Kilava poljoprivreda Srbije - vladajuća ekipa bez strategije
Ekstremno toplo leto drastično je umanjilo rod poljoprivrednih useva.
Foto: 021.rs
Kukuruza je manje za 22, suncokreta za 23, a soje čak za 35 odsto u odnosu na prinos poslednjih sezona. Bitno je manje povrća i voća, a i kvalitet je slabiji nego što je uobičajeno.
Nepogoda je uspela da smanji proizvodnju ratarskih useva kojom smo se decenijama dičili i koja čini ogromnu glavninu od otprilike 1,2 milijarde izvoznog suficita agrara Srbije.
Međutim, nepogoda je samo otkrila površinske slabosti srpske poljoprivrede - problemi su mnogo dublji i upečatljivo se ispoljavaju kroz statistiku ishrane građana u zemlji gde čak 534.000 porodica prihode stiče jedino bavljenjem agrarom.
Mesni post
Građanin Srbije godišnje konzumira tek 39 kilograma mesa svih vrsta, naspram 83 kilograma prosečnog Evropljanina. Istina, godine 1991. prosečan Srbin je godišnje trošio sasvim solidnih 65 kilograma mesa, ali od tada nailaze godine "mesnog posta".
Čak i svinjetine, kojom se toliko ponosimo i često ističemo kao lokalni brend, konzumiramo tek 15 kilograma godišnje. Trend je već dugo opadajući. Još pre tri decenije potrošnja nam je bila veća za tri, a pamtimo vremena kada je nadmašivala i 26 kilograma. Evropljanin u proseku troši 32 kilograma, prosečan Nemac čak 60, u Danskoj i više.
Možda je najnepovoljnije što nam uzgoj svinja nije dovoljan ni za umanjene sopstvene potrebe, pa smo lane uvezli 30.000 tona svinjskog mesa, ali i 300.000 svinja za klaničnu industriju, te 500.000 prasića. Naši paori u oborima jedva da imaju 2,2 miliona svinja, a ne tako davno bilo je preko tri miliona.
U srećnija vremena godišnji uzgoj svinja je premašivao četiri miliona, od kojih je otprilike milion tradicionalno otkupljivala slovenačka klanična industrija.
Prazni obori
Razlika u konzumaciji je još veća kada je u pitanju govedina, tri i po naspram 15 kilograma godišnje, dok iz domaćeg uzgoja živine uspevamo da podmirimo konzum od 19 kilograma živinskog mesa za dvanaest meseci.
Kod ribe je katastrofa, jedemo je tek tri kilograma godišnje (u Evropi 14 kilograma), a od 50.000 tona rečne i morske ribe koje su nam potrebne, proizvedemo manje od trećine. Kuburimo i sa mlečnim prerađevinama, prosečna godišnja potrošnja po glavi stanovnika Srbije je 180 litara mleka, dok je evropski prosek 300, s tim da je u Nemačkoj, Švedskoj ili Danskoj i preko 450 litara.
S druge strane, u Srbiji se tovi tek 650.000 goveda, mada je pre desetak godina bilo blizu 850.000, a pamtimo vremena i sa 1,1 milion goveda u tovu. Logično je da slabu domaću tržišnu potražnju mesa, mleka i prerađevina prati i sve slabije stočarstvo.
Poslednjih godina je toliko oslabilo da smo od tradicionalnog izvoznika i snabdevača ostalih republika nekadašnje države sirovinskom bazom postali uvoznici. Tako smo lane na uvoz svih kategorija mesa, mleka i prerađevina potrošili preko 600 miliona evra.
Pročitaj još
Posledice na dugi rok
Može se postaviti pitanje šta ima lošeg u uvozu, pa zar agrarne proizvode ne uvoze mnoge razvijene države u kojima je, takođe, potrošnja primetno iznad domaće proizvodnje? Jeste, ali to su države u kojima jedva tri, četiri odsto stanovništva egzistenciju nalazi u poljoprivredi.
Kod nas je takvih više od trećine, a njima treba pridodati još nekoliko stotina hiljada kojima agrar nije jedini izvor prihoda, ali čija bi egzistencija, bez dodatnog angažmana u agraru, takođe došla u pitanje.
Teško da ima preciznijeg pokazatelja skromnog dometa državne agrarne, pa i ekonomske politike u celini, od tako nepovoljnog statističkog izveštaja o osnovnim ljudskim potrebama kakva je ishrana. Daleko od toga da je aktuelna vlast odgovorna za sve teškoće agrara u Srbiji. Reč je o delatnosti u kojoj mnoge odluke imaju dugotrajno dejstvo.
Tako, na primer, sada dolaze na videlo slabosti zakonskog rešenja po kome nema ograničenja zemljišnog poseda, takozvanog maksimuma. A takvu stratešku orijentaciju nije osmislila sadašnja vladajuća ekipa. Ipak, za dvanaest godina vladavine, naprednjaci su mogli učiniti mnogo više za seljake i druge žitelje sela i ruralnih područja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad
31.05.2026.•
0
Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
7
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
23
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
9
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vodeći ekonomisti očekuju slabljenje ekonomskog rasta ali ne i recesiju
30.05.2026.•
0
Svetske ekonomske perspektive znatno su pogoršane poslednjih nedelja i većina vodećih ekonomista očekuje slabljenje ekonomskog rasta u narednom periodu, ali ne i globalnu recesiju.
Stopa nezaposlenosti oko devet odsto
30.05.2026.•
6
Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu veća je 3,4 odsto u odnosu na april 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Miodrag Zec o prosečnoj plati: Statistika ne oslikava realan život, šta za tu platu građani mogu da kupe
30.05.2026.•
41
Ekonomista i univerzitetski profesor u penziji Miodrag Zec ocenio je da podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji ne oslikava realan životni standard građana.
Kompanije jače od država
29.05.2026.•
4
Prvih nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata Dženeral Motors je bio daleko najglasovitija i najmoćnija firma.
Proizvođači mleka upozoravaju: Otkupne cene padaju, proizvodnja postaje neodrživa
29.05.2026.•
5
Svi otkupljivači mleka u Srbiji nastavili su da smanjuju otkupne cene mleka, pa prozvodnju treba prekinuti prodajom krava jer će posledice biti manje, rekao je vlasnik farme iz sela Metlić u opštini Šabac Milan Isailović
Uprava carine: Počela primena nove verzije tranzitnog sistema, mogući povremeni zastoji
29.05.2026.•
0
Primena nove verzije tranzitnog sistema NCTS, koji je usklađen sa carinskim propisima Evropske unije i Konvencijom o zajedničkom tranzitnom postupku, počela je danas, saopštila je Uprava carine.
Objavljene nove cene goriva
29.05.2026.•
14
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 5. juna.
Posle Vučićeve posete Kini: Da li će Srbija zaista proizvoditi humanoidne robote u Šapcu?
29.05.2026.•
44
Državna delegacija već danima iz Kine šalje poruku o odličnim odnosima Beograda i Pekinga.
Volstrit obara rekorde dok profiti američkih kompanija rastu, nafta na klackalici
29.05.2026.•
1
Američka berza je u četvrtak dostigla nove rekorde, dok profiti kompanija poput Dolar Tri, Snouflejk i Hormel Fuds nastavljaju da rastu.
Kristin Lagard upozorila na smanjenu nezavisnost centralnih banaka
29.05.2026.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard upozorila je na smanjenu nezavisnost centralnih banaka.
Temu mora da plati 200 miliona evra zbog prodaje nelegalnih proizvoda
28.05.2026.•
3
Evropska komisija je izrekla novčanu kaznu kojom se određuje da Temu mora da plati 200 miliona evra zbog kršenja pravila EU o prodaji nelegalnih proizvoda.
Građevinski materijal svake nedelje ima novu cenu: To se prenosi i na cene stanova
28.05.2026.•
17
Cene građevinskog materijala u Srbiji ubrzale su rast u ovoj godini, posebno od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, ali i zahvaljujući velikim potrebama za Ekspo 2027 i uopšte daljoj ekspanziji gradnje u Srbiji.
Propao tender za nadzor izgradnje solarnih elektrana
28.05.2026.•
1
Elektroprivreda Srbije (EPS) donela je odluku o obustavi javne nabavke za stručni nadzor i konsultantske usluge za potrebe izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana.
Firma koja je dovozila fantomske birače iz Bosne i koja očitava brojila zaradila skoro milijardu dinara
27.05.2026.•
30
Firma koja je dovozila birače iz Bosne i Hercegovine u Beograd i koja očitava brojila, prošle godine zaradila je skoro milijardu dinara.
EU uvodi nova pravila za male pakete iz Kine: Poskupljuje kupovina sa Temua, Šejna i Aliekspresa
27.05.2026.•
12
Kupovina sitnica sa platformi poput "Temua", "Šejna" i "Aliekspresa" uskoro bi mogla značajno da poskupi, usled novih pravila Evropske unije (EU) za male pošiljke iz Kine.
Zlatno doba Srbije - a razlike sve veće
27.05.2026.•
13
Kasnije nego što je uobičajeno, prolećno sunce je i ove godine zasijalo. Ugodno vreme i starije izmamljuje na ulice, šetajući posmatraju kako se život budi.
Komentari 9
Sale NS
Njihovim propadanjem dole idu i oni koji ih poslovno prate tako da je lanac predugačak!
Godinama unazad ministri poljoprivrede su kojekakvi partijski duduci, tu je i njihovo još gore okruženje... šta očekivati od toga osim ovoga što smo dobili!
Б
Glow
Baš da su u svakom selu "tajkunske" porodice, ne bih se složio. I ko misli da se od poljoprivrede živi tako što se sedi u fotelji i broje novčanice, taj je zlonamerna budala.
Poljoprivreda je na jako niskim granama i za to postoji niz razloga koje članak navodi. A tačno je da ima mnogo mladih porodica koje proizvode bobičasto voće visokog kvaliteta i nastoje da im to bude posao. Uz postojeću kaubojštinu na tržištu i smešno nisku vrednost evra prema dinaru, muče se da opstanu. Probajte da odgajite borovnicu u saksiji. Vrlo je poučno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar