Neplaćeni rad: Kućni poslovi se računaju, a da li se isplate?
Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog rada stupio je na snagu prošlog meseca, ali za sada, osim prepoznatljivosti značaja kućnih poslova, ne donosi konkretnu korist.
Foto: Pixabay
Ovaj podzakonski akt je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava bilo u obavezi da donese nakon usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine. Budući da, prema zvaničnim statistikama, žene utroše dvostruko više vremena na neplaćene poslove u domaćinstvu od muškaraca, ovaj pravilnik bi, pre svega, trebalo da omogući da taj rad bude vidljiv, ali i da na osnovu njega žene koje nisu formalno zaposlene ostvare pravo na zdravstveno osiguranje, a kasnije možda čak i na penziono.
Iako sada ti ciljevi zvuče dostižnije nego ranije, oni su još uvek daleko jer je neophodno usklađivanje sa drugim zakonima, ali i politička volja kako bi se ostvarili pozitivni pomaci.
Programska direktorka Udruženja građanki FemPlatz Kosana Beker za 021.rs kaže da je pozitivno što je Pravilnik donet.
"Mogu da vam dam jedan primer. U vremenu kad sam se ja bavila advokaturom, kada su se ljudi razvodili i kada su bile u pitanju žene koje nisu bile zaposlene, već su brinule o kući, deci, starijima i domaćinstvu, veštaci su računali minimalnu cenu rada kada su obračunavali vrednost tog rada. I sad vi zamislite kako to izgleda, minimalna cena rada se računa za nekog ko nema nikakve kvalifikacije. Da li biste vi dali da vam vaspitava dete neko bez kvalifikacija? Tako da je taj rad tada obezvređivan. Samim tim, novi pravilnik bi trebalo da možda tu nepravdu nekako ispravi", navodi Beker.
Pomak sa mrtve tačke, ali još uvek ništa konkretno
Ona dodaje da u ovom momentu, ipak, Pravilnik ne donosi ništa konkretno, pa čak ni zdravstveno osiguranje. Za tako nešto morao bi da bude izmenjen Zakon o osiguranju, jer trenutno ne postoji osnov za to.
"Druga stvar koja tu ostaje, kada se bude omogućilo da žene imaju pravo na zdravstveno osiguranje, je penziono osiguranje. Mislim da su to neki naredni koraci koji u budućnosti treba da se preduzmu", ističe Beker.
Programska direktorka udruženja Femplatz se nada da je država spremna i na taj korak, imajući u vidu da se ovim pravilnikom i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, pokrenulo sa mrtve tačke.
"Jasno je da se to neće desiti preko noći, ali računam na to korak po korak i to su jako važne stvari. Konačno smo došli do toga da se to prepoznaje", naglašava naša sagovornica.
Kako dodaje Beker, ne radi se samo o spremnosti države, nego celog društva da prepozna kolika je važnost takvog rada i kakav je položaj tih žena, pa da se na nivou društva dogovorimo da to nekako treba da se kompenzuje.
Milica Marinković iz Inicijative za socijalna i ekonomska prava A 11 optimistična je što se tiče donošenja Pravilnika, u smislu prepoznatljivosti vrednosti neplaćenog rada. Ona podseća da je slična situacija bila pre nekoliko godina sa poljoprivrednicama.
"One nisu imale nikakva prava i kada su prepoznate kao kategorija, onda su ušle u propise. To, u prvom momentu nije bilo primenjivo, pa je onda primenjeno, ali na način da su one diskriminisane u odnosu na druge žene, pa tek sad, nakon nekoliko godina, dolazimo do ispravljanja te nejednakosti", dodaje Marinković.
Ona smatra da će ovo biti tema narednih nekoliko godina dok ne dođe do potpune prepoznatljivosti i jasnog razumevanja šta je potrebno toj grupi da bi bila izjednačena i priznata pred zakonom. Sagovornica 021.rs ističe i da se to pitanje mora adresirati i u drugim resornim ministarstvima u okviru njihovih nadležnosti.
"Mislim da samo donošenje pravilnika jeste negde uvod, ali i da mi iz civilnog sektora, kao i aktivisti i akademska zajednica, treba da izvršimo pritisak da to sada ne ostane samo na neprimenjivim odredbama i na tome da smo negde pred međunarodnim telima štiklirali obavezu i prepoznali neformalni rad, ali da suštinski te osobe nemaju sva druga prava", objašnjava Marinković.
Može li neplaćeni rad biti osnov za penziju?
Nakon omogućavanja zdravstvenog osiguranja, red bi došao i na penziono. Međutim, za razliku od prvog koje ne predstavlja veliki javni trošak, penziono osiguranje za osobe koje rade neplaćene poslove, moglo bi da bude veliki udar na budžet, pa je moguće da država neće biti spremna na takav korak.
Marinković je stava da bi najbolje rešenje bilo uvođenje kategorije socijalnih penzija, zato što je to potreba i mnogih drugih građana i građanki Srbije, koji nemaju nikakva primanja, a starije su osobe bez mogućnosti da privređuju.
"Ta priča o socijalnim penzijama se pominje već 20 godina, ali nikada nije postojala stvarna politička volja. Mi ne izmišljamo ni socijalne penzije, ni neplaćeni rad. Postoje uporedne prakse, postoje druge zemlje koje su to uvele. Takva rešenja se mogu lako prepisati i prilagoditi našem sistemu. A i kada analiziramo te priče da smo u porastu i da ekonomski dosta bolje stojimo nego ranije, onda je to možda više pitanje prioriteta. I tu nekako možemo da vidimo da su ove kategorije koje su najsiromašnije uvek u zapećku", kaže sagovornica portala 021.rs iz Inicijative A 11.
Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović takođe smatra da je penziono osiguranje nešto što se može prepoznati kao logičan sledeći korak, ali da je rano pričati o tome, naročito jer je sistem ovog osiguranja u Srbiji još pre više decenija bio "zreo za temeljno renoviranje". Saglasan je sa Marinković da bi kategorija socijalnih penzija bila dobro rešenje.
Što se tiče primene pravilnika, Reljanović ističe da mora da se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju kako bi osobe koje obavljaju neplaćeni kućni rad dobile status osiguranika.
"Kada se to desi, slede izmene podzakonskih dokumenata, pravilnika kojim je regulisan način dobijanja zdravstvene kartice i kojim je regulisan način ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja. Drugim rečima, nakon zakonskih izmena mora se regulisati po kojoj proceduri ova lica mogu da budu identifikovana kao osiguranici zdravstvenog osiguranja i kako će konkretno izgledati postupak njihovog korišćenja tih prava", kaže Reljanović za 021.rs.
Politička volja postoji, ali...
Na pitanje da li postoji poltička volja za tako nešto, Reljanović kaže da ona ne bi trebalo da bude upitna, jer je izražena još kroz usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
"U protivnom rizikujemo da ovaj zakon postane još jedan od onih koji su doneti samo kao forma bez namere da se ikada primeni, što će svakako posledično stvoriti izuzetno negativnu sliku o poliitkama aktuelne vlasti kada je reč o poštovanju osnovnih ljudskih prava", ističe stručnjak za radno pravo.
Ocenjuje da u korist uvođenja ovakvih izmena govori i to što bi uticaj na budžet verovatno bio minimalan.
"Broj ovih lica koja nisu osigurana po drugom osnovu je relativno mali u odnosu na ukupan broj osiguranika koji prelazi 6 miliona. Takođe, izdavanja za zdravstvo se ovim putem ne uvećavaju za onoliko osiguranika za koliko bi se povećao njihov ukupan broj, jer neće svi oni tražiti zdravstvene usluge istovremeno. Sa druge strane, mislim da je najpre sa stanovišta kvaliteta života ovim osobama veoma važno da budu zdravstveno osigurane. Pored toga, čini mi se da bi mnogima od njih bila velika moralna satisfakcija da ih država konačno prepozna kao nekoga ko ulaže rad koji je važan za sve nas, za društvo u celini, i koji je u tom smislu i formalno priznat kao rad koji ima određenu apsolutnu vrednost i zavređuje da se kroz njegovo obavljanje steknu neka osnovna prava vezana za socijalnu sigurnost", zaključuje Reljanović.
Najugroženije žene na selu, Romkinje i žene sa invaliditetom
Neplaćeni rad nije samo kućni rad. To je održavanje domaćinstva, spremanje hrane, briga o članovima porodice, o deci, nega starijih i bolesnih u domaćinstvu. Značajan postotak tog rada i dalje jeste na ženama.
"To je prilika i za donosioce odluka i ljude koji rade kampanje da se nekako obrate i muškarcima, i da se taj teret podeli, da se ta poluga ispravi tako da dođemo ka većem stepenu ravnopravnosti", smatra Milica Marinković iz A 11.
Podaci koje imamo neplaćenom radu su prikupljeni i obrađeni za većinsko stanovništvo i nisu prilagođeni marginalizovanim grupama. Pretpostavlja se da su žene koje su dvostruko marginalizovane, odnosno Romkinje, žene sa invaliditetom i žene na selima, u još nepovoljnijoj situaciji.
"To što nemamo podatke za te grupe je signal da nisu prepoznate od strane sistema. One, kao i što im negde i položaj, nažalost, i nameće jesu višestruko marginalizovane. One nose sve ove terete kao i većinska populacija žena u Srbiji, a dodatno imaju određene poteškoće koje ih stavljaju u još ranjiviji položaj. Svaka od tih pojedinačnih grupa nosi određene specifičnosti, kao što su visoka ekonomska zavisnost, nemogućnost ulaska na tržište rada, i slično", navodi Marinković.
Položaj žena na selu analizirao je za svoj poslednji "Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji" Femplatz. Programska direktorka ovog udruženja Kosana Beker za 021.rs pojašnjava da nije novost da žene na selu imaju prilično nezavidan položaj i u odnosu na muškarce koji žive u ruralnim predelima, ali i na druge žene u urbanim sredinama.
"Problem je u tome što one voma često ne rade na otvorenom tržištu rada. One rade danonoćno, a vode se kao nezaposlene. One održavaju domaćinstva, rade bašte, zemlju, brinu o životinjama, i tako dalje. Naravno, onda i kuvaju, peru, peglaju i brinu o deci. Za sve to im niko ne daje platu", naglašava Beker.
Pročitaj još
Šta tačno uređuje Pravilnik?
Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada stupio je na snagu 16. marta.
Tim pravilnikom, Ministarstvo je preciziralo da se, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, neplaćeni kućni rad odnosi na poslove za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada, a koji se odnose na vođenje domaćinstva, staranje i brigu o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, poslove na poljoprivrednom imanju i druge slične neplaćene poslove.
Polaznu osnovu za obračun neplaćenog kućnog rada predstavljaće Istraživanje o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku, po metodologiji Evrostata.
Nadalje je precizirano u Pravilniku da u obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada, ulazi minimalna cena rada u Srbiji, u neto iznosu, na godišnjem nivou, pri čemu podatke o korišćenju vremena prikuplja Republički zavod za statistiku, dok minimalnu cenu rada određuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Utvrđene su i metodološke osnove za utvrđivanje učešća vrednosti neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
.jpg "Ukinuto rešenje o zadržavanju studenta FTN zbog navodnog napada na dekana DIF-a")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pogledajte šta su nagrade: Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi"
01.05.2025.•
3
Počeo je novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" koju organizuje država Srbija.
Radni sat u Evropi i u Srbiji - ispod proseka
01.05.2025.•
6
Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemljama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu.
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
1
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
19
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Komentari 16
Marko
predrag
Pa poslovi obezbedjenja ?!
Moglo bi tu svasta da se dopise ..
Zene ga preterase. Zato drustvo propade.
Ali svakako ne treba ostaviti starije ljude bez prihoda za min,zivot, radili po fabrikama ili ne.
Dovla
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar