Može li Srbija, poput Mađarske, da ukine porez na poljoprivredno zemljište?
Mađarski poljoprivrednici ne plaćaju porez na poljoprivredno zemljište. Na samu najavu nekih lokalnih samouprava da bi mogle da uvedu ovaj namet, reagovali su Vlada i parlament.
Foto: 021.rs
Kako piše RTS, nedavno je kod naših severnih suseda usvojen zakon koji od 1. septembra zabranjuje naplatu poreza na poljoprivredno zemljište. Cilj je da se tamošnji proizvođači zaštite i učine što konkurentnijim na tržištu. Mogu li se poljoprivrednici u Srbiji nadati ukidanju ove takse?
"U Mađarskoj se na poljoprivredno zemljište do sada nije plaćao porez, ali su pojedine lokalne samouprave htele da uvedu ovaj namet kako bi dopunile svoje prihode. To je izazvalo veliku pobunu poljoprivrednika, pa je Vlada morala da reaguje. Donet je zakon koji zabranjuje bilo kojim organima vlasti da oporezuju poljoprivredno zemljište, jer je nacionalni interes da zemlja bude obrađena i da mađarski poljoprivrdnici budu konkurentni na tržištu", kaže Ljubomir Aleksov, predstavnik srpske zajednice u parlametnu Mađarske.
U obrazloženju ove odluke nadležni su rekli da bi oporezivanje oduzelo resurse sektoru, a porez na poljoprivredno zemljište bi imao efekat na cenu hrane, što bi osetio čitav narod. Na ovaj način, kažu, štite se interesi mađarskih poljoprivrednika i kod kuće i u Briselu.
Srbija: Porez na imovinu u nadležnosti lokalnih samouprava
Od 2007. godine, u Srbiji u nadležnosti lokalne samouprave nije samo naplata nego i utvrđivanje poreza na poljoprivredno zemljište kao i oporezivanja svih drugih vrsta poreza na imovinu.
Prema domaćem zakonodavstvu, porezima na imovinu se oporezuju građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo zemljište.
"Poreska stopa za zemljište fizičkog lica ne može biti veća od 0,3%, a za zemljište pravnog lica veća od 0,4%. Takođe, definisano je da se porez plaća na zemljište čija je površina preko 10 ari i da se porez ne plaća na onu površinu zemljišta koje se nalazi pod objektom, ako se za taj objekat plaća porez", kaže Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana, Helvetas.
U prethodnim zakonskim rešenjima obveznici u Srbiji su plaćali porez na zemljište prema tome kako je zemljište registrovano u katastru nepokretnosti. Međutim, situacija na terenu je takva da prava namena zemljišta nije uvek i ona koja je registrovana.
"Dešavalo se da vlasnik zemlje koja se obrađuje treba da plaća porez na građevinsko zemljište, jer se njegova parcela nalazi u građevinskom području i kao takva je upisana u katastar nepokretnosti. Vlasnici ovakvih parcela često nisu u mogućnosti da izvrše prenamenu zemljišta ili ona nije moguća po propisima. Ovo je dovodilo do plaćanja većih poreza, jer su poreske osnovice za građevinsko zemljište veće nego za poljoprivredno", objašnjava Grunauer.
Izmenama zakona od 2019. godine uvedena je mogućnost da opština donese odluku kojom se zemljište oporezuje prema stvarnoj nameni korišćenja.
"Na taj način je moguće da se zemljište registrovano kao građevinsko i nije izgrađeno, a koristi u poljoprivredne svrhe za sadnju i uzgajanje biljaka, tako i oporezuje. Ista se odluka odnosi i na šumsko zemljište. Ovim zakonskim izmenama se svakako doprinelo svojevrsnoj poreskoj pravičnosti. Pogotovo kada se uzme u obzir da se u odsustvu drugih zvaničnih registara, jedino načelom fakticiteta mogu ostvariti olakšice obveznicima koji često svoje prihode ostvaruju upravo bavljenjem poljoprivredom", objašnjava Grunauer.
Da li bi i u Srbiji mogao da se ukine porez na poljoprivredno zemljište je, kažu stručnjaci, pitanje koje zahteva ozbiljnu analizu.
"Za poljoprivrednike bi ukidanje poreza na imovinu na poljoprivredno zemljište po ugledu na Mađarsku, naravno, bilo neko olakšanje. Iako taj porez nije veliki u apsolutnom iznosu, imajući u vidu stalne teškoće individualnih poljoprivrednih proizvođača u svom poslovanju, ipak, bi im to, pretpostavljam značilo nešto", kaže Đerđ Pap, stručnjak za porez.
"Za lokalnu samoupravu bi ukidanje poreza značilo gubitak određenih prihoda koje bi trebalo da nadoknade na nekom drugom mestu. Samim tim se radi o političkoj odluci koja mora biti dobro promišljena", dodaje.
"Mađarska je ovu odluku donela po zahtevu Nacionalne poljoprivredne komore i udruženja poljoprivrednika, rukovodeći se svojim ekonomskim rezonom. U slučaju Srbije, za početak je potrebno urediti baze podataka o poljoprivrednom zemljištu, gde bi se namene i prava vlasništva upisala prema stvarnom stanju", navodi Grunauer.
Za razliku od razvijenih zemalja i zemalja EU gde se insistira na urednim registrima, kaže, Srbija je tu još u zaostatku.
Ukidanjem poreza se dobija određeni podsticaj za održivost i razvoj poljoprivrede, ali se, pre svega, moraju urediti i pravila i uslovi za ovakve izmene.
"U Srbiji, osim Vojvodine koja prednjači po obuhvatu poljoprivrednog zemljišta, drugi regioni nemaju značajne prihode po ovom osnovu, osim ukoliko se ne radi o velikim poljoprivrednim dobrima koja se i izdaju. Svakako odluke koje se donose bez prethodno urađenih analiza učinkovitosti, pozitivnog i negativnog efekta nisu dobre", kaže Grunauer.
Pročitaj još
Porez na poljoprivredno zemljište u zemljama okruženja i EU
Republika Srpska oporezuje poljoprivredno zemljište po stopi od 0,2%, ali se taj porez ne plaća ako se to zemljište koristi za sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju. Zakon u Federaciji BiH uopšte ne oporezuje zemljište kao vrstu nepokretnosti.
U Hrvatskoj se porez na poljoprivredno zemljište plaća samo kod prometa po stopi od 0,3%, dok su obaveze za građevisnko i neizgrađeno zemljište obuhvaćene komunalnom naknadom koju naplaćuje jedinica lokalne samouprave po određenim koeficijentima.
Grčka, kao i Srbija oporezuje zemljište, s tim što se za poljoprivredno zemljište vrednosti preko 200.000 evra ne plaća dodatni porez, koji se za objekte plaća. Takođe, u Grčkoj su poljoprivrednici oslobođeni poreza na prenos vlasništva kada kupuju ili razmenjuju poljoprivredna dobra.
U razvijenim zemljama poput Holandije i Nemačke gde je najveći udeo zemljišta namenjen poljoprivredi, zemljište se oporezuje, ali poljoprivrednici imaju razne olakšice, poput smanjenja stope na prenos apsolutnih prava, umanjenje taksi za energetiku ili neplaćanja poreza za registraciju poljoprivrednih vozila.
U Francuskoj se, takođe, naplaćuje porez za zemljište, ali poljoprivrednici imaju pravo na umenjenje do 20% , kao i dodatna prava na umenjanja ukoliko prikažu gubitke na svojim gazdinstvima - elementarne nepogode, bolesti životinja...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
PKS: Zaliha đubriva ima dovoljno, ne zavisimo direktno od uvoza iz kriznih regiona
05.04.2026.•
0
Član Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je da zaliha đubriva u Srbiji trenutno ima dovoljno i da država nije direktno zavisna od uvoza iz kriznih regiona.
Mickoski: Žestok pritisak iz komšiluka, građani susednih zemalja dolaze kod nas da pune rezervoare
05.04.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije izjavio je da je njegova vlada danas donela odluku o smanjenju akciza na benzin i dizel i produžila uredbu o snižavanju poreza na dodatu vrednost (PDV) za dve sedmice.
Ministri ekonomije pet zemalja: EU da uvede porez na ekstraprofite energetskih kompanija
05.04.2026.•
1
Ministri finansija Španije, Nemačke, Italije, Portugala i Austrije pozvali su Evropsku uniju da uvede porez na neočekivanu dobit energetskih kompanija na nivou celog bloka.
Džej Pi Morgan predviđa cenu nafte od 150 dolara ako Ormuz bude zatvoren do maja
05.04.2026.•
2
Cene nafte bi mogle da dostignu 150 dolara po barelu ako protok energenata kroz Ormuski moreuz ostane poremećen do sredine maja, objavila je banka Džej Pi Morgan.
FAO: Svetske cene hrane porasle drugi mesec zaredom
05.04.2026.•
0
Svetske cene hrane su u martu porasle drugi mesec zaredom, na naviši nivo od septembra 2025, a poskupljenja su zabeležena u svim kategorijama, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Gasovod u Kanjiži je deo Balkanskog toka: Koliki je značaj ovog sistema?
05.04.2026.•
18
Balkanski tok je deo šireg sistema koji doprema ruski gas preko Crnog mora i Turske do zemalja u unutrašnjosti Evrope.
Srbija prošle godine na otplatu javnog duga potrošila 5,17 milijardi evra
05.04.2026.•
9
Tokom cele 2025. godine Republika Srbija je za servisiranje javnog duga na centralnom nivou vlasti izdvojila ukupno 607,49 milijardi dinara (5,17 milijardi evra).
Profesorka Ekonomskog fakulteta: Preti nam kriza veća od one 2008.
05.04.2026.•
12
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković upozorila je da bi aktuelna kriza mogla biti teža od globalne ekonomske krize 2008. godine.
U Srbiji prošle godine stopa zaposlenosti 51,2 odsto
04.04.2026.•
5
U Srbiji je u 2025. godini bilo evidentirano 2.869.500 zaposlenih i 272.400 nezaposlenih, dok je stopa zaposlenosti iznosila 51,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 8,7 odsto.
Srbija na poslednjoj aukciji prodala mali broj obveznica, slabije interesovanje investitora
04.04.2026.•
4
Srbija je na poslednjoj aukciji uspela da proda tek mali deo planiranog iznosa državnih obveznica, uz prinos viši od kuponske stope.
"Pumpadžije" u makazama cena: Trgovačka marža na ivici izdrživosti
04.04.2026.•
14
Povećanje maloprodajnih cena dizela i benzina za dinar po litru, a istovremeno svakodnevno poskupljenje u veleprodaji prepolovilo je trgovačku maržu i poslovanje dovelo na ivicu isplativosti, kažu vlasnici pumpi.
Cene peleta u padu: Od 36.000 do 38.000 dinara po toni, stovarišta snabdevena
04.04.2026.•
0
Profesor beogradskog Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić izjavio je danas da su stovarišta peleta snabdevena i da fabrike rade, za razliku od decembra i januara.
Sve više nemačkih firmi okreće se vojnoj proizvodnji
04.04.2026.•
0
Domaća industrija se ubrzano okreće vojnoj proizvodnji, jer tu mnoga preduzeća vide svoju šansu, navela je Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK).
Majkrosoft ulaže 10 milijardi dolara u AI centre u Japanu
04.04.2026.•
0
Kompanija Majkrosoft će u naredne četiri godine investirati 10 milijardi dolara u Japanu kako bi izgradila centre podataka posvećene veštačkoj inteligenciji i srodnoj infrastrukturi, preneli su strani mediji.
Evropski komesar za energetiku: Ovo će biti duga kriza
03.04.2026.•
6
Evropljani se moraju pripremiti za produženi period ograničenih zaliha nafte i gasa, rekao je evropski komesar za energetiku Dan Jergensen za Fajnenšel tajms.
Država još nije smanjila akcize na gorivo za 60 odsto i pored najava: Možda će idućeg petka?
03.04.2026.•
17
Građani Srbije već dve nedelje na pumpama plaćaju gorivo u čiju cenu je uračunata akciza snižena za 20, a ne za 60 odsto, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše Danas.
Usvojen predlog Zakona o zaštiti potrošača: Onlajn prodaja, cenovnik, personalizovane cene
03.04.2026.•
7
Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Skupštine Srbije usvojio je vladin Predlog zakona o zaštiti potrošača, kojim se dodatno unapređuju prava potrošača.
Objavljene nove cene goriva - opet poskupljenje
03.04.2026.•
15
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
Raste cena nafte zbog zabrinutosti da će rat sa Iranom da potraje
03.04.2026.•
0
Cene nafte nastavile su da rastu zbog zabrinutosti da bi rat sa Iranom mogao da potraje.
Centralne banke razmatraju da li da podižu kamate u borbi protiv inflacije
02.04.2026.•
1
Centralne banke razmatraju da li da povećaju kamatne stope u borbi protiv inflacije, ali to će uraditi samo ako ustanove da će nagli rast troškova energije izazvan ratom u Iranu uticati na druge cene.
Vlasnici benzinskih pumpi: Gorivo bi sutra moglo da poskupi od tri do pet dinara
02.04.2026.•
23
Vlasnici benzinskih pumpi u Srbiji rekli su da se poskupljenje goriva može očekivati i sutra i to od tri do pet dinara po litru.
Komentari 20
Kuzman
Zebra
Uroš
A zašto da nadoknade? Zar ne može smanjenjem činovnika da se postigne isti i bolji efekat? Ili je potrebno dobro državno uhlebljenje ostaviti deci?
Svi imovinski porezi u Srbiji su na maksimalnoj granici, niko nije u "zlatnoj sredini". Svaka vlast halapljiva.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar