Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Foto: 021.rs (AI)
Naglasak je na državnih 17 milijardi evra koje bi ove i naredne godine trebalo da se uloži u srpsku ekonomiju kako bismo spremni dočekali izložbu EXPO 27.
Ipak, centralna tačka Vučićevog javnog nastupa bilo je ono što će doći nešto kasnije, fabrika robota u Kragujevcu, a na osnovu ulaganja kineskog svetskog lidera u automatici.
Prema najavi, novi pogon bi bio možda i najveći tehnološki iskorak u budućnost koji se na ovim prostorima ikada do sada dogodio.
Izobilje jeftinih ulaganja
Na pitanje zašto je predsednik snažnim isticanjem dolaska kineskog tehnološkog lidera u drugi plan potisnuo inače za Srbiju ogromne državne investicije od čak 17 milijardi evra, odgovor je u uočljivoj beznačajnosti onoga što se u Srbiji trenutno proizvodi.
Iz svih ovdašnjih pogona ne da nema ničega od tehnološki zahtevnijeg, već se ovde produkuju sasvim standardni proizvodi, čija izrada ne zahteva ama baš nikakvo ozbiljnije stručno znanje, a i mašine u srpskim fabrikama su daleko od najsavremenijih.
Vučić je shvatio da mora da ponudi znatno više od otvaranja pogona za izradu automobilskih delova ili tekstilnih fabrika. Ovih ulaganja je tokom protekle decenije bilo u izobilju i aktuelna vlast (a celu deceniju upravljaju naprednjaci) se dugo hvalisala kako je snažnim privlačenjem stranih direktnih investicija uspela da nezaposlenost sa nekadašnjih 20 svede na osam i po odsto.
Bio je to rezultat za pohvalu, ali, vidi se upravo poslednjih meseci, otvaranje stranih pogona za poslove najniže tehnološke kvalifikacije ima brojne slabosti. Posebno pogađa okončavanje rada u Srbiji, bilo da je reč o zatvaranju pogona ili premeštanju u zemlju sa nižim troškovima rada.
Vučić kao premijer
Tako su u poslednja četiri meseca prestala da rade tri strana pogona tekstilne branše i isto toliko iz proizvodnje rezervnih automobilskih delova. Blizu 10.000 zaposlenih ostalo je bez posla, a biće još gore kada uskoro prestane sa radom i pogon Drekslmajera u Zrenjaninu, koji je jedno vreme upošljavao preko 5.000 radnika.
Da ne bude zabune, u svim slučajevima reč je o segmentima svetski renomiranih proizvođača. Jednostavno, geopolitička i ekonomska kriza, posebno izražena u Evropi, ostavlja posledice, a prve i najveće žrtve su poslovi i pogoni izmešteni na globalnu periferiju.
Nevolja za Srbiju je baš u tome što je naglasak ekonomske politike, od kako je Vučić 2014. godine postao premijer, upravo na privlačenju stranog kapitala za izradu tehnološki manje zahtevnih pogona u kojima rade najmanje plaćeni radnici.
Takvim zaradama u ekonomski razvijenijim državama teško da je moguće pristojno živeti, pa se poslovi izmeštaju tamo gde su plate (naj)niže. Srbija je dugo bila takva, ali više nije, pa su inostrani investitori počeli na drugim mestima tražiti po sebe bolje uslove.
Jednostavno sklope fabriku u Srbiji i za nedelju, dve dana presele je u Maroko ili drugu severnoafričku državu gde niže plate ne premašuju 400 evra.
Pročitaj još
Nema večne garancije
Problem je što su u ove pogone umnogome uloženi i novci ovdašnjih poreskih obveznika. Naprednjaci su "šakom i kapom" delili besplatno zemljište sa veoma solidnom infrastrukturom, ali ni to nije bilo dovoljno pa je vlast prešla na poreska oslobađanja.
Usledile su i sve izdašnije subvencije, ne tako retko sa po 10.000 evra po radnom mestu. I sada, sa odlaskom pogona iz Srbije, pokazalo se da ni tolike privilegije ne mogu da obezbede radno mesto zauvek, a što je još gore, ovakvi pogoni nemaju većih potreba za dodatnim nabavkama, pa je izostala kooperacija sa domaćim snabdevačima na šta se dugo računalo.
Bilo je i ranije pokazatelja da je oslonac na najniže tehnologije nedovoljan i sa nizom pratećih slabosti. Tako je u proteklih deset sezona produžen intenzivan odlazak, pre svega mladih i obrazovanih, na rad u inostranstvo, što je uz izražen demografski kolaps dovelo do toga da je u Srbiji broj stanovnika sa 6,87 spao na 6,41 milion.
Trend je takav da u pitanje dolazi buduće funkcionisanje penzionih i socijalnih fondova koji počivaju upravo na skladnom odnosu broja zaposlenih i broja penzionera. Odlazak u inostranstvo ozbiljno narušava željeni sklad, kao što i uočljivo umanjuje budući poreski potencijal države.
Posledice precenjenog dinara
Na manjkavost strategije oslanjanja na delatnosti najniže finalizacije ukazivao je i padajući udeo prerađivačke delatnosti u izvozu iz Srbije. Od nekadašnjih 16,8 odsto, za deset godina se spalo na samo 12,5 odsto proizvoda prerađivačke industrije u srpskom inoplasmanu.
Nema spora da je vlast godine 2014, kada je, nakon dolaska Vučića na premijersko mesto, počela sa ovakvom orijentacijom, znala i za slabosti strategije. Ipak, oslonila se na partnere iz Nemačke, Italije, Francuske... a da bi u očima građana sve izgledalo blistavije, odlučila se i za monetarnu politiku "čvrstog dinara", što će reći da nacionalna valuta praktično ne menja vrednost. Tako je dinar od tog vremena gotovo fiksiran, tačnije je osnažio u odnosu na evro, sa tadašnjih 122,7 na 117,4 dinara za osnovnu evropsku novčanicu.
Posledice su da je brzo rastao nacionalni BDP, još brže plate. Razlog je jednostavan: BDP se računa u dinarima, pa se naknadno preračunava u evro. Kako je kurs dinara stalan, rast BDP-a, baš kao i plata, sastoji se iz dva dela: jedan je na osnovu produktivnosti i tehnološke modernizacije, drugi na osnovu inflacije.
Kako je država odlučila da kurs nacionalne valute praktično fiksira, inflacija se ignorisala. Tako je srpski BDP sa 38 milijardi, koliko je iznosio 2014. godine, dogurao do 94 milijarde evra, koliko je približno iznosio lane. Nevolja je što je 37 odsto ovog rasta na osnovu tehnološke i poslovne racionalizacije, dok je skoro dve trećine na osnovu znatno veće inflacije u Srbiji u odnosu na Evropsku uniju. Tako da je srpski BDP, kada bi se izuzeo inflacijski priraštaj, zapravo tek negde oko 56 milijardi evra.
Mnogo skuplje nego u Evropi
Na sličan način se došlo i do prosečne plate od 1.020 evra, koliko je iznosila poslednjih meseci. Jeste iznosila 120.000 dinara, ali vlast je "zaboravila" da istakne kako su cene u srpskim prodavnicama, iskazane u evrima, među najvećima u Evropi.
Razlog je opet u tome što dinaru, a time i dinarskoj ceni, nije oduzeta domaćom inflacijom narasla vrednost. No, u ušima običnog građanina lepo zvuči visok nacionalni BDP, a još mu više godi da svaki mesec sa posla u džepu kući (navodno) nosi platu od 1.000 evra.
Igra srpske vlasti je dala ono što se očekivalo: običan čovek je poverovao u veštački izgrađenu predstavu i poverenje je poklanjao vladajućima. Tako su naprednjaci, praktično bez ozbiljnije borbe, nadmoćno pobeđivali na izborima i produžavali igru šarade. Ni odlazak u prodavnicu, gde su previsoke cene bitno umanjivale kupovnu moć plate od navodno 1.000 evra, nije previše razuverio stanovništvo.
No, odlazak ne malog broja dosadašnjih stranih investitora primorao je vlast da koriguje strategiju. Postalo je jasno da treba privlačiti tehnološki mnogo zahtevnije proizvodnje i, za početak, osloniti se na državne kineske fabrike.
Tako je fabrika robota iskočila u prvi plan Vučićevog govora, zasenivši čak i visoka ulaganja države Srbije od 17 milijardi evra tokom dve godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
7
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
1
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
7
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
5
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
7
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
7
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Komentari 37
Viki
Mille52
Srećan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar