Srbija prošle godine na otplatu javnog duga potrošila 5,17 milijardi evra
Tokom cele 2025. godine Republika Srbija je za servisiranje javnog duga na centralnom nivou vlasti izdvojila ukupno 607,49 milijardi dinara (5,17 milijardi evra).
Novac iz budžeta utrošen je na otplatu glavnice duga, ali i na prateće troškove kamata, provizija i ostalih izdataka koji prate zaduživanje države, piše Nedeljnik.
Glavnica duga i prateći kamatni troškovi
Ukupni izdaci za otplatu glavnice duga na nivou centralne vlasti u posmatranom periodu iznosili su 420,62 milijarde dinara (3,58 milijardi evra).
Najveći deo ovih sredstava utrošen je na razduživanje po osnovu direktnih obaveza države, dok je manji deo usmeren na garantovane dugove.
Pored otplate samog duga, država je za kamate, diskonte i provizije izdvojila dodatnih 186,87 milijardi dinara (1,59 milijardi evra), što govori o ukupnom fiskalnom opterećenju koje je servisiranje dospelog duga predstavljalo za budžet tokom cele prošle godine.
Struktura direktnih obaveza
Kada se posmatraju isključivo direktne obaveze Republike Srbije, za otplatu glavnice izdvojeno je 395 milijardi dinara (3,36 milijardi evra).
Troškovi kamata i diskonata za ove obaveze dostigli su 157,09 milijardi dinara (1,34 milijarde evra). U okviru otplate spoljnog duga, najveći pritisak u pogledu kamata došao je od državnih evroobveznica, za koje je isplaćeno 35,09 milijardi dinara (oko 300 miliona evra).
Takođe, servisiranje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu koštalo je državu 9,46 milijardi dinara (80 miliona evra).
Razlika u troškovima unutrašnjeg i spoljnog duga
Plaćanja po osnovu direktnog unutrašnjeg duga bila su dominantna u pogledu glavnice, gde je za državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu isplaćeno 229,10 milijardi dinara (1,95 milijardi evra).
S druge strane, kamate na spoljni dug bile su znatno skuplje od unutrašnjih i iznosile su 92,42 milijarde dinara (790 miliona evra).
Upoređujući ove podatke, jasno je da su obaveze prema stranim poveriocima i međunarodnom tržištu kapitala nosile veće kamatno opterećenje nego zaduživanje kod domaćih investitora i banaka, gde su kamate iznosile 64,67 milijardi dinara (550 miliona evra).
Pročitaj još
Indirektne obaveze i garantovani dugovi
Obaveze države koje se odnose na dugove za koje je Republika Srbija dala garancije "drugim subjektima" (velikim javnim preduzećima) iznosile su 25,61 milijardu dinara (220 miliona evra) u pogledu glavnice.
Troškovi kamata za ove namene iznosili su dodatnih 4,78 milijardi dinara (40 miliona evra).
Najveći deo unutrašnjih garantovanih obaveza odnosio se na kredite kod poslovnih banaka, dok su u spoljnim garancijama prednjačile obaveze prema institucijama kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
0
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
2
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
49
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
8
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
17
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
10
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
13
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Komentari 10
dacic
i 5x veci dug nije nista za sorab ekonomiju
ili jesi il nisi tajger
Malo mraka iz odžaka
s one strane duge
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar