Kako autoput leči?

Mada je prošlo dva i po meseca od izbora, operativno formiranje nove vlade još nije ni započelo.
Kako autoput leči?
Foto: 021.rs
Pre neki dan predsednik Vučić je najavio da će početkom marta početi intenzivniji rad na ovom planu, a potom su ga druge obaveze okupirale. Važno pitanje koje je u fokusu i opozicije, ovoga puta se u javnosti i ne spominje.
 
Sto odsto poslušni
 
Tokom nepunih 12 godina vladavine naprednjaka, izvršna vlast se oslanjala na mali broj proverenih Vučićevih operativaca, od kojih je aktuelni ministar za finansije Siniša Mali predsednikova desna ruka. Tu su još Ana Brnabić, maksimalno odana premijerka, nekadašnji demokrata Goran Vesić, aktuelni ministar odbrane Miloš Vučević, Aleksandar Vulin, dosadašnji ambasador u SAD Đurić i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
 
Uloga Vesića je da realizuje problematične i sporne odluke, poput poklanjanja prava na prenamenu zemljišta tajkunima koji su do povoljne lokacije došli putem, takoreći, besplatne kupovine nekadašnjih društvenih preduzeća. Opravdanje za neobično nisku privatizacionu cenu bila je upravo obaveza da se nastavi rad firme, a zemljište ostane namenjeno isključivo proizvodnoj aktivnosti. 
 
Dve decenije kasnije menja se upravo ključan detalj i tajkuni sada masovno prevode u građevinsko zemljište ono što su, praktično, dobili džabe. Naravno, i prenamena je besplatna.
Pravdati nemoguće
 
Ni bivši vaterpolista svetske reputacije nema zahvalnu ulogu, pokušava da pravda silne naprednjačke nasrtaje na urbano tkivo prestonice. Sličnu ulogu, kada je reč o Novom Sadu, obavljao je Vučević, dok će Vulin, na koga su zapadnjaci posebno narogušeni, teško dobiti javnu funkciju poput ministarske, ali ostaje Vučićev čovek za posebne zadatke. 
 
 
Unutar ove grupacije treba tražiti nosioce politike nove vlade. Koju će funkciju dobiti pojedinačno, odrediće se u narednih mesec-dva, ali, čini se, teško da će biti novih ljudi od najvećeg Vučićevog poverenja.
 
Dosadašnji kabinet se oslonio na silne državne javne radove, strane investicije, na politiku precenjenog dinara i na digitalnu agendu. Precenjen kurs valute znači da su i statistički podaci precenjeni, te preuveličavaju postignuto. 
 
Primera radi, Vučić se ponosi sa BDP-om od blizu 69 milijardi evra u prethodnoj sezoni. Podatak je dobijen tako što dinar nije gubio vrednost za razliku između inflacije u Srbiji i inflacije u Evropskoj uniji, te ono što statistika prvo iskaže u srpskoj valuti, kasnije u evre "prevede" po nerealno visokom kursu dinara. Dobijeni rezultat u evrima je znatno viši nego što bi bio da se domaćom valutom postupa kako finansijska pravila nalažu.
Na pobedničkom talasu
 
Godine 2011. BDP je bio oko 32,5 milijarde evra, godišnji rast srpskog BDP se pod naprednjacima kretao u proseku 2,4 odsto, što znači do je do kraja 2023. dostigao uvećanje od 37,2 odsto spram onog iz 2011. Proizilazi da je vrednost BDP-a krajem 2023. godine u Srbiji 44,8 milijardi evra, sve iznad je statističko ulepšavanje. Slično je i sa drugim ekonomskim pokazateljima.
 
No, na talasima još jedne izborne pobede teško da će nova-stara vlast menjati ekonomsku politiku. Ipak, čini se da postoje mogućnosti da koriguju pojedine bitne detalje. Mada su strana ulaganja veoma visoka, 4,5 milijardi ili ti 6,5 odsto BDP-a, država ne posustaje da ulaže u autoputeve, stadione, škole, medicinske ustanove… 
 
Za tekuću godinu planirana je potrošnja 5,5 milijardi evra, gro u saobraćajnice, ali i stadione. Utisak je da je mnogo drumova već podignuto, pa bi verovatno bilo korisnije, ako već država hoće da ciljno podupire građevinarstvo kao glavni stub rasta BDP-a, novac usmeriti na komunalnu infrastrukturu. Predsednik je pre nekoliko godina najavljivao ovu vrstu ulaganja, ali su učinjeni tek poneki lokalni projekti.
 
Zagađenje ubija ljude
 
Statistika pokazuje da je stanje vodovodne i kanalizacione mreže očajno. Čak i u Beogradu više od trećine stanova kuburi najčešće sa obe osnovne komunalne potrebe. Možda je još manje razvijena mreža parnog grejanja, odnosno grejanja na gas. Posebno je vidljivo zimi kada individualna ložišta zagađuju gradove po Srbiji do te mera da su Valjevo, Užice, ali često i Beograd, Subotica ili Novi Pazar, među najzagađenijima u Evropi. 
 
Štaviše, po prisustvu sitnih čestica u vazduhu, srpske varoši su na nivou indijskih megapolisa. Cena je poražavajuća, godišnje u Srbiji više hiljada ljudi umire kao od posledica prevelikog zagađenja vazduha. Vreme je za akciju masovnog poboljšanja kvaliteta komunalnog stanovanja.
 
  
 
Drugo u šta bi država mogla da ulaže je poboljšanje zdravstvene službe. Naglasak bi mogao da bude na povećanju broja uposlenih lekara i drugih zdravstvenih radnika, te na povećanju dostupnosti pojedinih usluga na koje se sada predugo čeka, pa se bolesnici odlučuju da istu uslugu plate u privatnoj praksi. Takođe, pojedini lekovi i pomagala su van pokrića redovnim državnim osiguranjem i pacijenti ih kupuju. Siromašnima je ovaj izdatak često prevelik, te tako, praktično, mogu samo minimalno da se leče.
 
Bilo bi dobro podržavati kontinuirano usavršavanje lekara i tehničara, te podsticati opštu zdravstvenu edukaciju i rad na preventivi. Izbeći ili prevenirati bolest je ponajbolja opcija i za pacijente i za zdravstveni sistem.
Smanjiti zaduživanje
 
Prosveta je druga delatnost na koju bi nova vlada mogla da obrati više pažnje. Naravno da ima još mesta u kojima su potrebne nove školske zgrade, međutim mnogo je aktuelnije snabdevanje nastavnom i opremom za brojne dopunske školske aktivnosti. Bio bi red da nastavnici i učitelji imaju pristojne plate, ali i da se njihova motivacija za rad sa decom povećava stalnim usavršavanjem. Ovako su učenici iz Srbije kontinuirano među najslabijima na brojnim upoređivanjima znanja i vladanja veštinama.
 
Poslednjih godina srpska vlada se podosta zaduživala, samo od pandemije do danas oko 13,8 milijardi evra za četiri godine. Bilo je jednostavno zaduživati se kada se kamata kretala do dva odsto. 
 
Sada je na finansijskim tržištima situacija sasvim suprotna, novac je preskup. Srbija ga plaća između 5,8 i 6,5 odsto, trostruko više nego samo pre godinu i po dana. Stoga na zaduživanje može da se ide samo kada je najpotrebnije, drugi planirani projekti mogu i da sačekaju. 
 
Samo u slučaju opreznog pozajmljivanja, novca će biti za kvalitetne programe. Ako se budemo previše zaduživali, za godinu-dve para neće biti ni za mnoge prioritetne potrebe.
  • Dragan

    11.03.2024 09:27
    Odgovor: Dogodine u Botošu
    ...pa i 90tih je neko mogao (da je imao prijatelje kineze) da se zaduzuje i drzi dinar "stabilnim" pa bi ta idila potrajala koliko i ova. Medjutim sunovrat je neminovan, pitanje je samo kada. Da li sada, pa da se krene sa ekonomijom onako kako treba, ili mozda za par godina kada sve bude mnogo gore pa nas saceka jos gori scenario nego 90tih.
    Ponovicu kao vise puta do sada: Dinar se vestacki drzi, jer sredstva dolaze od doznaka gradjana koji su poslednjih godina "pobegli" preko i sada salju devize, kao i od kineskih kredita koji kinezi daju bez da pitaju da li mozemo to da vratimo (ili vec postoji dil za zeljezaru i sl. pa zato i daju kredite).

    Pravo pitanje je dokle to tako moze i sta se desava u trenutku kada to vise ne bude moglo da funkcionise (recimo nema kredita, jer se stari ne vracaju ili kada ovima koji su otisli roditelji ostare i poumiru pa nemaju kome da salju novac)?

    Dragan
  • Dogodine u Botošu

    26.02.2024 13:04
    Precenjen dinar, bla, bla, precenjen dinar. Dokle više? Verovatno bi bilo bolje da nam, kao pre 10-tako godina, dinar za godinu dana izgubi po 20% vrednosti (da se sad ne vraćam u 90-te kada je bilo još gore i kada su zarade bile obezvređene u roku od jednog dana), da radimo za 150-250-350 evra, da nam za novi auto treba 15-20 godina štednje? Je l to ideja? Dokle ćemo udarati glavom od zida do zida, iz krajnosti u krajnost? Da li je ostao neko pametan u ovoj zemlji? (retoričko pitanje)
  • Jakobsfield

    26.02.2024 13:00
    Most
    Meni je najbizarnija priča, stara SPS mantra, oko novog mosta preko Dunava kod Bačke Palanke, koji bi se nalazio samo par kilometara nizvodno od postojećeg. Osim žitelja dva sela (brat-bratu, jedva hiljadu duša), korist bi imali i palanačko-sremski vikendaši. Rečju, most iz nigde u ništa. Ali, verujem da će i taj san biti dosanjan ako se uključi u EXPO. Koji je, jelte, izložba mamografa i pruga... A brza saobraćajnica B.P.-N.S. koja je ključna, i gde je trasa otkupljena pre 30 godina, jedva da se još i pominje.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija