Uvoz jeftine nafte u Srbiju: Nada poslednja umire

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

11.10.2022.

09:53

Kako sada stvari stoje, Srbija od 5. novembra naftovodom neće moći da transportuje naftu ruskog porekla.

Uvoz jeftine nafte u Srbiju: Nada poslednja umire

Foto: Pixabay

To znači da će za kupovinu "crnog zlata" biti prinuđena da godišnje izdvaja otprilike milijardu evra više. Međutim, u poslednje vreme u Evropi se čuju glasovi koji drugačije, reklo bi se realnije, gledaju na evropsku krizu.

Mada se o uvođenju ograničenja Srbiji govori već nekoliko meseci, tek je pri definisanju osmog kruga sankcija prema Rusiji pod udar došla i Srbija. Do sada su i u Briselu prihvatali ono što bi moralo biti jasno u politiku iole upućenom - nema baš nikakvog razloga za kažnjavanje Srbije. Zvanični Beograd je ne samo osudio napad Rusije na Ukrajinu, već nije ni priznao rusku aneksiju nekoliko ukrajinskih regiona i time se politički jasno izjasnio.

Glavni razlog

Niko ni ne spominje bilo kakav osnov za sankcije. Pošto nije članica Evropske unije, Srbija nema ni obavezu da prihvata odluke Brisela o uvođenju sankcija i da se pridruži kaznenom konvoju. Uostalom, ne mali broj zemalja, Turska, Gruzija, Moldavija, koje poput Srbije dugo vode pregovore o eventualnom učlanjenju, takođe se nisu opredelile za sankcionisanje. I ne trpe nikakve posledice.

Ali, Beograd je ošinut korbačem samo zato što je odlučio da u prvi plan stavi interese sopstvenog stanovništva i privrede. Nije teško uočiti da odnos prema ratu na istoku Starog kontinenta teško da može biti razlog, pogotovo ne jedini, zašto se Evropska unija ljuti na Beograd i koristi svaku prilku da ga, makar i bez osnova, kazni.

Nije teško ni zapaziti da uporedo sa pritiskanjem Srbije da uvede sankcije Rusiji, u Briselu neprekidno obnavljaju zahtev da Beograd, manje ili više eksplicitno, prizna Kosovo kao samostalnu državu. Kako i po Rezoluciji UN 1244 suverinitet južne pokrajine još uvek pripada Srbiji, i Briselu je jasno da legalnim političkim sredstvima teško može ostvariti plan. Stoga se odlučio da Srbiju pritiska zaobilazno, čim se nađe ili iskonstruiše zgodan povod.

Polovina berzanske cene

Najveća kriza u Evropi posle Drugog svetskog rata je odlična, idealna prilika za zaobilazna kažnjavanja, posebno malih. Nezadovoljni učinkom dosadašnjih u sedam etapa postupno intenziviranih kaznenih mera, SAD i EU su se odlučili za osmi krug, u kome je glavni novitet zabrana svim članicama EU i SAD (i Kanadi, Japanu, V. Britaniji, Australiji i J. Koreji, koje su se dobrovoljno priključile) kupovine ruske nafte po ceni iznad polovine berzanske. Uorkos snažnim i obuhvatnim dosadašnjim merama, ruska ekonomija nije slomljena, najviše stoga što je ekstreman rast cena energenata nadoknadio sve ono što je sankcijama uskraćeno. Kako izvoz fosilnih govora čini 75 odsto ukupnog ruskog inoplasmana i puni polovinu budžeta, očito da je po Rusiju najgore ukoliko ne bi uspevala da proda atraktivne energente u vreme rekordnih cena.

SAD i EU su otišle i korak dalje, pa su predvidele kazne za sve pravne subjkete iz "Zapadnog bloka" koji pri ovakvim aranžmanima budu pružali transportne, lučke ili pravne usluge. Cilj je, očito, lišiti Moskvu deviznih prihoda. Tako se i Jadranskom naftovodu praktično zabranjuje da od 5. Novembra transportuje naftu ruskog porekla.

Razumevanje u Briselu

Naravno da su predviđeni izuzeci od pravila, za one zemlje koje bi striktnom primenom ekonomski bile snažno pogođene. Tako su Češka, Mađarska, Slovačka i Bugarska izuzete, a dugo je izgledalo da će biti i zemlje Zapadnog Balkana. Reč je o državama za čije ekonomije bi bio prevelik teret da za barel nafte izdvajaju 22-23 dolara više (otprilike 280 dolara po toni) kupujući na tržištu nerusku sirovinu. Kako Srbija godišnje uvozi oko 3,2 miliona tona "crnog zlata" razlika je oko 900 miliona dolara godišnje.

Čak je i u Briselu bilo razumevanja za neugodnu poziciju Srbije, te je u Evropskoj komisiji je pripremljen predlog da se Janafu dopusti transport ruske nafte za potrebe ovih država. No, Hrvatska je bila protiv ove incijative, pridružili su joj se Poljska i Litvanija, pa je predlog ostao na stolu. Istina, u Briselu su obećali da će, mada nemaju obavezu, još jednom razmotriti ceo slučaj.

Glasovi nade

Postavlja se pitanje šta može da uradi Srbija kako bi njena jedina naftna kompanija na tržištu slobodno kupovala fosilna goriva. Sem što može svuda gde ima smisla objašnjavati sopstvenu poziciju i interese, malo šta drugo. Pogotovo ne može da učini bilo kakav praktičan i potez sa konkretnim efektom. Bez izlaska na more i cevne spojnice do Rusije, najvećeg prodavca nafte, zavisi od drugih, pre svega Evropske unije i okolne zemlje preko koje do mora i tankera vodi jedini ovdašnji naftovod.

Nada da će Srbija uvoziti rusku, jeftiniju, naftu, ipak, postoji. Mada se u Ukrajini sve žešće puca, u poslednje vreme kao da se i u Evropi promaljaju glasovi koji drugačije sagledavaju energetsku krizu. Prvi put kao penzionerka, oglasila se bivša kancelarka Nemačke Angela Merkel. Osudujući Rusiju za upad u Ukrajinu, istakla je potrebu da se ponovo uspostave odnosi sa Moskvom, pogotovo energetski.

Bugarski premijer Radev se usprotivio nameri da se, slično nafti, ograniči i cena pri kupovini ruskog gasa, a na prvom skupu Evropske političke zajednice u Pragu predstavnici kavkaskih država izložili su svoja, bitno drugačija od evropskih.

Sugestije iz ambasada

U aktuelnoj situaciji Srbija zauzima jasan politički, ali neutralan vojni stav, slično poziciji Švedske, Portugalije ili Švajcarske koje su tokom Drugog svetskog rata sebe proglasile vojno neutralnim, što su obe zaraćene stranke poštovale. Danas Zapadni blok kao da se poziva na jezuitsko načelo "ko nije sa nama taj je protiv nas".

Iznenađuje nekoliko srpskih stranaka i opozicionih političara koji su izneli stav da bi Srbija trebalo da uvede Rusiji sankcije i udovolji Briselu. Srpska ekonomija se u jugoslovenskom periodu decenijama razvijala oslanjanjem na jeftinu energiju i sada teško može opstati bez ove uporišne tačke. Investicije kojima se hvalimo su proteklih godina stigle ponajviše primamljene upravo niskim energetskim troškovima u Srbiji.

Koliko god su nam značajni kapital i ulaganja sa Zapada, toliko nam je važna i povoljna cene gasa, bafte i dizela. Izgubimo bilo jedno, bilo drugo, loše nam se piše. Previše izložena sugestijama iz ambasada SAD i EU, građanska opozicija kao da zaboravlja da je sarađivati sa oba bloka uobičajeno i poželjno ponašanje, a da prekid saradnje vodi (samo)destrukciji.

Teme

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Neinformisan

11.10.2022 • 16:14

Loš tekst

Kao da čitam nspm analitičare. O kojim delovima navedenih zemalja se govori? Gruzija od 2008. i nasilnog oduzimanja trećine teritorije nema nikakve odnose sa rusima; gotovo pola Moldavije je faktički već pripojeno moskovima, Turska koja snabdeva UA sa barjaktarima a veći deo nafte uzima iz Azerbejdžana i delova Sirije koje kontroliše, srpsko rukovodstvo koje "brine o interesima stanovnište i privrede", pa nam dobro ide kao da smo u Diznilendu itd, itd. Lep tekst za sputnjik

3 3 0
Anonimus

11.10.2022 • 16:02

Realno

Nisu li, valda, ove ratnim sukobom naduvane cene regularne...

5 3 +2
realno

11.10.2022 • 13:08

Sve se to najavljilo jos pre 3 meseca, sta je sad sporno ??
Mislili su da ipak nece ili malo digli galamu pa kad se sve nastavi redovno, ispasce kao neki junaci ?
Mada, kad citam forume i komentare, pola njih ne zna sta je juce jelo a ne sta su nam najavili jos pre par meseci.

Sto se para tice, sta je za Srbiju milijarda vise, svakako su sve ovo vreme prodavali gorivo za 30% vise a svakako prodavali naftu koju su dobijali jeftinije ili iz zaliha. Na kraju krajeva, ako su imali 600 miliona evra za prava prenosa Evrolige ili ako se ima za 5000 dinara za sve omladince u Srbiji, pa sta je onda milijarda vise za naftu ? Svakako ce opet dici cene i preko nasih ledja prebiti to sto moraju da placaju naftu po regularnoj ceni a ne povlastenoj.

7 6 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.