Šta ćemo kad nestane struje?
Sredinom aprila vest pristigla iz Španije oduševila je ekologe, posebno poklonike "zelene energije".
Foto: 021.rs (AI/Sora)
Dana 16. aprila svi strujni konzumenti u ovoj zemlji sa 45 miliona stanovnika su sva 24 sata trošili isključivo električnu energiju proizvedenu u elektranama na vetar i sunce.
Žitelji Iberijskog poluostrva, čiji je jugozapadni deo "načičkan" helio i u nešto manjem broju eolskim elektranama, tada su se hvalisali kako je tokom istog meseca na njihovoj berzi cena struje nekoliko puta padala ispod nule, odnosno proizvođači su plaćali kupcu samo da bi preuzeo viškove energije.
Razlog je bio prevelika količina struje iz elektrana na sunce, što se na ovim prostorima često dešavalo tokom sunčanih aprilskih dana u poslepodnevnim časovima.
Šok sa Iberijskog poluostrva
Međutim, 28. aprila stigla je šokantna vest: U Španiji i Portugaliji je oko 12 časova i 33 minuta došlo do kolapsa i oko 60 miliona korisnika je ostalo bez struje. Iznenada, u roku od samo pet sekundi, dogodio se manjak od 8.000 megavata, otprilike 30 odsto trenutne potrošnje. Bez struje je ostala i Andora, kao i deo građana u Francuskoj, a potpuna nestašica je trajala više od 12 časova.
Nije radila telefonija, niti liftovi, nije bilo osvetljenja... bilo je to prvo mučenje. Uz velike napore, struja se pojavila narednog dana u jutarnjim časovima, mada su pojedine kategorije potrošača imale povremenih nestašica još 24 časa. Vlada Španije je obelodanila da će celokupnu analizu slučaja obaviti u propisanom roku od devet meseci.
Međutim, nije važno samo saznati uzrok naglog povećanja potrošnje, mnogo je važnije saznati zašto sistem nije mogao da brzo reaguje, a elektrane ostale u pogonu nisu mogle da povećaju proizvodnju, kako se to uobičajava u sličnim prilikama u drugim elektrodistributivnim sistemima.
Pročitaj još
.jpg "Poskupljuje struja za privrednike - šta će to značiti za ostale cene i inflaciju?")
Primer iz Srbije
Primer Srbije je u tom smislu poučan. Dana 25. aprila oko 17 časova u Srbiji se, u razmaku od osam minuta, dogodio ispad dva velika generatora. Jedan je u momentu incidenta proizvodio struju kapaciteta 520, drugi 360 megavata, što znači da su u trenutku ispada činili 24 odsto trenutne potrošnje u zemlji.
Ovdašnji operateri strujnog sistema reagovali su hitro i preko osam punktova za razmenu struje sa inostranstvom u roku od deset minuta uvoz je povećan za 410 megavata, dok su hidrolektrane proizvodnju uvećale za 280, a u narednih 10 minuta za 500 megavata. Time je ispad dva važna generatora prošao, a da kupci nisu ni znali za nedaću koja je zadesila proizvođača.
Jedan od razloga zašto je Srbija lako nadvladala nevolju sličnu onoj koja je Špance naterala u velike muke je u odličnoj povezanosti sa susednim strujnim sistemima, pa nam je uvoz brzo i mnogo pomogao. Podjednako je važna bila i uloga srpskih hidroelektrana sa, za evropske prilike, velikim proizvodnim potencijalom.
Povezivanje nacionalnih elektromreža
Španija je prilično skromno povezana jedino sa Francuskom i može da uvozi najviše 10 odsto ukupne potrošnje struje, dok je druga specifičnost španskog strujnog sistema velik udeo energije iz obnovljivih izvora. U momentu kraha čak 79 odsto struje je poticalo iz helio i vetroelektrana, oko 11,5 odsto struje iz nuklearne elektrane, tri odsto iz gasnih elektrana, pet odsto iz fosilnih.
U takvom sistemu nema dovoljno stabilnih izvora struje, odnosno onih čije turbine stvaraju inerciju koja takođe proizvodi struju. U incidentima se svi klasični elektrodistributivni sistemi oslanjaju upravo na struju inercije.
Drugim rečima, sistem koji je previše oslonjen na obnovljive izvore mora imati kapacitet elektromreže koja omogućava da uvozi veoma velike količine struje. Za Španiju to nije lako jer je geografski dosta nepovoljno locirana i strujno je povezana samo sa najmanje razvijenom regijom Francuske.
Takođe, sledeći evropski trend "nulte emisije CO₂" snažno se oslanja na obnovljive izvore energije, sve manje na tradicionalne, a naročito se, skladno evropskom trendu, ističe po smanjivanju potrošnje gasa, time i smanjenom osloncu na gasne elektrane.
Sa druge strane, upravo se ove elektrane najbrže uključuju i od najvećeg su značaja za zamenu pogona ispalih iz rada. Nije problem Španije u naglo smanjenoj proizvodnji, već u tome što nema sopstvene proizvodne kapacitete da nadoknadi iznenadnu potražnju, a nema niti mrežu preko koje može da uveze struje dovoljno da parira umanjenju nastalom usled većeg incidenta.
Cena struje
Koliko je problem Španije neugodan ilustruje činjenica da je u vreme incidenta cena struje na berzama u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji povremeno bila negativna. Drugim rečima, u ne malom broju evropskih zemalja bilo je znatnih viškova struje ali ona tehnološki nije mogla da se preusmeri ka Iberijskom poluostrvu.
Poludnevna nestašica struje na Iberijskom poluostrvu je poučna. Prelazak na obnovljive izvore je dragocen radi očuvanja životne sredine, ali ima svoje izazove, pa i ograničenja. Pokazalo se da strujni sistem oslonjen isključivo na helio i vetroelektrane može da funkcioniše samo ako ima rezervnu proizvodnju iz stabilnog sistema, dakle baterija, nuklearne elektrane ili gasnih elektrana.
Naravno da izgradnja dodatne infrastrukture utiče na cenu struje, pa se pokazalo neosnovanim struju dobijenu iz vetra ili sunca prikazivati kao jeftinu. Sa neophodnom izgradnjom rezervnih izvora je znatno skuplja čak i od struje iz klasičnih termoelektrana.
Značaj gasnih elektrana
Incident u Španiji nameće da se ponovo razmotri i pitanje gasnih elektrana.
Upravo su ovi pogoni najbrži i najbolji kao zamenski jer njihovo uključenje u rad traje najviše pola sata, ali se u Evropi ubrzano stavljaju van upotrebe u skladu sa evropskim trendom prekida uvoza gasa iz Rusije, dok je američki tečni gas, na koji se delom preorijentiše Evropska unija, preskup da bi se upotrebljavao za proizvodnju struje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Prosvetni radnici će, ovim tempom, uskoro biti na minimalcu
31.08.2026.•
1
Prosvetni radnici u Srbiji počinju novu školsku godinu sa platama koje su niže od republičkog proseka, bez najava koliko bi one mogle da budu povećane od 1. januara sledeće godine.
Kad se Kinez i Nemac bore za tržište, srpski poreski obveznik plaća ceh: Milioni evra za auto-delove
31.08.2026.•
4
Srbija je u poslednjih deset godina izdvojila oko 650 miliona evra za subvencije kompanijama koje proizvode različite komponente za automobilsku industriju, pokazuju javno dostupni podaci o zaključenim ugovorima.
Predsednica Venecuele: Energetski sporazum sa SAD će ostati na snazi 25 godina
30.08.2026.•
2
Privremena predsednica Venecuele Delsi Rodrigez izjavila je da će energetski sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama ostati na snazi 25 godina.
Maldivi uvode porez za strane turističke operatere
30.08.2026.•
0
Parlament Maldiva usvojio je zakon da strani turistički operateri moraju da se registruju kod poreske uprave te zemlje i plaćaju turistički porez.
Svetu preti novo poskupljenje hrane: Šta možemo da očekujemo u Srbiji?
30.08.2026.•
18
Hrana bi, tokom sledeće godine, mogla dodatno da poskupi na globalnom nivou, a jedan od ključnih razloga za to jeste nestašica đubriva.
Produžena zabrana izvoza i smanjenje akcize na gorivo
30.08.2026.•
0
Vlada Srbije je produžila odluke o zabrani izvoza naftnih derivata, kao i o smanjenju akcize na benzin i evrodizel.
Sindikati Folksvagena upozoravaju: Firma bi mogla da ukine do 140.000 radnih mesta
30.08.2026.•
2
Sindikati Folksvagena upozoravaju da bi kompanija mogla da ukine do 140.000 radnih mesta, uključujući već dogovorena smanjenja, dok se istovremeno zaoštravaju odnosi između menadžmenta i predstavnika radnika.
Zalihe gasa u Evropi samo na 63 odsto, počinje zimska briga
30.08.2026.•
0
Zalihe gasa u Evropskoj uniji krajem avgusta bile su popunjene oko 63 odsto, što je znatno ispod prosečnih 80 odsto za ovo doba godine i među najnižim nivoima zabeleženim krajem avgusta.
"Čeka nas teška zima": Suša i nizak vodostaj utiču na cenu struje
29.08.2026.•
14
Niski vodostaji evropskih reka drastično smanjuju rad hidroelektrana, dok je suša uzdrmala snabdevanje i pokrenula berzanski rast cena električne energije u regionu.
SAD će kontrolisati 65 milijardi barela venecuelanske nafte
29.08.2026.•
11
Sjedinjene Američke Države postigle su sporazum sa Venecuelom o kontroli više od 65 milijardi barela njenih dokazanih rezervi nafte, saopštio američki predsednik Donald Tramp.
Produžena OFAK-ova licenca MOL-u za nastavak pregovora sa NIS-om
29.08.2026.•
4
Mađarska kompanija MOL objavila je da je dobila licencu Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) da nastavi pregovore o kupovini većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije.
Milanović (Fiskalni savet) o novcu koji Vučić "deli" građanima: Vraćaće ga kroz veći javni dug i kamate
29.08.2026.•
31
Povećanje budžetskog deficita sa tri na 3,5 odsto znači i veću potrebu za finansiranjem, koja će biti pokrivena zaduživanjem, kaže Marko Milanović iz Fiskalnog saveta, govoreći o novim jednokratnim davanjima građanima.
Gorivo u Srbiji i dalje najskuplje u regionu: Pogledajte koliko košta u komšiluku
28.08.2026.•
21
Nakon objavljivanja najnovijih cena goriva, građani Srbije će i dalje plaćati najskuplji dizel i benzin u regionu.
Gorivo ponovo poskupelo
28.08.2026.•
29
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Od 1. septembra nova pravila za promenu PDV osnovice
28.08.2026.•
4
Od 1. septembra poreske obveznike očekuju nova pravila u vezi sa naknadnim promenama poreske osnovice za PDV.
Viz er: Nastavićemo dijalog sa srpskim vlastima kako bi se pronašlo rešenje
27.08.2026.•
5
Kompanija Viz er saopštila je da je tokom juna, jula i avgusta obavila više od 3.000 letova iz Srbije i prevezla skoro 700.000 putnika.
Propala prva prodaja JAT apartmana na Kopaoniku
27.08.2026.•
6
Prva prodaja JAT apartmana na Kopaoniku i privatizacija tog državnog preduzeća propala je zbog toga što niko nije dostavio validnu ponudu od minimum 5,1 milion evra, kolika je bila početna cena.
Besplatno obrazovanje samo na papiru: Koliko roditelje zaista košta početak školske godine?
26.08.2026.•
11
Bliži se prvi septembar, mali korak za đake, ali veliki udar na novčanike roditelja.
Poskupljenje goriva: Ratuj globalno, plaćaj lokalno
26.08.2026.•
11
Ljute se ovih dana vozači zbog poskupljenja cena goriva.
Srbija se prošle godine zadužila 5,2 milijarde evra: Poznato za šta sve
26.08.2026.•
11
Srbija se u 2025. zadužila direktno za 5,2 milijarde evra, pokazuju podaci iz Završnog računa budžeta.
Komentari 7
Aleksej
Tihi
mamarjan
Ako saznanja nakon analize budu da je u odnosu na ranije nedostajao uređaj sa većim obrtnim momentom, takav uređaj se može dodati mreži (već sam viđao neka rešenja i mislim da se to radi). Ako je problem u osetljivosti kućnih elektrana, može se i to rešiti regulativom ili drugačijim pravilima.
Što se tiče cene struje, već plaćamo cenu zbog zagađenja životne sredine, i to se mora uračunati ako hoćemo realno da uporedimo opcije.
Tako da, nešto se mora promeniti, a da li smo krenuli u dobrom smeru, znaćemo uskoro.
Inače, po Vojvodini su neka sela bila bez struje po tri dana. A to nije bilo zbog ispada snabdevanja, već zbog nevremena, za čiji intenzitet je verovatno zaslužno zagađenje vazduha (i što su sva sela okićena banderama i kablovima umesto da iste ukopavamo).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar