Šta znači "bazna inflacija" koju najavljuje Jorgovanka Tabaković?
Inflacija u Srbiji će do marta dostići maksimalnih do 16 odsto, a zatim će krenuti da se polako smanjuje.
Foto: 021.rs
Prema rečima guvernerke Narodne banke Srbije, dve trećine inflacije u Srbiji smo uvezli sa cenama iz inostranstva. Na našu, kao i na inflaciju u ostatku sveta najviše su uticali rast cena energenata i hrane, prenosi Danas.
Tokom druge polovine prošle godine globalne cene hrane su u padu, a poslednjih meseci smanjuju se i cene energenata.
Recimo, u poslednjem tromesečju naftni derivati su smanjili doprinos inflaciji za petinu, a cena gasa u Evropi je pala na nivo iz jeseni 2021. godine.
Sa normalizacijom cena hrane i energije, javnost počinje da se upoznaje sa jednim drugim pojmom - bazna inflacija.
S obzirom na to da država, odnosno monetarna politika skoro da i nema nikakav uticaj na cene energenata koje određuje globalno tržište ili hrane koje zavise od poljoprivredne sezone i vremenskih prilika, centralne banke su u slučaju kriza orjentišu na baznu inflaciju, budući da na nju mogu i da utiču. U Srbiji je decembarska godišnja ukupna inflacija iznosila 15,1 odsto, a bazna 10,1 odsto.
Kako je nedavno guvernerka na predstavljanju izveštaja o inflaciji rekla do marta se može očekivati stagnacija ili blagi rast ukupne inflacije, dok će se bazna inflacija na dvocifrenom nivou zadržati nešto duže, do aprila ili maja.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je glavna razlika između ukupne i bazne inflacije u cenama hrane i energenata.
"Na baznu inflaciju može da utiče monetarna politika. Visoka bazna inflacija, u Srbiji kao i drugim zemljama, odražava nesklad između ponude i tražnje. Ljudi su posebno tokom pandemije imali dohotke iako nisu radili i imali smo monetarnu i fiskalnu ekspanziju. Na nivou sveta ekspanzija i pregrevanje privrede traje još od ranije. Samo taj novac je odlazio u tržište nekretnina, u akcije pa su berzanski indeksi bili na rekordnim nivoima iako privreda nije radila ništa posebno ili u kriptovalute", objašnjava Arsić za Danas.
On ipak dodaje da i na baznu inflaciju utiče cena energije, jer se ona ugrađuje u cenu proizvoda.
"Rast cena kod većine proizvoda ukazuje da je inflacija sistemska i to opravdava mere zatezanja i Narodne banke Srbije i drugih centralnih banaka. Povećavanje kamatnih stopa utiče na smanjenje ukupne tražnje, a pre svgea investicija jer se one uglavnom finansiraju iz kredita", objašnjava Arsić.
Pročitaj još
Takođe građani se manje zadužuju keš kreditima, a čak i stari krediti kojima zbog rasta euribora ili belibora rastu rate znače da ljudi imaju manje novca da kupuju druge stvari.
"Treba reći i da na baznu inflaciju u velikoj meri utiču i uvozne cene. Cene proizvoda koje uvozimo su povećane za 25 odsto prošle godine. A mi uvozimo sve, od repromaterijala, koji se posle ugrađuju u krajnje proizvode do potrošnih dobara", napominje Arsić.
Arsić smatra da će ukupna inflacija dostići vrhunac do 16 odsto kada će krenuti da pada, mada upozorava, da to uvek može da pokvari novi rast cena energenata.
"Ipak sve zemlje su zaoštrile monetarnu politiku. U SAD inflacija pada od polovine prošle godine, a u EU poslednja dva meseca. Ostaje pitanje šta će biti sa cenama gasa sledeće zimske sezone kada bude ponovo trebalo puniti skladišta", kaže Arsić.
Nenad Gujaničić, glavni broker kuće Monument, ističe da je inflacija inicirana cenama energije, ali "inflacija je kao duh iz boce. Kada se prelije na ostale sektore teško je vratiti", napominje on.
On objašnjava da ukupna inflacija može brzo da padne ako padnu cene goriva, ali bazna inflacija je mnogo bitnija jer je dugotrajnija i teže se vraća u normalu.
"Kada se prelije na ostale cene i plate, onda je teško oboriti je. Mi jesmo imali fiskalnu ekspanziju za vreme korone, ali to nije bilo tako velikog obima kao u nekim drugim zemljama, na primer SAD. Međutim, ono što je karakteristično za našu privredu je njena loša struktura i nizak nivo konkurencije. To Narodna banka ne može da reši, ali to je manjkavost naše privrede", zaključuje Gujaničić.
Slično mišljenje ima i guvernerka NBS. Ona je govoreći o budućem kretanju inflacije napomenula da bi "silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno mogla biti ublažena, ali ne i narušena, nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu".
Kada uporedimo sa regionom, Srbija se i po ukupnoj i po bazoj inflaciji nalazi u sredini. Šampion je Mađarska sa godišnjim rastom potrošačkih cena od 24,5 odsto u decembru i 25,7 odsto u januaru.
Zanimljivo je da je bazna inflacija u decembru iznosila 24,8 odsto. Bazna inflacija i u Hrvatskoj je bila veća nego ukupna. U decembru je rast cena bez hrane i energije iznosio 15 odsto, a ukupna inflacija 13,1 odsto.
I u Severnoj Makedoniji je bazna inflacija od 17,5 odsto skoro, pa dostigla ukupnu inflaciju od 18,7 odsto. U Rumuniji je bazna inflacija u decembru iznosila 8,4 odsto, dok je ukupna bila skoro dvostruko veća 16,4 odsto.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta bi Srbija dobila kupovinom još pet odsto akcija NIS-a: Dodatna garancija za SAD?
11.01.2026.•
0
Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac izjavio je da smatra da su se MOL koji je potencijalni kupac ruskog udela u NIS-u i ruska strana gotovo već dogovorili oko prodaje i da je ostalo da se završe pregovori oko cene.
Ekonomista: Treba da uhvatimo voz u kom su Bugarska ili Hrvatska - nekada nama slične, sada znatno razvijenije
11.01.2026.•
3
Lošiji privredni rezultati Srbije u 2025. u odnosu na očekivane posledice je više uzroka, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.
Srpsko zlato u fokusu spajanja kompanija Majnreks i Elektrum vrednog 18,7 miliona dolara
11.01.2026.•
1
Australijska kompanija Majnreks saopštila je da je postigla konačan sporazum o preuzimanju kanadske firme Elektrum za 18,7 miliona dolara, pri čemu je ključni adut dogovora projekat za zlato i bakar Tlamino u Srbiji.
Država se zadužila za još 51,6 milijardi dinara, a biće toga još
11.01.2026.•
7
Republika Srbija zadužila se za 51.594.810.000 dinara (oko 440 miliona evra), emisijom petogodišnjih državnih obveznica.
Analiza: Cene rastu brže od zarada, očekuje se nastavak slabljenja kupovne moći građana
10.01.2026.•
12
Akademski plenum upozorio je da je na kraju 2025. godine godišnja inflacija u Srbiji bila oko tri odsto, dok je u evrozoni iznosila oko dva odsto.
Fabrika čarapa iz Ivanjice na aukciji: Skoro 890 miliona
10.01.2026.•
1
Fabrika za proizvodnju čarapa "Proleter" u Ivanjici, koja je od aprila prošle godine u stečaju, ponuđena je na aukcijsku prodaju.
Lukić: Američka licenca za NIS došla kao novogodišnji poklon, ali neće moći da je vrati u ranije stanje
10.01.2026.•
4
Profesor ekonomije Velimir Lukić kazao je da licenca OFAC-a Naftnoj industriji Srbije (NIS) ne znači povratak poslovanja na nivo koji je bio pre sankcija.
Pred izbore sve moguće: 2026. biće "najbolja ekonomska godina" ili baš i neće biti tako?
10.01.2026.•
5
Nekad smo bili ekonomski tigar, pa je dolazilo zlatno doba, a ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom božićnom obraćanju najavio je "najbolju ekonomsku godinu".
Vučić najavio "vraćanje uljara u domaće vlasništvo": Koliko ih ima i ko ih drži?
10.01.2026.•
18
Koliko ima velikih uljara u Srbiji i ko ih drži - Vučić najavio "vraćanje u domaće vlasništvo"
Tramp: Profit od nafte iz Venecuele biće podeljen sa kompanijama iz SAD
10.01.2026.•
29
Američki predsednik Donald Tramp je izjavio da će profit od prodaje nafte iz Venecuele biti podeljen sa naftnim kompanijama iz SAD.
EU odobrila trgovinski sporazum sa Merkosurom posle četvrt veka pregovora
09.01.2026.•
2
Članice EU danas su kvalifikovanom većinom odobrile dugo čekani trgovinski sporazum Unije i latinoameričkog bloka Merkosur, reklo je za briselski portal Politiko četvoro diplomata EU.
NIS ugovorio prvu isporuku nafte za Rafineriju u Pančevu
09.01.2026.•
3
Naftna industrija Srbije ugovorila je uvoz prvih količina sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF) za potrebe pančevačke rafinerije.
Pad Metaverzuma
09.01.2026.•
4
Pred Novu godinu objavljeno je poslovanje u trećem kvartalu kompanije Meta, koju još uvek velika većina "običnog sveta" naziva starim imenom Fejsbuk.
Javni dug Srbije na kraju novembra bio 38,16 milijardi evra
08.01.2026.•
6
Javni dug Srbije na kraju novembra prošle godine bio je 38,16 milijardi evra, objavilo je Ministarstvo finansija.
Budžet Srbije za 11 meseci 2025. imao deficit od oko 80 milijardi dinara
08.01.2026.•
0
Budžet Srbije je za 11 meseci 2025. godine imao deficit od 79,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 114,4 milijarde dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.
NBS produžila primenu mere koja se odnosi na menjačnice
08.01.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je produžila za još 30 dana primenu mere koja se odnosi na rok vraćanja efektive bankama od strane javnog poštanskog operatora i ovlašćenih menjača.
Srbiji preti nova carina SAD od "skromnih" 500 odsto: Tramp podržao novi zakon
08.01.2026.•
39
Američki Senat razmatra predlog zakona koji predviđa uvođenje carina od najmanje 500 odsto na svu robu onim državama koje nastave da kupuju ruske energente.
Delatnosti u Srbiji kojima se (skoro) niko ne bavi
08.01.2026.•
9
Možda ne čudi previše što sa pretežnom delatnošću vađenje prirodnog gasa u Srbiji nije registrovano nijedno preduzeće. A prirodnog gasa nije da baš nema nimalo. Ima ga i eksploatišemo ga još od 1949. godine.
Broker: Srbija ne bi dobila dodatna prava sa pet odsto većim udelom u NIS-u, to je čista demagogija
08.01.2026.•
10
Srbija ne bi dobila dodatna prava kupovinom dodatnih pet odsto akcija u NIS-u ni po Zakonu o privrednim društvima ni po korporativnoj praksi, izjavio je glavni broker firme "Momentum sekjuritis" Nenad Gujaničić.
Ako je tržište Evrope u padu, kuda ide autoindustrija Srbije?
07.01.2026.•
12
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra 2024, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu.
Komentari 26
Zemlja čudesa
Realista
B
Vrh stranke je nece ni osetiti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar