Šta ćemo kad nestane struje?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

12.05.2025.

18:30 > 19:04

Sredinom aprila vest pristigla iz Španije oduševila je ekologe, posebno poklonike "zelene energije".

Foto: 021.rs (AI/Sora)

Dana 16. aprila svi strujni konzumenti u ovoj zemlji sa 45 miliona stanovnika su sva 24 sata trošili isključivo električnu energiju proizvedenu u elektranama na vetar i sunce.

Žitelji Iberijskog poluostrva, čiji je jugozapadni deo "načičkan" helio i u nešto manjem broju eolskim elektranama, tada su se hvalisali kako je tokom istog meseca na njihovoj berzi cena struje nekoliko puta padala ispod nule, odnosno proizvođači su plaćali kupcu samo da bi preuzeo viškove energije.

Razlog je bio prevelika količina struje iz elektrana na sunce, što se na ovim prostorima često dešavalo tokom sunčanih aprilskih dana u poslepodnevnim časovima.

Šok sa Iberijskog poluostrva

Međutim, 28. aprila stigla je šokantna vest: U Španiji i Portugaliji je oko 12 časova i 33 minuta došlo do kolapsa i oko 60 miliona korisnika je ostalo bez struje. Iznenada, u roku od samo pet sekundi, dogodio se manjak od 8.000 megavata, otprilike 30 odsto trenutne potrošnje. Bez struje je ostala i Andora, kao i deo građana u Francuskoj, a potpuna nestašica je trajala više od 12 časova.

Nije radila telefonija, niti liftovi, nije bilo osvetljenja... bilo je to prvo mučenje. Uz velike napore, struja se pojavila narednog dana u jutarnjim časovima, mada su pojedine kategorije potrošača imale povremenih nestašica još 24 časa. Vlada Španije je obelodanila da će celokupnu analizu slučaja obaviti u propisanom roku od devet meseci.

Međutim, nije važno samo saznati uzrok naglog povećanja potrošnje, mnogo je važnije saznati zašto sistem nije mogao da brzo reaguje, a elektrane ostale u pogonu nisu mogle da povećaju proizvodnju, kako se to uobičajava u sličnim prilikama u drugim elektrodistributivnim sistemima.

Primer iz Srbije

Primer Srbije je u tom smislu poučan. Dana 25. aprila oko 17 časova u Srbiji se, u razmaku od osam minuta, dogodio ispad dva velika generatora. Jedan je u momentu incidenta proizvodio struju kapaciteta 520, drugi 360 megavata, što znači da su u trenutku ispada činili 24 odsto trenutne potrošnje u zemlji.

Ovdašnji operateri strujnog sistema reagovali su hitro i preko osam punktova za razmenu struje sa inostranstvom u roku od deset minuta uvoz je povećan za 410 megavata, dok su hidrolektrane proizvodnju uvećale za 280, a u narednih 10 minuta za 500 megavata. Time je ispad dva važna generatora prošao, a da kupci nisu ni znali za nedaću koja je zadesila proizvođača.

Jedan od razloga zašto je Srbija lako nadvladala nevolju sličnu onoj koja je Špance naterala u velike muke je u odličnoj povezanosti sa susednim strujnim sistemima, pa nam je uvoz brzo i mnogo pomogao. Podjednako je važna bila i uloga srpskih hidroelektrana sa, za evropske prilike, velikim proizvodnim potencijalom.

Povezivanje nacionalnih elektromreža

Španija je prilično skromno povezana jedino sa Francuskom i može da uvozi najviše 10 odsto ukupne potrošnje struje, dok je druga specifičnost španskog strujnog sistema velik udeo energije iz obnovljivih izvora. U momentu kraha čak 79 odsto struje je poticalo iz helio i vetroelektrana, oko 11,5 odsto struje iz nuklearne elektrane, tri odsto iz gasnih elektrana, pet odsto iz fosilnih.

U takvom sistemu nema dovoljno stabilnih izvora struje, odnosno onih čije turbine stvaraju inerciju koja takođe proizvodi struju. U incidentima se svi klasični elektrodistributivni sistemi oslanjaju upravo na struju inercije.

Drugim rečima, sistem koji je previše oslonjen na obnovljive izvore mora imati kapacitet elektromreže koja omogućava da uvozi veoma velike količine struje. Za Španiju to nije lako jer je geografski dosta nepovoljno locirana i strujno je povezana samo sa najmanje razvijenom regijom Francuske.

Takođe, sledeći evropski trend "nulte emisije CO₂" snažno se oslanja na obnovljive izvore energije, sve manje na tradicionalne, a naročito se, skladno evropskom trendu, ističe po smanjivanju potrošnje gasa, time i smanjenom osloncu na gasne elektrane.

Sa druge strane, upravo se ove elektrane najbrže uključuju i od najvećeg su značaja za zamenu pogona ispalih iz rada. Nije problem Španije u naglo smanjenoj proizvodnji, već u tome što nema sopstvene proizvodne kapacitete da nadoknadi iznenadnu potražnju, a nema niti mrežu preko koje može da uveze struje dovoljno da parira umanjenju nastalom usled većeg incidenta.

Cena struje

Koliko je problem Španije neugodan ilustruje činjenica da je u vreme incidenta cena struje na berzama u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji povremeno bila negativna. Drugim rečima, u ne malom broju evropskih zemalja bilo je znatnih viškova struje ali ona tehnološki nije mogla da se preusmeri ka Iberijskom poluostrvu.

Poludnevna nestašica struje na Iberijskom poluostrvu je poučna. Prelazak na obnovljive izvore je dragocen radi očuvanja životne sredine, ali ima svoje izazove, pa i ograničenja. Pokazalo se da strujni sistem oslonjen isključivo na helio i vetroelektrane može da funkcioniše samo ako ima rezervnu proizvodnju iz stabilnog sistema, dakle baterija, nuklearne elektrane ili gasnih elektrana.

Naravno da izgradnja dodatne infrastrukture utiče na cenu struje, pa se pokazalo neosnovanim struju dobijenu iz vetra ili sunca prikazivati kao jeftinu. Sa neophodnom izgradnjom rezervnih izvora je znatno skuplja čak i od struje iz klasičnih termoelektrana.

Značaj gasnih elektrana

Incident u Španiji nameće da se ponovo razmotri i pitanje gasnih elektrana.

Upravo su ovi pogoni najbrži i najbolji kao zamenski jer njihovo uključenje u rad traje najviše pola sata, ali se u Evropi ubrzano stavljaju van upotrebe u skladu sa evropskim trendom prekida uvoza gasa iz Rusije, dok je američki tečni gas, na koji se delom preorijentiše Evropska unija, preskup da bi se upotrebljavao za proizvodnju struje.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Struja

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Aleksej

14.05.2025 • 12:00

Srbistan

Isto sto i kada smo ostali bez vode - nista.

3 4 -1
Tihi

14.05.2025 • 09:08

Da

To pitajte Strazbur i Brisel!

2 1 +1
mamarjan

13.05.2025 • 18:12

Možda postoji problem, ali elektrane na ugalj i gas više nisu rešenje. One predstavljaju problem, efekte zagađenja vidimo i mi u vojvodini po tome kakve su zime i kakva leta. I kakve su oluje. Ja imam 40 godina i na osnovu onoga što pamtim znam da su se vremenske prilike drastično promenile. Po dedinim pričama to je počelo i ranije.

Ako saznanja nakon analize budu da je u odnosu na ranije nedostajao uređaj sa većim obrtnim momentom, takav uređaj se može dodati mreži (već sam viđao neka rešenja i mislim da se to radi). Ako je problem u osetljivosti kućnih elektrana, može se i to rešiti regulativom ili drugačijim pravilima.

Što se tiče cene struje, već plaćamo cenu zbog zagađenja životne sredine, i to se mora uračunati ako hoćemo realno da uporedimo opcije.

Tako da, nešto se mora promeniti, a da li smo krenuli u dobrom smeru, znaćemo uskoro.

Inače, po Vojvodini su neka sela bila bez struje po tri dana. A to nije bilo zbog ispada snabdevanja, već zbog nevremena, za čiji intenzitet je verovatno zaslužno zagađenje vazduha (i što su sva sela okićena banderama i kablovima umesto da iste ukopavamo).

4 2 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.