Ivica protiv Hrvatske: Drugo poluvreme "Agrokora"
Pre desetak dana dve sudske odluke su zatalasale javno mnjenje i dobrano uznemirile i sam državni vrh Hrvatske.
Reč je o odluci Međunarodnog suda za investicione sporove iz Vašingtona da se proglasi nadležnim u vezi sa tužbom koju je protiv države Hrvatske podneo Ivica Todorić, nekadašnji vlasnik "Agrokora", sa otprilike 57.000 zaposlenih i godišnjim prometom od 6,8 milijardi evra svojevremeno najveće kompanije u jugoistočnoj Evropi.
Vlast Hrvatske je očekivala suprotan stav, oslanjajući se na sličan slučaj iz nedavne prošlosti kada se isti sud proglasio nenadležnim za rešavanje tužbe dve holandske kompanije protiv susedne države.
Besmislena optužba
Nekoliko dana kasnije oglasio se Visoki krivični sud Hrvatske i potvrdio odluku zagrebačkog Županijskog suda da je veštačenje o finansijskom poslovaju "Agrokora" učinjeno na nezakonit način, time i nevažeće. Upravo ovaj akt bio je stožerna tačka tužbe države Hrvatske protiv Todorića i njegovih 14 saradnika za navodno kontinuirano izvlačenje para iz "Agrokora" u periodu od 2006. do 2017. godine, ukupno 159 miliona evra. Nakon presude, tužba je, praktično, ostala bez nosećeg stuba, ispražnjenog sadržaja i postala je besmislena.
Podsetimo se afere. Godine 2007. kompanija Ivice Todorića deluje moćno, najveći je poslovni gigant na južnoevropskim prostorima. Tu su najmoderniji trgovački centri, brojni kombinati, najbolje firme iz prehrambene i srodnih industrija, te niz odličnih firmi iz drugih delatnosti. No, svetska kriza naredne godine se u Hrvatskoj, gde je gro "Agrokora", reflektuje na najgori mogući način po trgovinu. Snažno opada promet u prodavnicama, što je za trgovačke kuće neka vrsta "poslovnog kancera".
Država podstiče strah
Koncern Ivice Todorića nastavlja da se širi i investira. Već ga je godinama pratio glas prezadužene kompanije kada se 2014. odlučio da kupi slovenački trgovački gigant "Merkator" za šta dugo nije nalazio podršku pratećih banaka. Napokon se obratio ruskim bankama i Sber banka, sa još jednom manjom ruskom kućom, upustila se u rizik. Ovakav rasplet se nije svideo vođstvu Hrvatske, još manje Briselu.
Počela je snažna i od države orkestrirana kampanja protiv "Agrokora" i Todorića lično, naglo je podstican strah da će uslediti bankrot "Agrokora" sa teškim posledicama po celu privredu Hrvatske i sa krupnim nevoljama po znatan deo stanovništva komšijske države. Proricane su posledice koje direktno pogađaju ljude, masovan gubitak radnih mesta, pad zarada, dovođenje u pitanje funkcionisanja penzijskog sistema... Sve sa idejom da "država uđe u kompaniju i reši probleme".
Sve za ništa
Izvedba je dodeljena tadašnjoj potpredsednici hrvatske vlade Martini Dalić, prethodno rukovodiocu banke koja je decenijama najviše finansirala vodeći hrvatski poslovni sistem. Latila se obaveze i pokušala da u direktnom razgovoru od Todorića izmami ni manje, ni više, nego da firmu u celosti prepusti državi, bez i kune nadoknade.
To što nije uspela rečima, država je učinila na način koji je u ne malom delu hrvatske pravne javnosti od starta označen kao, najblaže kazano, sporan. Pod hitno je donela Zakon o uvođenju vanredne uprave u trgovačkim društvima od sistemskog značaja za državu Hrvatsku. Primenom odredbi ovog akta država je praktično razvlastila Todorića, preuzela sto odsto vlasništva i postavila vanrednu upravu.
Time je poznatom bisnismenu oduzela investicije. Todorić ističe da je u pitanju neka vrsta nacionalizacije imovine bez bilo kakve nadoknade. Odluka Investicionog suda u Vašingtonu da se proglasi nadležnim u sporu je itekako iznenadila politički Zagreb, a ohrabrila razvlašćenog poslovog čoveka.
Kako 1,9 uvećati na 30,7 milijardi evra
Možda se još većim problemom pokazao rad od države postavljenog privremenog upravnika, potom vanredne uprave. Kako Todorić nije hteo da se odrekne imovine, država je po svaku cenu pokušavala da proizvede bankrot. Dugo je bilo nepoznato kako je vanredna uprava konstruisala osnovu da tvrdi da je "Agrokor" navodno dužan neverovatnih više od 40 milijardi evra, kako su govorili državi bliski mediji.
Tek pre neki dan je Todorić objasnio finansijski mehanizam novouvedene uprave. Koncern "Agrokor" je kao pravno lice bio u dugovanjima, te su 16 najboljih članica izdavale (sopstvene) garancije za dugovanja celine koncerna. Ukupno je izdato garancija u vrednosti 1,9 milijardi evra.
Međutim svako pojedinačno garantovanje nova uprava nije knjižila samo kao obavezu izdavaoca, već i kao obavezu svake firme unutar koncerna. Tako je 1,9 milijardi obaveza knjigovodstvenom manipulacijom uvećano na 30,7 milijardi evra.
Pročitaj još
Uloga fonda rizičnog kapitala
Hrvatski bisnismen je i precizirao poslovanje svog bivšeg carstva. Godine 2016. "Agrokor" je godišnje prihodovao 6,8 milijardi, dok su dugovanja iznosila oko 4,7 milijardi evra i kompanija se spremala za izlazak na Londonsku berzu.
Poređenja radi, "Fortenova grupa", kako se, nakon prodaje najboljih pojedinačnih firmi, preimenovao nekadašnji lider, godišnje prihoduje oko 4,1, dok su dugovanja 4,6 milijardi evra.
No, kada je država ušla u vlasništvo "Agrokora" nije imala kapitala. Sledio je novi sporni potez, umesto preko berze, investicionog ulagača je pronašla nakon potpuno netransparentih direktnih razgovora. Pojavio se investicioni fond rizičnog kapitala "Knighthead capital management", otkupio deonice i potom koncernu pozajmio 1,07 milijardi evra uz kamatu od 7,5 odsto.
Podsetimo, bilo je to vreme istorijski niskih kamata, kada se novac mogao dobiti i za dva odsto kamate. Pošto "Fortenova" jedva uspeva da otplati i samu kamatu, aranžman je, posle isteka petogodišnjeg roka, obnovljen uz slične uslove. Međutim, vlasnici fonda su za produžetak vanredno zahtevali i dobili još oko 160 miliona evra gotovine.
Izvagati odgovornost
Sud iz Vašingtona će tek doneti konačnu presudu na koju niti jedna strana nema pravo žalbe. Presuda ne mora biti sto odsto u skladu sa viđenjem jedne ili druge strane. Naprotiv, u arbitražnim sporovima je čest slučaj da sud delimično uvaži navode, izvaga odgovornost obe strane, te nadoknadu umanji za onoliko koliko proceni da je i tuženi doprineo nastaloj situaciji.
U svakom slučaju, već samo postojanje nadležnosti Međunarodnog investicionog suda je ne samo veliki plus za Ivicu Todrića, već i veliki minus za državu Hrvatsku. Investicije i investitore treba poštovati, a ne šikanirati.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
1
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
2
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
8
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
2
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
14
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
10
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
18
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
16
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Komentari 3
Nikola
Apsurdistan
Samo što je ova tema u monopolističkoj zemlji braće i kumova reketaša daleeeeko od stvarnosti.
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar