Kako su paori nagrabusili: Niska cena pšenice i precenjen dinar
Već je sredina oktobra, a na vojvođanskim poljima postavlja se pitanje da li je pšenicom zasejano i četrdesetak hiljada hektara.
Foto: 021.rs
Polovina je optimalnog setvenog roka, od 25. septembra do 10. novembra, pa ipak, seljak čeka i još promišlja šta da gaji u predstojećoj sezoni.
Problemi sa osnovnim prehrambenim usevom su ogromni, sa nikada zabeleženim rezervama i niskom cenom.
Većina paora je u očajnoj situaciji, novac im je zarobljen u neprodatoj robi upravo u najgorem vremenu, na samom početku nove sezone. Da bi obnovili uzgoj pšenice, moraju da troše poslednje rezerve ili, ne daj Bože, da se zadužuju.
Pitanje je, međutim, koliko bi i prodaja po trenutnim tržišnim uslovima uopšte pomogla. Cena je toliko niska da seljak, praktično, nema zaradu, često čak izgubi 15 odsto uloženog u najvažniji hlebni usev.
Jednom blago, drugom muka
Pitanje neprodate pšenice traje već mesecima, a u međuvremenu zalihe sve više opterećuju skladišne kapacitete, pa je neizvesno koliko će se kukuruza, čija je berba u toku, uskladištiti.
Od roda 2022. godine na zalihama je najmanje 1,25 miliona tona, i kada se tome pridoda 3,48 miliona tona sa prošlogodišnje jesenje setve od 715.000 hektara, na raspolaganju nam je 4,75 miliona tona hlebnog žita.
Kako su godišnje potrebe Srbije za ljudsku ishranu, semensku pšenicu i pripremu stočne hrane oko 1,65 miliona tona, proizlazi da je višak oko tri miliona tona. Kod države koja ima razvijenu agrarnu politiku, višak je retko kada prevelik i stoga se doživljava kao blago. Kada je reč o Srbiji, u pitanju je muka.
Nevolja je što je evropsko tržište umnogome preplavljeno ogromnim količinama pšenice iz Ukrajine, pa je cena drastično pala. Podsetimo, pre dve godine cena je dostizala i 42,43 dinara, a na evropskim morskim lukama i rekordnih 430 evra po toni. Stoga su i prošle jeseni, kada se cena vrtela oko veoma solidnih 360 evra, srpski paori zasejali 720.000 hektara, te požnjeli oko 3,7 miliona tona.
Zarobljen ozbiljan novac
Međutim, još jednom se pokazalo da je cena nepredvidiva. Za otprilike 12 meseci srozala se na 200 evra po toni. Ujedno je i umanjena potražnja od strane kupaca, pa je, primera radi, od jula do 1. oktobra iz Srbije izvezeno skromnih 160.000 tona. Tako je kod naših paora blizu tri miliona tona viška, što je oko 650 miliona evra zarobljenog novca.
Problem je i što je potpuno neizvesno kako će se uskladištiti kukuruz koji se upravo skida sa polja. Slobodnog mesta na lagerima je premalo.
Da nedaća bude veća, ima viška lagerovane robe i kod drugih useva, ponajviše kod suncokreta u vidu sirovog ulja. Procenjuje se da je ovde zarobljeno otprilike 150 miliona evra. Tako seljacima nedostaje novac da obave setvu pšenice, za šta je potrebno uložiti u seme, gorivo, đubrivo, zaštitna sredstva.
Teško da će zemljoradnik uzeti zajam od banaka - niska cena ne pruža osnovu da se računa kako će naredna žetva vratiti pozajmicu. Zato se mnogo više odlučuju na sejanje pšenice "sa tavana", izostaje i veća primena đubriva, a i obrada zemljišta biće umnogome redukovana kako bi se prepolovila potrošnja goriva.
Naravno, i naredni rod će biti mnogo niži. Zapravo, ove jeseni seljak će sejati pšenicu očekujući da poboljša kvalitet zemljišta, prinos će biti u drugom planu.
Primat izborima
Država je bitno doprinela seljačkim lagerima: zabranjivala je izvoz kako bi u predizbornoj kampanji, pričom o znatnim rezervama hrane kod nas, gradila u ljudima osećaj sigurnosti i tako pridobijala glasove. Viškovi žita kod nas su i pre godinu dana bili preveliki, a nakon uvođenja zabrane su i uvećani. Nedovoljno brodova i kilava železnica takođe su doprineli da izvoz bude minimalan.
Ipak, čini se da je osnov svega loša struktura agrokompleksa u Srbiji. Prevelika je primarna agrarna proizvodnja, dok je u jugoslovensko doba prilično solidna prehrambena industrija drastično umanjena i bez novih investicija.
Drugim rečima, umesto da prerađujemo što je više moguće pšenicu, kukuruz, suncokret i druge useve, mi previše izvozimo agrarne sirovine. Često se hvalimo kako u proseku godišnje izvozimo tri miliona tona kukuruza i 1,2 miliona tona pšenice, a bilo bi pametnije da ih ovde preradimo, pa da izvozimo prerađevine.
Razvoj prerađivačke branše i dostizanje što višeg stupnja finalizacije bi moralo biti strateško opredeljenje, a ne da se prsimo izvozom kukuruza ili pšenice.
Pročitaj još
Domaći doprinos
U poslednjih šest, sedam godina velik problem razmahu izvoza je i precenjen kurs dinara, naša roba je strancima postala preskupa. Sa druge strane, inostrana roba postaje neuobičajeno jeftina.
Kako je u Srbiji poljoprivreda kao branša veliki izvoznik, trpi veliku štetu usled ovakve monetarne politike, veću nego ijedna druga delatnost.
Nikako ne bi trebalo umanjivati uticaj svetskih berzi, ali problemi sa viškovima agrarnih roba, naročito pšenice, nisu posledica samo izuzetno niskih cena u svetu. Velik doprinos ovakvom stanju stiže i od domaće ekonomske politike.
Dok na svetske trendove teško možemo uticati, politiku države Srbije bi valjalo što više usmeriti u pravcu razvoja prehrambene (prerađivačke) industrije i vođenju politike realnog kursa domaće valute. Sve dok ne bude ovakvih ili sličnih promena seljaku u Srbiji neće biti bolje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Seneši: Neizvesna budućnost NIS-a, država mora da pronađe rešenje
04.10.2025.•
0
Investicioni konsultant Nikola Seneši očekivao je da će mađarski MOL da otkupi deo Naftne industrije Srbije (NIS), jer se pričalo o tome.
Dodeljeni ugovori za studije uticaja i razvoj plana nasleđa EXPO 2027
04.10.2025.•
0
Preduzeće Expo 2027 d.o.o. dodelilo je ugovore za izradu studije procene uticaja i strateški razvoj plana nasleđa EXPO 2027 Beograd, objavljeno je na portalu javnih nabavki.
Stejt department: Korupcija i neefikasno pravosuđe problem za investitore u Srbiji
04.10.2025.•
10
Investiciona klima u Srbiji blago se poboljšala, ali ostaju problemi birokratije, korupcije, neefikasnih državnih preduzeća, velikog neformalnog sektora i neefikasnog pravosuđa, ocenjuje američki Stejt department.
NIS podneo novi zahtev Vašingtonu za odlaganje sankcija
04.10.2025.•
3
Naftna industrija Srbije je, pre ponoći, vašingtonskoj administraciji predala dopunjen novi zahtev za odlaganje sankcija.
U SAD za nekoliko dana uhapšeno oko 40 kamiondžija iz Srbije
04.10.2025.•
19
U proteklih nekoliko dana, tokom akcije protiv ilegalnih imigranata u SAD, u racijama na putevima širom SAD uhapšeno je 37 vozača kamiona koji su državljani Srbije.
Objavljene nove cene goriva
03.10.2025.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Cene zlata na rekordnom nivou nakon obustave rada vlade SAD
03.10.2025.•
0
Cena zlata porasla je šesti put zaredom i dostigla novi rekord od 3.895 dolara po unci, jer je obustava rada američke vlade podstakla potražnju investitora za sigurnim utočištima.
Ćulibrk o poskupljenju struje i NIS-u: Čekaju nas nevolje, rast cena, uvozićemo gorivo
03.10.2025.•
7
"Mi ćemo u godini u kojoj svetska privreda u poslednje dve decenije najsporije raste, rasti sporije od proseka", ocenjuje novinar Radara Milan Ćulibrk.
Vučić: Rusi nude da kupuju deo američke nafte za NIS, ne znam da li će SAD prihvatiti
02.10.2025.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su tačne informacije da je ruska strana predložila da NIS kupuje deo američke nafte kako bi mogao da nastavi da radi, ali da nije siguran da će to SAD da prihvati.
Mađarska državna firma postala većinski vlasnik dve kompanije u Srbiji
02.10.2025.•
12
Mađarska državna elektroenergetska kompanija MVM je saopštila da je preuzela većinski udeo u kompanijama Energotehnika Južna Bačka i Elektromontaža Kraljevo.
Ruska strana ima predlog u vezi sa sankcijama NIS-u: Podrazumeva kupovinu američke nafte
02.10.2025.•
7
Ruska strana u pregovorima o američkim sankcijama, čija je primena odložena do 8. oktobra, predlaže da Naftna industrija Srbije kupuje deo američke nafte, što bi bilo jedno od rešenja za ovu situaciju.
OpenAi procenjen na 500 milijardi dolara - postao najvredniji privatni startap na svetu
02.10.2025.•
2
Kompanija za razvoj veštačke inteligencije OpenAI je, prema najnovijoj proceni, dostigla vrednost od 500 milijardi dolara, čime je postala najvredniji privatni startap na svetu.
Vučić kaže da je o NIS-u razgovarao sa hrvatskim premijerom Plenkovićem: On razume položaj Srbije
02.10.2025.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je razgovarao sa premijerom Hrvatske Andrejom Plenkovićem o NIS-u, naglasivši da hrvatski premijer "dobro razume situaciju u kojoj se Srbija nalazi".
Javni dug Srbije - kod koga se država najviše zadužila?
02.10.2025.•
5
Prema najnovijim podacima Uprave za javni dug, iz jula ove godine, na spisku poverilaca prednjače kupci evroobveznica Srbije. U njihovim rukama je 10,3 milijarde evra srpskog duga.
Stručnjak: Litijum iz Nemačke realnost za pet godina, mada mu je cena sad "na podu"
02.10.2025.•
8
Profesor Geohemije Johen Kolb izjavio je da bi velike rezerve litijuma koje su otkrivene u nemačkoj pokrajini Saksoniji-Anhaltu, ako sve bude teklo kako treba, već za pet godina mogle da se eksploatišu.
Ilon Mask postao prvi čovek sa bogatstvom od 500 milijardi dolara
02.10.2025.•
1
Osnivač Tesle, SpaceX-a i AI kompanije xAI Ilon Mask zvanično je postao prvi pojedinac u istoriji čije bogatstvo premašuje 500 milijardi dolara.
Poljoprivrednici u nevolji, država na potezu
01.10.2025.•
7
Jesen je prilično dobro počela za poljoprivrednike. Tokom septembra palo je dosta kiše, pa je u zemljištu znatno više vlage.
Ministarstvo raspisalo konkurs za premije za mleko za treći kvartal
01.10.2025.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije raspisala je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za treći kvartal 2025. godine.
BMW povlači 1,2 miliona vozila zbog opasnosti od požara
01.10.2025.•
0
Proizvođač automobila BMW povlači više od 145.000 vozila u SAD, jer pregrejani starter motora može da poveća rizik od požara.
NIS od SAD dobio novu posebnu licencu do 8. oktobra: Do tad su odložene sankcije
01.10.2025.•
1
Ministarstvo finansija SAD izdalo je novu posebnu licencu kojom je odloženo stupanje na snagu sankcija u punom obimu prema kompaniji NIS.
Mali i Sijarto o ekonomskoj saradnji i energentima: Izgradnja naftovoda Novi Sad-Alđ kreće krajem godine
30.09.2025.•
4
Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali razgovarao je danas u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova Mađarske Peterom Sijartom o saradnji na zajedničkim projektima.
Komentari 17
Nn
Petar Veliki
ILIJA BOSNIĆ
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar