Poljoprivrednici u nevolji, država na potezu
Jesen je prilično dobro počela za poljoprivrednike. Tokom septembra palo je dosta kiše, pa je u zemljištu znatno više vlage.
Foto: 021.rs
Između padavina bilo je dovoljno suvo i usevi su se mogli brati, a parcele pripremati za jesenju setvu.
Ali, ostadoše seljačke muke iznikle iz očajno loše godine u kojoj je prolećno nevreme katastrofalno umanjilo prinose pojedinih voćnih vrsta, dok je ranoletnja suša desetkovala rod soje i ranih hibrida kukuruza. Znatno je umanjen prinos suncokreta, šećerne repe i kukuruznih hibrida kasnijeg zrenja.
Nevreme, bez osiguranja
Sezona je bila odlična za pšenicu, ječam i uljanu repicu, što se vidi i po odličnom rodu ozimih useva. Međutim, pitanje je koliko će biti koristi i od, primera radi, rekordne količine žita. Cena je izuzetno niska.
Ne pamti se da je na svetskom tržištu tona pšenice bila 200 evra, čak 60 evra ispod cene kukuruza. Po pravilu je obrnuto. Slično je i kod nas, sve donedavno pšenica se prodavala za cirka 21 dinar, pet dinara jeftinije od kukuruza. Koliko je situacija nepovoljna po paore, dobro se vidi tek kada se primeti da je i cena kukuruza niža od višegodišnjeg proseka.
Nevolja je tim veća što u Srbiji nije razvijeno osiguranje useva. Decenijama država pokušava da podstakne paore da rod osiguraju kako bi u slučaju nevolje dobili određenu nadoknadu, ali akcija nije dala rezultate ni približne očekivanima. Seljaci tvrde da su osiguravajuća društva razloge loše godine pronašla u gotovo desetak različitih vremenskih nepogoda od kojih se za svaku valja posebno osigurati.
Kada se sve sabere, trošak je preveliki i seljak ne nalazi računicu. Ni državna subvencija od čak 50% za pojedina osiguranja, mada dragocena, ne pomaže dovoljno.
Pročitaj još
Četiri uzastopne loše godine
Problem je tim veći što su se sušne godine ređale. Lane je takođe bila ogromna suša, kao i dva leta ranije, dok je 2023. godina bila takođe nepovoljna po agrar. Zapravo, reč je o nizu od četiri izuzetno loše agrarne sezone, moglo bi se reći četiri katastrofalne godine. Za poljoprivredu se kaže da je "fabrika na otvorenom", i paori su obično spremni i za slučaj lošeg roda.
Svaki bolji gazda ima u rezervi novac i za narednu setvu, ako godina podbaci. Ovoga puta, međutim, reč je o četiri uzastopne katastrofalne godine i tako nešto ne pamte ni najstariji seljaci, a nema zabeleženog ni u starodavnim knjigama. Sve rezerve seljaci su odavno utrošili i ostali su bez para, što se kaže: "goli do kože".
Poznato je da svuda u Evropi država podstiče poljoprivredu. Ima neke manje podrške i od države Srbije, ali u aktuelnoj seljačkoj muci, za koju se slobodno može reći da sve brže prelazi u tragediju, država kao da ne vidi obavezu da reaguje.
Seljaci su više puta protestovali, tražeći pomoć od države u vidu 300 evra po hektaru. Vlast kao da se naljutila što paori posežu za, za srpske prilike, poprilično visokom pomoći, pa se povukla i gotovo ignoriše seljačke apele.
Uloga države
Treba znati da nikada agrarna nedaća nije bila tako velika. Posledica je četiri uzastopne loše sezone i seljački minus se akumulirao. Novca više nema ni da plati dospele rate kredita za prethodne sezone, kamo li da se usuđuje i razmišlja o novom odlasku u banke i pozajmljivanju novca.
Država ima načina da pomogne i čini se da je sada krajnji čas da pokaže koliko može. Prvo bi morala seljacima da isplati svoja zaostala dugovanja. Seljacima nikada novac nije bio potrebniji, nego pred aktuelnu setvu i red je da i njihovi poverioci budu odgovorni.
Srbija ima snage da, zajedno sa predstavnicima paorskih udruženja, pregovara sa bankama o refinansiranju svih agrarnih kredita na godinu dana uz kamatu od 1%. Ovakve stvari su u sličnim prilikama uobičajene.
Takođe*, seljacima bi dobro došlo da i gorivo za poljoprivredne radove, dakle bez uračunate državne akcize, mogu kupiti direktno na pumpama, što je, takođe, praksa na Starom kontinentu. Paori insistiraju i da država pod hitno ukine takozvane fantomske firme koje služe samo da bi od države izvukle subvenciju.
Dva i po miliona seljaka
Možda je najsporniji zahtev za direktnom novčanom pomoći od 300 evra po hektaru. Daleko od toga da minus uzrokovan sušom nije i veći, ali reč je o veoma visokoj sumi za državni budžet. Svakako da se seljak ulaskom u proizvodnju sam upušta u rizik i ubira plodove u slučaju povoljnog raspleta, odnosno snosi najveći teret loše godine.
Na državi je da pomogne, a to, pre svega, znači da seljaku omogući povoljan način dolaska do novca za setvu. Čini se da bi nadoknada od 100 dolara po hektaru, s tim što se isplaćuje samo za najviše 30 hektara po domaćinstvu, bila korektna pomoć države seljaku zapalom u ozbiljnu nevolju. Nedovoljno da štetu nadoknadi većim delom, ali ne mala podrška.
Tu se, pak, ne završava obaveza Srbije da pomaže agrar. U zemlji je prema poslednjem popisu 570.000 porodica koje stiču prihod isključivo iz bavljenja agrarom, a za još 200.000 dodatno bavljenje poljoprivredom donosi dodatan, ali neophodan prihod bez koga bi došla u pitanje sama egzistencija. Može se reći da oko 2,5 miliona ljudi, gotovo 40 odsto ukupnog stanovništva, živi od poljoprivrede.
Prerađivački kapaciteti
Naravno da država ne može biti socijalna institucija za toliki broj žitelja. Stvar je u tome da Srbija treba da pomaže razvoj agrara, što podrazumeva i manju zavisnost paora od suše i drugih vremenskih neprilika.
Sasvim precizno, na državi je da investira u ono što čini preduslov za moderno bavljenje agrarom, pre svega u sisteme za navodnjavanje. Širom Vojvodine mogu se videti i desetine i desetine kilometara kanala, izgrađenih za odvodnjavanje nekada izrazito močvarnog zemljišta. Da bi se podržao agrar, u takve i novoizgrađene kanale valja dovoditi vodu, te izgraditi neophodne vodoprivredne objekte, a seljacima ponuditi povoljne kredite za sisteme navodnjavanja.
Ništa manje značajno nije ni razvoj finalnih faza agrarne proizvodnje, odnosno prerađivačkih kapaciteta. Ne bi trebalo selo poistovećivati sa poljoprivredom, možda bi najefikasnija pomoć bila upravo podrška seoskim preduzetnicima da ulažu u više faze prehrambene i drugih industrija koje se naslanjaju na agrar.
Drugim rečima, nema prave podrške ni poljoprivredi, ni selu bez veće investicione aktivnosti. Država bi trebalo da bude predvodnik u ulaganjima, a još više u podršci seoskom preduzetništvu.
Kontinuirano ulaganje
Kao što je aktuelna vlast punu deceniju, pa i duže, ulagala u puteve, sada treba da se okrene i drugim investicijama, odnosno podržavanju ulaganja u drugim delatnostima.
Nezapamćena kriza koja je zahvatila srpski agrar i dva i po miliona od njega neposredno zavisnih ljudi prava su prilika da Srbija, zajedno sa privatnim ulagačima, investira u modernizaciju agrara i tako ga oslobodi gotovo apsolutne zavisnosti od vremenskih (ne)prilika.
To nije jednokratno, već dugoročno ulaganje i trajalo bi nekoliko uzastopnih godina. Drugim rečima, nedaće paora su takve da se mogu prevazići samo krupnijim ulaganjima i osavremenjavanjem delatnosti. Aktuelne nedaće i sela i poljoprivrede su tolike da zahtevaju podršku celog društva i aktivan odnos države.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fali za plate: Ministarstvu informisanja i Seizmološkom zavodu 25,5 miliona iz budžetske rezerve
05.10.2025.•
4
Vlada Srbije odobrila je dodatnih 25,5 miliona dinara za isplatu zarada u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija i Republičkom seizmološkom zavodu, objavljeno je u Službenom glasniku.
U zemljama EU nezaposleno 13 miliona ljudi: Najviše njih u Španiji i Francuskoj
05.10.2025.•
0
Sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti u evrozoni porasla je u avgustu sa julskih rekordno niskih 6,2 odsto na 6,3 odsto, objavio je Evrostat.
Šejn otvara prvu fizičku prodavnicu u Francuskoj
05.10.2025.•
0
Kineska platforma za prodaju odeće preko interneta Šejn najavila je otvaranje svoje prve fizičke prodavnice u Francuskoj, na osnovu sporazuma s vlasnikom robne kuće Société des Grands Magasins (SGM).
Srbija će od Evropske komisije tražiti izuzeće od povećanja carina na čelik
05.10.2025.•
2
Vlada Srbije planira da podnese zahtev Evropskoj komisiji da Srbija bude izuzeta iz planiranog povećanja carina na 50 odsto na uvoz čelika u EU.
Šveđani će u kriznim situacijama osnovne stvari karticom moći da kupe i bez interneta
05.10.2025.•
2
Švedska centralna banka objavila je da je postigla dogovor s kompaniama za usluge plaćanja da se do sredine 2026. godine uspostavi sistem koji će građanima omogućiti oflajn kartična plaćanja.
List Tageblat: Srbiji se kroz sankcije NIS-u sveti politika energetske zavisnosti od Rusije
05.10.2025.•
20
NIS-u prete sankcije SAD čije će posledice pojačati energetska zavisnost od Rusije koju je Beograd sam skrivio, piše luksemburški Tageblat (Tageblatt).
Seneši: Neizvesna budućnost NIS-a, država mora da pronađe rešenje
04.10.2025.•
2
Investicioni konsultant Nikola Seneši očekivao je da će mađarski MOL da otkupi deo Naftne industrije Srbije (NIS), jer se pričalo o tome.
Dodeljeni ugovori za studije uticaja i razvoj plana nasleđa EXPO 2027
04.10.2025.•
1
Preduzeće Expo 2027 d.o.o. dodelilo je ugovore za izradu studije procene uticaja i strateški razvoj plana nasleđa EXPO 2027 Beograd, objavljeno je na portalu javnih nabavki.
Stejt department: Korupcija i neefikasno pravosuđe problem za investitore u Srbiji
04.10.2025.•
12
Investiciona klima u Srbiji blago se poboljšala, ali ostaju problemi birokratije, korupcije, neefikasnih državnih preduzeća, velikog neformalnog sektora i neefikasnog pravosuđa, ocenjuje američki Stejt department.
NIS podneo novi zahtev Vašingtonu za odlaganje sankcija
04.10.2025.•
5
Naftna industrija Srbije je, pre ponoći, vašingtonskoj administraciji predala dopunjen novi zahtev za odlaganje sankcija.
U SAD za nekoliko dana uhapšeno oko 40 kamiondžija iz Srbije
04.10.2025.•
20
U proteklih nekoliko dana, tokom akcije protiv ilegalnih imigranata u SAD, u racijama na putevima širom SAD uhapšeno je 37 vozača kamiona koji su državljani Srbije.
Objavljene nove cene goriva
03.10.2025.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Cene zlata na rekordnom nivou nakon obustave rada vlade SAD
03.10.2025.•
0
Cena zlata porasla je šesti put zaredom i dostigla novi rekord od 3.895 dolara po unci, jer je obustava rada američke vlade podstakla potražnju investitora za sigurnim utočištima.
Ćulibrk o poskupljenju struje i NIS-u: Čekaju nas nevolje, rast cena, uvozićemo gorivo
03.10.2025.•
7
"Mi ćemo u godini u kojoj svetska privreda u poslednje dve decenije najsporije raste, rasti sporije od proseka", ocenjuje novinar Radara Milan Ćulibrk.
Vučić: Rusi nude da kupuju deo američke nafte za NIS, ne znam da li će SAD prihvatiti
02.10.2025.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su tačne informacije da je ruska strana predložila da NIS kupuje deo američke nafte kako bi mogao da nastavi da radi, ali da nije siguran da će to SAD da prihvati.
Mađarska državna firma postala većinski vlasnik dve kompanije u Srbiji
02.10.2025.•
12
Mađarska državna elektroenergetska kompanija MVM je saopštila da je preuzela većinski udeo u kompanijama Energotehnika Južna Bačka i Elektromontaža Kraljevo.
Ruska strana ima predlog u vezi sa sankcijama NIS-u: Podrazumeva kupovinu američke nafte
02.10.2025.•
7
Ruska strana u pregovorima o američkim sankcijama, čija je primena odložena do 8. oktobra, predlaže da Naftna industrija Srbije kupuje deo američke nafte, što bi bilo jedno od rešenja za ovu situaciju.
OpenAi procenjen na 500 milijardi dolara - postao najvredniji privatni startap na svetu
02.10.2025.•
2
Kompanija za razvoj veštačke inteligencije OpenAI je, prema najnovijoj proceni, dostigla vrednost od 500 milijardi dolara, čime je postala najvredniji privatni startap na svetu.
Vučić kaže da je o NIS-u razgovarao sa hrvatskim premijerom Plenkovićem: On razume položaj Srbije
02.10.2025.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je razgovarao sa premijerom Hrvatske Andrejom Plenkovićem o NIS-u, naglasivši da hrvatski premijer "dobro razume situaciju u kojoj se Srbija nalazi".
Javni dug Srbije - kod koga se država najviše zadužila?
02.10.2025.•
6
Prema najnovijim podacima Uprave za javni dug, iz jula ove godine, na spisku poverilaca prednjače kupci evroobveznica Srbije. U njihovim rukama je 10,3 milijarde evra srpskog duga.
Stručnjak: Litijum iz Nemačke realnost za pet godina, mada mu je cena sad "na podu"
02.10.2025.•
8
Profesor Geohemije Johen Kolb izjavio je da bi velike rezerve litijuma koje su otkrivene u nemačkoj pokrajini Saksoniji-Anhaltu, ako sve bude teklo kako treba, već za pet godina mogle da se eksploatišu.
Komentari 8
Velja
Lala
Novonasađeni
Gledao sam izveštaj BioSens instituta, kap kiše skoro nije pala u celoj zemlji, ceo jun mesec!!!
Izveštaj - https://api.biosens.rs/wp-content/uploads/2025/09/ANALIZA-PARAMETARA-POLJOPRIVREDNE-PROIZVODNJE-2025.pdf
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar