Mali: Ove godina inflacija pada na tri ili 3,5 odsto, biće i novih povećanja plata i penzija
Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će u 2024. biti nastavljeno snižavanje inflacije u Srbiji i da će ona pasti na tri ili 3,5 odsto.
Foto: 021.rs
Mali je dodao i da će već u toku godine biti i dodatnih povećanja plata i penzija, a očekuje i dalju profesionalizaciju javnih preduzeća kao što je urađeno sa EPS-om, njihovu veću profitabilnost i poslovanje bez upliva politike.
Mali je rekao da su od danas povećane plata u javnom sektoru za 10 odsto i penzije za 14,8 odsto, kao i minimalna zarada za 17,8 odsto koje je do sada najveće procentualno povećanje.
"Minimalna zarada je preko 400 evra od 1. januara, a poređenja radi bila je 15.700 dinara pre 11, 12 godina, a prosečna penzija će sa ovim povećanjem, uz ono koje smo imali od 5,5 odsto u oktobru, ići na 390 evra. Nama je sada prosečna zarada oko 830, 840 evra. Ispunićemo obećanje koje smo dali da 1.400 evra bude prosečna plata u Srbiji na kraju mandata naredne vlade, 650 evra prosečna penzija i 650 evra minimalna zarada", naveo je Mali.
On je istakao da je Srbija u trećem kvartalu imala rast od 3,6 odsto, a da će za celu 2023. rast iznositi 2,5 ili 2,6 odsto.
Mali je rekao Tanjugu da možemo da budemo zadovoljni rezultatom u 2023. i da to ne kažu samo on ili predsednik Aleksandar Vučić, već i Međunarodni monetarni fond - da je naša ekonomija potpuno stabilna, jaka i da i dalje raste, uprkos ogromnim izazovima koji su vezani pre svega za globalnu ekonomiju, kao što su korona, energetska kriza, konflikt u Ukrajini, konflikt u Gazi i velika inflacija u celom svetu.
Naveo je da naša ekonomija raste za razliku od mnogo većih ekonomija, na primer Nemačke koja je već tri kvartala zaredom u recesiji.
"Mi ćemo prvi put u istoriji imati BDP veći od 69 milijardi evra. Poređenja radi, pre samo 11 godina bio je 33 milijarde", rekao je on i dodao da je tome doprinelo otvaranje novih fabrika, ali i veliki infrastrukturni radovi.
Naglasio je nam je stopa nezaposlenosti na rekordno niskom nivou od devet odsto, a najviša stopa zaposlenosti od 50,7 odsto.
"Imamo trenutno 2,367 miliona zaposlenih koji plaćaju poreze i doprinose. To je istorijski najveći broj zaposlenih na ovaj broj stanovnika u Srbiji", naglasio je Mali.
U Srbiju je, dodaje, u 2023. godini stiglo 4,4 ili 4,5 milijardi evra direktnih stranih investicija i ističe da najveći broj investicija u ovom delu Evropu dolazi u Srbiju.
Mali ističe da imamo i rekordan nivo deviznih rezervi od 25 milijardi evra, što nam omogućava da držimo stabilan devizni kurs, što je veoma važan faktor u daljem smirivanju inflacije.
"Mi smo, inače, za ovu godinu planirali deficit od 3,3 odsto, a onda smo u rebalansu rekli da će biti manji, oko 2,8 odsto. Mi sada već znamo da će biti 2,3 ili 2,4 odsto, a možda čak i 2,2 odsto", rekao je ministar i dodao da to, takođe, omogućava da se drži pod kontrolom javni dug.
Kako je rekao, nama će zaključno sa decembrom javni dug biti 51,2 ili 51,3 odsto, što je mnogo niže od kriterijuma Mastrihta od 60 odsto, kao i proseka evrozone od 91 ili 92 odsto.
"Očekujem dalji porast realnog dohotka kroz povećanje plata i penzija, kao i kroz povećanje minimalne zarade, uz nastavak svih kapitalnih investicija koje smo započeli", poručio je Mali.
Kako je objasnio, ukoliko nastavimo da imamo "ovako dobre ekonomske rezultate i ako bude mira u svetu i daljeg umanjenja negativnih posledica svih ovih kriza, mi možemo da očekujemo povećanje plata, povećanje penzija već polovinom naredne godine".
Kada je reč o inflaciji očekuje da se ona vrati na projektovani nivo od tri plus-minus 1,5 odsto i kaže da smo imali mnogo bolje podatke poslednjih meseci i da je inflacija u novembru iznosila 8,0 odsto.
"Trend smanjenja inflacije je u celoj Evropi i mi pratimo taj trend. Ono što je za građane Srbije važno jeste da paralelno sa snižavanjem inflacije, imamo mere koje smo preduzeli od kontrole cene goriva, činjenice da nam je i dalje cena gasa među najnižim u Evropi kao i cena struje, kontrole cena 36 namirnica i artikala u akciji Bolja cena, sniženje računa za struju kod najsiromašnijih sugrađana", rekao je Mali.
Istakao je da su sve te mere doprinele sniženju inflacije i da su, sa druge strane, povećanje plata, penzija i jednokratne isplate penzionerima po 20.000 dinara, kao i onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć po 10.000 dinara i srednjoškolcima po 10.000 dinara, takođe doprineli tome.
"Projekcije su takve, dakle, inflacija ide dole, i sa povećanjem plata, penzija i minimalne zarade, očekujem dalje jačanje realnog životnog standarda građana Srbije. To je jedan od dva stuba naše ekonomske politike, a sa druge strane to su kapitalne investicije. I od te politike nećemo odustati i na dobrom smo putu da dođemo do one predkrizne stope inflacije od 2,5 do tri odsto", rekao je Mali.
Kada je reč o zahtevu sindikata da se minimalac koriguje dva puta godišnje, Mali je naveo da se oko toga vode pregovori sa predstavnicima sindikata i poslodavaca, ali da su tu suprotstavljeni stavovi sa njihove strane, jer ako ste poslodavac kada planirate budžetsku godinu morate da znate koliki će biti fond za plate.
"S druge strane, zahtev za usklađivanje minimalne zarade dva puta je vezan za vanredne situacije kada se dešavaju neki nepredviđeni događaji. Međutim, kada pogledate kako smo mi reagovali poslednjih par godina, mi imamo povećanje minimalne zarade uvek iznad nivoa inflacije. Evo od 1. januara 17,8 odsto povećanje minimalne zarade, a inflacija će biti oko tri ili 3,5 odsto, dakle realnih oko 13 ili 14 odsto imate povećanje minimalne zarade", naveo je Mali.
Naglasio je da će minimalna potrošačka korpa biti pokrivena minimalnom zaradom sa ovim januarskim povećanjem 89 odsto, a da je pre 10 godina to bilo 61 odsto.
Kako kaže, nakon formiranja nove vlade moraće da se napravi rebalans budžeta i ako bude nastavljen rast u narednim mesecima biće otvoren prostor, kao što je i predsednik Aleksandar Vučić obećao, za dodatna ulaganja i izdvajanja u zdravstvu i u prosvetu, kao i eventualno povećanje plata i penzija.
Dodaje da rebalans mora da se uradi zbog novog zakona o vladi.Na pitanje da li će država i u 2024. emitovati evroobveznice na međunarodnom tržištu kapitala i za šta bi se koristila ta sredstva, Mali je rekao da je u 2023. ostvaren veliki uspeh jer je bilo planirano da povučemo oko milijardu ili milijardu i po dolara, a za naše obveznice je bila ponuda veća od 11 milijardi dolara, jer se Srbija pokazala u krizama kao kredibilan i stabilan partner.
"Mi trenutno na računu imamo skoro pet milijardi evra, dakle, nemamo problem s likvidnošću. Želimo da uredimo i kontrolišemo deficit. Kada je naše dalje učešće na međunarodnom tržištu kapitala u pitanju, videćemo, svaki dan pratimo šta se dešava, uslovi su i dalje povoljniji kada je dolar u pitanju, nego za evro, a to se menja iz dana u dan i ukoliko bude bilo potrebe, mi nemamo nikakav problem da privučemo bilo kakav dodatni kapital", rekao je Mali.
Pročitaj još
Naveo je da postoji jasan plan finansiranja i vraćanja obaveza koje dospevaju u 2024. i naglasio da je javni dug Srbije potpuno pod kontrolom.
Nikada se to, inače, ne objavljuje unapred da li ćemo izaći ili ne na tržište kapitala, dodao je Mali.
"Ako bude bilo potrebe, izaći ćemo potpuno opušteno, relaksirano i ako dobijemo dobre ponude, mi ćemo taj novac iskoristiti ne za potrošnju, već za ono od čega građani Srbije imaju korist, a to su uglavnom kapitalne investicije. Dakle od projekta Čista Srbija, ulaganja u kanalizacione mreže, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, u ono što je predsednik Vučić najavio, dalje ulaganje u lokalne puteve, autoputeve, brze saobraćajnice, brze pruge, dakle to su nam prioriteti", rekao je Mali.
Na pitanje da li očekuje neke promene u 2024. kada je reč o finansiranju javnih preduzeća, s obzirom da je donet novi Zakon o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu, Mali je rekao Tanjugu da su ta preduzeća veoma važna za građane Srbije i da ona više ne predstavljaju fiskalni rizik.
"Dakle nisu nam ta preduzeća problem, da traže neka izdvajanja. Imali smo taj slučaj prošle godine za EPS. To je bila stvarno vanredna situacija, bilo je da li da građane ostavimo bez struje, kao i bez gasa ili će država opet preuzeti teret krize na sebe, kao što smo i uradili", rekao je on.
Ističe da generalno ta preduzeća danas mnogo bolje posluju nego pre samo 10 godina i da to pokazuju njihovi bilansi i finansijski izveštaji koji su pozitivni.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ford povlači više od 420.000 vozila u SAD zbog problema sa brisačima
07.04.2026.•
0
Američki proizvođač automobila Ford motor danas je pokrenuo opoziv 422.613 vozila u SAD zbog problema sa brisačima, saopštila je Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na auto-putevima (NHTSA).
Nafta u Srbiju dolazi jednim putem: Koliko smo zavisni od JANAF-a?
07.04.2026.•
10
Sirova nafta se ovih dana, od početka rata u Iranu, kako je Forbes Srbija već pisao, nabavlja sa svih strana. Jagma za njom je tolika da je NIS kupuje "odakle god može" - iz Kazahstana, Iraka, Gvajane, Norveške, SAD-a…
Peskov: Rusija u kontaktu sa Srbijom i Mađarskom oko isporuke energenata
07.04.2026.•
0
Rusija je u kontaktu sa Srbijom i Mađarskom u vezi sa isporukom energenata, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Aman kupio DIS
07.04.2026.•
0
Kompanija Aman iz Beograda objavila je da je, posle devet uspešnih akvizicija trgovinskih sistema u Srbiji, postala vlasnik 100 udela udela i u kompaniji PTP DIS iz Krnjeva.
Čelnica MMF objavila koga će najgore pogoditi kriza zbog rata u Iranu
07.04.2026.•
0
Rat na Bliskom istoku dovešće do više inflacije i sporijeg globalnog rasta, izjavila je sinoć čelnica Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva za Rojters uoči planirane objave prognoze za svetsku ekonomije.
Frilenseri imaju rok do kraja aprila da podnesu poresku prijavu
07.04.2026.•
0
Rok za podnošenje poreskih prijava za prvi kvartal u ovoj godini za frilensere traje do 30. aprila, saopštila je Poreska uprava.
Drastično poskupele sirovine za proizvodnju plastike: To bi moglo da podigne cene hrane, lekova, odeće...
06.04.2026.•
6
Rast cene nafte zbog rata na Bliskom istoku ne predstavlja problem za građane samo zbog poskupljenja dizela i benzina, već i zbog mnogih drugih proizvoda koji se dobijaju preradom nafte, a koje svakodnevno koristimo.
Ministarstvo poljoprivrede: Za podsticaje do sada isplaćeno 37,5 milijardi dinara
06.04.2026.•
3
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Željko Radošević rekao je da je do sada iz agrarnog budžeta isplaćeno 33 odsto sredstava, namenjenih za podsticaje u 2026, odnosno 37,5 milijardi dinara.
Javni dug Srbije na kraju februara više od 39 milijardi evra
06.04.2026.•
4
Javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 39,1 milijardu evra.
EU pokreće pregovore o ukidanju roming troškova za Zapadni Balkan
06.04.2026.•
10
Generalni sekretarijat Saveta EU zakazao je za sutra sastanak u Briselu na kojem će biti razmatran predlog o ukidanju dodatnih roming troškova za Zapadni Balkan.
Objavljena procena kako bi cenovni šok na tržištu energenata uticao na kreditni rejting Srbije
06.04.2026.•
2
Globalna rejting agencija S&P objavila je istraživanje o tome kako bi cenovni šok na tržištu energenata mogao da utiče na kreditni rejting država centralne i istočne Evrope (CEE), Srbije i Turske.
PKS: Zaliha đubriva ima dovoljno, ne zavisimo direktno od uvoza iz kriznih regiona
05.04.2026.•
2
Član Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je da zaliha đubriva u Srbiji trenutno ima dovoljno i da država nije direktno zavisna od uvoza iz kriznih regiona.
Mickoski: Žestok pritisak iz komšiluka, građani susednih zemalja dolaze kod nas da pune rezervoare
05.04.2026.•
6
Premijer Severne Makedonije izjavio je da je njegova vlada danas donela odluku o smanjenju akciza na benzin i dizel i produžila uredbu o snižavanju poreza na dodatu vrednost (PDV) za dve sedmice.
Ministri ekonomije pet zemalja: EU da uvede porez na ekstraprofite energetskih kompanija
05.04.2026.•
3
Ministri finansija Španije, Nemačke, Italije, Portugala i Austrije pozvali su Evropsku uniju da uvede porez na neočekivanu dobit energetskih kompanija na nivou celog bloka.
Džej Pi Morgan predviđa cenu nafte od 150 dolara ako Ormuz bude zatvoren do maja
05.04.2026.•
2
Cene nafte bi mogle da dostignu 150 dolara po barelu ako protok energenata kroz Ormuski moreuz ostane poremećen do sredine maja, objavila je banka Džej Pi Morgan.
FAO: Svetske cene hrane porasle drugi mesec zaredom
05.04.2026.•
1
Svetske cene hrane su u martu porasle drugi mesec zaredom, na naviši nivo od septembra 2025, a poskupljenja su zabeležena u svim kategorijama, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Gasovod u Kanjiži je deo Balkanskog toka: Koliki je značaj ovog sistema?
05.04.2026.•
21
Balkanski tok je deo šireg sistema koji doprema ruski gas preko Crnog mora i Turske do zemalja u unutrašnjosti Evrope.
Srbija prošle godine na otplatu javnog duga potrošila 5,17 milijardi evra
05.04.2026.•
10
Tokom cele 2025. godine Republika Srbija je za servisiranje javnog duga na centralnom nivou vlasti izdvojila ukupno 607,49 milijardi dinara (5,17 milijardi evra).
Profesorka Ekonomskog fakulteta: Preti nam kriza veća od one 2008.
05.04.2026.•
16
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković upozorila je da bi aktuelna kriza mogla biti teža od globalne ekonomske krize 2008. godine.
U Srbiji prošle godine stopa zaposlenosti 51,2 odsto
04.04.2026.•
5
U Srbiji je u 2025. godini bilo evidentirano 2.869.500 zaposlenih i 272.400 nezaposlenih, dok je stopa zaposlenosti iznosila 51,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 8,7 odsto.
Srbija na poslednjoj aukciji prodala mali broj obveznica, slabije interesovanje investitora
04.04.2026.•
4
Srbija je na poslednjoj aukciji uspela da proda tek mali deo planiranog iznosa državnih obveznica, uz prinos viši od kuponske stope.
Komentari 10
Gina
Kroks
Bananamen
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar