Najviše poskupeli oni proizvodi koji nisu deo akcije "Bolja cena": Povrće, meso, hleb, žitarice...
Najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena bili su mlečni proizvodi, povrće, meso, električna energija za domaćinstvo, hleb i žitarice i čvrsta goriva (ogrev).
Foto: 021.rs
Ovo je objavio Republički zavod za statistiku i dodao da je u prvom polugodištu ostvaren prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena od 15,3 odsto.
Mlečni proizvodi, povrće, meso, hleb i žitarice su učestvovali u rastu cena 36,6 odsto.
Najveći uticaj na međugodišnji rast ukupnih potrošačkih cena u prvoj polovini 2023. godine imao je rast cena mlečnih proizvoda (39,1 odsto) uslovljen, pre svega, rastom cena jogurta i kiselog mleka (jogurt, voćni jogurt, sa dodatkom žitarica, kefira i slično), svežeg sira (svih vrsta) i mleka (sa rokom upotrebe do 21 dan), učestvujući u ukupnoj strukturi stope rasta potrošačkih cena u prvoj polovini 2023. sa 13,1 odsto.
Međugodišnji rast cene povrća (od 30,7 odsto) dominantno je bio određen cenom crnog luka, krompira (naročito crvenog), paprike, paradajza i šargarepe.
Nakon prvog polugodišta 2023, kupus je jedino povrće koje je imalo deflatorni uticaj na ukupnu cenu povrća, i to za ceo procentni poen manje.
Rast cene mesa od 18,4 odsto najviše je bio pod uticajem rasta cena svinjskog mesa bez kostiju, slanine (svih vrsta), goveđeg i junećeg mesa bez kostiju, kobasica od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa i pilećeg filea, čije je ukupno učešće u strukturi godišnje stope rasta cene mesa u prvoj polovini 2023. iznosilo 48,6 odsto.
Međugodišnji rast cena hleba i žitarica (od 21,8 odsto) najviše su generisali rast cena belog hleba, slane grickalice (slani štapići, smoki, perece, ribice i slično), burek, slane pite i kolači (torte i slatke pite), učestvujući u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica u prvom polugodištu 2023. sa 63,8 odsto.
Električna energija za domaćinstvo i čvrsta goriva - ogrev imali su učešće u godišnjoj stopi rasta potrošačkih cena u prvom polugodištu 2023. od 13,1 odsto.
Međugodišnji rast cena grupe energija u prvom polugodištu 2023. iznosio je 13,6 odsto.
Ovaj rast najviše je generisan rastom cene električne energije za domaćinstva i cene ogreva (čvrstih goriva).
Pročitaj još
Cena eleketrične energije za domaćinstva od početka 2023. povećana je dva puta (u januaru i maju), što je uticalo da godišnji rast u prvoj polovini 2023. bude 21,4 odsto i učešćem u strukturi stope rasta ukupne inflacije potrošačkih cena od 7,2 odsto.
U strukturi međugodišnje stope rasta cene čvrstih goriva (37,8 odsto), rast cene drva za ogrev je činio 71,0 odsto ukupnog godišnjeg rasta stope čvrstih goriva, dok su ostalo činili cena mrkog uglja, lignita i cene usluga prevoza uglja i seče drveta.
Troškovi proizvođača sektora snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija za domaće tržište u istom periodu imali su međugodišnji rast od 8,7 odsto, dok su troškovi proizvođača prerade drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja za domaće tržište u istom periodu porasli za 19,0 odsto i u proseku perioda (Q1 2014 Q2 2023) prednjačili dinamici cene drveta za ogrev za jedan kvartal.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U većini gradova prosečna zarada nije dovoljna za prosečnu potrošačku korpu
16.08.2025.•
1
Kupovna moć merena odnosom prosečne zarade i potrošačke korpe u maju opala je za 0,2 u odnosu na prethodni mesec.
Toplotni talas, pali klimu
16.08.2025.•
2
Posle snažnog toplotnog talasa krajem juna, Srbija se ovih dana ponovo suočava sa naletom neizdržive jare.
Pregovori o "minimalcu" počinju 18. avgusta: Da li je 600 evra dovoljno za život?
15.08.2025.•
37
Pregovori reprezentativnih sindikata, Vlade Srbije i Unije poslodavaca o minimalnoj zaradi za 2026. godinu počinju u ponedeljak, 18. avgusta.
Dinarska štednja u prvoj polovini godine povećana za 4,5 milijardi
15.08.2025.•
2
Dinarska štednja je u prvoj polovini 2025. godine povećana za 4,5 milijardi dinara (2,4 odsto) i krajem juna je iznosila 195,7 milijardi dinara.
Objavljene nove cene goriva
15.08.2025.•
0
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Manji rod jabuka zbog prolećnog mraza
15.08.2025.•
0
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da je kasni prolećni mraz uništio deo roda jabuka u Srbiji.
Izvoz IKT usluga iz Srbije veći za 14 odsto nego prošle godine
14.08.2025.•
1
Vrednost izvoza usluga u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija iz Srbije za prvih šest meseci ove godine iznosio je 2,21 milijardu evra.
Marko Đuković: Kako domaći tim Schneider Electrica osvaja poverenje globalnog tržišta
14.08.2025.•
0
Zašto je novosadski Centar za istraživanje i inženjering (REC – Research and Engineering Center) prepoznat kao strateški inženjerski hub, kako privlači talente i šta znači voditi globalni razvoj iz lokalnog okruženja.
NBS: Trešnje skuplje čak 200 odsto nego pre godinu dana
13.08.2025.•
7
Trenutno, cene voća i povrća daju najveći doprinos inflaciji, rekao je direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u Narodnoj banci Srbije Savo Jakovljević.
Radiće se studija o proceni uticaja izložbe "Ekspo 2027"
13.08.2025.•
0
Preduzeće "Ekspo 2027" objavilo je poziv za izradu studije procene uticaja te specijalizovane izložbe.
Struja iz kosmosa
13.08.2025.•
8
Pakleno je toplo ovih dana, maksimalne dnevne temperature prelaze i četrdeset stepeni Celzijusa.
Javni sektor duguje 53 milijarde dinara: Među najvećim dužnicima Klinički centar Vojvodine
13.08.2025.•
5
Neizmirene obaveze direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Srbije, uključujući lokalne samouprave i ustanove u Vojvodini, dostigle su ukupan iznos od skoro 53 milijarde dinara.
Startap Perplexity AI nudi 34,5 milijardi dolara za Google Chrome
13.08.2025.•
0
Startap veštačke inteligencije Perplexity AI podneo je neformalnu ponudu vrednu 34,5 milijardi dolara za kupovinu Google-ovog internet pregledača Chrome, potvrdio je CNBC.
Tabaković: Inflacija do kraja godine iznad projekcije NBS, a manji rast BDP-a zbog blokada
13.08.2025.•
9
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da će inflacija u Srbiji u narednim mesecima biti iznad projekcije centralne banke, a da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti manji od očekivanog.
NIS-ove pumpe u Bugarskoj postaju Avia, za kupovinu bio zainteresovan i Srbijagas
13.08.2025.•
1
Bugarska Komisija za zaštitu konkurencije saopštila je da je obaveštena o nameri kompanije Uni Energy OOD da preuzme NIS Petrol Bugarska, koja je podnela zahtev za odobrenje koncentracije.
Panevropski koridor Via Karpatija uskoro gotov - šta bi to moglo da znači za Srbiju?
13.08.2025.•
29
Roba koja putuje iz severne ili zapadne Evrope ka jugu kontinenta ili Bliskom istoku, i obratno, retko može da zaobiđe Srbiju drumskim putem.
Banke ublažile standarde kreditiranja za stanovništvo, a pooštrile uslove privredi
12.08.2025.•
2
Banke u Srbiji su u prvom tromesečju ove godine umereno pooštrile uslove po kojima su odobravale kredite privredi, dok su standardi za odobravanje pozajmica građanima ublaženi.
Ruska "Izvestija": Tri države razmatraju izgradnju novog gasovoda
12.08.2025.•
8
Moskva, Beograd i Budimpešta vrše finansijsku procenu izgradnje zajedničkog gasovoda, tvrdi ruski dnevni list "Izvestija".
RZS: Voće za godinu dana poskupelo za 81,4 odsto
12.08.2025.•
3
Cene poljoprivrednih i ribarskih proizvoda u junu su, u odnosu na jun prošle godine, povećane za 13,4 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
"Fijat" u Kragujevcu će zaposliti 800 ljudi iz Maroka i Nepala: Sindikalac o tome zašto ne domaće radnike
12.08.2025.•
18
U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu biće zaposleno 800 radnika iz Nepala i Maroka, jer ih u Kragujevcu nema, prenela je Televizija Kragujevac, pozivajući se na izjavu gradskog većnika za privredu Radomira Erića.
Stručnjaci objasnili zašto Vučićeve najave o nižoj trgovačkoj marži i povoljnijim kreditima "ne piju vodu"
12.08.2025.•
46
Stručnjaci za trgovinu i finansije ocenili su da bi ograničavanje trgovačkih marži i obezbeđenje povoljnijih kredita sa nižim kamatama za građane sa manjim primanjima imalo kratkoročni efekat na standard građana.
Komentari 6
Novosadjanin
@M
Ne, nismo hronično osiromašili! Imam i ja uskličnike!!! Možda je problem ipak u vama ako danas niste nikada gore preživljavali u mirnodopskom vremenu? A pre nego što zalajete, ovo ne znači da smo danas bogati već znači samo da ekstremno lupetate i svoju ličnu situaciju za koje ne znamo uzroke osim da većinom zavise lično od vas projektujete na većinu dok realnost nam govori jasno da nam je danas bolje nego pre 11 godina. Ne puno bolje ali to je opet dijametralno suprotno od "nikada gore" a što samo ilustruje tu neodoljivu potrebu pojedinaca za širenjem lažne patetike i večitog kukanja kako mu je loše.
Видоје
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar