Tri scenarija za Srbiju bez ruskog gasa: Šta je moguće, a šta realno
U srpskoj javnosti se "diversifikacija" često svodi na rečenicu: "imamo interkonektor sa Bugarskom". U energetici, međutim, cev nije isto što i izvor.
Foto: 021.rs
Srbija je poslednjih godina dobila novu ulaznu tačku (Niš-Dimitrovgrad), ali je zadržala staru strukturu tako da stabilnost sistema i dalje počiva na ruskom volumenu. Razlog, dakle, nije ideološki, nego matematički, piše Radar.
Pogledajmo najpre kapacitete - šta je tehnički moguće, a šta realno dostupno. Interkonektor Srbija-Bugarska ima kapacitet do 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, što je dovoljno tek za 60 odsto godišnje potrošnje Srbije. I to je maksimalni kapacitet cevi, a ne garantovana količina gasa, koja će tim gasovodom stizati.
Dosadašnji okvirni ugovor sa ruskim Gaspromom garantovao je oko 2,2 milijarde kubnih metara godišnje, uz mogućnost da se isporuke sporazumno povećaju. Uz to, na raspolaganju smo imali i skladište Banatski Dvor, čiji je radni kapacitet oko 450 miliona kubika, uz projekat njegovog proširenja na 750 miliona kubika, nakon čega bismo iz njega mogli da koristimo 10 do 12 miliona kubika dnevno.
Slede li restrikcije gasa delovima industrije i nekim toplanama
Iz Azerbejdžana se Evropi isporučuje između 12 i 13 milijardi kubnih metara gasa, zavisno od godine i metodologije, što je važno znati, jer pokazuje da ne postoji "ogroman višak" koji bi mogao da se preusmeri ka Srbiji. Ti brojevi crtaju granicu, a one ukazuju na zaključak da Srbija može da dobije dodatne količine gasa koji nije ruski, ali bez tuđih "viškova", novih ugovora i vremena to nije dovoljno da u potpunosti zameni ruske isporuke.
Zbog svega toga razmotrićemo tri moguća scenarija. Prvi se odnosi na period od naredna tri meseca pri čemu će zima biti svojevrsni stres-test. Šta država realno može da uradi u tako kratkom roku? Da aktivira skladište Banatski Dvor do maksimuma. To pomaže kratkoročno, ali skladište je samo amortizer, ne izvor. Sa 450 miliona kubika radnog gasa, ono kupuje vreme, ne rešava sezonu.
Može i da pojača kupovinu gasa preko Bugarske, na spot tržištu, da pazari ono "što ostane". Te količije interkonektor može fizički da primi, ali problem je nabavka - cene, prioriteti regiona, pa i dostupnost gasa, koji su drugi na vreme ugovorili.
Jedna od mera je i administrativno "gašenje" potrošnje, najpre u delovima industrije (hemijska, proizvodnja keramike, metalurgija, pa i deo prehrambene industrije), zatim restrikcije isporuka za neke toplane koje zavise od gasa i prelazak na alternativna goriva, gde god je to moguće.
Po definiciji, samo gas neće izazvati blackout, ali se može očekivati ekonomski šok, koji podrazumeva skok troškova, prekide proizvodnje, pad izvoza i budžetski pritisak, pa i povećane subvencije za finansiranje toplana. Toplane na gas postaju politički i socijalno pitanje, jer je svaka tona "alternativnog" goriva skuplja ili logistički ograničena, a potrebno je i vreme da se pređe sa jednog na drugi energent.
Prva tri meseca biće ključna i u tom periodu država će morati da se ponaša kao krizni menadžer, a ne kao tržišni igrač. Sistem bi to mogao da preživi, ali će neka cena za to svakako morati da se plati.
Pročitaj još
Trežnjenje i "raspodela gubitaka"
Drugi scenario se odnosi na period od narednih tri do šest meseci, jer u drugom kvartalu krize nestaje iluzija da je problem privremen. Da bi se negativne posledice svele na što manju meru, moraju se ugovoriti dodatne količine preko Bugarske, iz Azerbejdžana ili tečnog naftnog gasa (LNG).
No i tu postoje kočnice, jer su kapaciteti TAP-a i TANAP-a ograničeni i već "zauzeti" dugoročnim ugovorima, a pregovori o većim isporukama traju godinama. Uz to, ni Azerbejdžan nema "neiscrpan rezervoar" za Balkan, jer u EU isporučuje oko 12-13 milijardi kubika, a i evropske potrebe su višestruko veće.
Zato će se kao potreba nametnuti i još dublja racionalizacija potrošnje. Industrija ulazi u režim "radi kad ima", deo potrošača prelazi na struju (što će biti dodatni udar na EPS u vršnim satima), zbog čega će da poraste uvoz struje tokom ledenih talasa.
Ishod tog scenarija biće da energetski inenzivne grane privrede prelazi iz stagnacije u recesiju. Cene gasa biće veće jer se neće utvrđivati kao do sada po naftnoj formuli, već na spot tržištu, a taj trošak postaće deo računice svih firmi i toplana koje koriste taj energent. U toj fazi država više neće moći sve da amortizuje i moraće da bira između subvencija i budžetske stabilnosti.
Dva modela - "krpimo tržište" ili "sistemska adaptacija"
Treći scenario odnosi se na period od narednih šest do 12 meseci i Srbija će morati da se odluči da li su nestašice gasa nova normalnost ili da napravi strateški zaokret. Ako prekid isporuka bude trajao godinu dana, Srbija mora da bira između dva modela.
Ceo tekst nedeljnika Radar pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Osnovana Svetska organizacija za podatke u Pekingu
30.03.2026.•
0
Svetska organizacija za podatke (WDO) održala je danas prvi generalni sastanak u Pekingu, čime je zvanično osnovana.
APR: Sutra ističe rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2025. godinu
30.03.2026.•
0
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je da sutra ističe zakonski rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu.
Srbija produžila ugovor za ruski gas za još tri meseca po "veoma povoljnim uslovima"
30.03.2026.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i da je Srbija dobila produženje ugovora za gas na još tri meseca "po veoma povoljnim uslovima".
Euribor porastao na 2,5 odsto - poskupeće i krediti
30.03.2026.•
0
Šestomesečni euribor odnosno kamata koju banke najčešće zaračunavaju prilikom odobravanja kredita porastao je za pola procenta od početka meseca i iznosi 2,5 odsto.
Cene nafte prešle 115 dolara po barelu
30.03.2026.•
0
Cene nafte premašile su danas 115 dolara po barelu prilikom otvaranja tržišta u Aziji, dok se nastavljaju vazdušni udari u zemljama na Bliskom istoku, nešto više od mesec dana od početka rata u Iranu.
Cene plastike porasle zbog poskupljenja nafte
29.03.2026.•
1
Cene plastike skočile su zbog poskupljenja nafte, ali Srbija nije direktno pogođena pošto iz Persijskog zaliva uvozi malo sirovina, izjavio je sekretar Udruženja za hemijsku industriju PKS Dragan Stevanović.
Svetska trgovinska komora strahuje od najgore krize industrije
29.03.2026.•
0
Rat na Bliskom istoku mogao bi da pokrene najgoru krizu industrije u istoriji, upozorio je šef Svetske trgovinske komore.
Smanjenje akciza pravi rupu u budžetu od 40 miliona evra mesečno: Kako će država pokriti taj minus?
29.03.2026.•
25
Odluka Vlade Srbije da zbog rata u Iranu snizi akcizu za gorivo obradovala je vozače, ali je istovremeno izazvala i brigu u javnosti kako će se u budžetu "zakrpiti rupa" nastala zbog manjka planiranih sredstava.
APR: Rok za dostavljanje godišnjeg finansijskih izveštaja ističe 31. marta
28.03.2026.•
0
Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da zakonski rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za prošlu godinu ističe u utorak, 31. marta.
Zlato je izgubilo petinu vrednosti od januara - zašto?
28.03.2026.•
8
Cene zlata i srebra izgledaju kao finansijski rolerkoster već nekoliko meseci. Posle drastičnog rasta, koji je započeo još sredinom januara, događaju se i drastični padovi.
Kako se cena nafte prilagođava Donaldu Trampu?
28.03.2026.•
2
Kretanje cena nafte poslednjih nedelja sve više prati izjave američkog predsednika Donalda Trampa, dok investitori pokušavaju da procene dalji tok sukoba na Bliskom istoku.
Arsić: Poskupljenje nafte imaće višestruke posledice na privredu i prihode budžeta Srbije
27.03.2026.•
7
Rast cena energenata zbog rata na Bliskom istoku imaće višestruke negativne posledice na privredu Srbije, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.
Poskupeo dizel: Nove cene goriva
27.03.2026.•
26
U narednih nedelju dana dizel će na pumpama u Srbiji biti skuplji za dinar, dok cena benzina ostaje nepromenjena.
Štandard: Evropa nije mnogo zavisna od nafte i gasa iz Persijskog zaliva
26.03.2026.•
10
Evropa ne spada u regione koji veoma zavise od nafte i gasa iz Persijskog zaliva odakle su isporuke poremećene zbog rata SAD i Izraela s Iranom, piše danas austrijski list Štandard.
Talas otpuštanja u IT sektoru: Za samo nekoliko dana 500 ljudi ostalo bez posla
26.03.2026.•
38
U Srbiji je u proteklih desetak dana nekoliko firmi iz IT sektora ugasilo poslovanje, pa je bez posla ostalo oko 500 radnika, a postoji bojazan da taj broj poraste.
Stručnjaci znali da će "Moravski koridor" poskupeti: Plaćamo 2,5 milijardi evra zbog vlasti
26.03.2026.•
10
Da će naprednjačka vlast za Moravski koridor platiti mnogo više od 745 miliona evra dalo se naslutiti još pre pet godina.
Posle rasta cene gasa i nafte očekuje se i poskupljenje struje
26.03.2026.•
9
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja.
Izvršni direktor Šela upozorio: Evropi prete nestašice goriva već u aprilu
26.03.2026.•
5
Evropa bi mogla da se suoči sa ozbiljnim nestašicama energenata i goriva već u aprilu ukoliko se ne otvori Ormuski moreuz za transport nafte i gasa.
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
59
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Komentari 7
M8x
AnaLiTiCar
Particulare matter
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar