Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Foto: Pixabay
Prema podacima Narodne banke Srbije, gotovo celokupan priliv rezultat je reinvestirane dobiti, odnosno profita koji su strane kompanije ostvarile u Srbiji i odlučile da ponovo ulože u svoje poslovanje. Istovremeno, neto priliv novog vlasničkog kapitala praktično ne postoji - iznosio je minus 10 miliona evra, dok je reinvestirana dobit dostigla 1,273 milijarde evra.
Razliku do ukupnog neto priliva od 596 miliona evra umanjili su međukompanijski krediti, koji su bili negativni za 667 miliona evra.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za Insajder da je činjenica da strane kompanije reinvestiraju dobit u Srbiji pre pozitivan nego negativan signal.
"Da su želele, tu dobit su mogle da iznesu iz zemlje. To bi bio pokazatelj da ne razmišljaju ozbiljno o tome da ostanu u Srbiji. Međutim, kada neko započne posao, ne potroši svu ostvarenu dobit, već jedan deo ponovo investira, za mene je to dobar signal. Ne mislim da je to loše, naprotiv. Loše bi bilo da su dobit koju su ostvarili izneli iz zemlje", kaže Savić.
Objašnjava da reinvestiranje dobiti pokazuje da kompanije planiraju da nastave poslovanje u Srbiji.
"Da ne planiraju ozbiljno da ostanu u Srbiji, zadržali bi postojeće kapacitete i izvlačili novac dokle god je to moguće. Kada reinvestirate dobit, to znači da planirate da ostanete duže. To je potvrda da biznis funkcioniše dobro i da kompanija ostvaruje profit. Činjenica da taj novac nije izvučen iz Srbije, niti usmeren u matičnu ili neku drugu zemlju, već je ponovo uložen u proširenje proizvodnje u Srbiji, govori da kompanija računa na nastavak poslovanja ovde", kaže Savić
Na pitanje da li gotovo potpuni izostanak novog vlasničkog kapitala znači da Srbija postaje manje atraktivna za investitore ili je to pre svega posledica globalnih geopolitičkih okolnosti, Savić kaže da razloge prvenstveno ne vidi u domaćim prilikama.
"Rekao bih da to manjim delom ima veze sa Srbijom", kaže sagovornik Insajdera.
Savić smatra da Srbija i dalje ima određene prednosti u odnosu na zemlje u regionu kada je reč o privlačenju stranih investicija.
"Srbija možda ima i najbolje uslove među zemljama u ovom delu Evrope. Ima dosta prednosti, jer se, za razliku od nekih drugih zemalja koje su se opredelile isključivo za Evropsku uniju, Rusiju ili Kinu, nalazi u prilično dobroj poziciji. Sarađuje i sa Kinom i sa Evropskom unijom, imamo i ruske investicije, odnosno pitanje NIS-a koje još nije rešeno, kao i saradnju sa drugim zemljama", kaže on.
Savić ocenjuje da je gotovo potpuni izostanak novog vlasničkog kapitala pre svega posledica globalne neizvesnosti, a ne pogoršanja investicione pozicije Srbije.
"To je pre svega posledica geopolitičkih okolnosti. Danas je veoma teško predvideti kako će situacija izgledati za godinu ili dve, zbog čega je okruženje za nove investicije veoma nepovoljno. Investitori traže izvesnost, a nje trenutno nema", kaže Savić.
Kao primer navodi kompanije koje u velikoj meri zavise od energenata.
"Ako uzmete, recimo, Železaru Smederevo, koja koristi velike količine gasa, pitanje nije samo kolika će biti cena gasa, već da li će ga uopšte biti. Evropska unija može da donese različite odluke koje bi mogle da utiču na snabdevanje Srbije. To je samo jedan primer", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, dodatnu neizvesnost stvaraju ratovi i geopolitičke tenzije, koje utiču na cene energenata i transporta.
"Tu su rat u Ukrajini, sukobi na Bliskom istoku, mogućnost zatvaranja ključnih pomorskih pravaca, poput Ormuskog moreuza ili Sueckog kanala, što može da izazove rast cena nafte i troškova transporta. Cene nafte se menjaju iz dana u dan. Sve to investitorima šalje poruku da trenutno nije vreme za nove investicije", zaključuje Savić.
Savić kaže da investitori u ovakvim okolnostima moraju da računaju i na rizik od promena trgovinskih uslova.
"To je kao kada neko ima veliki kapital i želi da investira u proizvodnju, a postoji mogućnost da Evropska unija Srbiji uvede carine ili neka druga ograničenja. Naš najveći spoljnotrgovinski partner je Evropska unija i, ukoliko bi takve mere učinile da proizvodi iz Srbije više ne budu konkurentni na tom tržištu, postavlja se pitanje ko bi se u takvim okolnostima odlučio za novu investiciju", kaže Savić.
On dodaje da ga, upravo zbog brojnih neizvesnosti, ne iznenađuje izostanak novih ulaganja, već činjenica da postojeće kompanije i dalje reinvestiraju ostvarenu dobit.
"Za mene je iznenađenje da uopšte i reinvestiraju u Srbiji u ovom trenutku. Mi nemamo samo geopolitičke probleme, već i domaće. Pred nama su izbori i postoji politička neizvesnost", zaključuje Savić.
Savić naglašava da, kada govori o domaćim problemima, misli isključivo na njihov uticaj na ekonomiju i investicionu klimu.
"Govorim isključivo o stranim investicijama i ekonomiji, a ne o politici. Dok god postoji neizvesnost, teško je očekivati da će se neko odlučiti da ulaže. Strani investitori traže destinacije sa što manjim rizikom, bez obzira na to da li ulažu u proizvodnju ili u neke druge oblike imovine", kaže on.
Prema njegovim rečima, Srbija je u periodu stabilnijih međunarodnih i domaćih okolnosti bila atraktivna destinacija za strane investicije, dok današnje okruženje nosi znatno više rizika.
"Dok je geopolitička situacija bila povoljnija, a i domaće prilike stabilnije, Srbija je bila dobro mesto za investicije. Upravo zato me raduje činjenica da se dobit i dalje reinvestira. To znači da kompanije koje već posluju u Srbiji, uprkos svim nepovoljnim okolnostima, i dalje procenjuju da je rizik poslovanja ovde relativno manji nego u nekim drugim zemljama", zaključuje Savić.
Pročitaj još
Stanić (PKS): Problem nije u Srbiji, već u zemljama iz kojih dolaze investicije
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije podseća da uprkos usporavanju privrede u Nemačkoj, koja je najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, izvoz iz Srbije na to tržište poslednjih godina kontinuirano raste.
"Kada pogledate izvoz Srbije u poslednjih nekoliko godina, od kada se značajan deo Evropske unije, pre svega Nemačka, nalazi u stagnaciji, videćete da izvoz iz Srbije u tu zemlju kontinuirano raste. Nemačka je već pet-šest godina praktično u stagnaciji, ali naš izvoz raste", kaže Stanić.
Kako objašnjava, jedan od razloga je to što su kompanije koje posluju u Srbiji postale pouzdani dobavljači nemačke privrede.
"Kompanije osnovane nemačkim kapitalom, ali i druge koje su deo njihovih lanaca snabdevanja, pokazale su se kao pouzdani dobavljači nemačkim kompanijama, posebno u automobilskoj industriji, pre svega zbog povoljnog odnosa cene i kvaliteta", navodi Stanić.
Dodaje da su predstavnici nemačke privrede i ranije poručivali da, uprkos usporavanju nemačke ekonomije i političkim okolnostima u Srbiji, ne planiraju da napuste domaće tržište.
"Oni su rekli da, bez obzira na stagnaciju nemačke privrede i političku situaciju u Srbiji, ne odustaju od ovog tržišta. Zbog toga nastavljaju da obnavljaju industrijske kapacitete i proizvodna postrojenja u Srbiji, što podrazumeva i da deo ostvarene dobiti reinvestiraju", kaže Stanić.
Stanić ističe da se isti obrazac može uočiti i kod investitora iz drugih zemalja.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poreska uprava: Omogućeno podnošenje poreskih prijava za prihode pomoraca elektronskim putem
03.08.2026.•
0
Poreska uprava Srbije saopštila je da je omogućeno podnošenje poreske prijave na prihode pomoraca u 2025. godini elektronskim putem preko portala Poreske uprave ePorezi.
Da li ćete dočekati penziju?
03.08.2026.•
23
Najstariji žitelji Srbije željno iščekuju jesen, već sredinom septembra svaki penzioner dobiće jednokratni prihod u visini, zavisno od penzije, između 20.000 i 35.000 dinara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže do 9. avgusta
03.08.2026.•
1
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 9. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Đedović Handanović prodala udeo u kompaniji u Hrvatskoj glumcu Goranu Bogdanu
03.08.2026.•
15
Glumac Goran Bogdan postao je većinski vlasnik kompanije Kulturistria u Hrvatskoj, tako što je preuzeo udeo od 35 odsto od ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine bila 39 milijardi evra
02.08.2026.•
3
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini ove godine bila je 39,6 milijardi evra, što je bilo pet odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
OPEK+ povećao proizvodne kvote nafte za septembar
02.08.2026.•
0
Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice Organizacije izvoznica nafte (OPEK+) odlučile su danas na onlajn sastanku da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte za septembar.
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
1
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
5
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
2
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
3
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
8
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Izmene Zakona o akcizama: Vlada predlaže brisanje ograničenja na umanjenje
30.07.2026.•
9
Nekoliko meseci nakon što je uredbom privremeno smanjila akcize na gorivo za 25 odsto, iako je Zakon o akcizama dozvoljavao umanjenje od najviše 20 odsto, Vlada Srbije predlaže da se to ograničenje izbriše iz zakona.
Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
30.07.2026.•
12
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
2
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
Proizvodnja ribe u Srbiji u padu dok uvoz raste
30.07.2026.•
9
Finansijski pokazatelji ukazuju da je delatnost slatkovodne akvakulture i dalje relativno malo i izrazito koncentrisano tržište sa svega 121 aktivnom kompanijom čiji prihodi opadaju već dve godine zaredom.
APR podseća firme: Rok za dostavlјanje dokumentacije uz konsolidovane izveštaje ističe 31. jula
30.07.2026.•
2
Agencija za privredne registre podsetila je matična pravna lica koja su dostavila konsolidovani godišnji finansijski izveštaj (KGFI) za 2025. godinu da 31. jula ističe rok za dostavlјanje dokumentacije uz taj izveštaj.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar