Kada će cena neuvođenja sankcija Rusiji postati prevelika za Srbiju?
Nakon što je ministar Basta zatražio izjašnjavanje o sankcijama Rusiji zbog cene koja se plaća, u Privrednoj komori navode da bi pogoršanje odnosa sa EU zbog neuvođenja sankcija moglo skupo da košta.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za Euronews Srbija kaže da do sada nije bilo povlačenja ulagača iz Srbije, niti ima najava povlačenja postojećih investicija. On je istakao da je teško oceniti koliko je Srbiju do sada koštalo neuvođenje sankcija Rusiji, ali je napomenuo da postoji mogućnost da je taj politički stav uticao potencijalno na pad direktnih stranih investicija iz Evropske unije.
"Mi prema podacima za 2022. odnosno za prvih devet meseci, vidimo značajan pad investicija iz EU, od gotovo 33 procenta, dok su značajno porasle investicije iz Kine, gotov 67 procenata, pa smo zbog toga imali ukupan rast investicija", naveo je Stanić.
On je rekao da je, međutim, teško odvojiti koliko je na pad udela stranih direktnih investicija iz EU uticalo neuvođenje sankcija Rusiji, a koliko aktuelna kriza u Evropi i usporavanje privredne aktivnosti.
"Činjenica je da je EU značajno usporila u 2022. godini i to usporavanje se nastavlja i u ovoj godini. Ne želim da navodim ni zemlje, ni strane investitore, ali ima onih koji ističu zabrinutost u pogledu razvijanja političke situacije u Srbiji, koja je povezana i sa ovom geopolitičkom krizom. Ima naslova i u domaćim i stranim medijima, u kojima je vrlo malo informacija i uslovno rečeno mogu biti emotivno obojeni i onda ti investitori imaju pogrešnu sliku o stanju u Srbiji. Oni ne ulaze duboko u analizu koliko ti naslovi imaju veze sa realnošću i ne ulaze duboko u podatke koje naše institucije objavljuju i to može da predstavlja problem u budućnosti, da ljudi koji su investirali ili su planirali proširenje investicija, da sada uspore donošenje odluka, jer žele da vdie kakav će biti razvoj cele političke situacije", ukazao je Stanić.
On je rekao da bi eventualno uviđenje sankcija Rusiji, u pogledu zavisnosti snabdevanja energentima, pre svega prirodnim gasom, najviše osetili oni sektori koji su veliki potrošači energije, kao što su metalska i hemijska industrija, koje su upravo i nosioci našeg izvoza.
Najveći izvoznici u EU zapošljavaju 370.000 ljudi
Stanić ističe da, pored toga što Srbija gotovo dve trećine trgovinske razmene ima sa tržištem EU, treba imati u vidu i samu geografsku poziciju.
"S obzirom da je naše tržište i ceo Zapadni Balkan okružen članicama EU, i samo to pogoršanje određenih ekonomskih odnosa koji bi kao posledicu moglo imati indirektne sankcije bi svakako uticalo na privredu, ne samo onih koji izvoze na tržište EU nego i onih koji dopremaju robu sa drugih tržišta, ali koja mora preći preko granica članica EU", izjavio je Stanić.
On je naveo da kompanije koje izvoze više od 50 odsto svojih proizvoda na tržište EU zapošljavaju oko 370.000 ljudi u Srbiji i da je anketa PKS pokazala da bi eventualne sankcije EU izazvale posledice i na njihove prihode i na njihovu mogućnost investicija, a svakako u krajnjoj meri i na samu zaposlenost u tim kompanijama.
Podsetio je da je Srbija imala značajan rast spoljno-trgovinske razmene sa EU u protekloj godini. Od ukupnog izvoza Srbije, 64 odsto robe je otišlo na tržište Evropske unije. Kada govorimo o uslugama, i dodamo SAD i Veliku Britaniju, gotovo 70 odsto usluga se izvozilo na ta tržišta.
Problemi u transportu za Rusiju
Poljoprivredni analitičar Goran Đaković smatra da generalno domaća poljoprivreda ne trpi veliku štetu što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali kaže da izvoznici već duže vreme imaju problem sa transportom proizvoda u Rusku Federaciju. Na udaru su najviše hladnjačari koji izvoze jabuke, jagode i višnje, a Đaković kaže da značajan udeo u izvozu u Rusiju ima i hrana za kućne ljubimce.
"Ti proizvodi su sada značajno skuplji. Jedna mlekara isporučuje četiri puta manje sireva u Rusku Federaciju, a s druge strane oni naplaćuju svoju robu avansno, 20 dana pre isporuke. Nekada su, na primer, isporučivali četiri kamiona mesečno, a sada je to jedan do dva. Ljudi se dovijaju i postoje ogromni problemi i sve je to na mišiće, da li ćemo ići preko Litvanije, Belorusije ili Ukrajine. Mislim da su svi već davno počeli da traže nova tržišta, naročito za jabuke, koje su maltene naš glavni izvozni proizvod u Rusku Federaciju, jer je godišnja vrednost njihovog izvoza oko 100 miliona evra", kaže Đaković za Euronews Srbija.
On je ukazao i da Rusija "jako lepo sarađuje sa Turskom, koja je isto tako značajan faktor u poljoprivrednoj proizvodnji u svetu" i da se na njihovom tržištu snabdeva voćem i dodao da Srbija mora da traži svoje tržište i na drugim mestima, kao što su Indija, Egipat ili Indonezija.
Đaković je rekao da Srbija ima dovoljne količine i kvalitet poljoprivrednih proizvoda za druga tržišta i da je potrebno da sarađujemo i sa EU da bismo dobili dozvole za izvoz pilećeg mesa i jaja, jer "taj sektor kaska u mestu".
"Sankcije bi najviše osetili izvoznici jabuka, ali bi država mogla da interveniše tako što bi im pružila pomoć za izvoz, ali i što bi radila na popularizaciji konzumacije jabuka na domaćem tržištu", rekao je Đaković.
Pročitaj još
Podsetimo, ministar privrede Rade Basta zatražio je da se Vlada Srbije hitno izjasni o uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
"Naša zemlja već plaća veliku cenu zbog neuvođenja sankcija. Ekonomija je ključna za Srbiju i zato kao ministar privrede ukazujem da i pored teške spoljnopolitičke situacije moramo da sačuvamo privredni rast i da se borimo da naši građani bolje žive. Srbija ima svoju ozbiljnu, odgovornu i samostalnu politiku i nastaviće da štiti svoje građane", naveo je Basta.
I ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Srbija ostavila otvorenu mogućnost da odluka o uvođenju sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu bude promenjena, ako srpska privreda i građani počnu da trpe nepopravljivu štetu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
0
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Međugodišnji rast industrijskog prometa u junu 16 odsto
16.08.2026.•
1
Promet u industriji Srbije je ukupno u junu bio veći za 16 odsto u odnosu na jun prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Mickoski najavio početak izgranje autoputa od Skoplja do Kosova
16.08.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski najavio je danas da će krajem avgusta početi izgradnja autoputa od Skoplja do Kosova.
Rast cena u poljoprivredi: Najveći uticaj imali poskupljenje energenata i đubriva
16.08.2026.•
1
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti kvartal 2025. godine, povećane su 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Oko 150 najvećih zagađivača u Srbiji već duže od decenije rade bez dozvola
16.08.2026.•
10
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu.
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
1
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
55
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Šejn će povećati cene odeće za kupce u Evropi
16.08.2026.•
2
Kineska kompanija za internet prodaju odeće Šejn planira da poveća cene svojih proizvoda u Evropi kako bi nadoknadila deo dodatnih troškova zbog nove takse na male pakete iz zemalja van EU.
Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
15.08.2026.•
26
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Minimalac raste na 600 evra, a šta će biti sa platama nastavnika?
15.08.2026.•
19
Povećanje minimalne zarade na 600 evra od 1. januara 2027. godine neće direktno uticati na plate nastavnika, jer njihove zarade nisu vezane za minimalac, ocenjuje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i sledeće nedelje
15.08.2026.•
0
Akcize na benzin i dizel i dalje su 20 odsto niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 23. avgusta.
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
21
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
25
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
40
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
40
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Komentari 41
Limanac
M
Перун
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar