Šta znači "bazna inflacija" koju najavljuje Jorgovanka Tabaković?

Autor: Danas

Info

18.02.2023.

08:56 > 09:03

Inflacija u Srbiji će do marta dostići maksimalnih do 16 odsto, a zatim će krenuti da se polako smanjuje.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Šta znači "bazna inflacija" koju najavljuje Jorgovanka Tabaković?

Foto: 021.rs

Prema rečima guvernerke Narodne banke Srbije, dve trećine inflacije u Srbiji smo uvezli sa cenama iz inostranstva. Na našu, kao i na inflaciju u ostatku sveta najviše su uticali rast cena energenata i hrane, prenosi Danas.

Tokom druge polovine prošle godine globalne cene hrane su u padu, a poslednjih meseci smanjuju se i cene energenata.

Recimo, u poslednjem tromesečju naftni derivati su smanjili doprinos inflaciji za petinu, a cena gasa u Evropi je pala na nivo iz jeseni 2021. godine.

Sa normalizacijom cena hrane i energije, javnost počinje da se upoznaje sa jednim drugim pojmom - bazna inflacija.

S obzirom na to da država, odnosno monetarna politika skoro da i nema nikakav uticaj na cene energenata koje određuje globalno tržište ili hrane koje zavise od poljoprivredne sezone i vremenskih prilika, centralne banke su u slučaju kriza orjentišu na baznu inflaciju, budući da na nju mogu i da utiču. U Srbiji je decembarska godišnja ukupna inflacija iznosila 15,1 odsto, a bazna 10,1 odsto.

Kako je nedavno guvernerka na predstavljanju izveštaja o inflaciji rekla do marta se može očekivati stagnacija ili blagi rast ukupne inflacije, dok će se bazna inflacija na dvocifrenom nivou zadržati nešto duže, do aprila ili maja.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je glavna razlika između ukupne i bazne inflacije u cenama hrane i energenata.

"Na baznu inflaciju može da utiče monetarna politika. Visoka bazna inflacija, u Srbiji kao i drugim zemljama, odražava nesklad između ponude i tražnje. Ljudi su posebno tokom pandemije imali dohotke iako nisu radili i imali smo monetarnu i fiskalnu ekspanziju. Na nivou sveta ekspanzija i pregrevanje privrede traje još od ranije. Samo taj novac je odlazio u tržište nekretnina, u akcije pa su berzanski indeksi bili na rekordnim nivoima iako privreda nije radila ništa posebno ili u kriptovalute", objašnjava Arsić za Danas.

On ipak dodaje da i na baznu inflaciju utiče cena energije, jer se ona ugrađuje u cenu proizvoda.

"Rast cena kod većine proizvoda ukazuje da je inflacija sistemska i to opravdava mere zatezanja i Narodne banke Srbije i drugih centralnih banaka. Povećavanje kamatnih stopa utiče na smanjenje ukupne tražnje, a pre svgea investicija jer se one uglavnom finansiraju iz kredita", objašnjava Arsić.

Takođe građani se manje zadužuju keš kreditima, a čak i stari krediti kojima zbog rasta euribora ili belibora rastu rate znače da ljudi imaju manje novca da kupuju druge stvari.

"Treba reći i da na baznu inflaciju u velikoj meri utiču i uvozne cene. Cene proizvoda koje uvozimo su povećane za 25 odsto prošle godine. A mi uvozimo sve, od repromaterijala, koji se posle ugrađuju u krajnje proizvode do potrošnih dobara", napominje Arsić.

Arsić smatra da će ukupna inflacija dostići vrhunac do 16 odsto kada će krenuti da pada, mada upozorava, da to uvek može da pokvari novi rast cena energenata.

"Ipak sve zemlje su zaoštrile monetarnu politiku. U SAD inflacija pada od polovine prošle godine, a u EU poslednja dva meseca. Ostaje pitanje šta će biti sa cenama gasa sledeće zimske sezone kada bude ponovo trebalo puniti skladišta", kaže Arsić.

Nenad Gujaničić, glavni broker kuće Monument, ističe da je inflacija inicirana cenama energije, ali "inflacija je kao duh iz boce. Kada se prelije na ostale sektore teško je vratiti", napominje on.

On objašnjava da ukupna inflacija može brzo da padne ako padnu cene goriva, ali bazna inflacija je mnogo bitnija jer je dugotrajnija i teže se vraća u normalu.

"Kada se prelije na ostale cene i plate, onda je teško oboriti je. Mi jesmo imali fiskalnu ekspanziju za vreme korone, ali to nije bilo tako velikog obima kao u nekim drugim zemljama, na primer SAD. Međutim, ono što je karakteristično za našu privredu je njena loša struktura i nizak nivo konkurencije. To Narodna banka ne može da reši, ali to je manjkavost naše privrede", zaključuje Gujaničić.

Slično mišljenje ima i guvernerka NBS. Ona je govoreći o budućem kretanju inflacije napomenula da bi "silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno mogla biti ublažena, ali ne i narušena, nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu".

Kada uporedimo sa regionom, Srbija se i po ukupnoj i po bazoj inflaciji nalazi u sredini. Šampion je Mađarska sa godišnjim rastom potrošačkih cena od 24,5 odsto u decembru i 25,7 odsto u januaru.

Zanimljivo je da je bazna inflacija u decembru iznosila 24,8 odsto. Bazna inflacija i u Hrvatskoj je bila veća nego ukupna. U decembru je rast cena bez hrane i energije iznosio 15 odsto, a ukupna inflacija 13,1 odsto.

I u Severnoj Makedoniji je bazna inflacija od 17,5 odsto skoro, pa dostigla ukupnu inflaciju od 18,7 odsto. U Rumuniji je bazna inflacija u decembru iznosila 8,4 odsto, dok je ukupna bila skoro dvostruko veća 16,4 odsto.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

Zemlja čudesa

19.02.2023 • 03:24

Inflacija je inflacija, možeš je zvati kako god ti drago - "bazna", "uvezena"... To je samo zamajavanje naivčina. Standard stanovništva vidljivo opada, istresaju se "štekići" ko ih je skupio, ko nije zadužuje se u bankama. Država i dalje nemilosrdno otima za sebe, k’o da nešto vredi.

6 15 -9
Realista

18.02.2023 • 15:07

Bazna inflacija je...

... kada ti jave njenu vrednost iz Baze (SNS).

23 31 -8
B

18.02.2023 • 15:00

pa jasno je

Bazna inflacija je inflacija koju ce osetiti SNS-ova glasacka baza i mi ostali.
Vrh stranke je nece ni osetiti.

20 19 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.