Najavljeno uvođenje otvorenog bankarstva u Srbiji: Šta je i šta ono znači za građane?
Narodna banka Srbije najavila je uvođenje otvorenog bankarstva, inovacije koja će deliti podatke pravnih i fizičkih lica u bankama sa drugim igračima na tržištu.
Foto: Pixabay
Kako je navela guvernerka Jorgovanka Tabaković, otvoreno bankarstvo podrazumevaće da finansijske institucije imaju obavezu da dele minimalan set podataka o svojim klijentima sa novim učesnicima na tržištu, ali za to će biti potrebna dozvola korisnika, piše Danas.
S druge strane, korisnik, odnosno klijent, imaće uvid u sve svoje račune na jednom mestu.
Ipak, građane brine da li će njihovi podaci o ličnosti biti bezbedni, kao i da li otvoreno bankarstvo znači da će baš svima biti dostupne informacije o visini plate korisnika.
U praksi, navode iz Narodne banke Srbije, ova usluga funkcioniše u elektronskoj trgovini kada korisnik, na primer, putem mobilnog telefona odabere željeni proizvod na nekoj internet prodavnici i unese svoje podatke o računu.
"Tada mu se pojavljuje izbor platnog instrumenta, poput servisa PayPal, plaćanja karticom ili preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja, na primer PISP, što se uglavnom pojavljuje pod imenom 'Pay by bank', 'Pay through bank' ili slično. Kada korisnik odabere da plati preko PISP, u sledećem koraku bira preko koje banke ili platne institucije želi da izvrši plaćanje i sa kog računa, ako ih ima više. Po odabiru pružaoca platne usluge, krajnji korisnik potvrđuje svoj identitet i plaćanje se izvršava", pojašnjava NBS.
Kako dodaju, glavna prednost je to što, u odnosu na postojeće načine internet plaćanja, ova usluga omogućava da se plaćanje obavi bez upotrebe platne kartice.
Drugim rečima, da to bude klasičan nalog za prenos, jer će novi pružalac platnih usluga imati pristup korisnikovom računu kod banke na osnovu saglasnosti korisnika.
"Mi već u našoj zemlji imamo omogućeno instant plaćanje na internetu, bez upotrebe platne kartice, ali i bez potrebe uključivanja posrednika, što još uvek ne postoji u zemljama EU. Sa druge strane, pružanje informacija o računima je usluga koja se pruža preko interneta i kojom se daju informacije o jednom ili više platnih računa korisnika. Ove informacije pružaju se putem aplikacije, koja pruža sabrane podatke o transakcijama i stanjima za više platnih računa na jednom mestu", ističu iz NBS odgovarajući na pitanje koje podatke će banke deliti.
Govoreći o benefitima otvorenog bankarstva za građane, iz Narodne banke kažu da će korisnik lakše moći da upravlja ličnim finansijama, da prati potrošnju i raspoloživi budžet.
Takođe dodaju i da će imati mogućnost pregleda svih svojih podataka o računima i drugim finansijskim aktivnostima na jednom mestu, bez obzira na broj banaka sa kojima su ugovornom odnosu.
"Ovako objedinjene podatke o prometu sa računa korisnik može dostaviti i finansijskoj instituciji kada aplicira za neku od finansijskih usluga. Recimo, kada podnosi zahtev za kredit kod banke kod koje nema otvoren platni račun gde sada mora da dostavi dokaze o prometu na računu, izvode ili potvrde banke", dodaju oni.
Važno je istaći i da će u okviru otvorenog bankarstva postojati definisani minimalni obim podataka kojima će banke kod kojih korisnici imaju račun morati da dozvole pristup drugim učesnicima na tržištu, odnosno drugim bankama, platnim institucijama, institucijama elektronskog novca i slično.
Ovi podaci tiču se pre svega informacija o računima i transakcijama, a saglasnost se može u svakom trenutku povući.
"Na ove podatke primenjuju se odredbe Zakona o platnim uslugama koje uređuju tajnost podataka o platnim uslugama, kao i odredbe koje uređuju obavezu pružalaca platnih usluga da postupaju u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Takođe, podzakonskim aktima koje NBS priprema biće na jasan način uređena pravila i standardi za sigurnu i bezbednu komunikaciju i razmenu podataka koja će se vršiti kod pružanja pomenutih usluga", zaključuju iz NBS.
Pročitaj još
Nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić objašnjava za Danas da ćemo u okviru otvorenog bankarstva mi kao građani davati saglasnost bankama da se koriste naši podaci, i da je ovo usklađivanje sa EU dobro za klijente, jer će moći da dobiju najbolju ponudu.
"To znači da će i neke druge finansijske institucije, osim banaka, moći da ih koriste, ali isključivo uz našu saglasnost. Na primer, uđete u neku radnju, želite da kupite nešto, i kroz API softver tražite najbolju ponudu za, recimo, finansiranje bele tehnike. Kroz API inicirate zahtev za tom najboljom ponudom. Pošaljete nekoj finansijskoj instituciji, nekoliko banaka, i kada dobijete pregled ko će najpovoljnije da finansira tu ponudu, prihvatite. Do sada je samo banka bila posednik korisničkih podataka o transakcijama i transferima, a na ovaj način sam korisnik inicira zahtev za ponudom i prikuplja ponude tražeći najbolje finansiranje", pojašnjava Vasić.
On dodaje da će treća lica moći da vide standardni set podataka, koji se tiče, recimo, kreditnog biroa, ali podvlači da će i za to trebati saglasnost.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
0
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vodeći ekonomisti očekuju slabljenje ekonomskog rasta ali ne i recesiju
30.05.2026.•
0
Svetske ekonomske perspektive znatno su pogoršane poslednjih nedelja i većina vodećih ekonomista očekuje slabljenje ekonomskog rasta u narednom periodu, ali ne i globalnu recesiju.
Stopa nezaposlenosti oko devet odsto
30.05.2026.•
4
Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu veća je 3,4 odsto u odnosu na april 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Miodrag Zec o prosečnoj plati: Statistika ne oslikava realan život, šta za tu platu građani mogu da kupe
30.05.2026.•
40
Ekonomista i univerzitetski profesor u penziji Miodrag Zec ocenio je da podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji ne oslikava realan životni standard građana.
Kompanije jače od država
29.05.2026.•
4
Prvih nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata Dženeral Motors je bio daleko najglasovitija i najmoćnija firma.
Proizvođači mleka upozoravaju: Otkupne cene padaju, proizvodnja postaje neodrživa
29.05.2026.•
5
Svi otkupljivači mleka u Srbiji nastavili su da smanjuju otkupne cene mleka, pa prozvodnju treba prekinuti prodajom krava jer će posledice biti manje, rekao je vlasnik farme iz sela Metlić u opštini Šabac Milan Isailović
Uprava carine: Počela primena nove verzije tranzitnog sistema, mogući povremeni zastoji
29.05.2026.•
0
Primena nove verzije tranzitnog sistema NCTS, koji je usklađen sa carinskim propisima Evropske unije i Konvencijom o zajedničkom tranzitnom postupku, počela je danas, saopštila je Uprava carine.
Objavljene nove cene goriva
29.05.2026.•
13
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 5. juna.
Posle Vučićeve posete Kini: Da li će Srbija zaista proizvoditi humanoidne robote u Šapcu?
29.05.2026.•
44
Državna delegacija već danima iz Kine šalje poruku o odličnim odnosima Beograda i Pekinga.
Volstrit obara rekorde dok profiti američkih kompanija rastu, nafta na klackalici
29.05.2026.•
1
Američka berza je u četvrtak dostigla nove rekorde, dok profiti kompanija poput Dolar Tri, Snouflejk i Hormel Fuds nastavljaju da rastu.
Kristin Lagard upozorila na smanjenu nezavisnost centralnih banaka
29.05.2026.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard upozorila je na smanjenu nezavisnost centralnih banaka.
Temu mora da plati 200 miliona evra zbog prodaje nelegalnih proizvoda
28.05.2026.•
3
Evropska komisija je izrekla novčanu kaznu kojom se određuje da Temu mora da plati 200 miliona evra zbog kršenja pravila EU o prodaji nelegalnih proizvoda.
Građevinski materijal svake nedelje ima novu cenu: To se prenosi i na cene stanova
28.05.2026.•
17
Cene građevinskog materijala u Srbiji ubrzale su rast u ovoj godini, posebno od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, ali i zahvaljujući velikim potrebama za Ekspo 2027 i uopšte daljoj ekspanziji gradnje u Srbiji.
Propao tender za nadzor izgradnje solarnih elektrana
28.05.2026.•
1
Elektroprivreda Srbije (EPS) donela je odluku o obustavi javne nabavke za stručni nadzor i konsultantske usluge za potrebe izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana.
Firma koja je dovozila fantomske birače iz Bosne i koja očitava brojila zaradila skoro milijardu dinara
27.05.2026.•
30
Firma koja je dovozila birače iz Bosne i Hercegovine u Beograd i koja očitava brojila, prošle godine zaradila je skoro milijardu dinara.
EU uvodi nova pravila za male pakete iz Kine: Poskupljuje kupovina sa Temua, Šejna i Aliekspresa
27.05.2026.•
12
Kupovina sitnica sa platformi poput "Temua", "Šejna" i "Aliekspresa" uskoro bi mogla značajno da poskupi, usled novih pravila Evropske unije (EU) za male pošiljke iz Kine.
Zlatno doba Srbije - a razlike sve veće
27.05.2026.•
13
Kasnije nego što je uobičajeno, prolećno sunce je i ove godine zasijalo. Ugodno vreme i starije izmamljuje na ulice, šetajući posmatraju kako se život budi.
Hrvatska dobila spor protiv MOL-a, mađarska kompanija mora da plati 775.000 evra
27.05.2026.•
4
Hrvatska je dobila jedan od međunarodnih sporova protiv mađarske kompanije MOL, saopštilo je hrvatsko državno tužilaštvo.
Telekom kupio sedam kablovskih operatera: Svi preuzeti u istom danu
26.05.2026.•
32
Državno preuzeće za telekomunikacije Telekom Srbija kupilo je čak sedam lokalnih kablovskih operatera širom zemlje.
Razvoj e-trgovine u Srbiji: Od pandemijskog buma do ozbiljnog profitnog sektora
26.05.2026.•
2
Iako sektor elektronske trgovine u Srbiji postoji još od 2010. godine, pravi ubrzani rast dolazi tokom pandemije kovida-19. Od tada do danas sektor je u stalnom rastu.
Komentari 11
Danguba
Tuku minuse ti banovinski naprednjaci???Osam od deset ima Fabus,BK,Educons fakultet i jedinu tu mogu raditi i dobijati 150.000 dinara platu.....
nebitno
Klonirana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar