I dalje "paprene" cene stanova u Srbiji uprkos stabilizaciji na tržištu: Zašto je to tako?
Veći obim stanogradnje u Srbiji poboljšaće trend stabilizacije cena stambenih nekretnina, odnosno zaustavljanja njihovog daljeg rasta.
Foto: 021.rs
Ovo smatra domaća stručna javnost, ali trenutak kada će "paprene" cene kvadrata početi da padaju još uvek nije poznat, piše Danas.
Iako je trend vrtoglavog rasta cena stambenog prostora u našoj zemlji nastavljen i u 2023. godini, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, ipak je došlo do određenog stepena stabilizacije pa su tako cene u drugom tromesečju ove godine u odnosu na prvo porasle svega 1,8 odsto.
Takođe je zabeležen i manji broj prodatih stanova usled inflatornog udara i ekonomske krize, odnosno sve je češći slučaj da građani odlažu rešavanje stambenog pitanja za bolja vremena, odnosno čekaju da cene kvadrata konačno počnu da padaju.
Da se cene stanova u Srbiji koliko toliko smire doprinelo je i smanjenje udela kupoprodaje stanova finansiranih kreditima sa 18 odsto u prvom tromesečju tekuće godine na 16 odsto stanova kupljenih na kredit u drugom tromesečju, što je posledica rasta kamatnih stopa.
Podaci RGZ za drugi kvartal ove godine pokazuju da je primera radi novogradnja u Kragujevcu poskupela za 28 odsto, u Nišu za 26 odsto, a u Beogradu za 19 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Ono što najbolje ilustruje trenutnu situaciju na tržištu stambenog prostora je podatak da je u proteklom periodu za 15 do 20 odsto smanjena prodaja stanova ali su cene kvadrata povećane za oko 10 odsto.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku u julu 2023. izdato je 2 706 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 14,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Od ukupnog broja dozvola izdatih u julu 82,9 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 17,1 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 81,8 odsto dozvola izdato je za stambene, a 18,2 odsto za nestambene zgrade.
Prema dozvolama izdatim u julu 2023. u Srbiji, prijavljena je izgradnja 3 099 stanova, s prosečnom površinom od 72,2 kvadratinih metara.
Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama 12,1 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 146,5 kvadratnih metara, a 86,2 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 60,5 kvadratnih metara.
Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Braničevskoj oblasti, 20,2 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Beogradska oblast (16,8 odsto), Mačvanska oblast (9,5 odsto), Raška oblast (7,8 odsto), Južnobačka oblast (7,3 odsto) i Sremska oblast (6,1 odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću do pet odsto.
Direktor agencije "Art nekretnine" Uroš Jovanović kaže za Danas da će veća izgradnja stanova uticati na dodatnu stabilizaciju cena stambenog prostora u Srbiji.
"Smirivanje situacije na tržištu već beležimo, u prvom redu zbog toga što je došlo do manje potražnje za stanovima usled visokih cena. Veći obim stanogradnje će svakako dodatno poboljšati situaciju i ono što je sigurno je da će se cene stabilizovati", kaže on.
Jovanović dodaje i da taj efekat na tržištu neće biti primetan odmah, nego će uslediti u narednih šest meseci najmanje.
"Istovremeno, u tom periodu ne treba očekivati smanjenje cena stanova, a razlog je taj što i pored određenog pada potražnja je ipak još uvek velika. Potražnju velikom čine i građani Rusije zainteresovani za kupovinu stambenog prostora u našoj zemlji. Tek nakon defnitivnog perioda stabilizacije može uslediti i pad cena stanova a u kom procentu u ovom trenutku je nemoguće prognozirati", navodi on.
Vlasnica agencije za nekretnine Kaća Lazarević kaže za Danas da veći broj izdatih građevinskih dozvola u julu u odnosu na isti period prošle godine ne može da bude precizan parametar na osnovu koga bi se moglo analizirati šta će se dešavati sa cenom stanova u narednom periodu.
"Taj podatak se jednostavno odnosi na sve građevinske dozvole ne samo na one vezane za stanogradnju. Činjenica da je Narodna banka Srbije ograničila kamate na kredite može donekle da doprinese da se poveća broj ljudi koji se odlučuju da uzmu stambene kredite ali taj broj svakako neće biti veliki iz razloga što su kamate i dalje visoke", objašnjava ona.
Sagovornica Danasa dodaje i da ono što može realno da utiče na povećanje prodaje stanova jeste povećanje kupovne moći građana.
"U ovom trenutku imamo situaciju da se situacija na tržištu kada je reč o cenama stanova stabilizuje. Treba naglasiti da vlasnici stanova u starogradnji snižavaju cene ali da vlasnici objekata u kojima su izgrađeni novi stanovi ne žele da spuštaju cenu i to je razlog zbog čega je ona generalno tako visoka u Srbiji", kaže ona.
Lazarević objašnjava i da postoji veliki broj ljudi koji sebi ne može da priušti kupovinu stana.
"Sa druge strane, postoje bogati ljudi koji su spremni da kupe i po više nekretnina smatrajući to sigurnom investicijom. Ipak, s obzirom na visinu cena stanova i slabu kupovnu moć građana vlasnici stambenog prostora u novogradnji će kad tad morati uvažiti realnost i sniziti visoke cene", zaključuje ona.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mere stopiranja inflacije kasne nekoliko meseci: Da li će magično opasti i do kada će trajati?
26.09.2023.•
19
Inflacija je u padu, ali je i dalje vrlo "žilava". Opala je sa maksimalnih 16,2 odsto u martu na 11,5 u avgustu.
Samostalni sindikat poljoprivrede: Država nudi pomoć Mitrosu da ne ugasi proizvodnju
26.09.2023.•
3
Vlada Srbije traži rešenje da vlasnik mesne industrije Mitros, austrijska firma Gierlinger holding ne zatvori tu fabriku, kako je najavila.
.jpg "Programeri prosečno zarade 260.000 dinara, medicinari 84.474: Ipak, realna srpska plata 550 evra")
Programeri prosečno zarade 260.000 dinara, medicinari 84.474: Ipak, realna srpska plata 550 evra
25.09.2023.•
34
Prosečna srpska plata za jul iznosi 83.781 dinara bez poreza i doprinosa i beleži pad od oko 2.000 dinara u odnosu na poslednji statistički presek.
Predizborna upotreba podstanara
25.09.2023.•
23
Nije sporno da aktuelna vlast Srbije više nego ozbiljno shvata najavljene izbore.
.jpg "Gorivo u Srbiji od 1. oktobra bar šest dinara skuplje")
Gorivo u Srbiji od 1. oktobra bar šest dinara skuplje
25.09.2023.•
54
Od 1. oktobra zbog povećanja akciza, ali i skoka cena nafte na svetskim berzama, gorivo u Srbiji će u maloprodaji poskupeti najverovatnije za više od šest dinara, smatra domaća stručna javnost.
Epl najvrednija kompanija na svetu
24.09.2023.•
3
Kompanija Epl najviše vredi na svetu i njena tržišna vrednost trenutno je 2,8 biliona dolara.
U Srbiji posluje 20 banaka, 16 stranih i četiri domaće
24.09.2023.•
7
Broj banaka u Srbiji se iz godine u godinu smanjuje, pa je, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, u drugom tromesečju ove godine poslovalo 20 banaka.
U ponedeljak počinje isplata 10.000 dinara za decu: Jednokratna uplata za više od milion mladih
24.09.2023.•
9
U ponedeljak počinje isplata 10.000 dinara jednokratne pomoći za decu.
Besplatni udžbenici za sve đake u Srbiji koštali bi 0,1 odsto BDP-a: Šta je onda problem?
23.09.2023.•
27
Prosečna porodica sa tri đaka u školi za udžbenike u proseku izdvaja više od 40.000 dinara, a roditelji se uporno suočavaju sa problemima.
Jesen donosi novi talas poskupljenja: Od struje, goriva i gasa, preko kafe i mesa, do toalet papira
23.09.2023.•
60
Danas je zvanično počela jesen, koja građanima Srbije donosi nova poskupljenja - od struje i gasa, preko kafe i mesa, pa do toalet papira i ogreva.
Novi ugovori sa EPS-om: Vlasnici poslovnih prostora menjaju status, da li to znači i skuplja struja?
22.09.2023.•
19
Nedavno je Elektroprivreda Srbije (EPS) dostavila na adrese potrošača iz kategorije "mali kupci" nove ugovore o snabdevanju električnom energijom.
.jpg "Cene goriva nepromenjene iduće sedmice")
Cene goriva nepromenjene iduće sedmice
22.09.2023.•
2
Danas su objavljene cene goriva za narednu nedelju i one se nisu menjale u odnosu na cene objavljene prošle sedmice.
Fiskalni savet: Malo su plaćeni oni koji treba da vuku reformu, dok su neki preplaćeni
22.09.2023.•
4
Fiskalni savet Srbije je ocenio da bi neselektivne mere davanja iz budžeta mogle da doprinesu inflaciji.
Globalni dug dostigao novi rekord
22.09.2023.•
6
Globalni dug je u prvoj polovini godine porastao za 10 biliona dolara i dostigao novi rekord od 307 biliona dolara, saopštio je Institut za međunarodne finansije.
Prodaja imovine čačanske Fabrike reznog alata proglašena neuspešnom
21.09.2023.•
2
Prodaja čačanske Fabrike reznog alata (FRA) u stečaju proglašena je neuspešnom jer je najviša postignuta cena na javnom nadmetanju manja od 50 odsto procenjene vrednosti imovine tog preduzeća.
Svetska banka upozorava zemlje na modernizaciju grejanja, među njima je i Srbija
21.09.2023.•
4
Svetska banka upozorila je u analizi stanja u 23 zemlje Evrope i Centralne Azije, među kojima je i Srbija, da je neophodno da te zemlje sprovedu sveobuhvatnu modernizaciju sektora grejanja.
.jpg "Vlada produžila ograničenje cene derivata nafte do kraja oktobra")
Vlada produžila ograničenje cene derivata nafte do kraja oktobra
21.09.2023.•
10
Vlade Srbije produžila je danas uredbu o ograničenju cena naftnih derivata do kraja oktobra.
Stanovi poskupeli, ali to nije sve: "Papreno" koštaju i parking mesta, potražnja veća od ponude
21.09.2023.•
53
U Srbiji osim potražnje za stanovima, sve je više onih koji bi da ulože novac u druge nekretnine i to tako što će kupiti garaže.
Najviše poskupeli oni proizvodi koji nisu deo akcije "Bolja cena": Povrće, meso, hleb, žitarice...
21.09.2023.•
6
Najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena bili su mlečni proizvodi, povrće, meso, električna energija za domaćinstvo, hleb i žitarice i čvrsta goriva (ogrev).
Udruženje banaka: U septembru uvećani krediti građana Srbije, najviše stambeni
20.09.2023.•
1
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika su 15. septembra ove godine iznosili oko 3.409 milijardi dinara, što je 2,3 odsto više nego u avgustu prošle godine, objavilo je danas Udruženje banaka.
Komentari 24
rgz
fdf
Ovo je srz problema sto isto govorim. U Srbiji ako imas x kolicinu para, neki manji kapital, jednostvano nemas gde sa tim. Berza ne postoji, tj ne postoji nikakav nacin da se pare investiraju. Kamate na stednju mizerne, investicioni fondovi besmisleni (gde i oni da investiraju u Srbiji...)... ostaje samo ko skupi neke pare da kupi stan kao vid investicije/sklanjanje para na sigurno. U zavisnosti koliko para ima viska, ili investira u ucesce ili u ceo iznos. I odatle i dalje pritisak na cenu kvadrata. Jednostavno ko ima para to je jedino u sta moze da investira najlakse.
rale
Sa naše strane imate Srbiju u kojoj ne postoji skoro nikakva berza i investiciono tržište, gomile gastarbajtera koji nikada neće kupiti nekretninu na zapadu ali mogu nekako da skupe pare za stan u NS ili BG i gomile kriminalaca koji peru novac kroz nekretnine.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar