno, čim se nađe ili iskonstruiše zgodan povod.
Polovina berzanske cene
Najveća kriza u Evropi posle Drugog svetskog rata je odlična, idealna prilika za zaobilazna kažnjavanja, posebno malih. Nezadovoljni učinkom dosadašnjih u sedam etapa postupno intenziviranih kaznenih mera, SAD i EU su se odlučili za osmi krug, u kome je glavni novitet zabrana svim članicama EU i SAD (i Kanadi, Japanu, V. Britaniji, Australiji i J. Koreji, koje su se dobrovoljno priključile) kupovine ruske nafte po ceni iznad polovine berzanske. Uorkos snažnim i obuhvatnim dosadašnjim merama, ruska ekonomija nije slomljena, najviše stoga što je ekstreman rast cena energenata nadoknadio sve ono što je sankcijama uskraćeno. Kako izvoz fosilnih govora čini 75 odsto ukupnog ruskog inoplasmana i puni polovinu budžeta, očito da je po Rusiju najgore ukoliko ne bi uspevala da proda atraktivne energente u vreme rekordnih cena.
SAD i EU su otišle i korak dalje, pa su predvidele kazne za sve pravne subjkete iz "Zapadnog bloka" koji pri ovakvim aranžmanima budu pružali transportne, lučke ili pravne usluge. Cilj je, očito, lišiti Moskvu deviznih prihoda. Tako se i Jadranskom naftovodu praktično zabranjuje da od 5. Novembra transportuje naftu ruskog porekla.
Razumevanje u Briselu
Naravno da su predviđeni izuzeci od pravila, za one zemlje koje bi striktnom primenom ekonomski bile snažno pogođene. Tako su Češka, Mađarska, Slovačka i Bugarska izuzete, a dugo je izgledalo da će biti i zemlje Zapadnog Balkana. Reč je o državama za čije ekonomije bi bio prevelik teret da za barel nafte izdvajaju 22-23 dolara više (otprilike 280 dolara po toni) kupujući na tržištu nerusku sirovinu. Kako Srbija godišnje uvozi oko 3,2 miliona tona "crnog zlata" razlika je oko 900 miliona dolara godišnje.
Čak je i u Briselu bilo razumevanja za neugodnu poziciju Srbije, te je u Evropskoj komisiji je pripremljen predlog da se Janafu dopusti transport ruske nafte za potrebe ovih država. No, Hrvatska je bila protiv ove incijative, pridružili su joj se Poljska i Litvanija, pa je predlog ostao na stolu. Istina, u Briselu su obećali da će, mada nemaju obavezu, još jednom razmotriti ceo slučaj.
Glasovi nade
Postavlja se pitanje šta može da uradi Srbija kako bi njena jedina naftna kompanija na tržištu slobodno kupovala fosilna goriva. Sem što može svuda gde ima smisla objašnjavati sopstvenu poziciju i interese, malo šta drugo. Pogotovo ne može da učini bilo kakav praktičan i potez sa konkretnim efektom. Bez izlaska na more i cevne spojnice do Rusije, najvećeg prodavca nafte, zavisi od drugih, pre svega Evropske unije i okolne zemlje preko koje do mora i tankera vodi jedini ovdašnji naftovod.
Nada da će Srbija uvoziti rusku, jeftiniju, naftu, ipak, postoji. Mada se u Ukrajini sve žešće puca, u poslednje vreme kao da se i u Evropi promaljaju glasovi koji drugačije sagledavaju energetsku krizu. Prvi put kao penzionerka, oglasila se bivša kancelarka Nemačke Angela Merkel. Osudujući Rusiju za upad u Ukrajinu, istakla je potrebu da se ponovo uspostave odnosi sa Moskvom, pogotovo energetski.
Bugarski premijer Radev se usprotivio nameri da se, slično nafti, ograniči i cena pri kupovini ruskog gasa, a na prvom skupu Evropske političke zajednice u Pragu predstavnici kavkaskih država izložili su svoja, bitno drugačija od evropskih.
Pročitaj još
Sugestije iz ambasada
U aktuelnoj situaciji Srbija zauzima jasan politički, ali neutralan vojni stav, slično poziciji Švedske, Portugalije ili Švajcarske koje su tokom Drugog svetskog rata sebe proglasile vojno neutralnim, što su obe zaraćene stranke poštovale. Danas Zapadni blok kao da se poziva na jezuitsko načelo "ko nije sa nama taj je protiv nas".
Iznenađuje nekoliko srpskih stranaka i opozicionih političara koji su izneli stav da bi Srbija trebalo da uvede Rusiji sankcije i udovolji Briselu. Srpska ekonomija se u jugoslovenskom periodu decenijama razvijala oslanjanjem na jeftinu energiju i sada teško može opstati bez ove uporišne tačke. Investicije kojima se hvalimo su proteklih godina stigle ponajviše primamljene upravo niskim energetskim troškovima u Srbiji.
Koliko god su nam značajni kapital i ulaganja sa Zapada, toliko nam je važna i povoljna cene gasa, bafte i dizela. Izgubimo bilo jedno, bilo drugo, loše nam se piše. Previše izložena sugestijama iz ambasada SAD i EU, građanska opozicija kao da zaboravlja da je sarađivati sa oba bloka uobičajeno i poželjno ponašanje, a da prekid saradnje vodi (samo)destrukciji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Robne rezerve otkupljuju deo ovogodišnjeg roda pšenice
16.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pokrenuta inicijativa da Direkcija za robne rezerve, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice "po stimulativnijoj ceni".
Srpska IT asocijacija: Ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora
16.06.2025.•
4
Srpska IT Asocijacija (SITA) saopštila je da je zabrinuta zbog nenajavljene odluke Vlade Srbije da ukine Uredbu o podsticajima za poslodavce koji zapošljavaju novonaseljena lica.
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
11
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
10
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Crna Gora odbacila mogućnost da se Srbija uključi u tender za koncesije aerodroma
11.06.2025.•
5
Ministarstvo saobraćaja Crne Gore je odbacilo mogućnost uključenja Srbije u tekući tender za 30-godišnje koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat.
Komentari 12
Neinformisan
Anonimus
realno
Mislili su da ipak nece ili malo digli galamu pa kad se sve nastavi redovno, ispasce kao neki junaci ?
Mada, kad citam forume i komentare, pola njih ne zna sta je juce jelo a ne sta su nam najavili jos pre par meseci.
Sto se para tice, sta je za Srbiju milijarda vise, svakako su sve ovo vreme prodavali gorivo za 30% vise a svakako prodavali naftu koju su dobijali jeftinije ili iz zaliha. Na kraju krajeva, ako su imali 600 miliona evra za prava prenosa Evrolige ili ako se ima za 5000 dinara za sve omladince u Srbiji, pa sta je onda milijarda vise za naftu ? Svakako ce opet dici cene i preko nasih ledja prebiti to sto moraju da placaju naftu po regularnoj ceni a ne povlastenoj.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar