Voćari na rubu egzistencije: Rod jagode, maline i višnje slab, a otkupne cene visoke
Nepovoljni društveni i vremenski uslovi ponovo su uticali na to da rod jagode, maline i višnje bude slab.
Foto: Pixabay
Dok trgovci ne odustaju od niskih cena otkupa, pojedini voćari prete gašenjem proizvodnje jer su, kako kažu, na rubu egzistencije.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže za Danas da je situacija sa voćem različita.
"Došlo do izmrzavanja trešnje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i u Subotičko - horgoškoj regiji, kao i u Južnom banatu, ali u Fruškoj Gori je opstala i pretežno u Vojvodini. Ipak, rod trešnje je značajno veći u odnosu na 2023. godinu. Kvalitet je izuzetno dobar i cena je odlična. Kvalitetna trešnja ide i po ceni od 300 do 320 dinara, a ona lošijeg kvaliteta po ceni od 220 ili 230 dinara", navodi on.
I višnja je, prema njegovim rečima, ove godine ranije cvetala i isto je došlo do izmrzavanja koja je načinila veliku štetu.
"Kod višnje zato očekujemo nešto manji rod oko 15 do 20 odsto, upravo zbog tih oštećenja ploda zbog mrazeva", ukazuje on.
On naglašava da poljoprivrednici ne mogu da se oslone na dugoročne prognoze vremena.
"One nisu pouzdane, to mora da drugačije da se predviđa, jer one nisu najavile onako niske temperature", napominje Keserović.
Direktor voćarske zadruge "Bačka jagoda" Vlado Šomoši za Danas kaže da ima nekoliko faktora koji su se odrazili na cenu jagoda.
"Jagoda je došla oko dve i po nedelje ranije i tržište ni domaće ni strano nisu bili spremni na to. Berbu smo počeli 20. aprila, a inače je počinjemo posle Đurđevdana", objašnjava on.
Sagovornik Danasa dodaje da ni ljudi nisu naviknuti da kupe jagode pre Đurđevdana, a ni uvoznici u drugim zemljama.
"Uvoznici u Poljskoj i Rusiji nisu bili spremni na jagodu iz Srbije u to doba. Takođe, nisu radile ni državne službe, pa se desilo i tamo gde ima kupca da nije mogla roba da se izveze", kaže Šomoši.
Veliki problem je, kako podseća, i to što su ih uhvatili praznici.
"Prvi maj, pa Veliki petak, Vaskrs, Đurđevdan, zaređali su praznici i pijace su bile puste, nije imao ko da kupuje jagode", podseća on.
Rusija je, kako objašnjava, do sada bila najbolji kupac.
"Niko sada nije hteo da šalje jagode za Rusiju, jer dugo čekaju na graničnim prelazima na ulazak u Rusiju, a jagode ne mogu toliko da izdrže", objašnjava on.
Somoši ukazuje i da je rod jagode ove godine upola manji od očekivanog.
"Ove godine je rod jagode sigurno za 60 odsto manji nego prošle godine", upozorava on.
On ukazuje da je ove godine manji rod, ali da je manja i cena, što je apsurdno.
"Otkupne cene su počele od 250 do 270 dinara i onda je za vreme praznika to palo na nivo od 130 do 150 dinara, što je sa ovim rodom ove godine, ispod proizvođačke cene", upozorava Somoši.
Pročitaj još
Proizvođač malina i predstavnik Udruženja "Vilamet" Mileta Pilčević ukazuje da je rod maline ove godine veoma podbacio, pre svega, usled prolećnog mraza, snega i grada.
"Ovih dana je ponovo padao grad u Arilju, tako da je sve to desetkovalo rod i videćemo šta će nas još snaći do berbe", objašnjava on.
Pilčević naglašava da će ovo biti veliki podbačaj, možda i najveći do sada.
"Biće sigurno za 30 ili 40 odsto manji rod nego prošle godine, a koliko će se to još povećati do berbe videćemo", kaže on.
Sagovornik Danasa podseća da su oni u pregovorima o ceni još od februara i sa hladnjačarima i sa Ministarstvom.
"Tom borbom smo uspeli da dogovorimo sastanak za 27. ili 28. maj sa otkupljivačima i izvoznicima, pa ćemo videti nešto konkretno o ceni", navodi on.
Pilčević kaže je bitno da znaju cenu da ne bi ponovo investirali pa da posle odlaze u gubitke, kao prošle godine.
"Da se proizvede jedan kilogram malina to košta 240 dinara, a mi smo ih prošle godine brali za 200 dinara. Retko koja hladnjača je plaćala nešto više, tako da smo mi radili sa gubitkom od 40 dinara", podseća on.
Pilčević upozorava da tako neće moći dalje.
"Mi smo prošle godine radili u minusu, ako i ove godine budemo radili u minusu to će biti kraj naše proizvodnje. Ceo ovaj naš region živi od malinarstva, ovde nema alternative, nemamo čime drugo da se bavimo. Ljudi su ovde na granici egzistencije i ostali su na rubu, i rade ovo jer nemaju alternativu", ukazuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dok se Mali hvali viškom, budžetski minus posle uplate za "rafale" skoro milijardu evra
06.08.2026.•
0
Vlada Srbije je pola godine pre roka uplatila deo rate za francuske borbene avione "rafal", pa je minus u blagajni Srbije krajem jula bio 4,3 puta veći nego u prvih sedam meseci prošle godine.
Jorgovanka Tabaković je 14 godina na čelu Narodne banke Srbije: Saopšteno koji su rezultati toga
06.08.2026.•
5
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas, povodom 14 godina guvernerke Jorgovanke Tabaković na čelu NBS, da je obezbeđena stabilnost koja traje i rezultati u korist građana i privrede.
Koje bi mere država mogla da uvede u slučaju ozbiljne nestašice struje i goriva?
06.08.2026.•
16
Iako državni zvaničnici uveravaju građane i privredu da je situacija sa proizvodnjom električne energije i naftnih derivata stabilna, vremenska prognoza nagoveštava da država mora biti spremna na moguće mere.
Sindikati: Povećanje minimalca zavisiće od rasta zarada u javnom sektoru
05.08.2026.•
6
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikat (UGS) "Nezavisnost" će u pregovorima o povećanju minimalne zarade za 2027. godinu tražiti da taj iznos ne ugrozi odnosprema platama u javnom sektoru
U Srbiji nikad više sunčanih dana, a solarnih panela i dalje veoma malo
05.08.2026.•
17
Veoma toplo i sušno vreme ovog leta prouzrokuje brojne probleme u Srbiji, regionu i Evropi, zbog čega su pojedine nuklearne elektrane već isključene.
Đedović Handanović: Zbog niskog Dunava upitan uvoz 20.000 tona dizela
05.08.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa predstavnicima Udruženja naftnih kompanija Srbije i NIS o dopremanju naftnih derivata u uslovima višenedeljnog niskog vodostaja Dunava.
Građani se zadužuju brže od privrede: Dug prema bankama porastao 15,6 odsto
04.08.2026.•
5
Dug privrede, građana i preduzetnika prema bankama u Srbiji nastavio je da raste i na kraju jula ove godine dostigao je skoro 4.701 milijardu dinara.
Niski vodostaji ugrozili proizvodnju struje: Srbija računa na projekte koji neće skoro biti završeni
04.08.2026.•
7
Iza hitne sednice Republičkog štaba za vanredne situacije, sazvane zbog loše hidrologije i niskih vodostaja, ostala je još veća dilema. Ima li Srbija ovih dana problem sa proizvodnjom električne energije i koliki?
Deficit budžeta Srbije za šest meseci ove godine 51,6 milijardi dinara
04.08.2026.•
9
Deficit budžeta Srbije u periodu januar-jun ove godine iznosio je 51,6 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?
04.08.2026.•
8
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Francuska pooštrava kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima
03.08.2026.•
1
Francuska je pojačala državnu kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima za račun stranih investitora.
Poreska uprava: Omogućeno podnošenje poreskih prijava za prihode pomoraca elektronskim putem
03.08.2026.•
2
Poreska uprava Srbije saopštila je da je omogućeno podnošenje poreske prijave na prihode pomoraca u 2025. godini elektronskim putem preko portala Poreske uprave ePorezi.
Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
03.08.2026.•
2
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Da li ćete dočekati penziju?
03.08.2026.•
33
Najstariji žitelji Srbije željno iščekuju jesen, već sredinom septembra svaki penzioner dobiće jednokratni prihod u visini, zavisno od penzije, između 20.000 i 35.000 dinara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže do 9. avgusta
03.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 9. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Đedović Handanović prodala udeo u kompaniji u Hrvatskoj glumcu Goranu Bogdanu
03.08.2026.•
19
Glumac Goran Bogdan postao je većinski vlasnik kompanije Kulturistria u Hrvatskoj, tako što je preuzeo udeo od 35 odsto od ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine bila 39 milijardi evra
02.08.2026.•
3
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini ove godine bila je 39,6 milijardi evra, što je bilo pet odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
OPEK+ povećao proizvodne kvote nafte za septembar
02.08.2026.•
0
Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice Organizacije izvoznica nafte (OPEK+) odlučile su danas na onlajn sastanku da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte za septembar.
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
1
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
5
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Komentari 7
Dragan
Verovali
Koriste nedozvoljenu hemiju ne poštuju karencu i na taj način truju stanovnike Srbije. Voćari i povrtari su šljam i dno dna od ljudi i nadam se da će se doneti zakoni kojima će njihove nedzvoljene radnje tretirati kao teška krivična dela protiv zdravlja ljudi. Država nije u stanju da se nosi sa tim kriminalcima zato što većina ljudi misle da su oni nekakva ugrožena vrsta
R49
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar