Poljoprivrednici u nevolji, država na potezu
Jesen je prilično dobro počela za poljoprivrednike. Tokom septembra palo je dosta kiše, pa je u zemljištu znatno više vlage.
Foto: 021.rs
Između padavina bilo je dovoljno suvo i usevi su se mogli brati, a parcele pripremati za jesenju setvu.
Ali, ostadoše seljačke muke iznikle iz očajno loše godine u kojoj je prolećno nevreme katastrofalno umanjilo prinose pojedinih voćnih vrsta, dok je ranoletnja suša desetkovala rod soje i ranih hibrida kukuruza. Znatno je umanjen prinos suncokreta, šećerne repe i kukuruznih hibrida kasnijeg zrenja.
Nevreme, bez osiguranja
Sezona je bila odlična za pšenicu, ječam i uljanu repicu, što se vidi i po odličnom rodu ozimih useva. Međutim, pitanje je koliko će biti koristi i od, primera radi, rekordne količine žita. Cena je izuzetno niska.
Ne pamti se da je na svetskom tržištu tona pšenice bila 200 evra, čak 60 evra ispod cene kukuruza. Po pravilu je obrnuto. Slično je i kod nas, sve donedavno pšenica se prodavala za cirka 21 dinar, pet dinara jeftinije od kukuruza. Koliko je situacija nepovoljna po paore, dobro se vidi tek kada se primeti da je i cena kukuruza niža od višegodišnjeg proseka.
Nevolja je tim veća što u Srbiji nije razvijeno osiguranje useva. Decenijama država pokušava da podstakne paore da rod osiguraju kako bi u slučaju nevolje dobili određenu nadoknadu, ali akcija nije dala rezultate ni približne očekivanima. Seljaci tvrde da su osiguravajuća društva razloge loše godine pronašla u gotovo desetak različitih vremenskih nepogoda od kojih se za svaku valja posebno osigurati.
Kada se sve sabere, trošak je preveliki i seljak ne nalazi računicu. Ni državna subvencija od čak 50% za pojedina osiguranja, mada dragocena, ne pomaže dovoljno.
Pročitaj još
Četiri uzastopne loše godine
Problem je tim veći što su se sušne godine ređale. Lane je takođe bila ogromna suša, kao i dva leta ranije, dok je 2023. godina bila takođe nepovoljna po agrar. Zapravo, reč je o nizu od četiri izuzetno loše agrarne sezone, moglo bi se reći četiri katastrofalne godine. Za poljoprivredu se kaže da je "fabrika na otvorenom", i paori su obično spremni i za slučaj lošeg roda.
Svaki bolji gazda ima u rezervi novac i za narednu setvu, ako godina podbaci. Ovoga puta, međutim, reč je o četiri uzastopne katastrofalne godine i tako nešto ne pamte ni najstariji seljaci, a nema zabeleženog ni u starodavnim knjigama. Sve rezerve seljaci su odavno utrošili i ostali su bez para, što se kaže: "goli do kože".
Poznato je da svuda u Evropi država podstiče poljoprivredu. Ima neke manje podrške i od države Srbije, ali u aktuelnoj seljačkoj muci, za koju se slobodno može reći da sve brže prelazi u tragediju, država kao da ne vidi obavezu da reaguje.
Seljaci su više puta protestovali, tražeći pomoć od države u vidu 300 evra po hektaru. Vlast kao da se naljutila što paori posežu za, za srpske prilike, poprilično visokom pomoći, pa se povukla i gotovo ignoriše seljačke apele.
Uloga države
Treba znati da nikada agrarna nedaća nije bila tako velika. Posledica je četiri uzastopne loše sezone i seljački minus se akumulirao. Novca više nema ni da plati dospele rate kredita za prethodne sezone, kamo li da se usuđuje i razmišlja o novom odlasku u banke i pozajmljivanju novca.
Država ima načina da pomogne i čini se da je sada krajnji čas da pokaže koliko može. Prvo bi morala seljacima da isplati svoja zaostala dugovanja. Seljacima nikada novac nije bio potrebniji, nego pred aktuelnu setvu i red je da i njihovi poverioci budu odgovorni.
Srbija ima snage da, zajedno sa predstavnicima paorskih udruženja, pregovara sa bankama o refinansiranju svih agrarnih kredita na godinu dana uz kamatu od 1%. Ovakve stvari su u sličnim prilikama uobičajene.
Takođe*, seljacima bi dobro došlo da i gorivo za poljoprivredne radove, dakle bez uračunate državne akcize, mogu kupiti direktno na pumpama, što je, takođe, praksa na Starom kontinentu. Paori insistiraju i da država pod hitno ukine takozvane fantomske firme koje služe samo da bi od države izvukle subvenciju.
Dva i po miliona seljaka
Možda je najsporniji zahtev za direktnom novčanom pomoći od 300 evra po hektaru. Daleko od toga da minus uzrokovan sušom nije i veći, ali reč je o veoma visokoj sumi za državni budžet. Svakako da se seljak ulaskom u proizvodnju sam upušta u rizik i ubira plodove u slučaju povoljnog raspleta, odnosno snosi najveći teret loše godine.
Na državi je da pomogne, a to, pre svega, znači da seljaku omogući povoljan način dolaska do novca za setvu. Čini se da bi nadoknada od 100 dolara po hektaru, s tim što se isplaćuje samo za najviše 30 hektara po domaćinstvu, bila korektna pomoć države seljaku zapalom u ozbiljnu nevolju. Nedovoljno da štetu nadoknadi većim delom, ali ne mala podrška.
Tu se, pak, ne završava obaveza Srbije da pomaže agrar. U zemlji je prema poslednjem popisu 570.000 porodica koje stiču prihod isključivo iz bavljenja agrarom, a za još 200.000 dodatno bavljenje poljoprivredom donosi dodatan, ali neophodan prihod bez koga bi došla u pitanje sama egzistencija. Može se reći da oko 2,5 miliona ljudi, gotovo 40 odsto ukupnog stanovništva, živi od poljoprivrede.
Prerađivački kapaciteti
Naravno da država ne može biti socijalna institucija za toliki broj žitelja. Stvar je u tome da Srbija treba da pomaže razvoj agrara, što podrazumeva i manju zavisnost paora od suše i drugih vremenskih neprilika.
Sasvim precizno, na državi je da investira u ono što čini preduslov za moderno bavljenje agrarom, pre svega u sisteme za navodnjavanje. Širom Vojvodine mogu se videti i desetine i desetine kilometara kanala, izgrađenih za odvodnjavanje nekada izrazito močvarnog zemljišta. Da bi se podržao agrar, u takve i novoizgrađene kanale valja dovoditi vodu, te izgraditi neophodne vodoprivredne objekte, a seljacima ponuditi povoljne kredite za sisteme navodnjavanja.
Ništa manje značajno nije ni razvoj finalnih faza agrarne proizvodnje, odnosno prerađivačkih kapaciteta. Ne bi trebalo selo poistovećivati sa poljoprivredom, možda bi najefikasnija pomoć bila upravo podrška seoskim preduzetnicima da ulažu u više faze prehrambene i drugih industrija koje se naslanjaju na agrar.
Drugim rečima, nema prave podrške ni poljoprivredi, ni selu bez veće investicione aktivnosti. Država bi trebalo da bude predvodnik u ulaganjima, a još više u podršci seoskom preduzetništvu.
Kontinuirano ulaganje
Kao što je aktuelna vlast punu deceniju, pa i duže, ulagala u puteve, sada treba da se okrene i drugim investicijama, odnosno podržavanju ulaganja u drugim delatnostima.
Nezapamćena kriza koja je zahvatila srpski agrar i dva i po miliona od njega neposredno zavisnih ljudi prava su prilika da Srbija, zajedno sa privatnim ulagačima, investira u modernizaciju agrara i tako ga oslobodi gotovo apsolutne zavisnosti od vremenskih (ne)prilika.
To nije jednokratno, već dugoročno ulaganje i trajalo bi nekoliko uzastopnih godina. Drugim rečima, nedaće paora su takve da se mogu prevazići samo krupnijim ulaganjima i osavremenjavanjem delatnosti. Aktuelne nedaće i sela i poljoprivrede su tolike da zahtevaju podršku celog društva i aktivan odnos države.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Počinje Kopaonik biznis forum
01.03.2026.•
0
Na Kopaoniku danas počinje 33. Kopaonik biznis forum sa centralnom temom "Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije".
Drašković: Prosečna plata od 1.000 evra je privid, reč je o manipulaciji vlasti
28.02.2026.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je po prvi put istoriji Srbije ostvareno da prosečna zarada bude veća od 1.000 evra.
Oscilacije cena nafte očekuju se sledeće nedelje
28.02.2026.•
1
Očekuje se da će tržišta nafte u svetu, koja ne rade tokom vikenda, sledeće nedelje doživeti oscilacije cena, jer je nejasan uticaj američkih i izraelskih napada na Iran na snabdevanje naftom sa Bliskog istoka.
Ministarstvo poljoprivrede: Od ponedeljka počinje javni poziv za podsticaje poljoprivrednicima
28.02.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede obavestilo je danas poljoprivredne proizvođače da od ponedeljka počinje javni poziv za podsticaje po hektaru, kao i primena drugih aktuelnih mera podrške.
OFAC se umešao u slučaj Azotare: Data centar blokiran, dug Promista ostaje neizmiren
28.02.2026.•
8
Slučaj pančevačke Azotare po svemu sudeći prevazišao je pitanje namirenja duga između poverioca i dužnika. Spor dve strane došao je i do američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).
BMW povlači više od 360.000 vozila zbog opasnosti od požara
28.02.2026.•
1
Približno 337.000 vozila marke BMW širom sveta i 29.000 u Nemačkoj, pet različitih modela, potencijalno je pogođeno rizikom od požara povezanim sa ugradnjom kablova na instrument tabli.
EU će privremeno primenjivati sporazum sa Merkosurom bez odobrenja Parlamenta
27.02.2026.•
1
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je danas saopštila da će EU bez odobrenja Parlamenta privremeno primenjivati trgovinski sporazum sa južnoameričkim blokom Merkosur.
Sijarto: Rusi i MOL se usaglasili oko NIS-a
27.02.2026.•
21
Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto izjavio je danas da pregovori oko Naftne industrije Srbije idu dobro i da su se ruski vlasnik i MOL usaglasili.
EXPO 2027 kupuje 50 električnih autobusa, ostaće beogradskom GSP-u
27.02.2026.•
11
Kompanija "EXPO 2027" Beograd je saopštila da je raspisala tender za nabavku 50 električnih autobusa i punjača za potrebe prevoza putnika na lokaciji EXPO.
Država najveći kupac akcija Aerodroma Nikola Tesla
27.02.2026.•
0
Najveći kupac akcija iz nedavno emitovane nove emisije beogradskog Aerodroma "Nikola Tesla" bila je država Srbija koja je kupila skoro dve trećine deonica.
Američka kompanija cilja Azotaru zbog duga Promista
27.02.2026.•
11
Američka kompanija Nitron group zaplenila je pančevačku Azotaru po nalogu izvršitelja, na osnovu duga Promista, ali je sud brzo ukinuo odluku.
SAD odložile rok za prodaju imovine Lukoila
26.02.2026.•
2
SAD su odložile rok za prodaju međunarodne imovine ruske naftne kompanije Lukoil do 1. aprila, kako bi tu transakciju iskoristile kao potencijalni pregovarački adut u mirovnim razgovorima o Ukrajini.
Usvojeno više uredbi za podršku prerađivačke delatnosti, zanata i ruralnog turizma
26.02.2026.•
2
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici više uredbi i zaključaka o utvrđivanju programa podrške privredi.
Đedović Handanović: Pregovaramo sa Mađarima da po najboljoj ceni otkupimo pet odsto akcija NIS-a
26.02.2026.•
12
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija vodi pregovore sa Mađarima kako bi se obezbedili što bolji uslovi za našu zemlju kada je u pitanju rešenje za NIS.
MOL i JANAF dogovorili dugoročno testiranje kapaciteta na gasovodu
25.02.2026.•
1
MOL Grupa i JANAF su se dogovorili da započnu dugoročno testiranje kapaciteta na JANAF gasovodu, uz učešće međunarodnog, nezavisnog tima za praćenje.
Đilas vs. Mali: Ko je uništio poljoprivredu - sadašnja ili bivša vlast?
25.02.2026.•
18
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je da je aktuelna vlast u Srbiji uništila poljoprivredu. Sa druge strane, ministar finansija Siniša Mali kaže je da je budžet za ovu oblast veći za četiri puta.
"Bolestan organizam lečen pogrešnim lekovima": Bivši ministar o problemu u kojem se našla poljoprivreda
25.02.2026.•
5
Nekadašnji ministar poljoprivrede Goran Živkov kaže da je problem u ovoj oblasti nastao zbog loše agrarne politike.
Glamočić: Srbija tražila uvođenje prelevmana na mleko u prahu i polutvrde sireve iz EU
25.02.2026.•
12
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da je Srbija zatražila uvođenje prelevmana na mleko u prahu i polutvrde sireve iz Evropske unije.
Poreska uprava objavila kalendar poreskih obaveza za mart
25.02.2026.•
3
Poreska uprava objavila je kalendar obaveza za mart.
Bajatović: Sporazum sa SAD ne znači jeftiniji gas, uloga Rusije nezamenjiva
25.02.2026.•
6
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će ugovor o nabavci ruskog gasa biti produžen šest meseci.
Komentari 8
Velja
Lala
Novonasađeni
Gledao sam izveštaj BioSens instituta, kap kiše skoro nije pala u celoj zemlji, ceo jun mesec!!!
Izveštaj - https://api.biosens.rs/wp-content/uploads/2025/09/ANALIZA-PARAMETARA-POLJOPRIVREDNE-PROIZVODNJE-2025.pdf
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar