Voćari na rubu egzistencije: Rod jagode, maline i višnje slab, a otkupne cene visoke
Nepovoljni društveni i vremenski uslovi ponovo su uticali na to da rod jagode, maline i višnje bude slab.
Foto: Pixabay
Dok trgovci ne odustaju od niskih cena otkupa, pojedini voćari prete gašenjem proizvodnje jer su, kako kažu, na rubu egzistencije.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže za Danas da je situacija sa voćem različita.
"Došlo do izmrzavanja trešnje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i u Subotičko - horgoškoj regiji, kao i u Južnom banatu, ali u Fruškoj Gori je opstala i pretežno u Vojvodini. Ipak, rod trešnje je značajno veći u odnosu na 2023. godinu. Kvalitet je izuzetno dobar i cena je odlična. Kvalitetna trešnja ide i po ceni od 300 do 320 dinara, a ona lošijeg kvaliteta po ceni od 220 ili 230 dinara", navodi on.
I višnja je, prema njegovim rečima, ove godine ranije cvetala i isto je došlo do izmrzavanja koja je načinila veliku štetu.
"Kod višnje zato očekujemo nešto manji rod oko 15 do 20 odsto, upravo zbog tih oštećenja ploda zbog mrazeva", ukazuje on.
On naglašava da poljoprivrednici ne mogu da se oslone na dugoročne prognoze vremena.
"One nisu pouzdane, to mora da drugačije da se predviđa, jer one nisu najavile onako niske temperature", napominje Keserović.
Direktor voćarske zadruge "Bačka jagoda" Vlado Šomoši za Danas kaže da ima nekoliko faktora koji su se odrazili na cenu jagoda.
"Jagoda je došla oko dve i po nedelje ranije i tržište ni domaće ni strano nisu bili spremni na to. Berbu smo počeli 20. aprila, a inače je počinjemo posle Đurđevdana", objašnjava on.
Sagovornik Danasa dodaje da ni ljudi nisu naviknuti da kupe jagode pre Đurđevdana, a ni uvoznici u drugim zemljama.
"Uvoznici u Poljskoj i Rusiji nisu bili spremni na jagodu iz Srbije u to doba. Takođe, nisu radile ni državne službe, pa se desilo i tamo gde ima kupca da nije mogla roba da se izveze", kaže Šomoši.
Veliki problem je, kako podseća, i to što su ih uhvatili praznici.
"Prvi maj, pa Veliki petak, Vaskrs, Đurđevdan, zaređali su praznici i pijace su bile puste, nije imao ko da kupuje jagode", podseća on.
Rusija je, kako objašnjava, do sada bila najbolji kupac.
"Niko sada nije hteo da šalje jagode za Rusiju, jer dugo čekaju na graničnim prelazima na ulazak u Rusiju, a jagode ne mogu toliko da izdrže", objašnjava on.
Somoši ukazuje i da je rod jagode ove godine upola manji od očekivanog.
"Ove godine je rod jagode sigurno za 60 odsto manji nego prošle godine", upozorava on.
On ukazuje da je ove godine manji rod, ali da je manja i cena, što je apsurdno.
"Otkupne cene su počele od 250 do 270 dinara i onda je za vreme praznika to palo na nivo od 130 do 150 dinara, što je sa ovim rodom ove godine, ispod proizvođačke cene", upozorava Somoši.
Pročitaj još
Proizvođač malina i predstavnik Udruženja "Vilamet" Mileta Pilčević ukazuje da je rod maline ove godine veoma podbacio, pre svega, usled prolećnog mraza, snega i grada.
"Ovih dana je ponovo padao grad u Arilju, tako da je sve to desetkovalo rod i videćemo šta će nas još snaći do berbe", objašnjava on.
Pilčević naglašava da će ovo biti veliki podbačaj, možda i najveći do sada.
"Biće sigurno za 30 ili 40 odsto manji rod nego prošle godine, a koliko će se to još povećati do berbe videćemo", kaže on.
Sagovornik Danasa podseća da su oni u pregovorima o ceni još od februara i sa hladnjačarima i sa Ministarstvom.
"Tom borbom smo uspeli da dogovorimo sastanak za 27. ili 28. maj sa otkupljivačima i izvoznicima, pa ćemo videti nešto konkretno o ceni", navodi on.
Pilčević kaže je bitno da znaju cenu da ne bi ponovo investirali pa da posle odlaze u gubitke, kao prošle godine.
"Da se proizvede jedan kilogram malina to košta 240 dinara, a mi smo ih prošle godine brali za 200 dinara. Retko koja hladnjača je plaćala nešto više, tako da smo mi radili sa gubitkom od 40 dinara", podseća on.
Pilčević upozorava da tako neće moći dalje.
"Mi smo prošle godine radili u minusu, ako i ove godine budemo radili u minusu to će biti kraj naše proizvodnje. Ceo ovaj naš region živi od malinarstva, ovde nema alternative, nemamo čime drugo da se bavimo. Ljudi su ovde na granici egzistencije i ostali su na rubu, i rade ovo jer nemaju alternativu", ukazuje on.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
FT: Imenovanjem Sajmona Trota za direktora, Rio Tinto se opredelio za status kvo
15.07.2025.•
0
Rudarska kompanija Rio Tinto imenovala je Sajmona Trota za izvršnog direktora posle iznenadnog povlačenja Jakoba Stausholma, čime se opredelila za status kvo, piše danas Fajnenšel tajms.
Srbija najviše uvozi iz Kine
15.07.2025.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u 2024. godini iznosila oko 69,5 milijardi evra, što je rast od 6,2 odsto u odnosu na 2023, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Tabaković: Srbija ima 50,5 tona rezervi zlata
15.07.2025.•
2
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila da Srbija ima 50,5 tona rezervi zlata.
Savez samostalnih sindikata: Tražićemo veće povećanje minimalca za 2026. od predloženog
15.07.2025.•
7
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je da će taj sindikat tražiti veće povećanje minimalne zarade za 2026. godinu od predviđenih 10,1 odsto, odnosno sa 500 na 550 evra.
Evropa priprema odgovor na Trampove carine: Na spisku i jelke, pčele, kamile, kondomi, ljudska kosa...
15.07.2025.•
2
U srži odgovora Evropske komisije na najavljene carinske tarife Donalda Trampa, na spisku u koji je AFP imao uvid, nalaze se američki avioni, automobili i burbon, mada Brisel i dalje želi da šansu da pregovorima.
Zbog gubitaka na mreži: Struja će poskupeti u oktobru, ali i još jednom naredne godine
15.07.2025.•
31
Od Međunarodnog monetarnog fonda smo saznali da će cena struje u Srbiji od oktobra biti uvećana sedam odsto "zbog gubitaka na mreži" koje ima Elektrodistribucija Srbije (EDS).
Rekordna vrednost bitkoina: Prvi put prešao 120.000 dolara
14.07.2025.•
3
Bitkoin je danas prvi put prešao granicu od 120.000 dolara podstaknut nadama industrije u povoljnu američku regulaciju kriptovaluta.
Srpska IT asocijacija: Zbog ukinutih podsticaja više kompanija razmatra povlačenje sa srpskog tržišta
14.07.2025.•
46
Četiri nedelje nakon ukidanja podsticaja za novonastanjena lica, i pored više zvaničnih dopisa koje je Srpska IT asocijacija (SITA) uputila nadležnima, dijalog sa IT sektorom još nije započet.
Precenjen kurs dinara - skup život i manji javni dug
14.07.2025.•
27
Vlast često ističe kako je zaduženost Srbije u ubrzanom padu, odnosno da 39 milijardi evra javnog duga krajem juna čini tek 44 odsto BDP.
Umesto preko trezora: Građani će račune za struju plaćati na račun banke biznismena bliskog SNS-u
14.07.2025.•
78
Elektroprivreda Srbije je u junskom računu za struju obavestila korisnike da se od narednog meseca menja račun za uplatu, umesto dosadašnjeg trezorskog računa, uplate će se vršiti na tekući račun Alta banke.
Letnji dani, zimske brige: Građani već nabavljaju ogrev
13.07.2025.•
1
U jeku letnjih žega povećana je potražnja za ogrevnim drvetom.
O zatvaranju fabrika u Srbiji: "Očekivano s obzirom da taktiku vlasti"
13.07.2025.•
10
Očekivano, kako zbog krize u automobilskoj industriji i ekonomiji EU, tako i zbog sulude ekonomske politike naše vlasti, neke su od ocena sagovornika Danasa povodom sve češćih zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika.
Koji put vodi do veće zarade: Fakultet ili zanat?
13.07.2025.•
43
Zanat ili fakultet? Da li je to uopšte dilema? Zarada zanatlija u Srbiji, utisak je, prestigla je ono što ostvare visokobrazovani poput lekara ili nastavnika.
NBS se zadužila tri milijarde evra na repo tržištu po izuzetno visokim kamatama
13.07.2025.•
6
Narodna banka Srbije se na 27. aukciji hartija od vrednosti prodajom blagajničkih zapisa zadužila 360 milijardi dinara (3,07 milijardi evra) na repo tržištu.
Mogu li stranci dobiti stambeni kredit u Srbiji?
13.07.2025.•
1
Kupovina nekretnine u Srbiji, naročito kada se finansira kreditom, predstavlja veliki korak u životu, bilo da je reč o povratnicima iz dijaspore ili stranim državljanima koji žele da stvore dom u našoj zemlji.
Međugodišnja inflacija u junu iznosila 4,6 odsto
11.07.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 4,6 odsto, a mesečna 0,9 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Cene nafte skaču dok se čeka Trampova važna izjava o Rusiji
11.07.2025.•
1
Cene američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) porasle su danas na iznad 68 dolara po barelu.
U Nemačkoj i dalje raste broj preduzeća u bankrotu
11.07.2025.•
0
Nadležnim sudovima u Nemačkoj u junu je prijavljeno 2,4 odsto više bankrota preduzeća nego 12 meseci ranije, saopštio je Nemački statistički zavod (Destatis), na osnovu preliminarnih podataka.
NBS: Bruto devizne rezerve uvećane na 27,4 milijarde evra u junu
11.07.2025.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da su bruto devizne rezerve centralne banka na kraju juna ove godine bile na nivou od 27,4 miliajrde evra, što je bilo 4,7 miliona evra više nego na kraju maja.
Objavljene nove cene goriva
11.07.2025.•
9
Nove cene goriva koje će važiti od 15 časova su objavljene.
Ugostiteljske usluge poskupele za više od devet odsto, najmanja poskupljenja u Vojvodini
11.07.2025.•
5
Ugostiteljske usluge su u Srbiji u junu ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku bile skuplje za 9,2 odsto nego u junu 2024. godine.
Komentari 7
Dragan
Verovali
Koriste nedozvoljenu hemiju ne poštuju karencu i na taj način truju stanovnike Srbije. Voćari i povrtari su šljam i dno dna od ljudi i nadam se da će se doneti zakoni kojima će njihove nedzvoljene radnje tretirati kao teška krivična dela protiv zdravlja ljudi. Država nije u stanju da se nosi sa tim kriminalcima zato što većina ljudi misle da su oni nekakva ugrožena vrsta
R49
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar