Zlatna groznica: Zlato po celoj Srbiji
Veća nalazišta otkrivena su jedino u istočnoj Srbiji i zahvaljujući njima Borski rudarsko-metalurški kombinat je među najvećim evropskim proizvođačima "žutog metala".
Foto: Pixabay
Pre neku godinu iz topionice u ovom gradiću je izlazilo dve tone zlata po sezoni, ali pronalaskom ležišta Čukari Peku i otvaranjem novog rudnika stvari se bitno menjaju. Nedavno je u blizini Žagubice otkriveno još jedno bogato nalazište, pa nije nemoguće da Srbija nadmaši Bugarsku, sa 5,6 tona godišnje produkcije evropskog lidera u proizvodnji dragocenog metala.
Najvredniji resurs
Srbija nema veće pojedinačno bogatstvo od borskog kompleksa. Dva najvažnija resursa kojima raspolaže zemlja na brdovitom Balkanu su opšteg tipa, ljudi i poljoprivredno zemljište. Doduše, možda će ubuduće neko od ležišta litijuma biti skuplje, ali tek valja da se vidi šta će biti od ekološki sporne eksploatacije i prerade ovog lakog metala. Za sada, borsko nalazište bakra, u kome se kao nusprozvodi eksploatišu još i zlato, srebro, selen, platinasti metali je naša najveća pojedinačna vrednost.
Stoga je razumljiva zainteresovanost javnosti za sve novine u Borskom basenu, naravno, i za otkriće novog nalazišta na lokaciji Čoka Potaj, nadomak obližnje Žagubice. Dosadađnja istraživanja su potvdila da u ovom ležištu ima više od 80 tona zlata, pri čemu bi efikasnost pridobijanja bila čak 93 odsto. Kao i ostala nalazišta zlatonosnih rezervi u Srbiji i ovo je u sklopu potencijalnog rudnika bakra najizdašnije rudne sirovine u području.
Na 80 lokacija
Manje je poznato da je Srbija zapravo satkana od zlatonosnih ležišta. Do sada je pronađeno više od 80 lokacija sa rezervama "žutog metala", daleko najviše u okolini Bora. U svim slučajevima, metal, zajedno sa srebrom, platinom, paladijumom, jeste sadržaj ležišta bakra. Za sada u Srbiji nema rudnika čija bi primarna sirovina bila zlato, kao što je u Južnoj Africi, Nevadi, Uzbekistanu, Gani, Peruu ili Rusiji. Geologija na našim prostorima je drugačija, "čistih" rudnika zlata zapravo nema ni u Evropi.
Najviše nalažišta je u istočnoj Srbiji, ali ih ima podosta i na jugu i u zapadnom delu republike. Međutim, retko koje je isplativo za eksploataciju. Za sada to su samo nalazišta po istočnoj Srbiji, pre svega u pojasu od Majdanpeka do Bora, gde je 1903. godine i započeta eksploatacija. Trenutno Ziđin Kuper, srpska podružnica kineskog Ziđina je kupovinom nekadašnjeg RTB Bor nastavila da vadi zlato iz četiri nasleđena rudnika. Zatečene bilansne rezerve su 153 tone zlata, što garantuje još dugu eksploataciju. Trenutno se uz oko 73.000 tone bakra vade i dve, a cilj je dostići tri tone žutog metala.
Evropski lider
Na osnovu dugogodišnjih geoloških istraživanja jugoslovenskih naučnika, pre desetak godina je jedna kanadska kompanija pronašla, i kasnije prodala prava Ziđinu, nalazište Čukari Peku, izuzetno velikog potencijala. Samo u gornjem sloju za koji je kineski proizvođač, preko druge ovdašnje podružnice Ziđin Majning, stekao eksploataciona prava, ima 1,25 miliona tona bakra i 81 tona zlata.
Plan je da se godišnje vadi tri tone zlata i 50.000 tona bakra, čime bi se kapacitet borske topionice zadovoljavao samo iz domaćih rudnika. Upravo je potreba da se godišnjom kupovinom na tržištu oko 55.000 tona koncentrisanog bakra dopunjuje sirovina za rad topionice bila najslabija tačka u poslovanju RTB Bor.
Borski rudnik je od starta bio značajan i u evropskim razmerama, a Srbija među najvećim evropskim proizvođačima kako crvenog metala, tako i zlata. Poslednjih godina samo Poljska proizvodi više bakra, a Bugarska, sa 5,3 tone godišnje, više zlata. No, kada se ustali proizvodnja u Čukari Peku, Srbija lako može prestići suseda, pogotovo ako se aktivira i novootkriveno ležište kod Žagubice. Moguće je da se po sezoni u Srbiji ubuduće proizvede i 10 tona najčvršćeg monetarnog sidrišta.
Pročitaj još
Prikriveni dragulj
Osim istočne Srbije zlato se vadi još samo u rudniku Lesce na jugoistoku, primarno nalazištu olova i bakra. Računa se da i u zapadnoj Srbiji ima oko 12 tona zlata čija bi eksploatacija mogla biti isplativa u slučaju da cena zlata duže vreme bude u još snažnijem uzlaznom trendu.
Ipak, najveći je potencijal u donjem sloju nalazišta Čukari Peku, gde su procenjene rezerve 345 kilograma zlata. Zanimljivo je da "žutog metala", i to 27 tona, ima u nanosima reka i potoka u ovoj regiji, prvensveno u Peku. Nekdašnje geološke utvrde oko 300 tona bilansnih rezervi sada su povećane na najmanje 600 tona. Pravo bogatstvo za malu i relativno siromašnu zajednicu.
Prihod nije samo u pet odsto rudne rente. Tu su i razvoj rudnika, prerađivačkih kapaciteta, uvođenje i upoznavanje najmodernijih tehnologija, izrada ukrasnih predmeta, razmah tehnologija u kojima je bakar osnovni input, kao što su izrada kablova i proizvodnja municije. Računa se da se u pratećim delatnostima zaposli i pet puta više radnika nego u samom rudniku. Uz ovakav privredni kompleks ide i razvoj saobraćajne mreže, i to kako drumske, još više pružne i lučke. Uostalom, RTB Bor je razvio i najveći je korisnik luke u Kladovu ili pruga Zaječar-Niš.
Zrak nade
Svaki rudnik, pogotovo ako, kao što je u slučaju Bora, razvija i pojedine faze prerade, veoma je snažna kompanija. Tako je 2020. godine Ziđin Kuper prihodovao 698 miliona dolara, od čega je prodajom 70.600 tona bakra pristiglo 441,3 miliona.
Izvozom 15,4 tona srebra zarađeno je deset miliona, dok su sedam miliona iskeširali Švajcarci kupujući 11 kilograma platine i 100 kilograma paladijuma. Prodajom 2.054 kilograma zlata Narodnoj banci Srbije, Ziđin Kuper je zaradio blizu 116 milona dolara.
Kada se zna i ima širi pristup poslu rudnik je kolosalan privredni resurs, razvojna lokomotiva lokalne zajednice. Zato je vest novom nalazišu bakra i zlata nešto najugodnije što se u poslednje vreme desilo žiteljima Srbije, pogotovo onima iz istočnih krajeva kojima je borska kompanija daleko najveći oslonac.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
18
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
47
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Nove cene goriva: Dizel pet dinara skuplji
13.03.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti narednih nedelju dana.
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
16
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Epska frka: Ide li gas?
13.03.2026.•
4
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
Pad godišnjeg profita "BMW" za 11,5 odsto: Kompanija oprezna u 2026.
12.03.2026.•
5
Nemački proizvođač automobila BMW saopštio je da je prošle godine zabeležio pad operativnog profita od 11,5 odsto, na oko 10,2 milijarde evra.
Glamočić: Podsticaji za stočarstvo od aprila, u skladu sa planom
12.03.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da se raspisivanje javnih poziva za pojedine mere u stočarstvu očekuje već tokom aprila.
Analitičari: Evropski vozači bi gorivo gorivo mogli da plate 220 evra više zbog poskupljenja
12.03.2026.•
0
Evropski vozači mogli bi da plate u proseku 220 evra više godišnje za gorivo ako cena nafte ostane na 100 dolara po barelu, upozoravaju analitičari organizacije T&E u objavljenom istraživanju.
Vlada Srbije dozvolila izvoz tečnog naftnog gasa
12.03.2026.•
4
Vlada Srbije je donela izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani izvoza nafte i naftnih derivata.
RZS: U februaru ugostiteljske usluge veće za 4,8 odsto nego pre godinu dana
12.03.2026.•
3
Cene ugostiteljskih usluga u februaru ove godine bile su veće za 4,8 odsto u odnosu na februar 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.03.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
NIS zatražio od OFAC-a novu posebnu licencu za rad posle 20. marta
12.03.2026.•
1
Kompanija NIS zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kojom će se omogućiti obavljanje operativnih aktivnosti i posle 20. marta.
Komentari 27
mrva
sreca
1
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar