Neplaćeni rad: Kućni poslovi se računaju, a da li se isplate?
Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog rada stupio je na snagu prošlog meseca, ali za sada, osim prepoznatljivosti značaja kućnih poslova, ne donosi konkretnu korist.
Ovaj podzakonski akt je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava bilo u obavezi da donese nakon usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine. Budući da, prema zvaničnim statistikama, žene utroše dvostruko više vremena na neplaćene poslove u domaćinstvu od muškaraca, ovaj pravilnik bi, pre svega, trebalo da omogući da taj rad bude vidljiv, ali i da na osnovu njega žene koje nisu formalno zaposlene ostvare pravo na zdravstveno osiguranje, a kasnije možda čak i na penziono.
Iako sada ti ciljevi zvuče dostižnije nego ranije, oni su još uvek daleko jer je neophodno usklađivanje sa drugim zakonima, ali i politička volja kako bi se ostvarili pozitivni pomaci.
Programska direktorka Udruženja građanki FemPlatz Kosana Beker za 021.rs kaže da je pozitivno što je Pravilnik donet.
"Mogu da vam dam jedan primer. U vremenu kad sam se ja bavila advokaturom, kada su se ljudi razvodili i kada su bile u pitanju žene koje nisu bile zaposlene, već su brinule o kući, deci, starijima i domaćinstvu, veštaci su računali minimalnu cenu rada kada su obračunavali vrednost tog rada. I sad vi zamislite kako to izgleda, minimalna cena rada se računa za nekog ko nema nikakve kvalifikacije. Da li biste vi dali da vam vaspitava dete neko bez kvalifikacija? Tako da je taj rad tada obezvređivan. Samim tim, novi pravilnik bi trebalo da možda tu nepravdu nekako ispravi", navodi Beker.
Pomak sa mrtve tačke, ali još uvek ništa konkretno
Ona dodaje da u ovom momentu, ipak, Pravilnik ne donosi ništa konkretno, pa čak ni zdravstveno osiguranje. Za tako nešto morao bi da bude izmenjen Zakon o osiguranju, jer trenutno ne postoji osnov za to.
"Druga stvar koja tu ostaje, kada se bude omogućilo da žene imaju pravo na zdravstveno osiguranje, je penziono osiguranje. Mislim da su to neki naredni koraci koji u budućnosti treba da se preduzmu", ističe Beker.
Programska direktorka udruženja Femplatz se nada da je država spremna i na taj korak, imajući u vidu da se ovim pravilnikom i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, pokrenulo sa mrtve tačke.
"Jasno je da se to neće desiti preko noći, ali računam na to korak po korak i to su jako važne stvari. Konačno smo došli do toga da se to prepoznaje", naglašava naša sagovornica.
Kako dodaje Beker, ne radi se samo o spremnosti države, nego celog društva da prepozna kolika je važnost takvog rada i kakav je položaj tih žena, pa da se na nivou društva dogovorimo da to nekako treba da se kompenzuje.
Milica Marinković iz Inicijative za socijalna i ekonomska prava A 11 optimistična je što se tiče donošenja Pravilnika, u smislu prepoznatljivosti vrednosti neplaćenog rada. Ona podseća da je slična situacija bila pre nekoliko godina sa poljoprivrednicama.
"One nisu imale nikakva prava i kada su prepoznate kao kategorija, onda su ušle u propise. To, u prvom momentu nije bilo primenjivo, pa je onda primenjeno, ali na način da su one diskriminisane u odnosu na druge žene, pa tek sad, nakon nekoliko godina, dolazimo do ispravljanja te nejednakosti", dodaje Marinković.
Ona smatra da će ovo biti tema narednih nekoliko godina dok ne dođe do potpune prepoznatljivosti i jasnog razumevanja šta je potrebno toj grupi da bi bila izjednačena i priznata pred zakonom. Sagovornica 021.rs ističe i da se to pitanje mora adresirati i u drugim resornim ministarstvima u okviru njihovih nadležnosti.
"Mislim da samo donošenje pravilnika jeste negde uvod, ali i da mi iz civilnog sektora, kao i aktivisti i akademska zajednica, treba da izvršimo pritisak da to sada ne ostane samo na neprimenjivim odredbama i na tome da smo negde pred međunarodnim telima štiklirali obavezu i prepoznali neformalni rad, ali da suštinski te osobe nemaju sva druga prava", objašnjava Marinković.
Može li neplaćeni rad biti osnov za penziju?
Nakon omogućavanja zdravstvenog osiguranja, red bi došao i na penziono. Međutim, za razliku od prvog koje ne predstavlja veliki javni trošak, penziono osiguranje za osobe koje rade neplaćene poslove, moglo bi da bude veliki udar na budžet, pa je moguće da država neće biti spremna na takav korak.
Marinković je stava da bi najbolje rešenje bilo uvođenje kategorije socijalnih penzija, zato što je to potreba i mnogih drugih građana i građanki Srbije, koji nemaju nikakva primanja, a starije su osobe bez mogućnosti da privređuju.
"Ta priča o socijalnim penzijama se pominje već 20 godina, ali nikada nije postojala stvarna politička volja. Mi ne izmišljamo ni socijalne penzije, ni neplaćeni rad. Postoje uporedne prakse, postoje druge zemlje koje su to uvele. Takva rešenja se mogu lako prepisati i prilagoditi našem sistemu. A i kada analiziramo te priče da smo u porastu i da ekonomski dosta bolje stojimo nego ranije, onda je to možda više pitanje prioriteta. I tu nekako možemo da vidimo da su ove kategorije koje su najsiromašnije uvek u zapećku", kaže sagovornica portala 021.rs iz Inicijative A 11.
Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović takođe smatra da je penziono osiguranje nešto što se može prepoznati kao logičan sledeći korak, ali da je rano pričati o tome, naročito jer je sistem ovog osiguranja u Srbiji još pre više decenija bio "zreo za temeljno renoviranje". Saglasan je sa Marinković da bi kategorija socijalnih penzija bila dobro rešenje.
Što se tiče primene pravilnika, Reljanović ističe da mora da se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju kako bi osobe koje obavljaju neplaćeni kućni rad dobile status osiguranika.
"Kada se to desi, slede izmene podzakonskih dokumenata, pravilnika kojim je regulisan način dobijanja zdravstvene kartice i kojim je regulisan način ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja. Drugim rečima, nakon zakonskih izmena mora se regulisati po kojoj proceduri ova lica mogu da budu identifikovana kao osiguranici zdravstvenog osiguranja i kako će konkretno izgledati postupak njihovog korišćenja tih prava", kaže Reljanović za 021.rs.
Politička volja postoji, ali...
Na pitanje da li postoji poltička volja za tako nešto, Reljanović kaže da ona ne bi trebalo da bude upitna, jer je izražena još kroz usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
"U protivnom rizikujemo da ovaj zakon postane još jedan od onih koji su doneti samo kao forma bez namere da se ikada primeni, što će svakako posledično stvoriti izuzetno negativnu sliku o poliitkama aktuelne vlasti kada je reč o poštovanju osnovnih ljudskih prava", ističe stručnjak za radno pravo.
Ocenjuje da u korist uvođenja ovakvih izmena govori i to što bi uticaj na budžet verovatno bio minimalan.
"Broj ovih lica koja nisu osigurana po drugom osnovu je relativno mali u odnosu na ukupan broj osiguranika koji prelazi 6 miliona. Takođe, izdavanja za zdravstvo se ovim putem ne uvećavaju za onoliko osiguranika za koliko bi se povećao njihov ukupan broj, jer neće svi oni tražiti zdravstvene usluge istovremeno. Sa druge strane, mislim da je najpre sa stanovišta kvaliteta života ovim osobama veoma važno da budu zdravstveno osigurane. Pored toga, čini mi se da bi mnogima od njih bila velika moralna satisfakcija da ih država konačno prepozna kao nekoga ko ulaže rad koji je važan za sve nas, za društvo u celini, i koji je u tom smislu i formalno priznat kao rad koji ima određenu apsolutnu vrednost i zavređuje da se kroz njegovo obavljanje steknu neka osnovna prava vezana za socijalnu sigurnost", zaključuje Reljanović.
Najugroženije žene na selu, Romkinje i žene sa invaliditetom
Neplaćeni rad nije samo kućni rad. To je održavanje domaćinstva, spremanje hrane, briga o članovima porodice, o deci, nega starijih i bolesnih u domaćinstvu. Značajan postotak tog rada i dalje jeste na ženama.
"To je prilika i za donosioce odluka i ljude koji rade kampanje da se nekako obrate i muškarcima, i da se taj teret podeli, da se ta poluga ispravi tako da dođemo ka većem stepenu ravnopravnosti", smatra Milica Marinković iz A 11.
Podaci koje imamo neplaćenom radu su prikupljeni i obrađeni za većinsko stanovništvo i nisu prilagođeni marginalizovanim grupama. Pretpostavlja se da su žene koje su dvostruko marginalizovane, odnosno Romkinje, žene sa invaliditetom i žene na selima, u još nepovoljnijoj situaciji.
"To što nemamo podatke za te grupe je signal da nisu prepoznate od strane sistema. One, kao i što im negde i položaj, nažalost, i nameće jesu višestruko marginalizovane. One nose sve ove terete kao i većinska populacija žena u Srbiji, a dodatno imaju određene poteškoće koje ih stavljaju u još ranjiviji položaj. Svaka od tih pojedinačnih grupa nosi određene specifičnosti, kao što su visoka ekonomska zavisnost, nemogućnost ulaska na tržište rada, i slično", navodi Marinković.
Položaj žena na selu analizirao je za svoj poslednji "Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji" Femplatz. Programska direktorka ovog udruženja Kosana Beker za 021.rs pojašnjava da nije novost da žene na selu imaju prilično nezavidan položaj i u odnosu na muškarce koji žive u ruralnim predelima, ali i na druge žene u urbanim sredinama.
"Problem je u tome što one voma često ne rade na otvorenom tržištu rada. One rade danonoćno, a vode se kao nezaposlene. One održavaju domaćinstva, rade bašte, zemlju, brinu o životinjama, i tako dalje. Naravno, onda i kuvaju, peru, peglaju i brinu o deci. Za sve to im niko ne daje platu", naglašava Beker.
Pročitaj još
Šta tačno uređuje Pravilnik?
Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada stupio je na snagu 16. marta.
Tim pravilnikom, Ministarstvo je preciziralo da se, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, neplaćeni kućni rad odnosi na poslove za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada, a koji se odnose na vođenje domaćinstva, staranje i brigu o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, poslove na poljoprivrednom imanju i druge slične neplaćene poslove.
Polaznu osnovu za obračun neplaćenog kućnog rada predstavljaće Istraživanje o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku, po metodologiji Evrostata.
Nadalje je precizirano u Pravilniku da u obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada, ulazi minimalna cena rada u Srbiji, u neto iznosu, na godišnjem nivou, pri čemu podatke o korišćenju vremena prikuplja Republički zavod za statistiku, dok minimalnu cenu rada određuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Utvrđene su i metodološke osnove za utvrđivanje učešća vrednosti neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Majkrosoft otpušta 60.000 ljudi
27.10.2026.•
2
Kompanija Majkrosoft saopštila je da nudi programe dobrovoljnog odlaska uz otpremnine za oko 60.000 zaposlenih, što čini više od četvrtine njene ukupne radne snage na globalnom nivou.
Svetska banka: Srbiju u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto
27.10.2026.•
0
Srbija bi u ovoj godini trebalo da ima ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, koje će biti podstaknuto ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora uslug
Ekonomista Drašković o prioritetima koji moraju čim pre da se reše: Upozorio i na zamke za novu vlast
27.10.2026.•
15
Predstavnici Studentske liste moraju brzo da naprave analizu stanja u svim ključnim sektorima ekonomije, sprovedu tranziciju i naprave programe sanacije zbog problema u svim sektorima.
Država izlazi iz 10 preduzeća: Akcije će prodati preko Beogradske berze
27.10.2026.•
2
Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije 10 preduzeća u državnom vlasništvu. Ministarstvo privrede najavilo je prodaju udela Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Temu uvodi hitne mere po nalogu Evropske komisije
27.10.2026.•
1
Evropska komisija objavila je da je prihvatila plan kineske platforme za internet trgovinu Temu za usklađivanje sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) i suzbijanje dostupnosti nelegalnih proizvoda na internetu.
SpaceX obezbedio 40 milijardi dolara za finansiranje AI infrastrukture
27.10.2026.•
0
Američka kompanija za istraživanje svemira SpaceX zaključila je ugovor o dužničkom finansiranju od 40 milijardi dolara za kupovinu procesora koji se koriste u sistemima veštačke inteligencije.
Preduzećima u evrozoni sve teže da obezbede bankarske kredite
26.10.2026.•
1
Preduzećima u evrozoni sve je teže da obezbede kredite kod svojih banaka, dok rast cena goriva i troškova proizvodnje opterećuje njihove finansije.
Srpski učenici sve lošiji na PISA testiranju - to bi znatno moglo da košta ekonomiju
26.10.2026.•
4
Poslednje PISA testiranje pokazalo je da Srbija sve više obrazovno zaostaje jer je svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen.
Lažni evri prodaju se i preko Tiktoka i Telegrama
25.10.2026.•
1
Društvena mreža u kineskom vlasništvu objavila je desetine oglasa kojima se promoviše prodaja falsifikovanog novca.
Srbiji se to već jednom dogodilo: Šta ako ne bude budžeta za 2027. na vreme?
25.10.2026.•
1
Budžet za 2027. nije usvojen pre raspuštanja Narodne skupštine i raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora.
Mijušković objašnjava tri razloga rasta cene nafte: Stabilizacija se očekuje tek naredne godine
25.10.2026.•
0
Cena nafte na svetskom tržištu premašila je 117 dolara po barelu, a analize ukazuju da bi mogla da dostigne i 120 dolara.
Istraživanje: Svetska privreda otporna uprkos tenzijama, napreduje primena AI
25.10.2026.•
0
Svetska privreda zadržava otpornost uprkos rastućim geopolitičkim tenzijama, neizvesnosti u međunarodnoj trgovini i inflatornim pritiscima, dok se primena veštačke inteligencije ubrzava.
Nizak vodostaj Dunava smanjio broj putnika na kruzerima
24.10.2026.•
0
Zbog nepovoljnih hidroloških uslova i niskog vodostaja Dunava, broj putnika na rečnim kruzerima u Srbiji do kraja septembra bio je za oko 12 odsto manji nego u istom periodu prošle godine.
Krajem septembra osigurani depoziti u bankama veći za 3,4 milijarde evra nego u isto vreme 2025.
24.10.2026.•
1
Osigurani depoziti u bankama u Srbiji su krajem septembra ove godine bili veći za 3,4 milijarde evra u odnosu na isto vreme 2025. i iznose 37,5 milijarde evra, saopštila je Agencija za osiguranje depozita.
Sindikati Škode prete štrajkom ako se radnicima zamrznu plate
24.10.2026.•
4
Sindikati najveće češke fabrike automobila Škoda u Mladoj Boleslavi kategorično odbijaju zahtev matičnog koncerna Folksvagen da se plate, bonusi i premije zamrznu do 2030. godine čak i u toj uspešnoj fabrici.
Nikolić: Ako imate platu od 120.000 dinara, polovinu je pojela inflacija
24.10.2026.•
37
Novinarka i urednica Biznis magazina Radojka Nikolić kaže da nas čeka novi talas inflacije.
Putniković: Trajniji pad cene nafte moguć tek uz mir u Ukrajini i na Bliskom istoku
23.10.2026.•
2
Za trajniji pad cena nafte na svetskom tržištu neophodno je da se postigne dugotrajan mir u Ukrajini i na Bliskom istoku, ocenila je urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković.
Firma iz Gadžinog Hana zapošljava radnike iz Indije, Senegala i Filipina: U Srbiji ne može da ih pronađe
23.10.2026.•
14
Preduzeće za proizvodnju komunalne opreme "Resor" u Gadžinom Hanu zaposlilo je u proteklih mesec dana 13 radnika iz Indije.
Objavljene nove cene goriva
23.10.2026.•
11
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Postupak likvidacije u fabrici "Kaizen": Bez posla ostaje oko 350 radnika
23.10.2026.•
14
Turska tekstilna fabrika "Kaizen" u Smederevu zvanično je pokrenula postupak likvidacije zbog čega će oko 350 radnika ostati bez posla, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS).
Severna Makedonija: Četvorogodišnjak najmlađi milioner u 2025. godini
22.10.2026.•
0
Najmlađi denarski milioner po prihodima u Severnoj Makedoniji u 2025. godini је četvorogodišnje dete, a najstariji 97-godišnji penzioner, objavila je je Uprava javnih prihoda.
Komentari 16
Marko
predrag
Pa poslovi obezbedjenja ?!
Moglo bi tu svasta da se dopise ..
Zene ga preterase. Zato drustvo propade.
Ali svakako ne treba ostaviti starije ljude bez prihoda za min,zivot, radili po fabrikama ili ne.
Dovla
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar