OFAC se umešao u slučaj Azotare: Data centar blokiran, dug Promista ostaje neizmiren
Slučaj pančevačke Azotare po svemu sudeći prevazišao je pitanje namirenja duga između poverioca i dužnika. Spor dve strane došao je i do američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).
A sve zbog sumnji američke kompanije Nitron na nezakonite radnje i potencijalnu korupciju, saznaje Forbs Srbija.
Kako je Forbs Srbija pisao juče, zbog duga od 16,7 miliona dolara američka kompanija Nitron group upisala je založno pravo na celokupan udeo novosadske firme Promist u pančevačkoj Azotari.
Potražuje i dodatnih 6,8 miliona odnosno ukupno 23,5 miliona dolara. Založno pravo je upisano na osnovu zaključka javnog izvršitelja i rešenja Privrednog suda u Novom Sadu, ali je dan nakon upisa usledio obrt. Naime, na osnovu žalbe koju je uložio Promist, sud je preinačio prvobitnu odluku i usvojio žalbu.
Potražuje i dodatnih 6,8 miliona odnosno ukupno 23,5 miliona dolara. Založno pravo je upisano na osnovu zaključka javnog izvršitelja i rešenja Privrednog suda u Novom Sadu, ali je dan nakon upisa usledio obrt. Naime, na osnovu žalbe koju je uložio Promist, sud je preinačio prvobitnu odluku i usvojio žalbu.
Pošto žalba ne odlaže izvršenje, u Registar založnog prava je ova zaloga već upisana. Do objavljivanja teksta, ona je i dalje na snazi u pomenutom registru. Nova odluka suda, koja bi nalagala brisanje zaloge, očigledno još nije formalno sprovedena.
Forbs Srbija juče je saznao i da Promist nije vratio dug Nitronu. Iako je bilo logično pretpostaviti da je upravo izmirenje duga bio razlog za skidanje zaloge i blokade računa ove firme, ovo nam je i potvrđeno i iz američke kompanije Nitron.
Forbs Srbija istraživao je na osnovu čega je Privredni sud u Novom Sadu preinačio odluku o upisu založnog prava. Podsetimo, upis ovog prava podrazumeva da Promist, koji je jedini vlasnik Azotare, ne može da proda, prenese, založi ili na bilo koji drugi način raspolaže Azotarom dok god ne izmiri dugovanje prema Nitronu.
U Promistu ćute o dugu i data centru
Privredni sud u Novom Sadu nije odgovorio na pitanja Forbs Srbija zbog čega je prvobitna odluka o upisu založnog prava nad Azotarom preinačena.
Odgovore nisu dobili ni iz kompanije Promist.
Forbs Srbija pitao je ovu kompaniju da li su vratili dug koji imaju prema američkom dobavljaču i ako nisu, zbog čega to nisu uradili. Takođe, upitani su i da li ova kompanija kao vlasnik Azotare planira da gradi data centar na lokaciji sadašnje fabrike veštačkog đubriva.
Naime, septembra 2025. grad Pančevo stavio je na rani javni uvid izmene i dopune Plana generalne regulacije koji predviđa da na prostoru sadašnje Azotare nikne data centar. Ne pominje se ko bi bio investitor.
Ono što se vidi u Planu je da će najveći deo postojećih objekata hemijske industrije koji su korišćeni za potrebe rada HIP Azotare biti uklonjeni. Na tom prostoru trebalo bi da nikne novi data centar u kome će biti zaposleno između 250 i 400 ljudi. Među objektima koji su planirani da budu srušeni su pogon i skladište karbamida, lager tečnog azotnog đubriva, pogon azotne kiseline, kao i silosi za skladištenje žitarica.
Pročitaj još
Data centar blokiran?
Planirani data centar uključivao bi 336 generatora i gasnu elektranu snage 650 MW. Sa tim kapacitetom bio bi među najvećim data centrima u Evropi, navodi se u ovom dokumentu.
Iako u Promistu nisu ni demantovali ni potvrdili da imaju veze sa budućim data centrom, oni su vlasnici objekata čije je rušenje planirano. I lokacije na kojoj bi data centar trebalo da se gradi.
Bilo da su potencijalni investitor ili samo prodavci ove imovine, upisano založno pravo u korist Nitron group osujetilo bi njihove planove.
Podsetimo, sve dok je zaloga upisana, oni kao vlasnici ne mogu da raspolažu ovom svojom imovinom. Time je i projekat data centra praktično blokiran.
U Nitronu kažu da je sudska odluka protivzakonita
"Svesni smo da je prvostepeni sud u Srbiji, postupajući po žalbi Promista, obustavio izvršni postupak u kojem je naplata Nitronovih potraživanja prema Promistu već bila u toku. Razlozi žalbe koje je izneo Promist nisu priznati zakonom. Odluku je doneo prvostepeni sud umesto apelacionog. Time su dodatno prekršena procesna pravila. Žalba Promista prethodno nije bila dostavljena Nitronu na odgovor", kaže za Forbs Srbija Vilijem Otero, iz kompanije Nitron group.
On dodaje da pravni zastupnici Nitrona razmatraju sva raspoloživa pravna sredstva. To uključuje dalju žalbu i alternativne mehanizme izvršenja u Srbiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Dodaje da ukidanje procesne mere ne poništava osnovni dug niti prava Nitrona kao poverioca.
"Na osnovu dosadašnjeg toka postupka, sve je verovatnije da je ovakav ishod rezultat koordinisanog napora da se ukine blokada bankarskih računa Promista, a ne odluke zasnovane na zakonu", kaže dalje Otero.
Dug nije vraćen
Otero potvrđuje da dug nije vraćen.
"Promist duguje Nitronu približno 23 miliona dolara po osnovu komercijalnih transakcija iz 2023. za koje je Nitron u potpunosti ispunio svoje ugovorne obaveze. Od ključnog je značaja da je ovaj dug bio obezbeđen zalogom na robi uskladištenoj kod Promista. Ta roba je u međuvremenu nestala, ostavljajući Nitronovo obezbeđenje bez ikakve vrednosti, a dug u potpunosti nenamiren. Upravo zato je Nitron bio primoran da pokrene izvršenje nad drugom imovinom".
Naš sagovornik smatra da Promist očigledno nema finansijskih problema u poslovanju. Kaže da je izgleda posredi usmeravanje novca ka povezanim firmama kako ne izmirio dug prema Nitronu.
"Sredstva su izgleda usmeravana ka drugim subjektima, uključujući Galens invest, Ossid kapital, kao i kroz isplatu dividendi u istom periodu u kojem je naš dug ostao neizmiren. Nitron je ostao bez naplate dok je novac odlazio na druge strane. Smatramo da su to pitanja koja bi srpske vlasti, kao i drugi zainteresovani za integritet poslovanja na ovom tržištu, trebalo da postave", kaže Otero.
Forbs Srbija utvrdio je analizom finansijskih izveštaja da je u 2023. Promist isplatio na ime dividendi 698,2 miliona dinara. I da je te godine uvećao kapital za 352 miliona dinara. Ostvareni profit u toj godini bio je 414,6 miliona dinara.
Ceo tekst čitajte OVDE.
Ceo tekst čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nova ekonomija: Vlada zbog predizbornih mera prekršila obaveze prema MMF-u
24.09.2026.•
6
Potreba Vlade Srbije da se u predizbornoj kampanji po svaku cenu "umili" biračkom telu dovela je do višestrukog kršenja obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
7
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
6
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
19
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
26
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
7
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Komentari 8
Atanas
Dule
Trebace i jos vise u buducnosti.
Ne gubite vreme na defetizam ako ne znate nista o oblasti data centara.
Usputno pitanje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar