Državni bankomat ponovo radi: Ranije se pred izbore obećavalo, a sada se daje direktno iz budžeta
Helikopterski novac je termin koji je svojevremno skovao čuveni ekonomista Milton Fridman kao meru štampanja novca i nediskriminatornog sipanja u bankarski sektor da bi se sprečila kriza likvidnosti.
Foto: 021.rs
Od pandemije 2020. godine, države su počele da sipaju novac iz budžeta građanima i privredi kako bi pregurali zatvaranja zbog širenja virusa.
Većina zemalja koje su to radile već krajem 2020. godine napustile su deljenje novca šakom i kapom kao instrument ekonomske politike, ali ne i Srbija, piše Danas.
U novembru će penzioneri dobiti po 20.000 dinara, a krajem godine i korisnici socijalne pomoći po 10.000 dinara. Pre toga su po 10.000 dinara dobili mladi do 16 godina.
Ako se vratimo unazad, videćemo da su razne grupe stanovništva u čak 15 navrata za četiri godine dobijala neki novac iz budžeta.
Računica pokazuje da je na taj način država iz budžeta podelila više od 2,2 milijarde evra ili 3,7 odsto BDP-a iz 2022. godine.
Od samog početka, u stručnoj javnosti javio se skepticizam prema ovim merama. Prvo, njihov ekonomski efekat je upitan, a drugo, deluje da je deljenje novca često bilo u službi predizborne kampanje.
Prvo i najveće od tih davanja bilo je čuvenih 100 evra za svakog punoletnog građanina za šta je iz budžeta isplaćeno oko 610 miliona evra.
Ova antikrizna mera u vreme korone najavljena je tokom aprila 2020. godine, a sa isplatom je započeto 25. maja. Parlamentarni izbori održani su 21. juna, taman dve, tri nedelje nakon okončanja isplate "Vučićevih 100 evra".
Od tih prvih 100 evra ekonomisti upozoravaju da neselektivna davanja puno koštaju, a ne daju takav efekat kao kada bi novac bio isplaćen ciljano onima kojima je potreban. Drugim rečima, sa manje bi se moglo uraditi više. Posebno zato što je sve vreme budžet u deficitu, odnosno ovaj novac je deljen iz zaduživanja na koja se plaća kamata.
Analiza Fiskalnog saveta je pokazala da je tih 100 evra po punoletnom stanovniku, odnosno 610 miliona evra doprinelo ubrzanju rasta BDP-a 2020. godine sa 0,2 procentna poena, ali i povećanju javnog duga od 1,3 procentna poena BDP-a, a da se tek 10 odsto potrošnje ovog novca vratilo u budžet kroz poreze.
Njihova ocena efekta davanja po 60 evra svim punoletnim građanima plus 50 evra penzionerima u 2021. je da je to doprinelo rastu BDP-a sa 0,15 procentnih poena, dok je javni dug povećalo za 0,9 procentnih poena BDP-a.
Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da je u početku država želela da merama anulira efekte pandemije i rasta cena hrane i da podstakne potrošnju. Međutim, on ocenjuje da je efekat na rast BDP prilično slab.
"Povećanje državne potrošnje na malu otvorenu privredu ima mali efekat. Mnogo veći je efekat na uvoz nego na potrošnju domaće robe. Drugim rečima nama ostaje javni dug, a podsticaji idu nemačkim i italijanskim firmama", napominje Gajić za Danas.
On ističe da se država okrenula tim neselektivnim davanjima jer ima slabu administraciju, ali i zbog političkih motiva.
"Mi imamo podizanje političke popularnosti davanjima iz budžeta pred svake izbore. To je i jedan od razloga zašto se nije išlo na ciljane mere pomoći onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Prosto radi se o kupovini političke podrške među raznim grupama stanovništva", navodi Gajić, dodajući da je više od dve milijarde evra u nekoliko talasa doprinelo rastu potrošnje koja je opet potpirivala inflaciju i jedan je od faktora zašto je kod nas viša inflacija nego u evrozoni.
Pročitaj još
I Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, smatra da je "svima jasno da se radi o predizbornoj kupovini glasova".
"Budžet služi kao bankomat. Ranije se pred izbore obećavalo, a sada se daje direktno iz budžeta. A sada je budžetska rezerva najbolji bankomat. U budžetu su opredeljena namenski sredstva i moraju da se opravdaju. Sredstva u budžetskoj rezervi ne podležu toj proceduri", primećuje Dugalić.
On se osvrnuo i na pozitivnu ocenu MMF-a sprovođenja stend-baj aranžmana.
"Nekada su pregovori s njima bili mučni. Sada im je važno samo da im se vrate pare. Na primer, pre 20 godina su insistirali da se privatizuje Dunav osiguranje, a sada se to ni ne pominje", napominje Dugalić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Građani se sve više zadužuju kod banaka, najviše uzimaju keš kredite
24.11.2025.•
2
Dug stanovništva bankama u oktobru ove godine uvećan je dva odsto u odnosu na septembar, na 1.873 milijardi dinara, a najveći rast od 2,5 odsto imali su gotovinski krediti, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Finansijski analitičar Pavlović: Ne postoji kupac NIS-a, niti Rusi planiraju da ga prodaju
24.11.2025.•
42
Potencijalni kupac NIS-a iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ne postoji, a rafinerija u Pančevu će uskoro prestati da radi, ocenjuje finansijski analitičar Vladan Pavlović.
Đedović Handanović: Sutra ili prekosutra odgovor SAD o NIS-u
23.11.2025.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da se sutra ili prekosutra očekuje odgovor SAD povodom rada Naftne industrije Srbije.
Čak i strani investitori poručuju da je Srbiji potrebno više domaćih ulaganja
23.11.2025.•
4
Savet stranih investitora preporučuje Srbiji da joj je, pored privlačenja stranih investicija, potreban što veći broj domaćih investitora, posebno kroz uključivanje malih i srednjih preduzeća u globalne lance vrednosti.
Šta su sekundarne sankcije koje je Tabaković "shvatila veoma ozbiljno": Na koga bi uticale
23.11.2025.•
8
Prvo priznanje da američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) ozbiljno preti uvođenjem sekundarnih sankcija stiglo je iz Narodne banke Srbije.
NBS radila analizu: Šta bi se dogodilo ako ne bi bilo brzog i lakog rešenja za NIS?
23.11.2025.•
12
Od toga da li će i koliko brzo biti pronađeno rešenje za pitanje ruskog vlasništva u NIS-u i sankcija SAD prema toj kompaniji zavise i kretanje inflacije i privredni rast Srbije u sledećoj godini.
Povlačenje NIS-a sa listinga Beogradske berze "izazvalo bi krah akcionarstva"
23.11.2025.•
5
Povlačenje Naftne industrije Srbije sa listinga Beogradske berze najverovatnije bi pokrenulo potpuni krah akcionarstva u Srbiji, ocenio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Dragan Stojković.
Oksfam: Uvećano bogatstvo milijardera iz zemalja G20, dostiglo 15,6 biliona dolara
22.11.2025.•
1
Bogatstvo milijardera iz zemalja G20 u proteklih godinu dana uvećano je za 16,5 odsto i dostiglo je 15,6 biliona dolara, podaci su međunarodne dobrotvorne i humanitarne organizacije Oksfam.
Bivši premijer Bugarske: Rešenje za NIS je kristalno jasno; Vučić: Ja ne želim neprijateljsko preuzimanje
22.11.2025.•
67
Bivši premijer Bugarske Kiril Petkov ocenio je da je rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) "kristalno jasno".
Fiskalni savet: Izvršna vlast ima prevelika ovlašćenja da tokom godine menja fiskalnu politiku
22.11.2025.•
1
Predloženi budžet Srbije za 2026. godinu je fiskalno održiv i načelno kredibilan, ali ima i neke ozbiljne hronične mane, između ostalog, nedovoljnu transparentnost, ocenio je Fiskalni savet.
Glamočić: Suština sajma "Vinska vizija Otvorenog Balkana" u regionalnoj saradnji
22.11.2025.•
3
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će sajam "Vinska vizija Otvorenog Balkana" ove godine okupiti više od 600 izlagača i da je njegova suština u regionalnoj saradnji.
Lagard: Članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa investicijama
22.11.2025.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard pozvala je zemlje članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa produktivnim investicijama.
Vučić: Bez licence rafinerija staje, pregovori sa SAD o NIS-u u toku
22.11.2025.•
9
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je u petak razgovarao sa Amerikancima o Naftnoj industriji Srbije i da će danas ponovo razgovarati.
Ruska nafta zaglavljena na moru
21.11.2025.•
4
Približno 48 miliona barela ruske nafte ostalo je zaglavljeno na moru zbog početka primene američkih sankcija protiv Rosnjefta i Lukoila.
EU odobrila prodaju "Iveka" indijskom "Tata motorsu"
21.11.2025.•
0
Evropska komisija je objavila da je odobrila prodaju italijanskog proizvođača kamiona i autobusa "Iveko" iz Torina "Tata motorsu", najvećem poizvođaču komercijalnih vozila u Indiji s najvećim tržišnim udelom u Aziji.
Cena litre dizela porasla za 12 dinara za samo mesec dana
21.11.2025.•
31
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
Stručnjak: ADNOC bi bio dobar partner za NIS
21.11.2025.•
6
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da su najbolji partneri za Naftnu industriju Srbijeone naftne kompanije koje imaju najveći promet i koje mogu najbolje da rade sa NIS, kao što je ADNOC iz Abu Dabija.
Šta bi prodaja ruskog dela NIS-a Emiratima značila za Srbiju: "Situacija kao skrojena za njih"
20.11.2025.•
21
Mediji kao potencijalnog kupca ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) spominju kompaniju ADNOC iz Emirata.
Dolazak kineskog proizvođača automobila u Srbiju: Šansa koja bi morala da se iskoristi
20.11.2025.•
26
Kinezi nevolje često doživljavaju kao priliku za dodatni iskorak i baš u susretu sa problemima iznalaze inovativna rešenja za duži rok.
Rusi jesu voljni da prodaju svoj deo NIS-a, ali će teško do novca zbog sankcija: Imaju više opcija
20.11.2025.•
17
Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-U, ali se nameće novo pitanje da li će Rusi moći da zaokruže transakciju zbog aktuelnih američkih i evropskih finansijskih sankcija.
Stižu rešenja za porez na oružje - i to izmenjen
20.11.2025.•
10
Poreska uprava saopštila je da je odredila nove iznose poreza na oružje za 2025. godinu, a nakon obrade podataka iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Komentari 12
Gari
Маркони
Najjače od svega
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar