Zlato je izgubilo petinu vrednosti od januara - zašto?
Cene zlata i srebra izgledaju kao finansijski rolerkoster već nekoliko meseci. Posle drastičnog rasta, koji je započeo još sredinom januara, događaju se i drastični padovi.
Takva situacija je poslednjih nedelja - zlato je doživelo dramatičan pad sa vrednosti od 5.000 dolara za uncu do 4.420 dolara za samo sedam dana. Potom je usledio ne tako dramatičan skok, pa ponovo pad, piše NIN.
Tržište plemenitih metala tek se oporavilo od januarskog strmoglavog pada vrednosti posle naglog rasta, a protekle nedelje dogodilo se nešto slično. Podsetimo, sredinom januara vrednost zlata za samo 48 sati pala je sa rekordnih 5.300 dolara po unci na 4.700 dolara, kada su iznošene brojne teorije šta se dogodilo, pa i onde da su u pitanju spekulativne radnje.
Nešto slično događa se već redovno poslednjih dva i po meseca - kriva rasta cene zlata je "talasasta", uz redovne skokove i padove. Međutim, pad u poslednja dva dana bio je prilično oštar, i pored blagog oporavka, a cenu zlata prati i cena srebra.
Taj kraći oporavak tumači se kao posledica mogućih mirovnih pregovora između SAD i Irana. Međutim, u proteklih mesec dana zlato je ukupno u minusu od 7,6 odsto, dok je vrednost srebra i dalje za 14,4 odsto niža u odnosu na nivo koji je dostizala u februaru. Zlato je do sada izgubilo 21 odsto vrednosti od rekordne cene u januaru.
Rat, inflacija i vrednost zlata
Rat koji besni u Iranu uzrokovao je nagli rast cena nafte, čime su pojačani globalni inflatorni pritisci, što je, zauzvrat, ojačalo američki dolar i povećalo očekivanja da će kamatne stope ostati na višem nivou u dužem vremenskom periodu. U takvom okruženju, investiciono zlato gubi deo svoje privlačnosti, jer ne donosi prinos i postaje manje konkurentno u odnosu na alternativne investicione instrumente, kažu u međunarodnoj finansijskoj grupaciji specijalizovanoj za trgovinu investicionim zlatom i srebrom Taveks. Cena zlata je 21. marta zabeležila drugi najveći nedeljni pad u istoriji trgovanja tim plemenitim metalom nakon onog rekordnog zabeleženog još 1983. godine.
Inače, cena zlata je padala svake sedmice od početka američko-izraelskih napada na Iran usled jačanja dolara i rasta prinosa na obveznice, s obzirom na to da su investitori masovno prodavali svoje zalihe zlata kako bi došli do gotovine za pokrivanje gubitaka na drugim tržištima.
Američke Federalne rezerve, Evropska centralna banka, Banka Engleske i Banka Japana su početkom prošle sedmice zadržali kamatne stope na stabilnom nivou, ali su signalizirale spremnost da dodatno pooštre monetarnu politiku ako inflatorni pritisci potraju.
Srebro je prošlo još gore od zlata i izgubilo je petinu svoje vrednosti, a taj plemeniti metal je posebno pogodilo i usporavanje privrede. S obzirom na to da se srebro masovno koristi u proizvodnji, strah da će rat ukočiti rad fabričkih pogona dodatno je oborio njegovu cenu.
Pročitaj još
Preokret dugogodišnjeg trenda rasta cene zlata
Pojedini analitičari smatraju da bi trend dugogodišnjeg rasta cena zlata u narednom periodu možda mogao da bude i okončan. Oni naime ističu da centralne banke i zemlje koje su velike izvoznice nafte sve više koriste postojeće zlatne rezerve, prelazeći sa akumulacije na čuvanje kapitala. To bi, kako se ocenjuje, moglo da ograniči dalji rast cena zlata i označi kraj snažnog investicionog ciklusa. Deo stručne javnosti pak smatra da je zlato u prethodnom periodu bilo precenjeno, pa je korekcija kroz težnju investitora da prodaju bila neizbežna.
Glavni broker u kompaniji Momentum sekjuritiz, Nenad Gujaničić za NIN kaže da od početka rata u Iranu zlato nije uspelo da ispuni svoju osnovnu funkciju, a to je zaštita imovine u uslovima povećane neizvesnosti.
"Glavni razlog za to je činjenica da je tržište zlata u proteklih godinu dana postalo poligon velikih spekulacija, na šta je delimično uticalo jačanje dolara koje se javlja u krizama, ali pre svega činjenica da su velike centralne banke prestale da kupuju. Štaviše, lako je zamisliti da su se neke centralne banke pojavile na strani prodaje u uslovima vanredne situacije kada je trebalo obezbediti likvidnost novčanih tokova", kaže Gujaničić.
On ističe da su se sa najavom primirja cene zlata i srebra ipak delimično stabilizovale, a šta će se dešavati u narednom periodu zavisi, kako kaže, od više faktora.
"Osnovno razlog zbog koga je cena zlata i srebra pala je svakako kriza u Zalivu pa bi nakon njenog okončanja trebalo očekivati nešto jasnije tržišne trendove. Osim toga, na cene će uticati i način vođenja spoljne politike najvećih svetskih sila, stanje njihovih javnih finansija i način na koji će voditi monetarnu politiku".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
6
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Komentari 8
Чарли Чаплин
zika
Cena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar