Kako su paori nagrabusili: Niska cena pšenice i precenjen dinar
Već je sredina oktobra, a na vojvođanskim poljima postavlja se pitanje da li je pšenicom zasejano i četrdesetak hiljada hektara.
Foto: 021.rs
Polovina je optimalnog setvenog roka, od 25. septembra do 10. novembra, pa ipak, seljak čeka i još promišlja šta da gaji u predstojećoj sezoni.
Problemi sa osnovnim prehrambenim usevom su ogromni, sa nikada zabeleženim rezervama i niskom cenom.
Većina paora je u očajnoj situaciji, novac im je zarobljen u neprodatoj robi upravo u najgorem vremenu, na samom početku nove sezone. Da bi obnovili uzgoj pšenice, moraju da troše poslednje rezerve ili, ne daj Bože, da se zadužuju.
Pitanje je, međutim, koliko bi i prodaja po trenutnim tržišnim uslovima uopšte pomogla. Cena je toliko niska da seljak, praktično, nema zaradu, često čak izgubi 15 odsto uloženog u najvažniji hlebni usev.
Jednom blago, drugom muka
Pitanje neprodate pšenice traje već mesecima, a u međuvremenu zalihe sve više opterećuju skladišne kapacitete, pa je neizvesno koliko će se kukuruza, čija je berba u toku, uskladištiti.
Od roda 2022. godine na zalihama je najmanje 1,25 miliona tona, i kada se tome pridoda 3,48 miliona tona sa prošlogodišnje jesenje setve od 715.000 hektara, na raspolaganju nam je 4,75 miliona tona hlebnog žita.
Kako su godišnje potrebe Srbije za ljudsku ishranu, semensku pšenicu i pripremu stočne hrane oko 1,65 miliona tona, proizlazi da je višak oko tri miliona tona. Kod države koja ima razvijenu agrarnu politiku, višak je retko kada prevelik i stoga se doživljava kao blago. Kada je reč o Srbiji, u pitanju je muka.
Nevolja je što je evropsko tržište umnogome preplavljeno ogromnim količinama pšenice iz Ukrajine, pa je cena drastično pala. Podsetimo, pre dve godine cena je dostizala i 42,43 dinara, a na evropskim morskim lukama i rekordnih 430 evra po toni. Stoga su i prošle jeseni, kada se cena vrtela oko veoma solidnih 360 evra, srpski paori zasejali 720.000 hektara, te požnjeli oko 3,7 miliona tona.
Zarobljen ozbiljan novac
Međutim, još jednom se pokazalo da je cena nepredvidiva. Za otprilike 12 meseci srozala se na 200 evra po toni. Ujedno je i umanjena potražnja od strane kupaca, pa je, primera radi, od jula do 1. oktobra iz Srbije izvezeno skromnih 160.000 tona. Tako je kod naših paora blizu tri miliona tona viška, što je oko 650 miliona evra zarobljenog novca.
Problem je i što je potpuno neizvesno kako će se uskladištiti kukuruz koji se upravo skida sa polja. Slobodnog mesta na lagerima je premalo.
Da nedaća bude veća, ima viška lagerovane robe i kod drugih useva, ponajviše kod suncokreta u vidu sirovog ulja. Procenjuje se da je ovde zarobljeno otprilike 150 miliona evra. Tako seljacima nedostaje novac da obave setvu pšenice, za šta je potrebno uložiti u seme, gorivo, đubrivo, zaštitna sredstva.
Teško da će zemljoradnik uzeti zajam od banaka - niska cena ne pruža osnovu da se računa kako će naredna žetva vratiti pozajmicu. Zato se mnogo više odlučuju na sejanje pšenice "sa tavana", izostaje i veća primena đubriva, a i obrada zemljišta biće umnogome redukovana kako bi se prepolovila potrošnja goriva.
Naravno, i naredni rod će biti mnogo niži. Zapravo, ove jeseni seljak će sejati pšenicu očekujući da poboljša kvalitet zemljišta, prinos će biti u drugom planu.
Primat izborima
Država je bitno doprinela seljačkim lagerima: zabranjivala je izvoz kako bi u predizbornoj kampanji, pričom o znatnim rezervama hrane kod nas, gradila u ljudima osećaj sigurnosti i tako pridobijala glasove. Viškovi žita kod nas su i pre godinu dana bili preveliki, a nakon uvođenja zabrane su i uvećani. Nedovoljno brodova i kilava železnica takođe su doprineli da izvoz bude minimalan.
Ipak, čini se da je osnov svega loša struktura agrokompleksa u Srbiji. Prevelika je primarna agrarna proizvodnja, dok je u jugoslovensko doba prilično solidna prehrambena industrija drastično umanjena i bez novih investicija.
Drugim rečima, umesto da prerađujemo što je više moguće pšenicu, kukuruz, suncokret i druge useve, mi previše izvozimo agrarne sirovine. Često se hvalimo kako u proseku godišnje izvozimo tri miliona tona kukuruza i 1,2 miliona tona pšenice, a bilo bi pametnije da ih ovde preradimo, pa da izvozimo prerađevine.
Razvoj prerađivačke branše i dostizanje što višeg stupnja finalizacije bi moralo biti strateško opredeljenje, a ne da se prsimo izvozom kukuruza ili pšenice.
Pročitaj još
Domaći doprinos
U poslednjih šest, sedam godina velik problem razmahu izvoza je i precenjen kurs dinara, naša roba je strancima postala preskupa. Sa druge strane, inostrana roba postaje neuobičajeno jeftina.
Kako je u Srbiji poljoprivreda kao branša veliki izvoznik, trpi veliku štetu usled ovakve monetarne politike, veću nego ijedna druga delatnost.
Nikako ne bi trebalo umanjivati uticaj svetskih berzi, ali problemi sa viškovima agrarnih roba, naročito pšenice, nisu posledica samo izuzetno niskih cena u svetu. Velik doprinos ovakvom stanju stiže i od domaće ekonomske politike.
Dok na svetske trendove teško možemo uticati, politiku države Srbije bi valjalo što više usmeriti u pravcu razvoja prehrambene (prerađivačke) industrije i vođenju politike realnog kursa domaće valute. Sve dok ne bude ovakvih ili sličnih promena seljaku u Srbiji neće biti bolje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bajatović: Ruski kapital u NIS-u moraće da bude anuliran
19.11.2025.•
5
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da prodaju NIS-a Rusima 2008. ne vidi kao loš poslovni potez, ali da ruski kapital u toj kompaniji mora da bude anuliran, jer NIS mora da nastavi da radi.
Honda povukla više od 250.000 hibridnih vozila zbog softverske greške
19.11.2025.•
0
Japanski proizvođač automobila Honda povukao je sa tržišta SAD više od 256.600 svojih hibridnih vozila "akord".
Generalni direktor NIS-a: "Akcionari vode pregovore, kompanija nastavlja stabilno poslovanje"
18.11.2025.•
5
Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Tjurdenjev obratio se večeras zaposlenima i obavestio ih da akcionari te kompanije "aktivno vode pregovore sa svim zainteresovanim stranama".
Macut i Đedović Handanović: Snabdevanje energentima stabilno, dopremaju se tone naftne, benzina i dizela
18.11.2025.•
4
Premijer Đuro Macut razgovarao je sa ministarkom rudarstva i energetike Dubravkom Đedović Handanović o situaciji u tom sektoru i merama koje država preduzima kako bi se ublažile posledice sankcija NIS-u.
Može li se sačuvati NIS?
18.11.2025.•
12
Teška su vremena, ratuje se na bezbroj lokacija širom globusa.
Kako bi izgledala nacionalizacija NIS-a - da li je uopšte moguća
18.11.2025.•
8
Rasplet u vezi sa sankcijama NIS-u morao bi uskoro da se reši, ali i dalje nema jasnih naznaka kako.
Mađarski ministar: MOL bi mogao da preuzme deo akcija NIS-a
17.11.2025.•
11
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto je izjavio da bi mađarska naftna kompanija MOL mogla da preuzme deo Naftne industrije Srbije (NIS) koja je pod sankcijama SAD zbog ruskog vlasništva.
Evropska komisija: Ekonomija Srbije znatno usporila
17.11.2025.•
9
Evropska komisija (EK) danas je objavila jesenje ekonomske prognoze.
Vlasnici benzinskih pumpi: Do 1. decembra snabdevanje gorivom stabilno, dalje je neizvesno
17.11.2025.•
7
Vlasnici najbrojnijih benzinskih pumpi u Srbiji, posle Naftne industrije Srbije (NIS), rekli su da će do 1. decembra biti dovoljno goriva.
Ministarka trgovine: Uredba o maržama naterala trgovce da budu efikasniji
17.11.2025.•
7
Najavljeno zatvaranje jednog broja objekata trgovinskog lanca Delez u Srbiji delom je posledica uredbe o ograničenju marži, ali ne kao negativna posledica te uredbe, izjavila je ministarka trgovine Jagoda Lazarević.
Stručnjak za energetiku: Biće goriva, ali je pitanje koliko će ono koštati
17.11.2025.•
7
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković izjavio je da ne očekuje probleme sa snabdevanjem gorivom na pumpama, ali da je pitanje koliko će ono koštati.
Macut o NIS-u: Nema razloga za brigu, država intenzivno radi da obezbedi dodatne kanale snabdevanja
17.11.2025.•
4
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izjavio je da će država u narednim danima intenzivno raditi sa svim partnerima kako bi obezbedila dodatne kanale snabdevanja gorivom i očuvala sigurnost za građane i privredu.
Kineski proizvođač automobila razmatra otvaranje fabrike u Srbiji: Šta bi to donelo našoj zemlji?
17.11.2025.•
34
Kineska kompanija "Čeri", jedan od najvećih proizvođača vozila u toj zemlji, razmatra Srbiju kao potencijalno mesto za otvaranje svoje druge fabrike u Evropi.
Zato što Bugarska uvodi evro: Lev od 1. januara neće biti na kursnoj listi NBS
17.11.2025.•
0
Bugarski lev od 1. januara 2026. godine neće biti na listi valuta kojima se trguje na deviznom tržištu Srbije, jer Bugarska ulazi u zonu evra.
Bajatović o NIS-u: Srbija spremna da podrži svaki predlog Rusa
17.11.2025.•
16
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je da će Srbija podržati svaki predlog ruske strane - da proda NIS nekom trećem, da će ponuditi da otkupi NIS - ali da naftna industrija mora da radi.
Stručnjaci o NIS-u: Imali smo 300 dana, ništa nismo uradili
17.11.2025.•
20
Ekonomski stručnjaci saglasni su da je sudbina NIS-a trenutno najopasnija tačka spoljnopolitičkog i ekonomskog pritiska na Srbiju.
Samsung će investirati 310 milijardi dolara za razvoj AI
16.11.2025.•
3
Južnokorejski konglomerat Samsung predstavio je petogodišnji investicioni plan od 310 milijardi dolara (267 milijardi evra) kako bi zadovoljio rastuću potražnju podstaknutu globalnim usponom veštačke inteligencije (AI).
Strane kompanije i otpuštanja radnika: "Naša strategija privrednog razvoja praktično ne postoji"
16.11.2025.•
16
Gotovo da od početka oktobra nije prošla nedelja bez vesti da je neka fabrika u Srbiji zatvorena, a pojedine kompanije su navele da su razlozi visoki troškovi povećanja minimalca.
Radosavljević: Odluka koja treba da se donese o NIS-u nije teška za državu, nego za vlast
16.11.2025.•
21
Na današnjoj sednici Vlade poručeno je da rešenje za NIS mora da se nađe u narednih sedam dana i da je država spremna da preplati NIS ukoliko pregovori Rusa sa trećom stranom propadnu, da bi izbegla nacionalizaciju.
Fiskalni savet o budžetu: Nejasno poskupljenje velikih projekata i smanjenje troškova za rezerve nafte i gasa
16.11.2025.•
2
Predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović rekao je da će fiskalni deficit Srbije prema predloženom budžetu za 2026. godinu iznositi 337 milijardi dinara ili 2,9 milijardi evra.
Gugl će investirati 40 milijardi dolara u Teksas
16.11.2025.•
0
Kompanija Gugl saopštila je da će do 2027. godine investirati 40 milijardi dolara u Teksas kako bi izgradio novu infrastrukturu za "dematerijalizovanu informatiku" (Cloud) i veštačku inteligenciju (AI).
Komentari 17
Nn
Petar Veliki
ILIJA BOSNIĆ
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar