Precenjen dinar uništava stočarstvo
Tužno je ovih dana u Banatskom Aranđelovu, baš kao i u desetak obližnjih sela blizu tromeđe s Rumunijom i Mađarskom.
Svaki dan mogu se videti seljaci kako na stotine litara mleka prosipaju u potok, a ta pojava traje već duže vreme. Štaviše, svakim danom uvećava se broj uzgajivača stoke koji ne znaju šta će s belim napitkom, pa se neprekidno povećava i količina prosutog mleka.
Nestali otkupljivači
Naravno da proizvođači ne bi upropaštavali svoj dugogodišnji trud i ostajali bez planiranog prihoda, ali – nema otkupljivača. Dosadašnji partner, mlekara u Kikindi, već duže vreme ističe da se "kupa u mleku" i ne može da prihvati nešto povećanu ponudu. Drugi, nekada česti otkupljivači, već mesecima ne dolaze, a pojedini naglašavaju da im se lokacija ovih sela ne uklapa u otkupnu rutu.
Mleko se, inače, prosipa širom Srbije, ali je ova neželjena pojava mnogo izraženija u perifernim i zabačenim mestima, čija pozicija uslovljava i nešto skuplji transport. Upravo zato ne iznenađuje da mlekadžije već danima ne stavljaju mleko u laktofriz – čime bi uvećali troškove za oko 10.000 dinara dnevno – već se odlučuju na prosipanje. Tako oko 1.600 litara mleka, koliko obično svaki dan izmuzu, završi u lokalnom banatskom potoku.
Tradicionalni izvoznici mleka
Osnovno pitanje glasi – otkud višak mleka na srpskom tržištu, odnosno zašto mlekare ne povećaju izvoz na osnovu otkupa celokupne domaće ponude? Pitanje je tim logičnije ako se zna da je Srbija tradicionalni izvoznik mleka i da je godinama tek oko 40 odsto domaće proizvodnje završavalo kod ovdašnjih kupaca. Gotovo svi susedi decenijama su deo potražnje za mlekom rešavali uvozom iz Srbije, dok naši prerađivači poprilične količine mekih sireva godinama unazad plasiraju u inostranstvo.
Stočarstvo je tradicionalno veoma razvijeno u planinskim krajevima, a proizvodnja mleka smatra se najsloženijom delatnošću u agraru. Stoga je Srbija godinama podsticala i uzgoj stoke i preradu mleka. Poslednjih decenija, uz nemalu podršku države, bitno je podignut kvalitet mleka, učinjen krupan pomak u boljoj selekciji stočnog fonda. Istina, broj krava je znatno manji u odnosu na, primera radi, pre petnaestak godina, ali je proizvodnja mleka očuvana na približno istom nivou.
Dobre subvencije
Agrarna zemlja kao što je Srbija teško da ima bolje rešenje za poljoprivredu od razvoja mlečnog stočarstva i odgovarajuće prerađivačke industrije. Tako je i aktuelna vlast više puta povećavala subvencije za uzgoj mlečnih krava i proizvodnju mleka. Nedavno je podsticaj za svaku mlečnu kravu sa 40.000 na 55.000 dinara, dok za svaku novo-umatičenu junicu seljaku sleduje 100.000 dinara. Tu je i premija od 19 dinara po litru mleka.
Nesporno je da su podsticaji za ovu vrstu agrarne proizvodnje sasvim pristojni. Vidi se to i po povećanju broja mlečnih krava sa 170 na oko 205.000 u poslednje dve, tri sezone. Pa ipak, stvari se ne odvijaju onako kako se očekivalo. Seljaci, nosioci početne faze ove složene poljoprivredne delatnosti, ne samo da prosipaju mleko, već najavljuju i prodaju kvalitetne stoke i napuštanje bavljenja stočarstvom. A kada se jednom prekine s uzgojem goveda, veoma je teško obnoviti proizvodnju – ceo proces novog formiranja lanca mlečnih krava traje najmanje osam godina.
Precenjen dinar
Zaista je neobično da mlekare ne mogu da otkupe, prerade i prodaju, bilo na domaćem bilo na stranom tržištu, ponuđene količine sirovog mleka, iako su u nekim godinama otkupljivale i veće količine. Šta je to što ometa i domaće uzgajivače stoke i mlekare, a najviše njihovu saradnju?
Razlog leži u kursu dinara i monetarnoj politici Narodne banke Srbije, koja godinama vodi politiku "jakog dinara". Možda građanima odgovara da se kurs godinama ne menja, a vlastima svakako. Beskrajno i nametljivo se hvale prosečnom platom od 850 evra ili BDP-om od navodno čak 80 milijardi evra. Precenjen kurs domaće valute za posledicu ima i hiperuvećane druge pokazatelje - kada je merna jedinica sporna, u pitanje dolazi i sve ono što se tom mernom jedinicom iskazuje.
Politikom "jakog dinara" naročito su oštećeni izvoznici i štediše. Jednostavno, precenjen dinar znači da su srpski proizvodi skupi u odnosu na konkurenciju iz inostranstva, pa ih u svetu sve manje kupuju. Poljoprivreda je jedina grana srpske ekonomije koja u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaruje pozitivan bilans, i to decenijama unazad.
Tako je i u poslednje dve, po agrar inače katastrofalne godine, suficit u agro-razmeni sa inostranstvom iznosio 1,2 milijarde evra po sezoni. Može se zamisliti koliko bi bio da je kurs dinara realan. Poslednjih godina pozitivu ostvaruje i IT sektor, a povremeno i vojna industrija više izvozi nego što uvozi. To je gotovo sve od srpskih izvoznika.
Po leđima seljaka
Poteškoće oko plasmana na inotržištu nisu jedina posledica precenjenog dinara. Strani proizvodi na domaćem tržištu postaju neobično jeftini, te sa polica u prodavnicama istiskuju domaće. Tako dolazimo do apsurdne situacije – elitnom segmentu srpske privrede, izvoznicima, otežava se ne samo plasman na inostranom tržištu, već i prodaja domaćim kupcima.
Vlast, pak, u prvom redu vodi računa o naklonosti birača, pa se i ekonomska politika podređuje osnovnom cilju vladajućih, bez obzira na dugoročno loše posledice ovakve orijentacije. Izvoznici su stradali, a s njima i ceo agrokompleks, u koji spadaju poljoprivreda i sve delatnosti koje prerađuju i finalizuju agrarne sirovine. Otuda su i mlekare svoj nekadašnji izvoz više nego prepolovile, a sve brže gube i domaće tržište.
Pročitaj još
Nada u bolje dane
Mogu li se seljaci iz Banatskog Aranđelova nadati boljim danima? To zavisi od Narodne banke i njene monetarne politike. Seljacima nema boljitka dokle god se vodi politika precenjenog kursa domaće valute. Pokazalo se da ni zaista povoljne subvencije – iako dragocene i prisutne u svakoj razvijenoj poljoprivredi – nisu dovoljne da spreče preteći bankrot uzgajivača mlečne stoke u Srbiji. Seljacima je, zapravo, potrebna promena ekonomske, a pre svega monetarne politike države.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Isplata osiguranih depozita Alta banke počinje 13. novembra: Evo koja dokumenta treba poneti
06.11.2026.•
1
Isplata osiguranih depozita koje su građani, preduzetnici i mikro, mala i srednja preduzeća imali u Alta banci u stečaju počeće u petak, 13. novembra, preko Banke Poštanska štedionica.
DDOR osiguranje na prvom mestu među osiguravačima po reputaciji poslodavca
06.11.2026.•
0
DDOR osiguranje zauzelo je prvo mesto među osiguravajućim kompanijama u istraživanju Top 100 Employer Brands Srbija 2026/2027.
Objavljene nove cene goriva
06.11.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić o neisplaćenim subvencijama: Građani na izborima odlučili drugačije, nema potrebe za žurbom
06.11.2026.•
16
Poljoprivrednici i dalje čekaju isplatu drugog dela podsticaja za biljnu proizvodnju, dok su u Beogradu poništene već odobrene subvencije za investicije.
Agencija za osiguranje depozita dala uputstvo korisnicima kredita u Alta banci o plaćanju obaveza
06.11.2026.•
2
Agencija za osiguranje depozita objavila je uputstvo o tome kako korisnici kredita u Alta banci mogu da izmire svoje obaveze.
NBS: Kurs dinara stabilan, finansijski sistem nije ugrožen
06.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je kurs dinara stabilan, a finansijski sistem države nije ugrožen.
Profesor Đukić: Stečaj Alta banke preliće se pre ili kasnije na državni budžet
06.11.2026.•
8
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić ocenio je da će se negativne posledice stečaja Alta banke pre ili kasnije u nekoj meri preliti i na budžete lokalnih samouprava, a onda i na republički budžet.
Kako će spajanje Gigatrona i Big Banga uticati na tržište elektronske opreme?
06.11.2026.•
4
Gigatron je i do sada bio najveći lanac prodavnica tehnike u Srbiji, a spajanjem sa BigBangom nastaće ubedljivo najveći igrač.
Studentska lista pozvala na smirenost zbog informacija o Poštanskoj štedionici
06.11.2026.•
19
Studentska lista pozvala je građane da ostanu smireni i da se oslanjaju na proverene informacije o poslovanju Poštanske štedionice, jer, kako navode, mere za očuvanje likvidnosti banke već se primenjuju.
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
2
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
44
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
15
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
7
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
2
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
7
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
59
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
3
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
10
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
22
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Komentari 31
/
naravno da je precenjen a devalvacija koja ce se desiti zato sto ovako vise ne moze nosi puno problema.
idiotski narod umesto da se zalaze za realnu potrebu privrede on bi subvencije.
dacic
zato vladari i postoje da rade takve stvari
al zato uvoz ima da cveta
uskoro trule krave iz argentine na akciji u svim vecim veleprodajama
navali narode
Ako nije jasno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar