Paori na udaru klimatskih promena
Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.
Vrelije i bezvodnije doba zahvatilo je gotovo čitavu Evropu, ali su promene najintenzivnije upravo na jugoistočnoj periferiji Panonske nizije i stoga su u Vojvodini, našoj najvećoj žitnici, možda izraženije i uočljivije nego drugde.
Prvi nagoveštaji promena životnih uslova uočeni su pre više od pola veka, ali su zapažanja sve potpunija poslednjih decenija, upravo onako kako su promene postajale intenzivnije i zahvatale sve širi kompleks "prirodnih uslova".
U Privrednoj komori Srbije nedavno je predočeno višedecenijsko istraživanje o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu sa ciljem da se sagleda šta bi sve trebalo da se menja u poljoprivredi kako bi i Vojvodina i Srbija u celini i dalje ostali važan proizvođač i izvoznik hrane.
Biće još toplije
Pre svega, ističe profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Ana Vukelić Vimić, klimatske promene su kontinuirane i već su veoma izražene, posebno kada se sagledaju u poređenju sa razdobljem od 1961. do 1990. godine koje je bilo referentan period.
Pre svega temperatura je već za, u proseku, nepuna dva stepena viša nego ranije i tu nije kraj. Rast prosečne temperature do polovine veka lako može biti i tri i po stepena viša nego u referentnom periodu. Istovremeno kiše i snega je nešto manje, a uočljivo je i pomeranje padavina ka početku godine, što je dovelo do produžavanja i intenziviranja letnjeg bezvodnog perioda.
Veoma je značajan podatak da je mogućnost obnove vode iz podzemlja umanjena za 20 do čak 40 odsto. Drugim rečima, sezona rasta većine useva, od setve do žetve, postala je još vrelija i bezvodnija, a ovakav trend će se i dalje nastavljati.
Posebna je nevolja uvećanje opasnosti od nevremena i intenzivnih padavina. Međutim, čini se da je opasnost od toplotnih talasa potencijalno i veća. Ova pojava ranije nije zabeležena na našim prostorima, a lane ih je tokom leta bilo čak pet. Očekuje se da ih ubuduće bude više, što je i gore, neki od njih trajaće duže.
Veće potrebe za vodom
Zanimljivo je da klimatske promene utiču na pašnjake i livade, čak 62 odsto ovakvih površina u Srbiji trpi snažan pritisak vreline i manjka vlage. Opstanak ovih površina, stalno pod pritiskom zaoravanja, je od velikog značaja za budućnost stočarstva. Seljaci u Vojvodini ni danas ne navodnjavaju koliko bi trebalo, a do sredine veka potrebe biljaka i stoke za vodom će se uvećati za 18 odsto.
Svakako da je reč o krupnim i za vegetaciju veoma značajnim promenama. Kako bi paori i dalje uspešno uzgajali useve neophodno je da se dobro i tokom dužeg perioda kontinuirano upoznaju sa promenama i načinima kako da se prilagođavaju novim uslovima.
Prema istraživanju od pre pet godina, oko 97 odsto seljaka je čulo ili pročitalo i to relativno dosta o klimatskim promenama, ali dominantan izvor informacija su društvene mreže. Nedostaje sistematičnija edukacija koja bi pružila potpunije i u poljoprivredi primenjivo znanje.
Seljaci su, inače, sloj uočljivo nižeg obrazovanja od prosečnog stanovništva i bilo bi dobro seminarima kontinuirano im pomagati da usvajaju nova poljoprivredna znanja.
Pročitaj još
Kukuruz najugroženiji
Posmatranja potvrđuju da će ubuduće na ovim prostorima biti sve toplije, a leta sve bezvodnija i duža. Nekada je u jednoj deceniji bila jedna sušna poljosezona, u prethodnoj deceniji bilo ih je čak pet.
No, bezvodni periodi će se nastaviti produžavati, pa se predviđa da će do kraja veka praktično svaka godina biti sušna. Kišne godine biće retkost kojoj će se deca, ako ih za petnaestak godina detinjstva uopšte dožive, radovati kao što se današnje generacije starijih sećaju susreta sa Deda Mrazom.
Promene utiču na poljoprivredno zemljište, ali do nedavno u Srbiji je čak 42,5 odsto poljoprivrednih površina bilo otporno na klimatske udare i sačuvalo je kvalitet. Međutim, u daljem periodu, ako ratar ne bude menjao način obrade i ne bude povećavao upotrebu stajskog đubriva, poljoprivredno zemljište će brže gubiti na kvalitetu.
Posmatranja stručnjaka sa fakulteta u Zemunu su bila posebno usmerena na pet vodećih ratarskih useva, kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i šećernu repu. Ceni se da je kukuruz najviše osetljiv na rast temperature i sušu, dok je pšenica uočljivo otpornija od drugih useva. Ipak, ubuduće se ne preporučuje sejanje ovog žita na severu Bačke i Banata, baš kao što seljaci na istoku Srbije poodavno odustaju od kukuruza.
Uopšte, Ana Vukelić Vimić ističe značaj rejonizacije, pa su na fakultetu u Zemunu iscrtali mapu Srbije podeljenu na reone i za svaki naveli useve koji imaju najbolji potencijal za uspeh, odnosno one čiji uzgoj u tom regionu ne preporučuju.
Na udaru jabuke i maline
Zanimljivo je da šećerna repa, koja, inače, važi za veoma osetljivu biljku, ne trpi prevelik uticaj na poljima širom Vojvodine. Profesorka objašnjava da ovaj usev već duže vreme uzgajaju poljoprivredna preduzeća ili paori koji obrađuju više stotina ili više hiljada hektara i koji imaju dovoljno znanja i opreme da poodavno način obrade zemljišta i uzgoja biljke prilagođavaju novim uslovima. Običnim seljacima nedostaje znanje i stoga odustaju od šećerne repe, mada ova biljka i dalje važi profitabilnijom od drugih useva.
Profesori su posmatrali i uticaj promena na voće, ukupno na četrnaest vrsta. Dve su vrste rizika od klimatskih promena: rizik od ranog mraza, odnosno od dugih perioda sa previsokom temperaturom.
Najpodložnije uticaju su jabuke, kruške, maline, kupine i borovnice koje čine čak trećinu svih voćnih zasada u Srbiji. Predviđa se da će do sredine veka ove vrste biti pod još većim pritiskom klimatskih promena, a promene će se ispoljavati na još desetak vrsta koje se za sada odupiru.
Procenjuje se da će oko tri četvrtine svog voća u Srbiji biti pod jasnim uticajem promena, a mera koja je za voćarstvo uočljivo delotvorna je, ističe Vimićeva, rejonizacija.
Nedostaje znanje
Pouke istraživanja su umnogome očekivane. Međutim, stvar je u tome da se klimatske promene u znatnijoj meri dešavaju bar tri decenije, a srpski seljak još nije ozbiljno započeo prilagođavanje.
Nedostaje pre svega znanje, ali nema ni jasnog plana kako da se seljaci upoznaju sa onim šta im je činiti i to ograničava i prolongira promene. A štete su poodavno primetne i svake godine sve veće.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
2
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
9
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
11
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
59
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
36
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
2
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
8
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Komentari 6
Aleksej
Nada
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar