Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Prema podacima Narodne banke Srbije, gotovo celokupan priliv rezultat je reinvestirane dobiti, odnosno profita koji su strane kompanije ostvarile u Srbiji i odlučile da ponovo ulože u svoje poslovanje. Istovremeno, neto priliv novog vlasničkog kapitala praktično ne postoji - iznosio je minus 10 miliona evra, dok je reinvestirana dobit dostigla 1,273 milijarde evra.
Razliku do ukupnog neto priliva od 596 miliona evra umanjili su međukompanijski krediti, koji su bili negativni za 667 miliona evra.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za Insajder da je činjenica da strane kompanije reinvestiraju dobit u Srbiji pre pozitivan nego negativan signal.
"Da su želele, tu dobit su mogle da iznesu iz zemlje. To bi bio pokazatelj da ne razmišljaju ozbiljno o tome da ostanu u Srbiji. Međutim, kada neko započne posao, ne potroši svu ostvarenu dobit, već jedan deo ponovo investira, za mene je to dobar signal. Ne mislim da je to loše, naprotiv. Loše bi bilo da su dobit koju su ostvarili izneli iz zemlje", kaže Savić.
Objašnjava da reinvestiranje dobiti pokazuje da kompanije planiraju da nastave poslovanje u Srbiji.
"Da ne planiraju ozbiljno da ostanu u Srbiji, zadržali bi postojeće kapacitete i izvlačili novac dokle god je to moguće. Kada reinvestirate dobit, to znači da planirate da ostanete duže. To je potvrda da biznis funkcioniše dobro i da kompanija ostvaruje profit. Činjenica da taj novac nije izvučen iz Srbije, niti usmeren u matičnu ili neku drugu zemlju, već je ponovo uložen u proširenje proizvodnje u Srbiji, govori da kompanija računa na nastavak poslovanja ovde", kaže Savić
Na pitanje da li gotovo potpuni izostanak novog vlasničkog kapitala znači da Srbija postaje manje atraktivna za investitore ili je to pre svega posledica globalnih geopolitičkih okolnosti, Savić kaže da razloge prvenstveno ne vidi u domaćim prilikama.
"Rekao bih da to manjim delom ima veze sa Srbijom", kaže sagovornik Insajdera.
Savić smatra da Srbija i dalje ima određene prednosti u odnosu na zemlje u regionu kada je reč o privlačenju stranih investicija.
"Srbija možda ima i najbolje uslove među zemljama u ovom delu Evrope. Ima dosta prednosti, jer se, za razliku od nekih drugih zemalja koje su se opredelile isključivo za Evropsku uniju, Rusiju ili Kinu, nalazi u prilično dobroj poziciji. Sarađuje i sa Kinom i sa Evropskom unijom, imamo i ruske investicije, odnosno pitanje NIS-a koje još nije rešeno, kao i saradnju sa drugim zemljama", kaže on.
Savić ocenjuje da je gotovo potpuni izostanak novog vlasničkog kapitala pre svega posledica globalne neizvesnosti, a ne pogoršanja investicione pozicije Srbije.
"To je pre svega posledica geopolitičkih okolnosti. Danas je veoma teško predvideti kako će situacija izgledati za godinu ili dve, zbog čega je okruženje za nove investicije veoma nepovoljno. Investitori traže izvesnost, a nje trenutno nema", kaže Savić.
Kao primer navodi kompanije koje u velikoj meri zavise od energenata.
"Ako uzmete, recimo, Železaru Smederevo, koja koristi velike količine gasa, pitanje nije samo kolika će biti cena gasa, već da li će ga uopšte biti. Evropska unija može da donese različite odluke koje bi mogle da utiču na snabdevanje Srbije. To je samo jedan primer", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, dodatnu neizvesnost stvaraju ratovi i geopolitičke tenzije, koje utiču na cene energenata i transporta.
"Tu su rat u Ukrajini, sukobi na Bliskom istoku, mogućnost zatvaranja ključnih pomorskih pravaca, poput Ormuskog moreuza ili Sueckog kanala, što može da izazove rast cena nafte i troškova transporta. Cene nafte se menjaju iz dana u dan. Sve to investitorima šalje poruku da trenutno nije vreme za nove investicije", zaključuje Savić.
Savić kaže da investitori u ovakvim okolnostima moraju da računaju i na rizik od promena trgovinskih uslova.
"To je kao kada neko ima veliki kapital i želi da investira u proizvodnju, a postoji mogućnost da Evropska unija Srbiji uvede carine ili neka druga ograničenja. Naš najveći spoljnotrgovinski partner je Evropska unija i, ukoliko bi takve mere učinile da proizvodi iz Srbije više ne budu konkurentni na tom tržištu, postavlja se pitanje ko bi se u takvim okolnostima odlučio za novu investiciju", kaže Savić.
On dodaje da ga, upravo zbog brojnih neizvesnosti, ne iznenađuje izostanak novih ulaganja, već činjenica da postojeće kompanije i dalje reinvestiraju ostvarenu dobit.
"Za mene je iznenađenje da uopšte i reinvestiraju u Srbiji u ovom trenutku. Mi nemamo samo geopolitičke probleme, već i domaće. Pred nama su izbori i postoji politička neizvesnost", zaključuje Savić.
Savić naglašava da, kada govori o domaćim problemima, misli isključivo na njihov uticaj na ekonomiju i investicionu klimu.
"Govorim isključivo o stranim investicijama i ekonomiji, a ne o politici. Dok god postoji neizvesnost, teško je očekivati da će se neko odlučiti da ulaže. Strani investitori traže destinacije sa što manjim rizikom, bez obzira na to da li ulažu u proizvodnju ili u neke druge oblike imovine", kaže on.
Prema njegovim rečima, Srbija je u periodu stabilnijih međunarodnih i domaćih okolnosti bila atraktivna destinacija za strane investicije, dok današnje okruženje nosi znatno više rizika.
"Dok je geopolitička situacija bila povoljnija, a i domaće prilike stabilnije, Srbija je bila dobro mesto za investicije. Upravo zato me raduje činjenica da se dobit i dalje reinvestira. To znači da kompanije koje već posluju u Srbiji, uprkos svim nepovoljnim okolnostima, i dalje procenjuju da je rizik poslovanja ovde relativno manji nego u nekim drugim zemljama", zaključuje Savić.
Pročitaj još
Stanić (PKS): Problem nije u Srbiji, već u zemljama iz kojih dolaze investicije
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije podseća da uprkos usporavanju privrede u Nemačkoj, koja je najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, izvoz iz Srbije na to tržište poslednjih godina kontinuirano raste.
"Kada pogledate izvoz Srbije u poslednjih nekoliko godina, od kada se značajan deo Evropske unije, pre svega Nemačka, nalazi u stagnaciji, videćete da izvoz iz Srbije u tu zemlju kontinuirano raste. Nemačka je već pet-šest godina praktično u stagnaciji, ali naš izvoz raste", kaže Stanić.
Kako objašnjava, jedan od razloga je to što su kompanije koje posluju u Srbiji postale pouzdani dobavljači nemačke privrede.
"Kompanije osnovane nemačkim kapitalom, ali i druge koje su deo njihovih lanaca snabdevanja, pokazale su se kao pouzdani dobavljači nemačkim kompanijama, posebno u automobilskoj industriji, pre svega zbog povoljnog odnosa cene i kvaliteta", navodi Stanić.
Dodaje da su predstavnici nemačke privrede i ranije poručivali da, uprkos usporavanju nemačke ekonomije i političkim okolnostima u Srbiji, ne planiraju da napuste domaće tržište.
"Oni su rekli da, bez obzira na stagnaciju nemačke privrede i političku situaciju u Srbiji, ne odustaju od ovog tržišta. Zbog toga nastavljaju da obnavljaju industrijske kapacitete i proizvodna postrojenja u Srbiji, što podrazumeva i da deo ostvarene dobiti reinvestiraju", kaže Stanić.
Stanić ističe da se isti obrazac može uočiti i kod investitora iz drugih zemalja.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Stelantis povlači skoro milion vozila zbog kvara kamere za rikverc
18.08.2026.•
0
Kompanija Stelantis saopštila je da povlači oko 955.000 vozila širom sveta zbog problema sa softverom radio-uređaja koji može da onemogući pravilno funkcionisanje kamere za pogled unazad.
"Hapag-Lojd": Zatvaranje Ormuskog moreuza koštalo nas je 600 miliona dolara
17.08.2026.•
0
Nemačka brodarska kompanija "Hapag-Lojd" saopštila je da ju je zatvaranje Ormuskog moreuza zbog sukoba na Bliskom istoku u drugom kvartalu koštalo oko 600 miliona dolara.
U utorak sednica Socijalno-ekonomskog saveta o minimalcu
17.08.2026.•
0
Vlada Srbije najavila je za sutra sednicu Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj ceni rada u 2027. godini.
Poljoprivrednici optužuju uljare za kartelsko udruživanje
17.08.2026.•
5
Predsednik udruženja poljoprivrednika "Stig" Nedeljko Savić pozvao je udruženja poljoprivrednika iz Srbije na sastanak kako bi doneli odluku šta da preduzmu zbog niske akontne otkupne cene suncokreta.
Kineski proizvođači automobila se okreću proizvodnji u Africi
17.08.2026.•
4
Kineski proizvođači automobila se od izvoza sve više okreću ka njihovom sastavljanju u Africi.
Doneta odluka o izradi Prostornog plana razvoja rudnika Jama Bor
17.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvoja rudnika Jama Bor čime je otvoren put za dalje širenje rudarskih kapaciteta u Boru.
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
4
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Međugodišnji rast industrijskog prometa u junu 16 odsto
16.08.2026.•
1
Promet u industriji Srbije je ukupno u junu bio veći za 16 odsto u odnosu na jun prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Mickoski najavio početak izgranje autoputa od Skoplja do Kosova
16.08.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski najavio je danas da će krajem avgusta početi izgradnja autoputa od Skoplja do Kosova.
Rast cena u poljoprivredi: Najveći uticaj imali poskupljenje energenata i đubriva
16.08.2026.•
3
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti kvartal 2025. godine, povećane su 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Oko 150 najvećih zagađivača u Srbiji već duže od decenije rade bez dozvola
16.08.2026.•
11
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu.
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
2
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
63
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Šejn će povećati cene odeće za kupce u Evropi
16.08.2026.•
2
Kineska kompanija za internet prodaju odeće Šejn planira da poveća cene svojih proizvoda u Evropi kako bi nadoknadila deo dodatnih troškova zbog nove takse na male pakete iz zemalja van EU.
Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
15.08.2026.•
26
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Minimalac raste na 600 evra, a šta će biti sa platama nastavnika?
15.08.2026.•
19
Povećanje minimalne zarade na 600 evra od 1. januara 2027. godine neće direktno uticati na plate nastavnika, jer njihove zarade nisu vezane za minimalac, ocenjuje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i sledeće nedelje
15.08.2026.•
0
Akcize na benzin i dizel i dalje su 20 odsto niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 23. avgusta.
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
21
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
25
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
40
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Komentari 2
WV
najlakše
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar