Pad Metaverzuma
Pred Novu godinu objavljeno je poslovanje u trećem kvartalu kompanije Meta, koju još uvek velika većina "običnog sveta" naziva starim imenom Fejsbuk.
Rezultati segmenta za virtuelnu stvarnost su poražavajući, prihod je tek 478 miliona, daleko ispod izdataka, pa je ostvaren gubitak od čak 4,3 milijarde dolara.
Time je ukupan minus za pet godina dostigao neverovatnih 80 milijardi evra.
Pad poseta Fejsbuku
Vlasnik Mete Mark Zakerberg je, napokon, odlučio da okonča petogodišnji smer razvoja i preusmeri se na ono u šta u poslednje vreme žestoko ulažu svi vodeći tehnološki divovi – veštačku inteligenciju.
Tako se, bar za jedan, sigurno ne baš kratak period, zadržava uobičajena svakodnevica, sa redovnom šetnjom do prodavnice, parka, bioskopa ili odlaska na koncert. Virtuelizacija kupovine, slušanja muzike ili gledanja filma još uvek nije privlačna običnom čoveku.
Zapravo, pokazuju to i poslovni rezultati Mete, pitanje je da li su i tehnološki zanesenjaci spremni da zauvek odustanu od lutanja starim gradskim kvartovima, slušanja muzike u atraktivnom ambijentu, pogotovo od tako čarobnog poljupca u tami bioskopske dvorane.
Pre pet godina činilo se drugačije. Mada spororastući, kontinuiran pad poseta Fejsbuku i Instagramu prilično je zabrinuo Zakerberga, osnivača ovih platformi. Dobro je razumeo da publici mora pružiti još nešto i odlučio se da odmah ponudi "život u budućnosti".
Uočio je takozvani Metaverzum, digitalni prostor u kome bi, prema zamisli autora, veliki broj običnih ljudi boravio znatan deo vremena, ako ne i "ceo božji dan". Tu bi se boravilo, šetalo, išlo na koncert, u bioskop i ponajviše kupovalo. Bilo bi dovoljno samo preko kompjutera odlutati u takozvanu digitalnu stvarnost i moglo bi se gledati film, slušati muzika ili dokono šetati, a da se i ne pokreneš iz udobne fotelje.
Ponuda pre vremena
Reklo bi se da je Zakerberg svetu ponudio još više digitalnog prostora, život u "drugoj stvarnosti". Međutim, pokazalo se da gotovo potpuno tehnologizovan život, mada nije neostvariv, još uvek običnom čoveku nije posebno privlačan.
Mnogo je izazovnije, ponekad i čarobnije, ostati pri vekovima uobičajenim formama realizacije nego baš sve u potpunosti digitalizovati. Čak ni najmoderniji čovek današnjice još nije spreman ama baš svaku aktivnost doživljavati u digitalnoj verziji.
Osnivač Fejsbuka i Mete možda i nije pogrešio. Mnogo toga što danas još obavljamo na standardan, sve više romantizovan način, ubuduće ćemo praktikovati u digitalnoj verziji. Potrebno je samo novu formu realizacije ponuditi u pravo vreme i na način koji je podjednako koristan i zabavan.
Možda je najviše poteškoća Metaverzum imao baš zbog ogromne ponude odjednom. Samo pomislimo koliki je to novi prostor. Beskrajan je i nije ga lako ispuniti sadržajem. Drugim rečima, gotovo da je korisnika obavezivao na boravak u njemu bezmalo sva 24 časa dnevno.
Pročitaj još
Romantika starog
Ispostavilo se da ni najmlađe generacije, ma koliko bile naviknute na digitalne novine od prvih dana života, još uvek nisu spremne da se skoro u potpunosti prepuste tehnologijama koje dolaze. Pri tome, ponuda Mete je, čini se, bila premalo fokusirana na stvari kojima se zadovoljavaju praktične potrebe, poprilično se usmerivši na apstraktnije.
Moguće je da će, i to ne baš u predalekoj budućnosti, korisnik biti spreman da živi, radi i zabavlja se kompletno digitalnim putem, ali za sada se odlučio da se deo aktivnosti i nadalje odvija na dosadašnji način, samo uz manje i povremene modernizacije.
Nije malo onih koji smatraju da bi i sama ponuda "života u digitalnoj realnosti" morala biti atraktivnija, sa novinama koje bi svežinom i originalnošću privlačile potencijalne korisnike. Slično kao što su Paja, Pata i ostali junaci iz mašte Volta Diznija veliki deo (mladog) sveta preusmerili na crtani film.
No, neće Mark Zakerberg previše patiti zbog kiksa. Jeste da je 80 milijardi dolara golem novac i za, recimo, državu Srbiju, ali za njega je to gotovo sića. Posle pet godina lutanja i izdašnog zavlačenja ruke u sopstveni džep, okrenuo se onome što je realnost za vodeće svetske tehnološke i poslovne lidere – veštačkoj inteligenciji.
Tu će brzo nadoknaditi ono što je izgubio dugo i isprazno nudeći drugima nešto za šta tržište još uvek nije spremno – potpuno digitalizovan prostor.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Cene benzina u SAD naglo porasle zbog napada na Iran
04.03.2026.•
2
Cena galona benzina u SAD porasla je 11 centi preko noći, a gorivo je poskupelo i u nekim evropskim zemljama zbog višestrukih sukoba na Bliskom istoku, kojima je onemogućena isporuka nafte preko Persijskog zaliva.
Kako će rat u Iranu uticati na ekonomiju: Dva scenarija, Evropa najizloženija
03.03.2026.•
9
Vojna akcija na Bliskom istoku ima potencijal da preoblikuje region - ali bi mogla da ima i značajne posledice po globalnu ekonomiju i finansijska tržišta.
Inflacija u zoni evra može rasti zbog sukoba na Bliskom istoku, upozorava ekonomista
03.03.2026.•
0
Produžetak rata na Bliskom istoku mogao bi da dovede do naglog rasta inflacije u zoni evra i da uspori ekonomski rast, ocenio je glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn za britanski list Fajnenšel tajms.
Gorivo u Srbiji već skupo, a rat sa Iranom bi to mogao da pogorša
03.03.2026.•
22
Posledice sukoba na Bliskom istoku mogle bi da se osete u rezervoarima građana Srbije.
Otkup automobila - Kako prodati auto za jedan dan?
03.03.2026.•
0
Prodaja polovnog automobila u teoriji deluje lako - postavite oglas, sačekate kupca i to je to. U praksi, taj proces često traje nedeljama, uz beskrajne pozive, poruke, cenkanje i neozbiljne kupce koji "dolaze sutra".
Prošle godine u Srbiju uvezeno cveća za 42 miliona evra
02.03.2026.•
4
Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u prošloj godini u Srbiji iznosila je 49 miliona evra, od čega je vrednost izvoza bila 6,7 miliona evra, a uvoza 42,3 miliona evra.
Vlahović: Model razvoja Srbije nedovoljan za sustizanje privreda Srednje i Istočne Evrope
02.03.2026.•
13
Predsednik Saveze ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je da je model razvoja Srbije obezbedio privredni rast, ali je nedovoljan za sustizanje zemalja Srednje i Istočne Evrope.
Raspisan poziv za subvencije poljoprivrednicima od 18.000 dinara po hektaru
02.03.2026.•
2
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je danas Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji koji će biti otvoren do 1. aprila.
Država daje skoro 16 miliona evra za izgradnju jednog hotela za Expo
02.03.2026.•
7
Kompanija Euro KB Rent dobiće 15,9 miliona evra iz budžeta Srbije za izgradnju hotela internacionalnog brenda "Swissotel" iz grupacije "Accor" na lokaciji EXPO u Beogradu, vidi se iz ugovora o subvenciji.
Zbog rata sa Iranom: Cena nafte skočila najviše za četiri godine, a gas u Evropi 28 odsto skuplji
02.03.2026.•
7
Cene nafte su danas zabeležile najveći rast za poslednje četiri godine zbog sukoba na Bliskom istoku nakon što SAD i Izrael napale Iran tokom vikenda.
Kada Mađarska nema more (a ni Srbija)
02.03.2026.•
20
Nekada se znalo reći "kada Mađarska nema mora".
Posledica rata SAD, Izraela i Irana: Nafta bi mogla da poskupi na 100 dolara za barel
02.03.2026.•
5
Američko-izraelski napad na Iran, kao i odgovor Teherana, uznemirili su tržišta nafte. Mnogi predviđaju veliki skok cena.
Non stop štednja - prvi korak ka finansijskom miru
02.03.2026.•
0
Ako čekate kraj meseca da na štednju stavite novac koji vam je ostao na računu, velika je šansa da ta štednja neće brzo napredovati jer troškovi se nekako uvek prilagode iznosu koji tokom meseca imate na računu.
Osiguravajuće kuće otkazuju pokriće ratnog rizika za brodove zbog sukoba u Iranu
02.03.2026.•
3
Nekoliko agencija za osiguranje saopštilo je da otkazuje pokriće ratnog rizika za brodove, zbog sukoba u Iranu i Persijskom zalivu.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru manja devet odsto nego pre godinu dana
01.03.2026.•
6
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine manja je za 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 14,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
OPEK+ povećava proizvodnju nafte zbog sukoba na Bliskom istoku
01.03.2026.•
2
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučile su danas da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte na 206.000 barela dnevno za april.
Finansijski forenzičar: Put novca od javnih nabavki u investicione fondove i nazad u budžet
01.03.2026.•
1
Investicioni fondovi su prilično nepoznat pojam u Srbiji, ali nažalost poslednjih godinu dana u žižu interesovanja dolaze iz pogrešnih razloga.
Gubitak "Puteva Srbije" u 2025. skoro 200 miliona evra
01.03.2026.•
23
"Putevi Srbije" su u poslednjem kvartalu 2025. godine ostvarili neto gubitak od 22 milijarde dinara (oko 194 miliona evra), što je dvostruko više nego u 2024. godini.
Google u Rusiji kažnjen sa 176 miliona evra
01.03.2026.•
1
Sud u Moskvi proglasio je kompaniju Google krivom za kršenje zakonodavstva Rusije i izrekao joj je novčanu kaznu od više od 176 miliona evra.
Počinje Kopaonik biznis forum
01.03.2026.•
0
Na Kopaoniku danas počinje 33. Kopaonik biznis forum sa centralnom temom "Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije".
Drašković: Prosečna plata od 1.000 evra je privid, reč je o manipulaciji vlasti
28.02.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je po prvi put istoriji Srbije ostvareno da prosečna zarada bude veća od 1.000 evra.
Komentari 4
Anonimus
BV
Bananamen
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar