Kilava poljoprivreda Srbije - vladajuća ekipa bez strategije
Ekstremno toplo leto drastično je umanjilo rod poljoprivrednih useva.
Foto: 021.rs
Kukuruza je manje za 22, suncokreta za 23, a soje čak za 35 odsto u odnosu na prinos poslednjih sezona. Bitno je manje povrća i voća, a i kvalitet je slabiji nego što je uobičajeno.
Nepogoda je uspela da smanji proizvodnju ratarskih useva kojom smo se decenijama dičili i koja čini ogromnu glavninu od otprilike 1,2 milijarde izvoznog suficita agrara Srbije.
Međutim, nepogoda je samo otkrila površinske slabosti srpske poljoprivrede - problemi su mnogo dublji i upečatljivo se ispoljavaju kroz statistiku ishrane građana u zemlji gde čak 534.000 porodica prihode stiče jedino bavljenjem agrarom.
Mesni post
Građanin Srbije godišnje konzumira tek 39 kilograma mesa svih vrsta, naspram 83 kilograma prosečnog Evropljanina. Istina, godine 1991. prosečan Srbin je godišnje trošio sasvim solidnih 65 kilograma mesa, ali od tada nailaze godine "mesnog posta".
Čak i svinjetine, kojom se toliko ponosimo i često ističemo kao lokalni brend, konzumiramo tek 15 kilograma godišnje. Trend je već dugo opadajući. Još pre tri decenije potrošnja nam je bila veća za tri, a pamtimo vremena kada je nadmašivala i 26 kilograma. Evropljanin u proseku troši 32 kilograma, prosečan Nemac čak 60, u Danskoj i više.
Možda je najnepovoljnije što nam uzgoj svinja nije dovoljan ni za umanjene sopstvene potrebe, pa smo lane uvezli 30.000 tona svinjskog mesa, ali i 300.000 svinja za klaničnu industriju, te 500.000 prasića. Naši paori u oborima jedva da imaju 2,2 miliona svinja, a ne tako davno bilo je preko tri miliona.
U srećnija vremena godišnji uzgoj svinja je premašivao četiri miliona, od kojih je otprilike milion tradicionalno otkupljivala slovenačka klanična industrija.
Prazni obori
Razlika u konzumaciji je još veća kada je u pitanju govedina, tri i po naspram 15 kilograma godišnje, dok iz domaćeg uzgoja živine uspevamo da podmirimo konzum od 19 kilograma živinskog mesa za dvanaest meseci.
Kod ribe je katastrofa, jedemo je tek tri kilograma godišnje (u Evropi 14 kilograma), a od 50.000 tona rečne i morske ribe koje su nam potrebne, proizvedemo manje od trećine. Kuburimo i sa mlečnim prerađevinama, prosečna godišnja potrošnja po glavi stanovnika Srbije je 180 litara mleka, dok je evropski prosek 300, s tim da je u Nemačkoj, Švedskoj ili Danskoj i preko 450 litara.
S druge strane, u Srbiji se tovi tek 650.000 goveda, mada je pre desetak godina bilo blizu 850.000, a pamtimo vremena i sa 1,1 milion goveda u tovu. Logično je da slabu domaću tržišnu potražnju mesa, mleka i prerađevina prati i sve slabije stočarstvo.
Poslednjih godina je toliko oslabilo da smo od tradicionalnog izvoznika i snabdevača ostalih republika nekadašnje države sirovinskom bazom postali uvoznici. Tako smo lane na uvoz svih kategorija mesa, mleka i prerađevina potrošili preko 600 miliona evra.
Pročitaj još
Posledice na dugi rok
Može se postaviti pitanje šta ima lošeg u uvozu, pa zar agrarne proizvode ne uvoze mnoge razvijene države u kojima je, takođe, potrošnja primetno iznad domaće proizvodnje? Jeste, ali to su države u kojima jedva tri, četiri odsto stanovništva egzistenciju nalazi u poljoprivredi.
Kod nas je takvih više od trećine, a njima treba pridodati još nekoliko stotina hiljada kojima agrar nije jedini izvor prihoda, ali čija bi egzistencija, bez dodatnog angažmana u agraru, takođe došla u pitanje.
Teško da ima preciznijeg pokazatelja skromnog dometa državne agrarne, pa i ekonomske politike u celini, od tako nepovoljnog statističkog izveštaja o osnovnim ljudskim potrebama kakva je ishrana. Daleko od toga da je aktuelna vlast odgovorna za sve teškoće agrara u Srbiji. Reč je o delatnosti u kojoj mnoge odluke imaju dugotrajno dejstvo.
Tako, na primer, sada dolaze na videlo slabosti zakonskog rešenja po kome nema ograničenja zemljišnog poseda, takozvanog maksimuma. A takvu stratešku orijentaciju nije osmislila sadašnja vladajuća ekipa. Ipak, za dvanaest godina vladavine, naprednjaci su mogli učiniti mnogo više za seljake i druge žitelje sela i ruralnih područja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović Handanović: Prijave za energetski ugrožene kupce od 1. januara, moguć popust i za grejanje
06.01.2026.•
5
Građani Srbije od 1. januara mogu da se prijave za sticanje statusa energetski ugroženog kupca.
Kolika je vrednost NIS-a?
06.01.2026.•
5
Berzanska cena NIS-a u iznosu od oko milijardu evra ne može se smatrati realnom tržišnom vrednošću, te kao reper treba uzeti knjigovodstvenu vrednost NIS-a koja iznosi 3,2 milijarde evra.
Stručnjak za energetiku: MOL-u na tacni ponuđeno celo tržište Srbije
06.01.2026.•
34
Profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac kaže za RTS da MOL svakako ima interes da uđe na ovo tržište, kao i da mu se na tacni pruža cela Srbija.
Rekordna cena bakra, zalihe se preusmeravaju u SAD
06.01.2026.•
0
Cena bakra je nastavila snažan rast nakon što je prvi put premašila nivo od 13.000 dolara po toni, pošto investitori računaju na ograničenu ponudu i pojačani apetit za rizikom na globalnim finansijskim tržištima.
Vulin: Srbija će potpisati dugoročni ugovor o gasu sa Rusima, oni nisu ništa krivi u celoj priči
06.01.2026.•
8
Predsednik Nadzornog odbora Srbijagasa Aleksandar Vulin izjavio je da očekuje potpisivanje dugoročnog gasnog aranžmana sa Rusijom, kao i da uskoro bude rešeno pitanje Naftne industrije Srbije.
Novosadski programeri razviju aplikaciju koja generiše desetine miliona dolara, ali malo toga ostaje u Srbiji
06.01.2026.•
21
Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao regionalni lider u izvozu IKT usluga, sa prihodima koji su 2024. godine dostigli 4,1 milijardu evra, prema podacima Narodne banke Srbije.
Yettel najavio spajanje sa SBB-om i širenje 5G mreže u 2026. godini
05.01.2026.•
15
Generalni direktor kompanije Yettel Majk Mišel izjavio je danas da će kompanija u 2026. nastaviti širenje 5G mreže u Srbiji i najavio da je pravno spajanje sa kompanijom SBB planirano za 1. april ove godine.
Srbija će se zadužiti za 1,15 milijardi evra prodajom obveznica već u prvom kvartalu
05.01.2026.•
6
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je plan aukcija za prva tri meseca 2026. godine prema kojem država planira da prikupi ukupno 111,6 milijardi dinara i 200 miliona evra.
Predstavnici MOL-a stigli u Srbiji, analiziraju poslovanje NIS-a
05.01.2026.•
2
Predstavnici mađarskog MOL-a stigli su u Srbiju i započeli dubinsku analizu poslovanja Naftne industrije Srbije (due diligence).
Da li u preduzetništvu postoje rodne razlike?
04.01.2026.•
7
Preduzetništvo se ne deli na muško i žensko, već na uspešno i neuspešno, ali podaci pokazuju da žene u Srbiji i dalje ulaze u biznis iz nepovoljnije startne pozicije.
Ekološke takse od početka godine - ko u Srbiji plaća SIBAM i šta je to?
04.01.2026.•
0
Od januara su u Srbiji na snazi dve nove ekološke takse koje direktno pogađaju privredu - nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida i takozvana SIBAM taksa Evropske unije.
Generalni direktor Gastrejda: Srbija će transportovati tečni gas preko Grčke
04.01.2026.•
8
Potpredsednik i generalni direktor grčke kompanije "Gastrejd", Konstantinos Sifneos, izjavio je da je Srbija korisnik terminala te kompanije u Aleksandropolisu.
Sankcije, NIS i EU: Šta čeka srpsku ekonomiju u 2026. godini?
04.01.2026.•
10
Prošla 2025. godina završena je, sudeći prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, sa privrednim rastom od dva odsto.
Predstavnici MOL-a sledeće nedelje dolaze u NIS i započinju dubinsku analizu
03.01.2026.•
1
Predstavnici mađarskog MOL-a će sledeće sedmice doći u Naftnu industriju Srbije i započeti dubinsku analizu poslovanja kompanije (due diligence).
Šta američki napad na Venecuelu znači za cene nafte?
03.01.2026.•
6
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa upravo je napala Venecuelu - zemlju koja ima veće rezerve nafte od Iraka.
Tramp je 2025. poništio decenije američke trgovinske politike, a nema obećane koristi
03.01.2026.•
0
Od povratka u Belu kuću u januaru predsednik Donald Tramp je poništio decenije američke trgovinske politike gradeći carinski zid nekada široko otvorene privrede SAD.
Ministarka Lazarević: Uredba o maržama važi do kraja februara, tri zakona uvešće red na tržištu
03.01.2026.•
6
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da Uredba o ograničavanju marži, čija primena traje do kraja februara, neće biti produžavana.
Mali: Počela isplata uvećanih penzija
03.01.2026.•
11
U Srbiji je danas počela isplata decembarskih penzija uvećanih za 12,2 odsto, a prvo ih dobijaju oni koji primaju na kućne adrese, objavio je ministar finansija Siniša Mali.
Stanojević: Zašto bi MOL i NIS ikome prepustili dobit od domaće nafte?
03.01.2026.•
8
Stručnjak za energetsku bezbednost profesor Petar Stanojević ocenio je da u regionu više nema dovoljno prerađivačkih kapaciteta i upitao zašto bi MOL i NIS prepuštali nekome maržu i dobit ako mogu sami da je imaju.
Član Uprave JANAF-a: Nafta ponovo teče Jadranskim naftovodom, posle obustave rada Rafinerije u Pančevu
03.01.2026.•
6
Transport sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF) ponovo je pokrenut nakon tromesečne obustave rada Rafinerije Naftne industrije Srbije (NIS).
Šta donosi ulazak MOL-a u NIS: "To ne bi bio neutralan ulazak"
02.01.2026.•
17
Tržište derivata se ne stabilizuje administrativnim produženjima, već jasnim vlasničkim i regulatornim rešenjem, izjavio je docent na Ekonomskom fakultetu dr Veljko M. Mijušković.
Komentari 9
Sale NS
Njihovim propadanjem dole idu i oni koji ih poslovno prate tako da je lanac predugačak!
Godinama unazad ministri poljoprivrede su kojekakvi partijski duduci, tu je i njihovo još gore okruženje... šta očekivati od toga osim ovoga što smo dobili!
Б
Glow
Baš da su u svakom selu "tajkunske" porodice, ne bih se složio. I ko misli da se od poljoprivrede živi tako što se sedi u fotelji i broje novčanice, taj je zlonamerna budala.
Poljoprivreda je na jako niskim granama i za to postoji niz razloga koje članak navodi. A tačno je da ima mnogo mladih porodica koje proizvode bobičasto voće visokog kvaliteta i nastoje da im to bude posao. Uz postojeću kaubojštinu na tržištu i smešno nisku vrednost evra prema dinaru, muče se da opstanu. Probajte da odgajite borovnicu u saksiji. Vrlo je poučno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar