Na morima sve više kruzera - i sve su veći
Pet puta veći od "Titanika", brod "Ikona mora" je predstavljen početkom 2024. kao najveći brod za krstarenje na svetu.
Foto: Pixabay
Upravo ovo ističe novi trend i činjenicu da se broj najvećih kruzera više nego udvostručio od 2000. godine.
Ako se ovakav trend nastavi, brodovi bi mogli da narastu do neverovatne veličine do 2050, bili bi osam puta veći od čuvenog "Titanika". To bi učinilo da brod od deset paluba, dugačak 269 metara iz 1912. godine "izgleda kao ribarski čamac", prema novom izveštaju pod naslovom "Cruisezillas: Koliko se mogu povećati brodovi za krstarenje" koji je objavio Transport & Environment (T&E), a prenosi Euronews Srbija.
U izveštaju, T&E poziva na brže i strože klimatske zahteve koji se postavljaju kruzerima, kao i na potpuno i transparentno otkrivanje količine emisija.
"Kruzeri provode znatno više vremena u lukama od drugih tipova brodova i izazivaju neposredne zdravstvene rizike za ljudsku populaciju i prirodu. S obzirom na njihov luksuzni status, od kompanija za krstarenje bi trebalo zahtevati da predvode napore za dekarbonizaciju brodarstva i ispune svoje ekološke zahteve", navodi se u izveštaju.
"Kruzila 2050": Koliko veliki mogu biti kruzeri?
Titanik je imao kapacitet za 2.500 putnika i imao je bruto tonažu (GT) - ili zapreminu - od 46.300.
"Ikona mora" ovo premašuje sa kapacitetom od 7.600 putnika i 248.700 GT. Na 20 paluba ima sedam bazena, vodeni park i više od 40 barova i restorana raspoređenih u osam "kvartova", prenosi Euronews.
Do 2050. godine, ako krstarenja nastave da rastu po stopi od prethodnih 20 godina, T&E predviđa da bi najveći brodovi mogli da prevezu 10.500 putnika sa GT od 345.000.
Broj brodova na moru je takođe eksponencijalno porastao poslednjih decenija, porastao je za 20 puta sa 22 broda u 1970. na 521 danas.
Da li je vreme za suzbijanje emisije štetnih gasova?
Veći brodovi, i više njih, znače veće emisije: uprkos pandemiji, proizvodnja CO2 tokom krstarenja u Evropi porasla je 17 odsto između 2019. i 2022. godine, dok je emisija metana porasla 500 odsto.
U Evropi i šire pokrenule su se kampanje na lokalnom nivou kako bi zaustavile plimu krstarenja, a neki lučki gradovi su uveli svoja ograničenja.
Venecija u Italiji je 2021. zabranila velikim brodovima za krstarenje da se usidre u ovom istorijskom centru, dok su Palma de Majorka i Barselona u Španiji ograničile dozvoljeni dnevni broj kruzera. Amsterdam je, takođe, nedavno najavio planove da zabrani dolazak kruzera u centar grada do 2035. godine.
Da li su ova ograničenja dovoljna?
"Biznis krstarenje je najbrže rastući turistički sektor i njegove emisije brzo izmiču kontroli. Krstarenje je luksuzan posao i operatori moraju preuzeti odgovornost za njihov uticaj na klimu. Ako žele da izbegnu da postanu sve neželjeniji posetioci, moraju da se poprave", kaže Inesa Uličina, službenik za održivi transport u T&E.
Šta je potrebno da se brodovi drže pod kontrolom?
T&E napominje da su kruzeri trenutno oslobođeni dažbina na gorivo, kao i većine korporativnih i potrošačkih poreza.
S obzirom na to da se predviđa da će skoro 36 miliona turista krenuti na krstarenje 2024. godine, dodavanje poreza od 50 evra na karte za krstarenje donelo bi 1,6 milijardi evra na globalnom nivou - i 410 miliona evra samo u Evropi.
Ova sredstva bi se mogla koristiti za dekarbonizaciju industrije, na primer ulaganjem u e-goriva na bazi vodonika.
Pročitaj još
Prema izveštaju T&E-a, e-goriva imaju potencijal da napajaju četiri odsto transporta u EU do 2030. godine. Već postoje određeni finansijski podsticaji za ubrzanje ove tranzicije.
Propisi EU uvedeni ove godine stavljaju velike brodove (preko 5.000 GT) koji ulaze u blok pod Sistem za trgovinu emisijama. Ovo primorava kompanije da kupuju dozvole za emisiju CO2, uz velike novčane kazne ako nemaju dovoljno toga da pokriju svoju proizvodnju. Dozvole su ograničene u svim industrijama.
Od 2026. važiće i za emisije metana i azot-oksida, pri čemu će se granice postepeno spuštati tokom vremena.
Kazne za korišćenje prljavih brodskih goriva takođe će se progresivno povećavati od 2025. u okviru FuelEU Maritime šeme.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Da li Vučić kopira Orbana: "Novac nije dovoljan da vrati ljude koji su otišli iz zemlje"
23.07.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je projekat subvencionisanja i davanja podrške dijaspori koja hoće da se vrati u Srbiju.
Životni standard u Srbiji za 10 godina: Veće plate i BDP, ali zaostatak za EU ostaje
23.07.2026.•
20
Pre deset godina Srbija se po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazila iza proseka Evropske unije, u međuvremenu neki su rezultati popravljeni, ali u nekim parametrima i dalje zaostajemo, prenosi Eurostat.
Zbog niskog Dunava otežan uvoz goriva, odobreno korišćenje rezervi: Šta kažu vlasnici benzinskih pumpi?
23.07.2026.•
8
Snabdevanje naftnim derivatima pumpi u Srbiji će se normalizovati jer je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo Naftnoj industriji Srbije (NIS) i uvoznim kompanijama da koriste sopstvene operativne rezerve.
Šta donosi preskupi "Đerdap 3"?
23.07.2026.•
16
Započeta izgradnja energana na vetar, odnosno sunčevu energiju ukazuje da ćemo sve ubrzanije napuštati ekološki neprihvatljiv ugalj kao gorivo.
Google kažnjen sa 890 miliona evra zbog favorizovanja sopstvenih proizvoda
23.07.2026.•
2
Evropska komisija izrekla je kazne kompaniji Google u iznosu od 890 miliona evra zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima , pošto je utvrdila da je tehnološki gigant pomoću pretraživača favorizovao sopstvene proizvode.
Memorandum Srbije i Rumunije o Đerdapu 3: Obe strane se složile - sve da bude tajno
23.07.2026.•
20
Memorandumi nisu pravno obavezujući dokumenti. To potvrđuje i nedavno potpisani Memorandum o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Đedović Handanović: Naftnim kompanijama dozvoljeno korišćenje operativnih rezervi
23.07.2026.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi evro dizela radi obezbeđivanja sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta.
Amazon otpušta radnike u timu za razvoj opšte vestačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka kompanija Amazon je otpustila deo zaposlenih u svom odeljenju za razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI).
Poskupljenje struje neminovno: Ekonomista Đogović o tome čeka li nas inflatorni udar na jesen
23.07.2026.•
11
Srbija je u junu zabeležila pad inflacije koja je u odnosu na prethodni mesec porasla za svega 0,2 odsto i tako na kraju prve polovine godine iznosila 2,7 odsto međugodišnje, zahvaljujući pre svega iznenađujuće dobroj po
Više od 2.300 kredita dobilo olakšice u prvom tromesečju: Najčešći razlog gubitak posla
22.07.2026.•
0
U prvom tromesečju 2026. rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, gde je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.
Srbija iznad proseka EU po broju radnika na određeno: Skoro svaki sedmi nema ugovor za stalno
22.07.2026.•
6
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025, objavila je danas Nova ekonomija.
Srbija privatizuje "Jat apartmane" na Kopaoniku: Početna cena 5,16 miliona evra
22.07.2026.•
5
Ministarstvo privrede Srbije objavilo je poziv za privatizaciju preduzeća "Jat apartmani Kopaonik", po početnoj ceni od 5,2 miliona evra, a kupac mora da bude domaće pravno lice registrovano za hotelsku delatnost.
Tramp se sprema da uvede nove carine: To bi pogodilo 60 zemalja
22.07.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp spreman je da već ove nedelje uvede nove carine desetinama zemalja, nakon što isteknu važeće carine od deset odsto.
Agencija Fič: Dug bogatih zemalja u 2026. dostići će rekordnih 75,8 biliona dolara
22.07.2026.•
1
Ukupan državni dug razvijenih ekonomija dostignuće do kraja 2026. godine rekordnih 75,8 biliona dolara (oko 65,2 biliona evra), usled trajno visokih budžetskih deficita, geopolitičkih tenzija i sve većih rashoda država.
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
11
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
6
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
4
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Projekat star pola veka ponovo na stolu: Šta znamo o Đerdapu 3 i otkud Amerikanci?
20.07.2026.•
10
Gvozdena kapija 3, odnosno Đerdap 3, jedan je od strateških projekata Srbije, ali i jedna od ključnih tema strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Koje industrije Srbija štiti ove godine?
20.07.2026.•
2
Uobičajena narudžbina metalne žice iz Hrvatske jednu srpsku firmu krajem juna koštala je znatno više od očekivanog. Obračunata carina bila je nekoliko puta veća nego prilikom ranijih uvoza.
Komentari 5
Eh
silver
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar