Hleb sve manje jedemo: Hoće li smanjena potrošnja uticati na proizvodnju pšenice u Srbiji?

Autor: RTS

Info

28.03.2024.

13:42 > 16:55

Podaci pokazuju da se od 2006. do 2022. godine potrošnja hleba po glavi stanovnika u Srbiji gotovo prepolovila. Godišnje umesto 91 kg koliko smo ranije konzumirali, sada pojedemo svega 48 kg.

Hleb sve manje jedemo: Hoće li smanjena potrošnja uticati na proizvodnju pšenice u Srbiji?

Foto: Pixabay

Stručnjaci kažu da razloge za to treba tražiti u padu broja stanovnika, ali i promeni navika, piše RTS.

Potrošnja hleba je smanjena zato što se u periodu od 2006. do 2022. godine, kada je rađena analiza, broj stanovnika smanjio za oko milion.

"S druge strane, smanjila se i potrošnja po glavi stanovnika i to sa 91 kilogram na 48 kilograma godišnje. To je bez peciva", kaže Zdravko Šajatović, direktor poslovnog Udruženja mlinara "Žitounija".

Potrošnja hleba je različita od regiona do regiona. Najveći pad potrošnje hleba po glavi stanovnika zabeležen je u Vojvodini, a zatim u regionu Beograda. To su regioni gde je društveni bruto dohodak po stanovniku veći.

"U manje razvijenim područjima potrošnja hleba po glavi stanovnika je viša", kaže Šajatović.

"Što se tiče potrošnje peciva, po našim procenama, ona je 10 kilograma po stanovniku. I tu je situacija različita i po gradovima i po regionima. Tamo gde je platežna sposobnost stanovništva veća, veća je potrošnja, a tamo gde je manja, tu je potrošnja peciva manja. U tzv. krugu dvojke u Beogradu videćete da se u malim radnjama više prodaje pecivo nego hleb", navodi on.

Zbog smanjene potrošnje hleba, navodi, manje se pšenice melje u mlinovima.

"Po našim procenama ta meljava je ranije bila 1,2 miliona tona, a sada je oko milion tona godišnje. Izvoz brašna će ove godine biti oko 160.000 tona, što je oko 20 odsto više nego prethodne ekonomske godine. To je dobar pokazatelj. Zalihe pšenice su značajne i verujem da će u junu ove godine biti najmanje oko milion tona, dok će istovremeno izvoz pšenice biti, takođe, oko milion tona. Poslednjih mesec-dva imamo povoljnu vest da su troškovi prevoza baržama pali sa 40 na 16 evra po toni i to je podstaklo veći izvoz za Konstancu", kaže Šajatović.

Srbija uvozi smrznuti hleb i peciva

Agroekonomski analitičari upozoravaju da na smanjenje potrošnje domaće pšenice i brašna može da utiče i uvoz hleba i peciva.

"Paradoks je da uvozimo testo, pecivo i hleb u polusmrznutom obliku. Sad plaćamo ceh što smo naša vrata širom otvorili prema svetu, pogotovo prema Evropi. Ja nisam zagovornik intervecionalističke poljoprivrede, ali mi smo nespremno ušli u tu tržišnu utakmicu koja se desila potpisivanjem SSP-a", upozorava Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

To je za sada mala količina, kaže on, ali ako to postane trend naša mlinarska industrija će imati još manje potrebe da kupuje pšenicu iz domaće proizvodnje. To može da poremeti naše bilanse da mi ponovo iz godine u godinu ulazimo sa velikim zalihama.

"Lično zastupam stav da mi ne treba da koristimo naše poljoprivredno zemljište tako što ćemo 70 odsto tog zemljišta da koristimo za setvu žitarica i uljarica. Ako nama ne treba za domaće bilanse pšenice više od 1,7 miliona tona, čemu proizvonja ove kulture na 600.000 hektara? To je po meni neracionalno", ističe Galetin.

On dodaje da ima mnogo drugih kultura koje spadaju u intenzivnu poljoprivredu, koja zahteva mnogo više rada, ali bismo na taj način mogli bolje da iskoristimo resurs koji se zove zemlja.

"Sejati ekstenzivne kulture poput pšenice je u tradiciji naših poljoprivrednih proizvođača i mislim da bi i tim pitanjem trebalo da se pozabavi naša agrarna politika. Da malo više stimuliše intenzivnu proizvodnju, a ne da se svake godine suočavamo sa pitanjem šta sa velikim zalihama pšenice", kaže sagovornik RTS-a.

Istraživanja su pokazala da je sa sadašnjom potrošnjom od oko 48 kilograma hleba po stanovniku godišnje, Srbija na nivou većine Evropskih zemalja. Veću količinu troše Nemci i Česi, što se pripisuje njihovim prehrambenim navikama. Istovremeno Britanci godišnje pojedu 37 kilograma, Amerikanci 17, a Indijci svega 1,75 kilograma hleba godišnje.

Teme

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Perica

30.03.2024 • 00:35

Ma

preskup je i narod gladuje.

1 0 +1
Zoran

29.03.2024 • 08:17

Zoran

Mi nemamo taj luksuz da kupujemo hleb u pekarama svaki dan i samostalno ga mesimo.

10 5 +5
ja

29.03.2024 • 07:54

Beskvasni hleb

Kao i nekoliko ljudi odavde, pravim sam svoj beskvasni hleb (jednom nedeljno, vikendom) već skoro 4 godine, a u radnji kupim samo kada baš ne mogu da stignem da napravim (jednom u mesec-dva). Odnos kvaliteta domaćeg i kupovnog je nebo i zemlja...

13 0 +13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.