Skoro 40 odsto budžetske rezerve sa oznakom tajnosti: Na spisku ministarstvo sporta, privrede...
Na ime poverljivih državnih rashoda je iz tekuće budžetske rezerve u periodu od 2018. do 2022. godine utrošeno ukupno 85,1 milijardi dinara.
Foto: 021.rs
Kako piše N1, tek nešto više od trećine ovog iznosa odnosio se na bezbednosni sektor, odnosno Ministarstvo odbrane, MUP i BIA.
"Ostalih 65 odsto poverljivih rashoda iz budžetske rezerve, tj. 55,1 milijardi dinara otišlo je drugim korisnicima: Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu građevinarstva, Avio-službi Vlade, Upravi za zajedničke poslove, Generalnom sekretarijatu Vlade i drugima - uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta", naveo je Fiskalni savet u svojoj analizi upotrebe tekuće budžetske rezerve.
Skoro 40 odsto ukupnih javnih rashoda iz budžetske rezerve u pomenutom periodu - nosilo je oznaku tajnosti.
Važan problem povezan s upotrebom budžetske rezerve je nedovoljna transparentnost, ukazao je Fiskalni savet u svojoj analizi. Kako su naveli, postoje dva glavna uzroka netransparentnosti.
"Prvi je to što se ona uveliko koristi za finansiranje poverljivih državnih rashoda, kod kojih poreski obveznici nemaju osnovne informacije za koje namene su ova sredstva agažovana. Od 2018. zaključno sa 2022. pobrojali smo čak preko 700 miliona evra koja su raspoređena na ovakav način, a tačan iznos zapravo je i nešto veći od toga. Naravno, jasno je da država neke svoje rashode, naročito povezane s bezbednošću, mora da drži u tajnosti (u skladu s predviđenom zakonskom procedurom). Međutim, upitno je zašto se to u tolikoj meri realizuje preko budžetske rezerve, koja je vrlo specifičan vid javne potrošnje", navodi Fiskalni savet.
Kako se objašnjava, budžetska rezerva se u osnovi formira tako što budžetski korisnici tokom godine ne uspeju da potroše sva sredstva koji su inicijalno dobili budžetom.
"Može se, zato, postaviti očigledno pitanje – da li je moguće da bezbednosne potrebe Srbije zavise od toga da li će se u budžetu tokom godine osloboditi dovoljan prostor za njih – što budžetska rezerva u suštini predstavlja", pita Fiskalni savet.
Verovatnije je zato, konstatuje Savet – da se korišćenje instituta poverljivosti u ovom slučaju zapravo preširoko koristi.
"Drugi važan razlog za netransparentnost budžetske rezerve je to što se za njenu upotrebu u velikom broju slučajeva obrazloženja pišu generički, bez ulaska u konkretnu namenu ovih sredstava. Pritom, čak i ova generička objašnjenja u nekim slučajevima veoma su upitna, tj. ne odgovaraju objektivnim činjenicama", ukazuje Fiskalni savet.
Na poverljiva rešenja otpada skoro 40 odsto ukupno korišćene budžetske rezerve, što predstavlja veoma veliki udeo.
Od 2018. do 2022. može se, navodi Fiskalni savet – pobrojati oko 85 milijardi dinara (720 miliona evra) koji su iz budžetske rezerve raspodeljeni preko poverljivih rešenja.
"Kad se uzme u obzir da je u odgovarajućem periodu preko budžetske rezerve ukupno upotrebljeno 225 milijardi dinara – to znači da je približno 38 odsto javnih rashoda koji su izvršeni preko budžetske rezerve imalo oznaku tajnosti, tojest – ne zna se za koje namene je otišlo", ukazuje fiskalni savet.
Pročitaj još
Ovaj podatak je, ističe se u analizi – neočekivan.
"Naime, poverljiva rešenja trebalo bi prvenstveno da se odnose na specifična, bezbednosno osetljiva pitanja. Tako osetljivi troškovi ne bi smeli u tolikoj meri da se oslanjaju na neizvesne i nepredvidive izvore finansiranja poput tekuće budžetske rezerve", upozorava Savet.
Ceo članak čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
7
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
27
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
5
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Komentari 7
Zebra
VIP
Popovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar