Precenjen dinar uništava stočarstvo
Tužno je ovih dana u Banatskom Aranđelovu, baš kao i u desetak obližnjih sela blizu tromeđe s Rumunijom i Mađarskom.
Foto: Pixabay
Svaki dan mogu se videti seljaci kako na stotine litara mleka prosipaju u potok, a ta pojava traje već duže vreme. Štaviše, svakim danom uvećava se broj uzgajivača stoke koji ne znaju šta će s belim napitkom, pa se neprekidno povećava i količina prosutog mleka.
Nestali otkupljivači
Naravno da proizvođači ne bi upropaštavali svoj dugogodišnji trud i ostajali bez planiranog prihoda, ali – nema otkupljivača. Dosadašnji partner, mlekara u Kikindi, već duže vreme ističe da se "kupa u mleku" i ne može da prihvati nešto povećanu ponudu. Drugi, nekada česti otkupljivači, već mesecima ne dolaze, a pojedini naglašavaju da im se lokacija ovih sela ne uklapa u otkupnu rutu.
Mleko se, inače, prosipa širom Srbije, ali je ova neželjena pojava mnogo izraženija u perifernim i zabačenim mestima, čija pozicija uslovljava i nešto skuplji transport. Upravo zato ne iznenađuje da mlekadžije već danima ne stavljaju mleko u laktofriz – čime bi uvećali troškove za oko 10.000 dinara dnevno – već se odlučuju na prosipanje. Tako oko 1.600 litara mleka, koliko obično svaki dan izmuzu, završi u lokalnom banatskom potoku.
Tradicionalni izvoznici mleka
Osnovno pitanje glasi – otkud višak mleka na srpskom tržištu, odnosno zašto mlekare ne povećaju izvoz na osnovu otkupa celokupne domaće ponude? Pitanje je tim logičnije ako se zna da je Srbija tradicionalni izvoznik mleka i da je godinama tek oko 40 odsto domaće proizvodnje završavalo kod ovdašnjih kupaca. Gotovo svi susedi decenijama su deo potražnje za mlekom rešavali uvozom iz Srbije, dok naši prerađivači poprilične količine mekih sireva godinama unazad plasiraju u inostranstvo.
Stočarstvo je tradicionalno veoma razvijeno u planinskim krajevima, a proizvodnja mleka smatra se najsloženijom delatnošću u agraru. Stoga je Srbija godinama podsticala i uzgoj stoke i preradu mleka. Poslednjih decenija, uz nemalu podršku države, bitno je podignut kvalitet mleka, učinjen krupan pomak u boljoj selekciji stočnog fonda. Istina, broj krava je znatno manji u odnosu na, primera radi, pre petnaestak godina, ali je proizvodnja mleka očuvana na približno istom nivou.
Dobre subvencije
Agrarna zemlja kao što je Srbija teško da ima bolje rešenje za poljoprivredu od razvoja mlečnog stočarstva i odgovarajuće prerađivačke industrije. Tako je i aktuelna vlast više puta povećavala subvencije za uzgoj mlečnih krava i proizvodnju mleka. Nedavno je podsticaj za svaku mlečnu kravu sa 40.000 na 55.000 dinara, dok za svaku novo-umatičenu junicu seljaku sleduje 100.000 dinara. Tu je i premija od 19 dinara po litru mleka.
Nesporno je da su podsticaji za ovu vrstu agrarne proizvodnje sasvim pristojni. Vidi se to i po povećanju broja mlečnih krava sa 170 na oko 205.000 u poslednje dve, tri sezone. Pa ipak, stvari se ne odvijaju onako kako se očekivalo. Seljaci, nosioci početne faze ove složene poljoprivredne delatnosti, ne samo da prosipaju mleko, već najavljuju i prodaju kvalitetne stoke i napuštanje bavljenja stočarstvom. A kada se jednom prekine s uzgojem goveda, veoma je teško obnoviti proizvodnju – ceo proces novog formiranja lanca mlečnih krava traje najmanje osam godina.
Precenjen dinar
Zaista je neobično da mlekare ne mogu da otkupe, prerade i prodaju, bilo na domaćem bilo na stranom tržištu, ponuđene količine sirovog mleka, iako su u nekim godinama otkupljivale i veće količine. Šta je to što ometa i domaće uzgajivače stoke i mlekare, a najviše njihovu saradnju?
Razlog leži u kursu dinara i monetarnoj politici Narodne banke Srbije, koja godinama vodi politiku "jakog dinara". Možda građanima odgovara da se kurs godinama ne menja, a vlastima svakako. Beskrajno i nametljivo se hvale prosečnom platom od 850 evra ili BDP-om od navodno čak 80 milijardi evra. Precenjen kurs domaće valute za posledicu ima i hiperuvećane druge pokazatelje - kada je merna jedinica sporna, u pitanje dolazi i sve ono što se tom mernom jedinicom iskazuje.
Politikom "jakog dinara" naročito su oštećeni izvoznici i štediše. Jednostavno, precenjen dinar znači da su srpski proizvodi skupi u odnosu na konkurenciju iz inostranstva, pa ih u svetu sve manje kupuju. Poljoprivreda je jedina grana srpske ekonomije koja u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaruje pozitivan bilans, i to decenijama unazad.
Tako je i u poslednje dve, po agrar inače katastrofalne godine, suficit u agro-razmeni sa inostranstvom iznosio 1,2 milijarde evra po sezoni. Može se zamisliti koliko bi bio da je kurs dinara realan. Poslednjih godina pozitivu ostvaruje i IT sektor, a povremeno i vojna industrija više izvozi nego što uvozi. To je gotovo sve od srpskih izvoznika.
Po leđima seljaka
Poteškoće oko plasmana na inotržištu nisu jedina posledica precenjenog dinara. Strani proizvodi na domaćem tržištu postaju neobično jeftini, te sa polica u prodavnicama istiskuju domaće. Tako dolazimo do apsurdne situacije – elitnom segmentu srpske privrede, izvoznicima, otežava se ne samo plasman na inostranom tržištu, već i prodaja domaćim kupcima.
Vlast, pak, u prvom redu vodi računa o naklonosti birača, pa se i ekonomska politika podređuje osnovnom cilju vladajućih, bez obzira na dugoročno loše posledice ovakve orijentacije. Izvoznici su stradali, a s njima i ceo agrokompleks, u koji spadaju poljoprivreda i sve delatnosti koje prerađuju i finalizuju agrarne sirovine. Otuda su i mlekare svoj nekadašnji izvoz više nego prepolovile, a sve brže gube i domaće tržište.
Pročitaj još
Nada u bolje dane
Mogu li se seljaci iz Banatskog Aranđelova nadati boljim danima? To zavisi od Narodne banke i njene monetarne politike. Seljacima nema boljitka dokle god se vodi politika precenjenog kursa domaće valute. Pokazalo se da ni zaista povoljne subvencije – iako dragocene i prisutne u svakoj razvijenoj poljoprivredi – nisu dovoljne da spreče preteći bankrot uzgajivača mlečne stoke u Srbiji. Seljacima je, zapravo, potrebna promena ekonomske, a pre svega monetarne politike države.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
8
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
10
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Crna Gora odbacila mogućnost da se Srbija uključi u tender za koncesije aerodroma
11.06.2025.•
5
Ministarstvo saobraćaja Crne Gore je odbacilo mogućnost uključenja Srbije u tekući tender za 30-godišnje koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat.
EU dodala Monako na spisak zemalja visokog rizika od pranja novca
11.06.2025.•
0
Evropska komisija objavila je da je dodala Monako na spisak zemalja "visokog rizika" po pitanju pranja novca.
Macut: Srbija neće preduzimati ništa u vezi NIS bez saglasnosti ruskih partnera
10.06.2025.•
10
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da "država neće preduzimati nikakve korake u vezi Naftne industrije Srbije bez saglasnosti ruskih partnera", saopštio je njegov kabinet.
Komentari 31
/
naravno da je precenjen a devalvacija koja ce se desiti zato sto ovako vise ne moze nosi puno problema.
idiotski narod umesto da se zalaze za realnu potrebu privrede on bi subvencije.
dacic
zato vladari i postoje da rade takve stvari
al zato uvoz ima da cveta
uskoro trule krave iz argentine na akciji u svim vecim veleprodajama
navali narode
Ako nije jasno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar