Kilava poljoprivreda Srbije - vladajuća ekipa bez strategije
Ekstremno toplo leto drastično je umanjilo rod poljoprivrednih useva.
Foto: 021.rs
Kukuruza je manje za 22, suncokreta za 23, a soje čak za 35 odsto u odnosu na prinos poslednjih sezona. Bitno je manje povrća i voća, a i kvalitet je slabiji nego što je uobičajeno.
Nepogoda je uspela da smanji proizvodnju ratarskih useva kojom smo se decenijama dičili i koja čini ogromnu glavninu od otprilike 1,2 milijarde izvoznog suficita agrara Srbije.
Međutim, nepogoda je samo otkrila površinske slabosti srpske poljoprivrede - problemi su mnogo dublji i upečatljivo se ispoljavaju kroz statistiku ishrane građana u zemlji gde čak 534.000 porodica prihode stiče jedino bavljenjem agrarom.
Mesni post
Građanin Srbije godišnje konzumira tek 39 kilograma mesa svih vrsta, naspram 83 kilograma prosečnog Evropljanina. Istina, godine 1991. prosečan Srbin je godišnje trošio sasvim solidnih 65 kilograma mesa, ali od tada nailaze godine "mesnog posta".
Čak i svinjetine, kojom se toliko ponosimo i često ističemo kao lokalni brend, konzumiramo tek 15 kilograma godišnje. Trend je već dugo opadajući. Još pre tri decenije potrošnja nam je bila veća za tri, a pamtimo vremena kada je nadmašivala i 26 kilograma. Evropljanin u proseku troši 32 kilograma, prosečan Nemac čak 60, u Danskoj i više.
Možda je najnepovoljnije što nam uzgoj svinja nije dovoljan ni za umanjene sopstvene potrebe, pa smo lane uvezli 30.000 tona svinjskog mesa, ali i 300.000 svinja za klaničnu industriju, te 500.000 prasića. Naši paori u oborima jedva da imaju 2,2 miliona svinja, a ne tako davno bilo je preko tri miliona.
U srećnija vremena godišnji uzgoj svinja je premašivao četiri miliona, od kojih je otprilike milion tradicionalno otkupljivala slovenačka klanična industrija.
Prazni obori
Razlika u konzumaciji je još veća kada je u pitanju govedina, tri i po naspram 15 kilograma godišnje, dok iz domaćeg uzgoja živine uspevamo da podmirimo konzum od 19 kilograma živinskog mesa za dvanaest meseci.
Kod ribe je katastrofa, jedemo je tek tri kilograma godišnje (u Evropi 14 kilograma), a od 50.000 tona rečne i morske ribe koje su nam potrebne, proizvedemo manje od trećine. Kuburimo i sa mlečnim prerađevinama, prosečna godišnja potrošnja po glavi stanovnika Srbije je 180 litara mleka, dok je evropski prosek 300, s tim da je u Nemačkoj, Švedskoj ili Danskoj i preko 450 litara.
S druge strane, u Srbiji se tovi tek 650.000 goveda, mada je pre desetak godina bilo blizu 850.000, a pamtimo vremena i sa 1,1 milion goveda u tovu. Logično je da slabu domaću tržišnu potražnju mesa, mleka i prerađevina prati i sve slabije stočarstvo.
Poslednjih godina je toliko oslabilo da smo od tradicionalnog izvoznika i snabdevača ostalih republika nekadašnje države sirovinskom bazom postali uvoznici. Tako smo lane na uvoz svih kategorija mesa, mleka i prerađevina potrošili preko 600 miliona evra.
Pročitaj još
Posledice na dugi rok
Može se postaviti pitanje šta ima lošeg u uvozu, pa zar agrarne proizvode ne uvoze mnoge razvijene države u kojima je, takođe, potrošnja primetno iznad domaće proizvodnje? Jeste, ali to su države u kojima jedva tri, četiri odsto stanovništva egzistenciju nalazi u poljoprivredi.
Kod nas je takvih više od trećine, a njima treba pridodati još nekoliko stotina hiljada kojima agrar nije jedini izvor prihoda, ali čija bi egzistencija, bez dodatnog angažmana u agraru, takođe došla u pitanje.
Teško da ima preciznijeg pokazatelja skromnog dometa državne agrarne, pa i ekonomske politike u celini, od tako nepovoljnog statističkog izveštaja o osnovnim ljudskim potrebama kakva je ishrana. Daleko od toga da je aktuelna vlast odgovorna za sve teškoće agrara u Srbiji. Reč je o delatnosti u kojoj mnoge odluke imaju dugotrajno dejstvo.
Tako, na primer, sada dolaze na videlo slabosti zakonskog rešenja po kome nema ograničenja zemljišnog poseda, takozvanog maksimuma. A takvu stratešku orijentaciju nije osmislila sadašnja vladajuća ekipa. Ipak, za dvanaest godina vladavine, naprednjaci su mogli učiniti mnogo više za seljake i druge žitelje sela i ruralnih područja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Radovi na Nacionalnom stadionu drastično kasne: Prošle godine potrošen samo delić planiranog novca za gradnju
03.09.2026.•
2
Za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, u 2025. godini, iz budžeta Srbije utrošeno oko 21,5 miliona evra. Iako to na prvi može delovati kao mnogo novca, prvobitno je budžetom planirana drastično veća potrošnja.
Električna vozila daleko od vozača u Srbiji
03.09.2026.•
6
Prošlo je više od pola decenije otkako je u Srbiji živnula priča o napuštanju vozila na fosilna goriva i počela kupovina električnih automobila.
Uber otpušta 3.300 zaposlenih
03.09.2026.•
1
Američka kompanija Uber saopštila je danas da će otpustiti 10 odsto svojih zaposlenih, odnosno ukinuti oko 3.300 radnih mesta.
Šta sve nemamo zbog Nacionalnog stadiona?
02.09.2026.•
13
Nacionalni stadion u Surčinu jedan je od projekata kojima se vlast posebno ponosi, dok ga građani vide kao preskupu investiciju od koje neće imati gotovo nikakvu korist, uz ogroman račun koji će na kraju oni platiti.
Fabrika dronova Srbije i Izraela najavljena za septembar: Šta se do sada zna o njoj
02.09.2026.•
7
Pre nešto manje od mesec dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u septembru biti otvorena srpsko-izraelska fabrika za proizvodnju vojnih dronova u Srbiji.
Građani i privreda bankama duguju 4.757,19 milijardi dinara
02.09.2026.•
5
Građani i privreda su 31. avgusta na ime kredita bankama u Srbiji dugovali 4.757,19 milijardi dinara, od čega je dug stanovništva 2.161,30 milijardi, pravnih lica 2.493,62 milijarde dinara, a ostalo je dug preduzetnika.
Stelantis obustavlja proizvodnju hibridnog "fijata 500"
02.09.2026.•
5
Stelantis je objavio da će ove nedelje obustaviti proizvodnju hibridnog "fijata 500" u fabrici Mirafijori u Torinu zbog nestašice komponenti za motore, pošto je prema navodima firme potražnja veća nego što se očekivalo.
Američka firma preuzima naftna polja u Venecueli
01.09.2026.•
9
Američka naftna kompanija North American Blue Energy Partners (NABEP) preuzeće deo naftnih polja u Venecueli kojima su ranije upravljale kineske kompanije i jedna ruska firma.
Poljoprivrednici: Prinosi prepolovljeni, cene minimalne, ako zakasne i subvencije slede protesti
01.09.2026.•
11
Prinosi suncokreta i kukuruza su prepolovljeni, otkupne cene su minimalne, gubitak u proizvodnji je ogroman, pa ako se ne isplati drugi deo subvencije pre jesenje setve protesti su neminovni, kažu poljoprivrednici.
Evropska komisija neće menjati šengenska pravila
01.09.2026.•
7
Evropska komisija poručila je danas da se šengenska pravila neće promeniti.
NLB Komercijalna banka promenila ime u NLB Banka
01.09.2026.•
4
NLB Komercijalna banka od danas posluje pod poslovnim imenom NLB Banka.
Prosvetni radnici će, ovim tempom, uskoro biti na minimalcu
31.08.2026.•
30
Prosvetni radnici u Srbiji počinju novu školsku godinu sa platama koje su niže od republičkog proseka, bez najava koliko bi one mogle da budu povećane od 1. januara sledeće godine.
Kad se Kinez i Nemac bore za tržište, srpski poreski obveznik plaća ceh: Milioni evra za auto-delove
31.08.2026.•
6
Srbija je u poslednjih deset godina izdvojila oko 650 miliona evra za subvencije kompanijama koje proizvode različite komponente za automobilsku industriju, pokazuju javno dostupni podaci o zaključenim ugovorima.
Predsednica Venecuele: Energetski sporazum sa SAD će ostati na snazi 25 godina
30.08.2026.•
3
Privremena predsednica Venecuele Delsi Rodrigez izjavila je da će energetski sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama ostati na snazi 25 godina.
Maldivi uvode porez za strane turističke operatere
30.08.2026.•
0
Parlament Maldiva usvojio je zakon da strani turistički operateri moraju da se registruju kod poreske uprave te zemlje i plaćaju turistički porez.
Svetu preti novo poskupljenje hrane: Šta možemo da očekujemo u Srbiji?
30.08.2026.•
18
Hrana bi, tokom sledeće godine, mogla dodatno da poskupi na globalnom nivou, a jedan od ključnih razloga za to jeste nestašica đubriva.
Produžena zabrana izvoza i smanjenje akcize na gorivo
30.08.2026.•
0
Vlada Srbije je produžila odluke o zabrani izvoza naftnih derivata, kao i o smanjenju akcize na benzin i evrodizel.
Sindikati Folksvagena upozoravaju: Firma bi mogla da ukine do 140.000 radnih mesta
30.08.2026.•
2
Sindikati Folksvagena upozoravaju da bi kompanija mogla da ukine do 140.000 radnih mesta, uključujući već dogovorena smanjenja, dok se istovremeno zaoštravaju odnosi između menadžmenta i predstavnika radnika.
Zalihe gasa u Evropi samo na 63 odsto, počinje zimska briga
30.08.2026.•
0
Zalihe gasa u Evropskoj uniji krajem avgusta bile su popunjene oko 63 odsto, što je znatno ispod prosečnih 80 odsto za ovo doba godine i među najnižim nivoima zabeleženim krajem avgusta.
"Čeka nas teška zima": Suša i nizak vodostaj utiču na cenu struje
29.08.2026.•
14
Niski vodostaji evropskih reka drastično smanjuju rad hidroelektrana, dok je suša uzdrmala snabdevanje i pokrenula berzanski rast cena električne energije u regionu.
Komentari 9
Sale NS
Njihovim propadanjem dole idu i oni koji ih poslovno prate tako da je lanac predugačak!
Godinama unazad ministri poljoprivrede su kojekakvi partijski duduci, tu je i njihovo još gore okruženje... šta očekivati od toga osim ovoga što smo dobili!
Б
Glow
Baš da su u svakom selu "tajkunske" porodice, ne bih se složio. I ko misli da se od poljoprivrede živi tako što se sedi u fotelji i broje novčanice, taj je zlonamerna budala.
Poljoprivreda je na jako niskim granama i za to postoji niz razloga koje članak navodi. A tačno je da ima mnogo mladih porodica koje proizvode bobičasto voće visokog kvaliteta i nastoje da im to bude posao. Uz postojeću kaubojštinu na tržištu i smešno nisku vrednost evra prema dinaru, muče se da opstanu. Probajte da odgajite borovnicu u saksiji. Vrlo je poučno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar