Državni bankomat ponovo radi: Ranije se pred izbore obećavalo, a sada se daje direktno iz budžeta
Helikopterski novac je termin koji je svojevremno skovao čuveni ekonomista Milton Fridman kao meru štampanja novca i nediskriminatornog sipanja u bankarski sektor da bi se sprečila kriza likvidnosti.
Foto: 021.rs
Od pandemije 2020. godine, države su počele da sipaju novac iz budžeta građanima i privredi kako bi pregurali zatvaranja zbog širenja virusa.
Većina zemalja koje su to radile već krajem 2020. godine napustile su deljenje novca šakom i kapom kao instrument ekonomske politike, ali ne i Srbija, piše Danas.
U novembru će penzioneri dobiti po 20.000 dinara, a krajem godine i korisnici socijalne pomoći po 10.000 dinara. Pre toga su po 10.000 dinara dobili mladi do 16 godina.
Ako se vratimo unazad, videćemo da su razne grupe stanovništva u čak 15 navrata za četiri godine dobijala neki novac iz budžeta.
Računica pokazuje da je na taj način država iz budžeta podelila više od 2,2 milijarde evra ili 3,7 odsto BDP-a iz 2022. godine.
Od samog početka, u stručnoj javnosti javio se skepticizam prema ovim merama. Prvo, njihov ekonomski efekat je upitan, a drugo, deluje da je deljenje novca često bilo u službi predizborne kampanje.
Prvo i najveće od tih davanja bilo je čuvenih 100 evra za svakog punoletnog građanina za šta je iz budžeta isplaćeno oko 610 miliona evra.
Ova antikrizna mera u vreme korone najavljena je tokom aprila 2020. godine, a sa isplatom je započeto 25. maja. Parlamentarni izbori održani su 21. juna, taman dve, tri nedelje nakon okončanja isplate "Vučićevih 100 evra".
Od tih prvih 100 evra ekonomisti upozoravaju da neselektivna davanja puno koštaju, a ne daju takav efekat kao kada bi novac bio isplaćen ciljano onima kojima je potreban. Drugim rečima, sa manje bi se moglo uraditi više. Posebno zato što je sve vreme budžet u deficitu, odnosno ovaj novac je deljen iz zaduživanja na koja se plaća kamata.
Analiza Fiskalnog saveta je pokazala da je tih 100 evra po punoletnom stanovniku, odnosno 610 miliona evra doprinelo ubrzanju rasta BDP-a 2020. godine sa 0,2 procentna poena, ali i povećanju javnog duga od 1,3 procentna poena BDP-a, a da se tek 10 odsto potrošnje ovog novca vratilo u budžet kroz poreze.
Njihova ocena efekta davanja po 60 evra svim punoletnim građanima plus 50 evra penzionerima u 2021. je da je to doprinelo rastu BDP-a sa 0,15 procentnih poena, dok je javni dug povećalo za 0,9 procentnih poena BDP-a.
Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da je u početku država želela da merama anulira efekte pandemije i rasta cena hrane i da podstakne potrošnju. Međutim, on ocenjuje da je efekat na rast BDP prilično slab.
"Povećanje državne potrošnje na malu otvorenu privredu ima mali efekat. Mnogo veći je efekat na uvoz nego na potrošnju domaće robe. Drugim rečima nama ostaje javni dug, a podsticaji idu nemačkim i italijanskim firmama", napominje Gajić za Danas.
On ističe da se država okrenula tim neselektivnim davanjima jer ima slabu administraciju, ali i zbog političkih motiva.
"Mi imamo podizanje političke popularnosti davanjima iz budžeta pred svake izbore. To je i jedan od razloga zašto se nije išlo na ciljane mere pomoći onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Prosto radi se o kupovini političke podrške među raznim grupama stanovništva", navodi Gajić, dodajući da je više od dve milijarde evra u nekoliko talasa doprinelo rastu potrošnje koja je opet potpirivala inflaciju i jedan je od faktora zašto je kod nas viša inflacija nego u evrozoni.
Pročitaj još
I Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, smatra da je "svima jasno da se radi o predizbornoj kupovini glasova".
"Budžet služi kao bankomat. Ranije se pred izbore obećavalo, a sada se daje direktno iz budžeta. A sada je budžetska rezerva najbolji bankomat. U budžetu su opredeljena namenski sredstva i moraju da se opravdaju. Sredstva u budžetskoj rezervi ne podležu toj proceduri", primećuje Dugalić.
On se osvrnuo i na pozitivnu ocenu MMF-a sprovođenja stend-baj aranžmana.
"Nekada su pregovori s njima bili mučni. Sada im je važno samo da im se vrate pare. Na primer, pre 20 godina su insistirali da se privatizuje Dunav osiguranje, a sada se to ni ne pominje", napominje Dugalić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U Srbiji nikad više sunčanih dana, a solarnih panela i dalje veoma malo
05.08.2026.•
9
Veoma toplo i sušno vreme ovog leta prouzrokuje brojne probleme u Srbiji, regionu i Evropi, zbog čega su pojedine nuklearne elektrane već isključene.
Đedović Handanović: Zbog niskog Dunava upitan uvoz 20.000 tona dizela
05.08.2026.•
7
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa predstavnicima Udruženja naftnih kompanija Srbije i NIS o dopremanju naftnih derivata u uslovima višenedeljnog niskog vodostaja Dunava.
Građani se zadužuju brže od privrede: Dug prema bankama porastao 15,6 odsto
04.08.2026.•
4
Dug privrede, građana i preduzetnika prema bankama u Srbiji nastavio je da raste i na kraju jula ove godine dostigao je skoro 4.701 milijardu dinara.
Niski vodostaji ugrozili proizvodnju struje: Srbija računa na projekte koji neće skoro biti završeni
04.08.2026.•
6
Iza hitne sednice Republičkog štaba za vanredne situacije, sazvane zbog loše hidrologije i niskih vodostaja, ostala je još veća dilema. Ima li Srbija ovih dana problem sa proizvodnjom električne energije i koliki?
Deficit budžeta Srbije za šest meseci ove godine 51,6 milijardi dinara
04.08.2026.•
7
Deficit budžeta Srbije u periodu januar-jun ove godine iznosio je 51,6 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?
04.08.2026.•
6
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Francuska pooštrava kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima
03.08.2026.•
1
Francuska je pojačala državnu kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima za račun stranih investitora.
Poreska uprava: Omogućeno podnošenje poreskih prijava za prihode pomoraca elektronskim putem
03.08.2026.•
2
Poreska uprava Srbije saopštila je da je omogućeno podnošenje poreske prijave na prihode pomoraca u 2025. godini elektronskim putem preko portala Poreske uprave ePorezi.
Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
03.08.2026.•
2
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Da li ćete dočekati penziju?
03.08.2026.•
33
Najstariji žitelji Srbije željno iščekuju jesen, već sredinom septembra svaki penzioner dobiće jednokratni prihod u visini, zavisno od penzije, između 20.000 i 35.000 dinara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže do 9. avgusta
03.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 9. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Đedović Handanović prodala udeo u kompaniji u Hrvatskoj glumcu Goranu Bogdanu
03.08.2026.•
18
Glumac Goran Bogdan postao je većinski vlasnik kompanije Kulturistria u Hrvatskoj, tako što je preuzeo udeo od 35 odsto od ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine bila 39 milijardi evra
02.08.2026.•
3
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini ove godine bila je 39,6 milijardi evra, što je bilo pet odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
OPEK+ povećao proizvodne kvote nafte za septembar
02.08.2026.•
0
Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice Organizacije izvoznica nafte (OPEK+) odlučile su danas na onlajn sastanku da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte za septembar.
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
1
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
5
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
2
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
4
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
8
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Komentari 12
Gari
Маркони
Najjače od svega
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar