Na morima sve više kruzera - i sve su veći
Pet puta veći od "Titanika", brod "Ikona mora" je predstavljen početkom 2024. kao najveći brod za krstarenje na svetu.
Foto: Pixabay
Upravo ovo ističe novi trend i činjenicu da se broj najvećih kruzera više nego udvostručio od 2000. godine.
Ako se ovakav trend nastavi, brodovi bi mogli da narastu do neverovatne veličine do 2050, bili bi osam puta veći od čuvenog "Titanika". To bi učinilo da brod od deset paluba, dugačak 269 metara iz 1912. godine "izgleda kao ribarski čamac", prema novom izveštaju pod naslovom "Cruisezillas: Koliko se mogu povećati brodovi za krstarenje" koji je objavio Transport & Environment (T&E), a prenosi Euronews Srbija.
U izveštaju, T&E poziva na brže i strože klimatske zahteve koji se postavljaju kruzerima, kao i na potpuno i transparentno otkrivanje količine emisija.
"Kruzeri provode znatno više vremena u lukama od drugih tipova brodova i izazivaju neposredne zdravstvene rizike za ljudsku populaciju i prirodu. S obzirom na njihov luksuzni status, od kompanija za krstarenje bi trebalo zahtevati da predvode napore za dekarbonizaciju brodarstva i ispune svoje ekološke zahteve", navodi se u izveštaju.
"Kruzila 2050": Koliko veliki mogu biti kruzeri?
Titanik je imao kapacitet za 2.500 putnika i imao je bruto tonažu (GT) - ili zapreminu - od 46.300.
"Ikona mora" ovo premašuje sa kapacitetom od 7.600 putnika i 248.700 GT. Na 20 paluba ima sedam bazena, vodeni park i više od 40 barova i restorana raspoređenih u osam "kvartova", prenosi Euronews.
Do 2050. godine, ako krstarenja nastave da rastu po stopi od prethodnih 20 godina, T&E predviđa da bi najveći brodovi mogli da prevezu 10.500 putnika sa GT od 345.000.
Broj brodova na moru je takođe eksponencijalno porastao poslednjih decenija, porastao je za 20 puta sa 22 broda u 1970. na 521 danas.
Da li je vreme za suzbijanje emisije štetnih gasova?
Veći brodovi, i više njih, znače veće emisije: uprkos pandemiji, proizvodnja CO2 tokom krstarenja u Evropi porasla je 17 odsto između 2019. i 2022. godine, dok je emisija metana porasla 500 odsto.
U Evropi i šire pokrenule su se kampanje na lokalnom nivou kako bi zaustavile plimu krstarenja, a neki lučki gradovi su uveli svoja ograničenja.
Venecija u Italiji je 2021. zabranila velikim brodovima za krstarenje da se usidre u ovom istorijskom centru, dok su Palma de Majorka i Barselona u Španiji ograničile dozvoljeni dnevni broj kruzera. Amsterdam je, takođe, nedavno najavio planove da zabrani dolazak kruzera u centar grada do 2035. godine.
Da li su ova ograničenja dovoljna?
"Biznis krstarenje je najbrže rastući turistički sektor i njegove emisije brzo izmiču kontroli. Krstarenje je luksuzan posao i operatori moraju preuzeti odgovornost za njihov uticaj na klimu. Ako žele da izbegnu da postanu sve neželjeniji posetioci, moraju da se poprave", kaže Inesa Uličina, službenik za održivi transport u T&E.
Šta je potrebno da se brodovi drže pod kontrolom?
T&E napominje da su kruzeri trenutno oslobođeni dažbina na gorivo, kao i većine korporativnih i potrošačkih poreza.
S obzirom na to da se predviđa da će skoro 36 miliona turista krenuti na krstarenje 2024. godine, dodavanje poreza od 50 evra na karte za krstarenje donelo bi 1,6 milijardi evra na globalnom nivou - i 410 miliona evra samo u Evropi.
Ova sredstva bi se mogla koristiti za dekarbonizaciju industrije, na primer ulaganjem u e-goriva na bazi vodonika.
Pročitaj još
Prema izveštaju T&E-a, e-goriva imaju potencijal da napajaju četiri odsto transporta u EU do 2030. godine. Već postoje određeni finansijski podsticaji za ubrzanje ove tranzicije.
Propisi EU uvedeni ove godine stavljaju velike brodove (preko 5.000 GT) koji ulaze u blok pod Sistem za trgovinu emisijama. Ovo primorava kompanije da kupuju dozvole za emisiju CO2, uz velike novčane kazne ako nemaju dovoljno toga da pokriju svoju proizvodnju. Dozvole su ograničene u svim industrijama.
Od 2026. važiće i za emisije metana i azot-oksida, pri čemu će se granice postepeno spuštati tokom vremena.
Kazne za korišćenje prljavih brodskih goriva takođe će se progresivno povećavati od 2025. u okviru FuelEU Maritime šeme.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Robne rezerve otkupljuju deo ovogodišnjeg roda pšenice
16.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pokrenuta inicijativa da Direkcija za robne rezerve, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice "po stimulativnijoj ceni".
Srpska IT asocijacija: Ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora
16.06.2025.•
4
Srpska IT Asocijacija (SITA) saopštila je da je zabrinuta zbog nenajavljene odluke Vlade Srbije da ukine Uredbu o podsticajima za poslodavce koji zapošljavaju novonaseljena lica.
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
10
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
10
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Crna Gora odbacila mogućnost da se Srbija uključi u tender za koncesije aerodroma
11.06.2025.•
5
Ministarstvo saobraćaja Crne Gore je odbacilo mogućnost uključenja Srbije u tekući tender za 30-godišnje koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat.
Komentari 5
Eh
silver
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar