Gradi se manje stanova: Stručnjaci navode više razloga za to
Razlog za pad aktivnosti građevinske industrije u prvom kvartalu 2023. treba prvenstveno tražiti u skoku cena građevinskog materijala kao i padu kupovne moći građana Srbije, smatraju stručnjaci.
Foto: 021.rs
Podaci pokazuju da je građevinska industrija u prvom kvartalu ove godine zabeležila pad u stalnim cenama za 0,5 odsto, ali je u gradnji zgrada vrednost izvedenih radova pala za čak 20 odsto. Za prva tri meseca broj građevinskih dozvola je pao za 6,1 odsto u odnosu na isti period lane.
Na nedavno održanoj sednici Saveta za BDP premijerka Srbije Ana Brnabić je govoreći o razlozima zbog kojih to radno telo prognozira manji rast BDP-a od očekivanog istakla "nepotrebni zastoj u građevinarstvu i železnici".
"Do kraja godine možemo očekivati rast između jedan i dva odsto, dok bi 'herojski scenario' iznosio 2,5 odsto", zaključak je sa nedavno održane sednice Saveta za BDP, navodi se u zapisniku sa sednice u koji je Danas imao uvid.
To je pesimističnije od projekcije državnih institucija, Narodne banke Srbije koja prognozira da će rast BDP biti u rasponu od dva do tri odsto ili Ministarstva finansija koje projektuje rast od 2,5 odsto u ovoj godini, pa i od procena Svetske banke koja očekuje rast srpske ekonomije od 2,3 odsto.
Savet koji predvodi Brnabić posebno brine šta će biti sa ovogodišnjim poljoprivrednim rodom usled velikih kiša, kao i pad građevinske industrije.
Struka ističe da, pored poskupljenja građevinskog materijala i pada kupovne moći stanovništva, postoji još niz razloga zbog kojih je došlo do smanjenja aktivnosti kada je reč o građevinskoj industriji, naročito u segmentu stanogradnje.
Tako su, između ostalog, poskupeli i bankarski krediti, kamate su postale veće, pa se ljudi koji nisu rešili svoje stambeno pitanje teže odlučuju na kupovinu nekretnine nego što je to bio slučaj pre starta ekonomske krize, do koje je prvo došlo zbog epidemije korona virusa a kasnije i zbog rata u Ukrajini.
Dozvole za građevinske radove se i dalje dobijaju veoma sporo pa je i to jedan od faktora koji demotiviše investitore da ulažu novac naročito u oblasti stanogradnje.
Postoji i akutni nedostatak radne snage u građevinarstvu jer veliki broj naših građevinaca odlazi u inostranstvo gde može više da se zaradi. Shodno tome one koji su ostali u zemlji investitori moraju da plate više, a poseban problem je nedostatak kvalifikovane radne snage u građevinskoj industriji i to što je sve manji broj omladine koja želi da se školuje za takva zanimanja.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za Danas da je visoka inflatorna stopa upravo razlog koji utiče na manji obim radova u građevinskoj ali i u mnogim drugim industrijskim granama.
"Na manji rast BDP ne utiče samo smanjenje aktivnosti u građevinskoj, već i u nizu drugih industrija. Kada je reč o građevini, jedan od najvažnijih razloga za aktuelno stanje je to što je građevinski materijal 'papreno' poskupeo, što automatski povećava troškove izgradnje, pa tako i kada je reč o stanogradnji. Zbog toga što nema dovoljno radne snage povećana je i cena rada u građevinskoj industriji pa i to utiče na manji obim radova, jer su troškovi investitora povećani i u tom segmentu. Na kraju treba istaći da manju potražnju za stanovima, što naravno utiče i na obim stanogradnje, uzrokuje loš materijalni položaj građana koji se sada ređe odlučuju na kupovinu stana nego što je to bio slučaj ranije", objašnjava sagovornik Danasa.
On dodaje da ne očekuje da će se tendencija smanjenja obima građevinskih radova povećati do kraja godine, između ostalog i zbog toga što nije realno očekivati da će se banke u dogledno vreme odlučiti na smanjenje kamata.
"Do poboljšanja situacije može da dođe tokom sledeće godine pod uslovom naravno da se povuku smisleni potezi koji bi zaustavili rast inflacije u Srbiji", navodi Rajić.
Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da postoji više razloga zbog kojih je zabeležen pad aktivnosti u građevinskoj industriji, ali naglašava da je materijalni položaj građana presudan za pad u izgradnju stanova u Srbiji.
"Trebalo bi utvrditi da li je smanjena izgradnja stanova koja se finansira iz budžeta ili je do toga došlo u privatnom građevinskom sektoru. Pretpostavljam da je nastupilo i manje interesovanje stranih državljana za kupovinu stanova u Srbiji jer ovo područje i dalje slovi kao nestabilno pa je to otežavajući faktor za nekog ko želi da ima nekretninu u svom vlasništvu na ovim prostorima. Ipak, glavni razlog treba tražiti u padu kupovne moći stanovništva što automatskio smajuje potražnju za stanovima i time demotiviše i njihovu izgradnju", ističe Kovačević.
Investitori čekaju građevinske dozvole i više od godinu dana
Investitori najčešće kao probleme u vezi sa gradnjom navode birokratiju, odnosno čekanje na razne vrste dozvola koje može da uspori izvođenje radova. Prvu prepreku predstavlja građevinska dozvola na koju se čeka i do dve godine, dok na kraju dolazi upotrebna dozvola za objekat koja se uglavnom dobija za oko godinu dana.
Mašinski inženjer Ivan Lukić kaže za Biznis.rs da su investitorima veliki problem i druge službe, poput elektrodistribucije i katastra, kod kojih se takođe čeka mnogo duže od propisanog roka.
Pročitaj još
.jpg "Visoke cene građevinskog materijala utiču na izgradnju stanova: Da li bi sve moglo da stane?")
.jpg "Nekretnine kao najsigurnija investicija: Zašto će cene stanova nastaviti da rastu?")
"Nažalost, osim preobimne administrativne procedure i pribavljanja svih potrebnih dokumenata, često se van svih rokova čeka na dozvole, posebno građevinske, bez kojih radovi ne mogu ni da počnu. Moramo da čekamo dozvole, dok materijal poskupljuje i na mesečnom nivou, pa je budžet potrebno menjati i kad dozvola stigne", kaže Lukić.
Prema podacima NALED–a, najuspešniji gradovi u izdavanju sve četiri vrste dozvola za gradnju su Sremska Mitrovica, Kruševac i Čačak, dok su u top 10 i Kraljevo, Sombor, Vršac, Kragujevac, Kikinda, Pančevo i Pirot. Kada je reč o opštinama sa brojem zahteva iznad republičkog proseka, najbolji su Bogatić, Novi Bečej i Vrbas, a rezultatima se ističu i Gornji Milanovac, Kovin, Svilajnac, Topola, Ub, Ćuprija i Aleksinac.
Podaci pokazuju da dve trećine lokalnih samouprava (63 odsto) kasni u izdavanju svih dozvola, pri čemu je to kašnjenje nešto veće u gradovima nego u opštinama. Najveće probijanje dešava se kod izdavanja lokacijskih uslova koje investitori mogu da dobiju u proseku za 38 dana, iako je zakonski rok 28.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ilija Ivetić pred Schneider Electric PowerIT konferenciju: Važno je da prihvatimo promene
25.09.2025.•
0
"Veštačka inteligencija (AI) neće zameniti čoveka, ali ljudi koji koriste AI će zameniti one koji je ne koriste", kaže VP za globalne operacije i inovacije Schneider Electric-a Ilija Ivetić povodom PowerIT konferencije.
Kina može da proizvede više automobila nego što tržištu treba - i to je problem
25.09.2025.•
0
Kineska automobilska industrija, jedna od najvećih i najdinamičnijih u svetu, trenutno se suočava sa ozbiljnim strukturnim problemom - viškom proizvodnih kapaciteta.
Primena Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika od 1. oktobra
24.09.2025.•
3
Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika počinje da se primenjuje 1. oktobra.
Ministarstvo poljoprivrede: Srbija spremna na saradnju sa zemljama regiona u suzbijanju svinjske kuge
24.09.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da Srbija odgovorno sprovodi mere protiv afričke svinjske kuge i da je spremna na saradnju sa zemljama regiona u suzbijanju te zarazne bolesti.
Prve kazne države zbog nepoštovanja marži, Delezeu kazna od 24,5 miliona
24.09.2025.•
32
Dosadašnja kontrola tržišne inspekcije trgovinskih lanaca pokazala je da se vladina uredba o ograničavanju marži nije poštovala u 76 objekta, od kojih su čak 73 Delezeova.
I Velja Ilić je najavljivao legalizaciju za 100 evra: "Danas svi grade i još problematičnije je gde sve grade"
23.09.2025.•
8
Od 1997. do danas menjali su se ministri i zakoni, a broj nelegalnih objekata samo je rastao – sa nekoliko stotina hiljada na skoro pet miliona.
Evropska automobilska industrija u krizi, to će uticati i na Srbiju
23.09.2025.•
15
Evropska automobilska industrija je u recesiji, jer je Evropa, umesto da se bavila sobom i svojim razvojem, štitila svoje tržište od Kine, a to će imati posledice i na Srbiju.
Tabaković: Građani uredno vraćaju kredite, nećemo olakšati kupovinu stanova za izdavanje
23.09.2025.•
9
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da se Srbija nalazi na istorijskom minimumu kada je reč o učešću problematičnih, odnosno nenaplativih kredita.
Frilenseri u oktobru treba da podnesu poresku prijavu
23.09.2025.•
1
Frilenseri će od 1. do 30. oktobra moći da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Bajatović: Novi gasni aranžman sa Rusima u oktobru
23.09.2025.•
0
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da će ove sedmice biti završeni pregovori o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i da će novi ugovor biti potpisan u oktobru.
Evropske zemlje ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore: Ovo su razlozi
23.09.2025.•
0
Evropske zemlje sve više ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore, što je u kontrastu sa politikom SAD koje uvode nove opcije za bogate kako bi ih privukle da se presele u zemlju.
Cena zlata na rekordnom nivou
23.09.2025.•
0
Cene zlata su skočile na rekordnih 3.728 dolara po unci, pre svega zbog mogućeg daljeg smanjenja kamatnih stopa u SAD i stalnom potražnjom za sigurnim utočištima od političke neizvesnosti.
Bocan-Harčenko: Gasprom se ne povlači iz NIS-a
22.09.2025.•
12
Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da promena vlasničke strukture u Naftnoj industriji Srbije ne znači da se Gasprom povlači.
Više leti nego zimi: Kakva nas potrošnja struje očekuje?
22.09.2025.•
2
Leto je stiglo do svog kalendarskog kraja, ali je i dalje veoma toplo, i maksimalne dnevne temperature dostižu, pa i premašuju 30 °C.
Promena vlasničke strukture u NIS-u prava ili podvala: "Sad čekamo da li će Amerikanci to progutati"
22.09.2025.•
8
Ruska kompanija "Gasprom" izašla je iz vlasništva u Naftnoj industriji Srbije - svoj udeo od 11,3 odsto prenela je na kompaniju "Intelligence" iz Sankt Peterburga, nedelju dana uoči isteka roka za uvođenje sankcija NIS.
Demanti kompanije Elrad Srbija
22.09.2025.•
0
Povodom netačnih i neproverenih informacija koje su se pojavile u pojedinim medijima tokom prethodne nedelje, kompanija Elrad Serbia d.o.o. Vlasotince izdaje sledeće saopštenje:
Dijaspora ove godine slala manje novca u Srbiju
22.09.2025.•
10
Priliv doznaka u Srbiju je u periodu januar-jun 2025, prema podacima Narodne banke Srbije, iznosio 2,3429 milijardi evra i bio je nešto niži u odnosu na isti period prošle godine kada je iznosio 2,541 milijardi.
Lidl pokreće međunarodnu kampanju "Lidl. Isplati se." - Obećanje potrošačima
22.09.2025.•
0
Lidl danas pokreće svoju prvu međunarodnu brend kampanju u 31 evropskoj zemlji pod sloganom "Lidl. Isplati se."
Tramp postigao sporazum sa Kinezima: Otkrio ko će upravljati američkim delom Tiktoka
22.09.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će medijski mogul Laklan Merdok i poslovni lideri Lari Elison i Majkl Del biti američki investitori u predloženom sporazumu o nastavku rada društvene mreže Tiktok u SAD.
Srbija prošle godine izvezla drvene mrtvačke sanduke u vrednosti od 3,2 miliona evra
21.09.2025.•
7
Domaća drvna industrija već petu godinu zaredom beleži manjak u spoljnotrgovinskoj razmeni, a jedan od retkih sektora u plusu je proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koje najviše izvozimo u Italiju i Holandiju.
Menja se vlasnička struktura: "Gasprom" ustupio svoje akcije u NIS-u, zadržao samo jednu
21.09.2025.•
20
Akcionarsko društvo "Intelidžens" iz Sankt Peterburga, koje je deo Gasprom grupe, postalo je vlasnik 11,304 odsto akcija Naftne industrije Srbije, navedeno je u dokumentu koji je objavila Beogradska berza.
Komentari 21
Garisa
Rope
Jovan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar