Skoro 40 odsto budžetske rezerve sa oznakom tajnosti: Na spisku ministarstvo sporta, privrede...
Na ime poverljivih državnih rashoda je iz tekuće budžetske rezerve u periodu od 2018. do 2022. godine utrošeno ukupno 85,1 milijardi dinara.
Foto: 021.rs
Kako piše N1, tek nešto više od trećine ovog iznosa odnosio se na bezbednosni sektor, odnosno Ministarstvo odbrane, MUP i BIA.
"Ostalih 65 odsto poverljivih rashoda iz budžetske rezerve, tj. 55,1 milijardi dinara otišlo je drugim korisnicima: Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu građevinarstva, Avio-službi Vlade, Upravi za zajedničke poslove, Generalnom sekretarijatu Vlade i drugima - uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta", naveo je Fiskalni savet u svojoj analizi upotrebe tekuće budžetske rezerve.
Skoro 40 odsto ukupnih javnih rashoda iz budžetske rezerve u pomenutom periodu - nosilo je oznaku tajnosti.
Važan problem povezan s upotrebom budžetske rezerve je nedovoljna transparentnost, ukazao je Fiskalni savet u svojoj analizi. Kako su naveli, postoje dva glavna uzroka netransparentnosti.
"Prvi je to što se ona uveliko koristi za finansiranje poverljivih državnih rashoda, kod kojih poreski obveznici nemaju osnovne informacije za koje namene su ova sredstva agažovana. Od 2018. zaključno sa 2022. pobrojali smo čak preko 700 miliona evra koja su raspoređena na ovakav način, a tačan iznos zapravo je i nešto veći od toga. Naravno, jasno je da država neke svoje rashode, naročito povezane s bezbednošću, mora da drži u tajnosti (u skladu s predviđenom zakonskom procedurom). Međutim, upitno je zašto se to u tolikoj meri realizuje preko budžetske rezerve, koja je vrlo specifičan vid javne potrošnje", navodi Fiskalni savet.
Kako se objašnjava, budžetska rezerva se u osnovi formira tako što budžetski korisnici tokom godine ne uspeju da potroše sva sredstva koji su inicijalno dobili budžetom.
"Može se, zato, postaviti očigledno pitanje – da li je moguće da bezbednosne potrebe Srbije zavise od toga da li će se u budžetu tokom godine osloboditi dovoljan prostor za njih – što budžetska rezerva u suštini predstavlja", pita Fiskalni savet.
Verovatnije je zato, konstatuje Savet – da se korišćenje instituta poverljivosti u ovom slučaju zapravo preširoko koristi.
"Drugi važan razlog za netransparentnost budžetske rezerve je to što se za njenu upotrebu u velikom broju slučajeva obrazloženja pišu generički, bez ulaska u konkretnu namenu ovih sredstava. Pritom, čak i ova generička objašnjenja u nekim slučajevima veoma su upitna, tj. ne odgovaraju objektivnim činjenicama", ukazuje Fiskalni savet.
Na poverljiva rešenja otpada skoro 40 odsto ukupno korišćene budžetske rezerve, što predstavlja veoma veliki udeo.
Od 2018. do 2022. može se, navodi Fiskalni savet – pobrojati oko 85 milijardi dinara (720 miliona evra) koji su iz budžetske rezerve raspodeljeni preko poverljivih rešenja.
"Kad se uzme u obzir da je u odgovarajućem periodu preko budžetske rezerve ukupno upotrebljeno 225 milijardi dinara – to znači da je približno 38 odsto javnih rashoda koji su izvršeni preko budžetske rezerve imalo oznaku tajnosti, tojest – ne zna se za koje namene je otišlo", ukazuje fiskalni savet.
Pročitaj još
Ovaj podatak je, ističe se u analizi – neočekivan.
"Naime, poverljiva rešenja trebalo bi prvenstveno da se odnose na specifična, bezbednosno osetljiva pitanja. Tako osetljivi troškovi ne bi smeli u tolikoj meri da se oslanjaju na neizvesne i nepredvidive izvore finansiranja poput tekuće budžetske rezerve", upozorava Savet.
Ceo članak čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Više od 2.300 kredita dobilo olakšice u prvom tromesečju: Najčešći razlog gubitak posla
22.07.2026.•
0
U prvom tromesečju 2026. rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, gde je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.
Srbija iznad proseka EU po broju radnika na određeno: Skoro svaki sedmi nema ugovor za stalno
22.07.2026.•
3
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025, objavila je danas Nova ekonomija.
Srbija privatizuje "Jat apartmane" na Kopaoniku: Početna cena 5,16 miliona evra
22.07.2026.•
4
Ministarstvo privrede Srbije objavilo je poziv za privatizaciju preduzeća "Jat apartmani Kopaonik", po početnoj ceni od 5,2 miliona evra, a kupac mora da bude domaće pravno lice registrovano za hotelsku delatnost.
Tramp se sprema da uvede nove carine: To bi pogodilo 60 zemalja
22.07.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp spreman je da već ove nedelje uvede nove carine desetinama zemalja, nakon što isteknu važeće carine od deset odsto.
Agencija Fič: Dug bogatih zemalja u 2026. dostići će rekordnih 75,8 biliona dolara
22.07.2026.•
1
Ukupan državni dug razvijenih ekonomija dostignuće do kraja 2026. godine rekordnih 75,8 biliona dolara (oko 65,2 biliona evra), usled trajno visokih budžetskih deficita, geopolitičkih tenzija i sve većih rashoda država.
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
11
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
6
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
4
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Projekat star pola veka ponovo na stolu: Šta znamo o Đerdapu 3 i otkud Amerikanci?
20.07.2026.•
10
Gvozdena kapija 3, odnosno Đerdap 3, jedan je od strateških projekata Srbije, ali i jedna od ključnih tema strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Koje industrije Srbija štiti ove godine?
20.07.2026.•
2
Uobičajena narudžbina metalne žice iz Hrvatske jednu srpsku firmu krajem juna koštala je znatno više od očekivanog. Obračunata carina bila je nekoliko puta veća nego prilikom ranijih uvoza.
Sve manje ljudi kupuje dijamante, hiljade radnih mesta ugroženo
20.07.2026.•
3
Hiljade radnih mesta je ugroženo u južnoafričkim rudnicima jer se industrija prirodnih dijamanata suočava sa jednom od najtežih kriza u dosadašnjoj istoriji.
Kompanija Tifani tužila kineski brend "Alffany" jer zvuči slično
20.07.2026.•
3
Američki luksuzni brend nakita Tifani, koji je u vlasništvu francuskog konglomerata LVMH, pokrenuo je spor protiv kineskog proizvođača higijenskih uložaka "Alffany", tvrdeći da naziv podseća na zaštićeni žig brenda.
Građani se sve više zadužuju za osnovne potrebe: "To pokazuje bedu u kojoj većina živi"
20.07.2026.•
11
Gotovinski, odnosno keš krediti, za godinu dana porasli su za četvrtinu i glavni su uzrok rasta zaduženosti građana Srbije.
Telekom Srbija dužan 5,4 milijardi evra, direktor Lučić zadovoljan poslovanjem
20.07.2026.•
36
Vodeći ovdašnji operater Telekom Srbija ponovo se našao u žiži javnosti.
Cena gasa za domaćinstva neće biti povećana
20.07.2026.•
0
Novi sukobi na Bliskom istoku ponovo su značajno uzburkali svetsko naftno i gasno tržište. Naftne berze u petak su zatvorene sa cenom barela od preko 88 dolara, a jutros cena već premašuje 90 dolara.
Akcize na gorivo od danas 20 odsto niže
20.07.2026.•
2
U Srbiji će od danas, 20. jula do 26. jula akcize na derivate nafte biti smanjene 20 odsto, objavljeno je u Službenom glasniku.
Kafa u Srbiji već skupa - a biće još skuplja: Ekonomista o tome kada i koliko
20.07.2026.•
10
Novi talas poskupljenja sirove kafe na svetskim berzama mogao bi u narednih nekoliko meseci da se prelije i na tržište Srbije.
Đedović: Pratimo razgovore MOL-a i NIS-a, ali na ishod ne možemo da utičemo
19.07.2026.•
11
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da država prati razgovore mađarske kompanije MOL i većinskih ruskih vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS).
"Zadužujemo se za 500 miliona evra, a imamo pet milijardi na računu": Novac za vojsku ili za građane?
19.07.2026.•
10
Bez javne aukcije, bez unapred najavljene emisije i bez podatka o tome ko je kupac, Srbija se zadužila za novih 500 miliona evra.
Komentari 7
Zebra
VIP
Popovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar