Južnoamerička hrana uticaće i na seljake u Srbiji
Posle 25 godina pregovaranja Evropska unija i Merkosur, asocijacije Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja, ovih dana potpisuju sporazum o ukidanju carina.
Foto: Pixabay
Time se stvara najveća bescarinska zona od oko 750 miliona stanovnika u kojoj se generiše gotovo četvrtina ukupnog svetskog bruto proizvoda. Reč je o u velikoj meri kompatibilnim zonama, gotovo jedina tačka u kojoj bi moglo da bude neugodnosti je agrar.
Razlog je jednostavan, obe asocijacije imaju razvijene i međusobno konkurišuće poljoprivrede, s tim da su prirodni uslovi za poljoprivredu u Južnoj Americi neuporedivo povoljniji, pa su i njihovi usevi bitno jeftiniji od evropskih.
Ugovorom se ukidaju dosadašnje carinske barijere, pa će agrarni proizvodi pre svega iz Brazila i Argentine biti uočljivo konkurentniji od evropskih i u Berlinu, Amsterdamu, Rimu...
Najveće bescarinsko područje
Evropski paori su odavno uočavali opasnost po sebe od ugovora i četvrt veka su bezmalo svakog meseca protestovali. Tako su i ovih dana seljaci zakrčili glavne trgove u Parizu, Beču, Varšavi, Briselu, ali to nije bilo dovoljno da Evropska komisija promeni odluku.
Doduše, ostaje još obaveza Evropskog parlamenta da potvrdi važenje sporazuma, o čemu će se odlučivati na sastanku u aprilu mesecu. Unija je godinama prolongirala potpisivanje pokušavajući da svoje paore zaštiti od prejake konkurencije, ali, nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo brojne carine na uvoz i evropskih proizvoda, više nije bilo prostora za dalje odugovlačenje.
Kako su Ameri uveli carine na izvozne adute Unije kao što su automobilska industrija, farmacija, hemijska industrija, proizvodnja aviona i transportnih sredstava, Briselu nije preostalo ništa drugo nego da sa Merkosurom praktično sačini najveće bescarinsko područje na svetu.
Pri evropskom izvozu ukinuće se čak 91 odsto sada postojećih nameta, a ostali će biti znatno sniženi. Tako ubuduće neće biti carine od 34 odsto za evropski izvoz automobila i aviona na ovo područje, dok će farmacija biti oslobođena plaćanja carine od 21 odsto.
Prirodna prednost Latinske Amerike
Procenjuje se da će ukidanje merkosurske carinske zaštite biti jak adut evropske automobilske industrije i farmacije u konkurenciji sa rivalima iz Kine koji poslednjih godina takođe žestoko atakuju na ovo tržište.
Godišnja razmena EU i Merkosura je dostigla 110 milijardi evra, od čega na evropski izvoz otpada oko 57 odsto. Brisel očekuje da će za nekoliko sezona inoplasman uvećati za 30 do 40 odsto, pri čemu će udarni aduti biti mašine, automobili, avioni i farmaceutska roba.
Nevolja je što je Latinska Amerika veliki agrarni proizvođač i to, takoreći, svega što spada u poljoprivredu. Veoma uspešno koriste dva snažna benefita, toplo vreme i mnogo češće padavine, a kako farme kod njih dostižu i hiljade hektara zemljišta, ne čudi da su njihovi agrarni proizvodi mnogo jeftiniji od evropskih. I to takoreći svi, od šećera i kukuruza do govedine i piletine.
Obim njihove proizvodnje je gotovo nestvaran za evropske pojmove, tako Brazil i Argentina godišnje u proseku izvoze oko 48 miliona tona kukuruza (Srbija se hvališe kada izvoz dostigne tri miliona), dok je proizvodnja šećera tolika da se koristi i kao benzinsko gorivo za vozila.
U šali kažu da i sami ne znaju koliki je njihov uzgoj stoke i proizvodnja goveđeg mesa. Naravno da su pri toliko efikasnoj proizvodnji i cene znatno niže.
Pročitaj još
Avioni, automobili i lekovi
Sporazum je izrazito povoljan i na duge staze za vodeće proizvodne grane EU kao što su automobilska i industrija transportnih sredstava, proizvodnja aviona, hemijska i farmaceutska industrija. Procenjuje se da bi bez ugovora kojim se podstiče nastup u Latinskoj Americi (EU odranije ima slične ugovore sa još četiri manje latinoameričke države) došlo u pitanje oko 440.000 radnih mesta širom Unije, poglavito u automobilskoj i hemijskoj branši, inače osloncima evropske industrije.
Brisel je svestan da će slobodan ulazak agrarnih proizvoda iz Merkosura znatno uticati na pad prodaje robe evropskih seljaka. Pokušavao je da zaštiti svoje paore, pa je tako i pred samo potpisivanje smanjio carine na uvoz đubriva, te limitirao rast prodaje latinoameričke agrarne robe na pet odsto godišnje.
Takođe, godišnji porast ne bi smeo nadmašiti 1,3 odsto ukupne unijske potrošnje određenog poljoprivrednog proizvoda. To će prvih godina primetno usporiti povećanje ponude zemalja Merkosura, ali nakon pet, pogotovo deset leta, nesumnjivo da će evropskom seljaku biti veoma teško.
Pokušaj čelnika Privredne komore Srbije da relativizuju budući uticaj na srpsku poljoprivredu ispao je prilično smešan. Naravno da će uticaja biti, i to ne samo veoma snažnog, već i dugoročnog. Osnovni razlog je što je poljoprivredna proizvodnja zemalja Merkosura, zahvaljujući prirodnim uslovima, mnogo jeftinija, a države ove asocijacije su privredni ambijent uredile tako da dodatno podstaknu prednost svog agrara.
Primer proizvodnje mleka
Žito iz Argentine je uvek za najmanje 25 odsto ispod cene najjeftinijeg proizvođača iz Unije, prednost u uzgoju soje je još i veća. Njihova govedina i živinsko meso je potisnulo domaće svuda gde se pojavilo.
Naravno da će u budućnosti uticaj uvoza iz ovih zemalja bitno uticati na ovdašnje paore. Uostalom, baš kao i u evropskim zemljama, s tim da je Unija pokušala da snagu tog uticaja relativizuje ograničavanjem rasta uvoza sa ovog područja.
Primer aktuelne krize proizvodnje mleka u Srbiji nam mnogo toga govori. Bilo je dovoljno da SAD (pre)visokim carinama praktično učine neisplativim izvoziti sir i mlečne prerađevine u SAD, pa da se, inače veliki, evropski viškovi preliju gde god je moguće prodati ih, i u Srbiju.
Nastala je duboka kriza stočarstva i pored toga što je otkupna cena srpskih mlekara, ustaljena na cirka 56 dinara, sasvim solidna, baš kao i državna subvencija od 19 dinara za litar. Evropske podrške su neuporedivo veće i traju decenijama bez većih oscilacija.
Naravno da se srpski uzgajivač mlečnih goveda teško nosi sa tako snažnim rivalom. Može se samo zamisliti kako će biti teško boriti se protiv konkurenta čija se prednost zasniva na prirodno boljim uslovima, što je u agraru velika i startna prednost.
Seljak kao prerađivač
Biće, svakako, segmenata agrara u kojima će uticaj biti manji. Reč je pre svega o voćarstvu i povrtarstvu. Latinoamerikanci su odlični i u ovim segmentima agrara, ali velika udaljenost od Evrope jako ograničava plasman latinoameričkog svežeg voća na evropskim tržištima.
Čini se da je konkurencija iz Merkosura primetno slabija kada je reč o lekovitom bilju, ali ovu proizvodnju, nekada veoma razvijenu i pojedinim delovima Vojvodine, srpski seljaci su gotovo u potpunosti napustili još pre dve, tri decenije.
U tradicionalnom sejanju pšenice, kukuruza, suncokreta, stočnog hraniva, te na njima zasnovanom uzgoju stoke, rival iz Latinske Amerike ima nemalu prednost. Ovdašnji seljak, baš kao i evropski, moraće da proizvodni ciklus produži na spravljanje što finalnijih agrarnih i prehrambenih proizvoda.
Naletu tako snažnog rivala kao što je proizvođač iz Latinske Amerike evropski seljak se može suprotstaviti samo ako sopstveni proizvodni ciklus što više produži u segment prerade. Mnoge, posebno niže, finalizacije prehrambene proizvodnje ubuduće bi u mnogo većoj meri bile delatnost evropskog seljaka. Jedino tako može da opstane u rivalitetu sa kakvim se do sada nije suočavao. Prethodno, neophodno je da podigne i konkurentnost sopstvene agrarne delatnosti.
Budućnost u navodnjavanju
Rezerve su u snažnijem osloncu na navodnjavanje. Mada se Vojvodina povremeno hvali sa Kanalom Dunav-Tisa-Dunav, reč je o sistemu čija je prvenstvena uloga u odbrani od visokih voda i poplava.
Dogradnjom i razvojem sekundarne i tercijarne kanalske mreže, a tu je uloga države nezamenjiva, valjalo bi kanal maksimalno koristiti i za potrebe poljoprivrede.
Samo tako srpski seljak bi mogao povećati obim i poboljšati efikasnost sopstvene proizvodnje i potonjim većim osloncem na prerađivačku delatnost odupreti se latinoameričkom konkurentu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
4
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
9
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
1
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
4
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Mađarski portal: MOL i Gaspromnjeft bi do 31. marta trebalo da potpišu ugovor o NIS-u
20.03.2026.•
2
Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft, prema pisanju mađarskog portala Origo, trebalo bi do 31. marta da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
31
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sve manje radnih mesta - za ljude
20.03.2026.•
4
Ovih dana "Folksvagen" je šokirao ceo svet, posebno Nemačku.
Gorivo ponovo poskupelo: Pogledajte koliko košta
20.03.2026.•
42
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
GRAFIKA: Koliko je poskupelo gorivo za godinu dana
20.03.2026.•
5
Svake nedelje Ministarstvo trgovine objavljuje najviše cene goriva na pumpama u Srbiji.
Produžena dozvola za rad NIS-a: "Građani ne treba da prave zalihe"
20.03.2026.•
8
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026. godine.
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
15
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
106
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
10
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
16
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
1
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Komentari 13
Borhes
Boro
Predrag
Sistem sponenih sudova iz osnovne skole ...
Sa takvim stanjem i ekstremno visokim temperaturama koje traju a bice i 2026. Tesko da ce Srpski seljak izacu na svetsko trziste i biti konkurentan juznoj Americi narocito ratari iz Vojvodine.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar