Na morima sve više kruzera - i sve su veći
Pet puta veći od "Titanika", brod "Ikona mora" je predstavljen početkom 2024. kao najveći brod za krstarenje na svetu.
Foto: Pixabay
Upravo ovo ističe novi trend i činjenicu da se broj najvećih kruzera više nego udvostručio od 2000. godine.
Ako se ovakav trend nastavi, brodovi bi mogli da narastu do neverovatne veličine do 2050, bili bi osam puta veći od čuvenog "Titanika". To bi učinilo da brod od deset paluba, dugačak 269 metara iz 1912. godine "izgleda kao ribarski čamac", prema novom izveštaju pod naslovom "Cruisezillas: Koliko se mogu povećati brodovi za krstarenje" koji je objavio Transport & Environment (T&E), a prenosi Euronews Srbija.
U izveštaju, T&E poziva na brže i strože klimatske zahteve koji se postavljaju kruzerima, kao i na potpuno i transparentno otkrivanje količine emisija.
"Kruzeri provode znatno više vremena u lukama od drugih tipova brodova i izazivaju neposredne zdravstvene rizike za ljudsku populaciju i prirodu. S obzirom na njihov luksuzni status, od kompanija za krstarenje bi trebalo zahtevati da predvode napore za dekarbonizaciju brodarstva i ispune svoje ekološke zahteve", navodi se u izveštaju.
"Kruzila 2050": Koliko veliki mogu biti kruzeri?
Titanik je imao kapacitet za 2.500 putnika i imao je bruto tonažu (GT) - ili zapreminu - od 46.300.
"Ikona mora" ovo premašuje sa kapacitetom od 7.600 putnika i 248.700 GT. Na 20 paluba ima sedam bazena, vodeni park i više od 40 barova i restorana raspoređenih u osam "kvartova", prenosi Euronews.
Do 2050. godine, ako krstarenja nastave da rastu po stopi od prethodnih 20 godina, T&E predviđa da bi najveći brodovi mogli da prevezu 10.500 putnika sa GT od 345.000.
Broj brodova na moru je takođe eksponencijalno porastao poslednjih decenija, porastao je za 20 puta sa 22 broda u 1970. na 521 danas.
Da li je vreme za suzbijanje emisije štetnih gasova?
Veći brodovi, i više njih, znače veće emisije: uprkos pandemiji, proizvodnja CO2 tokom krstarenja u Evropi porasla je 17 odsto između 2019. i 2022. godine, dok je emisija metana porasla 500 odsto.
U Evropi i šire pokrenule su se kampanje na lokalnom nivou kako bi zaustavile plimu krstarenja, a neki lučki gradovi su uveli svoja ograničenja.
Venecija u Italiji je 2021. zabranila velikim brodovima za krstarenje da se usidre u ovom istorijskom centru, dok su Palma de Majorka i Barselona u Španiji ograničile dozvoljeni dnevni broj kruzera. Amsterdam je, takođe, nedavno najavio planove da zabrani dolazak kruzera u centar grada do 2035. godine.
Da li su ova ograničenja dovoljna?
"Biznis krstarenje je najbrže rastući turistički sektor i njegove emisije brzo izmiču kontroli. Krstarenje je luksuzan posao i operatori moraju preuzeti odgovornost za njihov uticaj na klimu. Ako žele da izbegnu da postanu sve neželjeniji posetioci, moraju da se poprave", kaže Inesa Uličina, službenik za održivi transport u T&E.
Šta je potrebno da se brodovi drže pod kontrolom?
T&E napominje da su kruzeri trenutno oslobođeni dažbina na gorivo, kao i većine korporativnih i potrošačkih poreza.
S obzirom na to da se predviđa da će skoro 36 miliona turista krenuti na krstarenje 2024. godine, dodavanje poreza od 50 evra na karte za krstarenje donelo bi 1,6 milijardi evra na globalnom nivou - i 410 miliona evra samo u Evropi.
Ova sredstva bi se mogla koristiti za dekarbonizaciju industrije, na primer ulaganjem u e-goriva na bazi vodonika.
Pročitaj još
Prema izveštaju T&E-a, e-goriva imaju potencijal da napajaju četiri odsto transporta u EU do 2030. godine. Već postoje određeni finansijski podsticaji za ubrzanje ove tranzicije.
Propisi EU uvedeni ove godine stavljaju velike brodove (preko 5.000 GT) koji ulaze u blok pod Sistem za trgovinu emisijama. Ovo primorava kompanije da kupuju dozvole za emisiju CO2, uz velike novčane kazne ako nemaju dovoljno toga da pokriju svoju proizvodnju. Dozvole su ograničene u svim industrijama.
Od 2026. važiće i za emisije metana i azot-oksida, pri čemu će se granice postepeno spuštati tokom vremena.
Kazne za korišćenje prljavih brodskih goriva takođe će se progresivno povećavati od 2025. u okviru FuelEU Maritime šeme.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
0
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
0
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
22
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
5
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Koliko trošimo na hranu: Više nego Hrvati i Slovenci
06.02.2026.•
16
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
Evropska centralna banka ne menja kamate
05.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) ostavila je danas ključne kamatne stope nepromenjene, kako se i očekivalo, potvrđujući da bi inflacija trebalo da se stabilizuje i minimalizuje uticaj jakog evra na monetarnu politiku.
Komentari 5
Eh
silver
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar