Poljoprivrednici u nevolji, država na potezu
Jesen je prilično dobro počela za poljoprivrednike. Tokom septembra palo je dosta kiše, pa je u zemljištu znatno više vlage.
Foto: 021.rs
Između padavina bilo je dovoljno suvo i usevi su se mogli brati, a parcele pripremati za jesenju setvu.
Ali, ostadoše seljačke muke iznikle iz očajno loše godine u kojoj je prolećno nevreme katastrofalno umanjilo prinose pojedinih voćnih vrsta, dok je ranoletnja suša desetkovala rod soje i ranih hibrida kukuruza. Znatno je umanjen prinos suncokreta, šećerne repe i kukuruznih hibrida kasnijeg zrenja.
Nevreme, bez osiguranja
Sezona je bila odlična za pšenicu, ječam i uljanu repicu, što se vidi i po odličnom rodu ozimih useva. Međutim, pitanje je koliko će biti koristi i od, primera radi, rekordne količine žita. Cena je izuzetno niska.
Ne pamti se da je na svetskom tržištu tona pšenice bila 200 evra, čak 60 evra ispod cene kukuruza. Po pravilu je obrnuto. Slično je i kod nas, sve donedavno pšenica se prodavala za cirka 21 dinar, pet dinara jeftinije od kukuruza. Koliko je situacija nepovoljna po paore, dobro se vidi tek kada se primeti da je i cena kukuruza niža od višegodišnjeg proseka.
Nevolja je tim veća što u Srbiji nije razvijeno osiguranje useva. Decenijama država pokušava da podstakne paore da rod osiguraju kako bi u slučaju nevolje dobili određenu nadoknadu, ali akcija nije dala rezultate ni približne očekivanima. Seljaci tvrde da su osiguravajuća društva razloge loše godine pronašla u gotovo desetak različitih vremenskih nepogoda od kojih se za svaku valja posebno osigurati.
Kada se sve sabere, trošak je preveliki i seljak ne nalazi računicu. Ni državna subvencija od čak 50% za pojedina osiguranja, mada dragocena, ne pomaže dovoljno.
Pročitaj još
Četiri uzastopne loše godine
Problem je tim veći što su se sušne godine ređale. Lane je takođe bila ogromna suša, kao i dva leta ranije, dok je 2023. godina bila takođe nepovoljna po agrar. Zapravo, reč je o nizu od četiri izuzetno loše agrarne sezone, moglo bi se reći četiri katastrofalne godine. Za poljoprivredu se kaže da je "fabrika na otvorenom", i paori su obično spremni i za slučaj lošeg roda.
Svaki bolji gazda ima u rezervi novac i za narednu setvu, ako godina podbaci. Ovoga puta, međutim, reč je o četiri uzastopne katastrofalne godine i tako nešto ne pamte ni najstariji seljaci, a nema zabeleženog ni u starodavnim knjigama. Sve rezerve seljaci su odavno utrošili i ostali su bez para, što se kaže: "goli do kože".
Poznato je da svuda u Evropi država podstiče poljoprivredu. Ima neke manje podrške i od države Srbije, ali u aktuelnoj seljačkoj muci, za koju se slobodno može reći da sve brže prelazi u tragediju, država kao da ne vidi obavezu da reaguje.
Seljaci su više puta protestovali, tražeći pomoć od države u vidu 300 evra po hektaru. Vlast kao da se naljutila što paori posežu za, za srpske prilike, poprilično visokom pomoći, pa se povukla i gotovo ignoriše seljačke apele.
Uloga države
Treba znati da nikada agrarna nedaća nije bila tako velika. Posledica je četiri uzastopne loše sezone i seljački minus se akumulirao. Novca više nema ni da plati dospele rate kredita za prethodne sezone, kamo li da se usuđuje i razmišlja o novom odlasku u banke i pozajmljivanju novca.
Država ima načina da pomogne i čini se da je sada krajnji čas da pokaže koliko može. Prvo bi morala seljacima da isplati svoja zaostala dugovanja. Seljacima nikada novac nije bio potrebniji, nego pred aktuelnu setvu i red je da i njihovi poverioci budu odgovorni.
Srbija ima snage da, zajedno sa predstavnicima paorskih udruženja, pregovara sa bankama o refinansiranju svih agrarnih kredita na godinu dana uz kamatu od 1%. Ovakve stvari su u sličnim prilikama uobičajene.
Takođe*, seljacima bi dobro došlo da i gorivo za poljoprivredne radove, dakle bez uračunate državne akcize, mogu kupiti direktno na pumpama, što je, takođe, praksa na Starom kontinentu. Paori insistiraju i da država pod hitno ukine takozvane fantomske firme koje služe samo da bi od države izvukle subvenciju.
Dva i po miliona seljaka
Možda je najsporniji zahtev za direktnom novčanom pomoći od 300 evra po hektaru. Daleko od toga da minus uzrokovan sušom nije i veći, ali reč je o veoma visokoj sumi za državni budžet. Svakako da se seljak ulaskom u proizvodnju sam upušta u rizik i ubira plodove u slučaju povoljnog raspleta, odnosno snosi najveći teret loše godine.
Na državi je da pomogne, a to, pre svega, znači da seljaku omogući povoljan način dolaska do novca za setvu. Čini se da bi nadoknada od 100 dolara po hektaru, s tim što se isplaćuje samo za najviše 30 hektara po domaćinstvu, bila korektna pomoć države seljaku zapalom u ozbiljnu nevolju. Nedovoljno da štetu nadoknadi većim delom, ali ne mala podrška.
Tu se, pak, ne završava obaveza Srbije da pomaže agrar. U zemlji je prema poslednjem popisu 570.000 porodica koje stiču prihod isključivo iz bavljenja agrarom, a za još 200.000 dodatno bavljenje poljoprivredom donosi dodatan, ali neophodan prihod bez koga bi došla u pitanje sama egzistencija. Može se reći da oko 2,5 miliona ljudi, gotovo 40 odsto ukupnog stanovništva, živi od poljoprivrede.
Prerađivački kapaciteti
Naravno da država ne može biti socijalna institucija za toliki broj žitelja. Stvar je u tome da Srbija treba da pomaže razvoj agrara, što podrazumeva i manju zavisnost paora od suše i drugih vremenskih neprilika.
Sasvim precizno, na državi je da investira u ono što čini preduslov za moderno bavljenje agrarom, pre svega u sisteme za navodnjavanje. Širom Vojvodine mogu se videti i desetine i desetine kilometara kanala, izgrađenih za odvodnjavanje nekada izrazito močvarnog zemljišta. Da bi se podržao agrar, u takve i novoizgrađene kanale valja dovoditi vodu, te izgraditi neophodne vodoprivredne objekte, a seljacima ponuditi povoljne kredite za sisteme navodnjavanja.
Ništa manje značajno nije ni razvoj finalnih faza agrarne proizvodnje, odnosno prerađivačkih kapaciteta. Ne bi trebalo selo poistovećivati sa poljoprivredom, možda bi najefikasnija pomoć bila upravo podrška seoskim preduzetnicima da ulažu u više faze prehrambene i drugih industrija koje se naslanjaju na agrar.
Drugim rečima, nema prave podrške ni poljoprivredi, ni selu bez veće investicione aktivnosti. Država bi trebalo da bude predvodnik u ulaganjima, a još više u podršci seoskom preduzetništvu.
Kontinuirano ulaganje
Kao što je aktuelna vlast punu deceniju, pa i duže, ulagala u puteve, sada treba da se okrene i drugim investicijama, odnosno podržavanju ulaganja u drugim delatnostima.
Nezapamćena kriza koja je zahvatila srpski agrar i dva i po miliona od njega neposredno zavisnih ljudi prava su prilika da Srbija, zajedno sa privatnim ulagačima, investira u modernizaciju agrara i tako ga oslobodi gotovo apsolutne zavisnosti od vremenskih (ne)prilika.
To nije jednokratno, već dugoročno ulaganje i trajalo bi nekoliko uzastopnih godina. Drugim rečima, nedaće paora su takve da se mogu prevazići samo krupnijim ulaganjima i osavremenjavanjem delatnosti. Aktuelne nedaće i sela i poljoprivrede su tolike da zahtevaju podršku celog društva i aktivan odnos države.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Cena litre dizela porasla za 12 dinara za samo mesec dana
21.11.2025.•
17
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
Stručnjak: ADNOC bi bio dobar partner za NIS
21.11.2025.•
4
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da su najbolji partneri za Naftnu industriju Srbijeone naftne kompanije koje imaju najveći promet i koje mogu najbolje da rade sa NIS, kao što je ADNOC iz Abu Dabija.
Šta bi prodaja ruskog dela NIS-a Emiratima značila za Srbiju: "Situacija kao skrojena za njih"
20.11.2025.•
20
Mediji kao potencijalnog kupca ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) spominju kompaniju ADNOC iz Emirata.
Dolazak kineskog proizvođača automobila u Srbiju: Šansa koja bi morala da se iskoristi
20.11.2025.•
24
Kinezi nevolje često doživljavaju kao priliku za dodatni iskorak i baš u susretu sa problemima iznalaze inovativna rešenja za duži rok.
Rusi jesu voljni da prodaju svoj deo NIS-a, ali će teško do novca zbog sankcija: Imaju više opcija
20.11.2025.•
15
Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-U, ali se nameće novo pitanje da li će Rusi moći da zaokruže transakciju zbog aktuelnih američkih i evropskih finansijskih sankcija.
Stižu rešenja za porez na oružje - i to izmenjen
20.11.2025.•
6
Poreska uprava saopštila je da je odredila nove iznose poreza na oružje za 2025. godinu, a nakon obrade podataka iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Dvojica srpskih preduzetnika preuzimaju Imlek
20.11.2025.•
15
Kompanija "Imlek" saopštila je da su investicioni holding preduzetnika Andreja Jovanovića, "AJFH", i aktuelni generalni direktor "Imleka" Bojan Radun potpisali sporazum o zajedničkoj kupovini "Imleka".
Ekonomista Drašković: Najava Rusa da prodaju svoj deo u NIS-u ne znači da je kriza prošla
20.11.2025.•
9
Ekonomista Božo Drašković ocenio je da prodaja većinskog dela Naftne industrije Srbije (NIS) trećoj strani ne znači da je energetska kriza rešena.
Brkić: Kupac ruskog udela u NIS-u najverovatnije šeik Muhamed bin Zajed i naftna kompanija Abu Dabija
19.11.2025.•
72
Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija - ADNOC najverovatniji je kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Privredna komora Srbije: Profesionalni vozači na udaru šengenskih pravila
19.11.2025.•
8
Ograničen boravak profesionalnih vozača iz Srbije na teritoriji Evropske unije (EU), već ima, a tek će imati ozbiljne posledice na srpske vozače, lance snabdevanja, privredu i izvoz.
Tabaković o "specijalnoj operaciji" vezanoj za NIS: "O njoj se ne govori"
19.11.2025.•
19
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je rekla da se o "specijalnoj operaciji" koju je pominjanaa na sednici Vlade Srbije o NIS-u ne govori kako se ne bi otkrivali dalji planovi i strategije.
Vlada na vanrednoj sednici odlučila: Osniva još jedno gasno preduzeće
19.11.2025.•
14
Vlada Srbije je na vanrednoj sednici odlučila da se upravljanje gasnom infrastrukturom poveri novom preduzeću, dok će Srbijagas nastaviti da snabdeva tržište gasom i to će mu biti glavna uloga.
Narodna banka Srbije dobila upozorenje zbog mogućih sekundarnih sankcija zbog NIS-a
19.11.2025.•
17
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je centralna banka Srbije dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja tzv. sekundarnih sankcija zbog NIS-a.
Rusi pristali da prodaju svoj udeo u NIS-u: Ministarka ne kaže kome, ali ističe da se ništa ne krije
19.11.2025.•
41
Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-u koji iznosi 56,15 odsto.
Tabaković: Inflacija usporila zahvaljujući ograničenju trgovačkih marži, BDP će biti manji od očekivanog
19.11.2025.•
7
Usporavanje inflacije u Srbiji na 2,8 odsto u oktobru ove godine najvećim delom je rezultat primene uredbe o organičavanju trovačkih marži.
Moguće nove sankcije: Ako Tramp zbog Rusije uvede carine od 500 odsto, Srbija bi mogla da se nađe na udaru
19.11.2025.•
36
Sjedinjene Američke Države spremne su da pređu na radikalnije mere ukoliko diplomatski odnosi i dosadašnji pritisci na Rusiju na uspeju.
Vlada Srbije danas zaseda: Biće razmotren paket energetskih propisa
19.11.2025.•
3
Vlada Srbije danas će održati sednicu na kojoj će biti razmotren paket energetskih propisa.
NIS ponovo traži od SAD dozvolu da posluje tokom pregovora o promeni vlasničke strukture
19.11.2025.•
1
Naftna industrija Srbije podnela je 18. novembra Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence.
Bajatović: Ruski kapital u NIS-u moraće da bude anuliran
19.11.2025.•
21
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da prodaju NIS-a Rusima 2008. ne vidi kao loš poslovni potez, ali da ruski kapital u toj kompaniji mora da bude anuliran, jer NIS mora da nastavi da radi.
Honda povukla više od 250.000 hibridnih vozila zbog softverske greške
19.11.2025.•
0
Japanski proizvođač automobila Honda povukao je sa tržišta SAD više od 256.600 svojih hibridnih vozila "akord".
Generalni direktor NIS-a: "Akcionari vode pregovore, kompanija nastavlja stabilno poslovanje"
18.11.2025.•
7
Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Tjurdenjev obratio se večeras zaposlenima i obavestio ih da akcionari te kompanije "aktivno vode pregovore sa svim zainteresovanim stranama".
Komentari 8
Velja
Lala
Novonasađeni
Gledao sam izveštaj BioSens instituta, kap kiše skoro nije pala u celoj zemlji, ceo jun mesec!!!
Izveštaj - https://api.biosens.rs/wp-content/uploads/2025/09/ANALIZA-PARAMETARA-POLJOPRIVREDNE-PROIZVODNJE-2025.pdf
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar