Paori na udaru klimatskih promena
Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.
Vrelije i bezvodnije doba zahvatilo je gotovo čitavu Evropu, ali su promene najintenzivnije upravo na jugoistočnoj periferiji Panonske nizije i stoga su u Vojvodini, našoj najvećoj žitnici, možda izraženije i uočljivije nego drugde.
Prvi nagoveštaji promena životnih uslova uočeni su pre više od pola veka, ali su zapažanja sve potpunija poslednjih decenija, upravo onako kako su promene postajale intenzivnije i zahvatale sve širi kompleks "prirodnih uslova".
U Privrednoj komori Srbije nedavno je predočeno višedecenijsko istraživanje o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu sa ciljem da se sagleda šta bi sve trebalo da se menja u poljoprivredi kako bi i Vojvodina i Srbija u celini i dalje ostali važan proizvođač i izvoznik hrane.
Biće još toplije
Pre svega, ističe profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Ana Vukelić Vimić, klimatske promene su kontinuirane i već su veoma izražene, posebno kada se sagledaju u poređenju sa razdobljem od 1961. do 1990. godine koje je bilo referentan period.
Pre svega temperatura je već za, u proseku, nepuna dva stepena viša nego ranije i tu nije kraj. Rast prosečne temperature do polovine veka lako može biti i tri i po stepena viša nego u referentnom periodu. Istovremeno kiše i snega je nešto manje, a uočljivo je i pomeranje padavina ka početku godine, što je dovelo do produžavanja i intenziviranja letnjeg bezvodnog perioda.
Veoma je značajan podatak da je mogućnost obnove vode iz podzemlja umanjena za 20 do čak 40 odsto. Drugim rečima, sezona rasta većine useva, od setve do žetve, postala je još vrelija i bezvodnija, a ovakav trend će se i dalje nastavljati.
Posebna je nevolja uvećanje opasnosti od nevremena i intenzivnih padavina. Međutim, čini se da je opasnost od toplotnih talasa potencijalno i veća. Ova pojava ranije nije zabeležena na našim prostorima, a lane ih je tokom leta bilo čak pet. Očekuje se da ih ubuduće bude više, što je i gore, neki od njih trajaće duže.
Veće potrebe za vodom
Zanimljivo je da klimatske promene utiču na pašnjake i livade, čak 62 odsto ovakvih površina u Srbiji trpi snažan pritisak vreline i manjka vlage. Opstanak ovih površina, stalno pod pritiskom zaoravanja, je od velikog značaja za budućnost stočarstva. Seljaci u Vojvodini ni danas ne navodnjavaju koliko bi trebalo, a do sredine veka potrebe biljaka i stoke za vodom će se uvećati za 18 odsto.
Svakako da je reč o krupnim i za vegetaciju veoma značajnim promenama. Kako bi paori i dalje uspešno uzgajali useve neophodno je da se dobro i tokom dužeg perioda kontinuirano upoznaju sa promenama i načinima kako da se prilagođavaju novim uslovima.
Prema istraživanju od pre pet godina, oko 97 odsto seljaka je čulo ili pročitalo i to relativno dosta o klimatskim promenama, ali dominantan izvor informacija su društvene mreže. Nedostaje sistematičnija edukacija koja bi pružila potpunije i u poljoprivredi primenjivo znanje.
Seljaci su, inače, sloj uočljivo nižeg obrazovanja od prosečnog stanovništva i bilo bi dobro seminarima kontinuirano im pomagati da usvajaju nova poljoprivredna znanja.
Pročitaj još
Kukuruz najugroženiji
Posmatranja potvrđuju da će ubuduće na ovim prostorima biti sve toplije, a leta sve bezvodnija i duža. Nekada je u jednoj deceniji bila jedna sušna poljosezona, u prethodnoj deceniji bilo ih je čak pet.
No, bezvodni periodi će se nastaviti produžavati, pa se predviđa da će do kraja veka praktično svaka godina biti sušna. Kišne godine biće retkost kojoj će se deca, ako ih za petnaestak godina detinjstva uopšte dožive, radovati kao što se današnje generacije starijih sećaju susreta sa Deda Mrazom.
Promene utiču na poljoprivredno zemljište, ali do nedavno u Srbiji je čak 42,5 odsto poljoprivrednih površina bilo otporno na klimatske udare i sačuvalo je kvalitet. Međutim, u daljem periodu, ako ratar ne bude menjao način obrade i ne bude povećavao upotrebu stajskog đubriva, poljoprivredno zemljište će brže gubiti na kvalitetu.
Posmatranja stručnjaka sa fakulteta u Zemunu su bila posebno usmerena na pet vodećih ratarskih useva, kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i šećernu repu. Ceni se da je kukuruz najviše osetljiv na rast temperature i sušu, dok je pšenica uočljivo otpornija od drugih useva. Ipak, ubuduće se ne preporučuje sejanje ovog žita na severu Bačke i Banata, baš kao što seljaci na istoku Srbije poodavno odustaju od kukuruza.
Uopšte, Ana Vukelić Vimić ističe značaj rejonizacije, pa su na fakultetu u Zemunu iscrtali mapu Srbije podeljenu na reone i za svaki naveli useve koji imaju najbolji potencijal za uspeh, odnosno one čiji uzgoj u tom regionu ne preporučuju.
Na udaru jabuke i maline
Zanimljivo je da šećerna repa, koja, inače, važi za veoma osetljivu biljku, ne trpi prevelik uticaj na poljima širom Vojvodine. Profesorka objašnjava da ovaj usev već duže vreme uzgajaju poljoprivredna preduzeća ili paori koji obrađuju više stotina ili više hiljada hektara i koji imaju dovoljno znanja i opreme da poodavno način obrade zemljišta i uzgoja biljke prilagođavaju novim uslovima. Običnim seljacima nedostaje znanje i stoga odustaju od šećerne repe, mada ova biljka i dalje važi profitabilnijom od drugih useva.
Profesori su posmatrali i uticaj promena na voće, ukupno na četrnaest vrsta. Dve su vrste rizika od klimatskih promena: rizik od ranog mraza, odnosno od dugih perioda sa previsokom temperaturom.
Najpodložnije uticaju su jabuke, kruške, maline, kupine i borovnice koje čine čak trećinu svih voćnih zasada u Srbiji. Predviđa se da će do sredine veka ove vrste biti pod još većim pritiskom klimatskih promena, a promene će se ispoljavati na još desetak vrsta koje se za sada odupiru.
Procenjuje se da će oko tri četvrtine svog voća u Srbiji biti pod jasnim uticajem promena, a mera koja je za voćarstvo uočljivo delotvorna je, ističe Vimićeva, rejonizacija.
Nedostaje znanje
Pouke istraživanja su umnogome očekivane. Međutim, stvar je u tome da se klimatske promene u znatnijoj meri dešavaju bar tri decenije, a srpski seljak još nije ozbiljno započeo prilagođavanje.
Nedostaje pre svega znanje, ali nema ni jasnog plana kako da se seljaci upoznaju sa onim šta im je činiti i to ograničava i prolongira promene. A štete su poodavno primetne i svake godine sve veće.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Isplata osiguranih depozita Alta banke počinje 13. novembra: Evo koja dokumenta treba poneti
06.11.2026.•
0
Isplata osiguranih depozita koje su građani, preduzetnici i mikro, mala i srednja preduzeća imali u Alta banci u stečaju počeće u petak, 13. novembra, preko Banke Poštanska štedionica.
DDOR osiguranje na prvom mestu među osiguravačima po reputaciji poslodavca
06.11.2026.•
0
DDOR osiguranje zauzelo je prvo mesto među osiguravajućim kompanijama u istraživanju Top 100 Employer Brands Srbija 2026/2027.
Objavljene nove cene goriva
06.11.2026.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić o neisplaćenim subvencijama: Građani na izborima odlučili drugačije, nema potrebe za žurbom
06.11.2026.•
14
Poljoprivrednici i dalje čekaju isplatu drugog dela podsticaja za biljnu proizvodnju, dok su u Beogradu poništene već odobrene subvencije za investicije.
Agencija za osiguranje depozita dala uputstvo korisnicima kredita u Alta banci o plaćanju obaveza
06.11.2026.•
1
Agencija za osiguranje depozita objavila je uputstvo o tome kako korisnici kredita u Alta banci mogu da izmire svoje obaveze.
NBS: Kurs dinara stabilan, finansijski sistem nije ugrožen
06.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je kurs dinara stabilan, a finansijski sistem države nije ugrožen.
Profesor Đukić: Stečaj Alta banke preliće se pre ili kasnije na državni budžet
06.11.2026.•
7
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić ocenio je da će se negativne posledice stečaja Alta banke pre ili kasnije u nekoj meri preliti i na budžete lokalnih samouprava, a onda i na republički budžet.
Kako će spajanje Gigatrona i Big Banga uticati na tržište elektronske opreme?
06.11.2026.•
4
Gigatron je i do sada bio najveći lanac prodavnica tehnike u Srbiji, a spajanjem sa BigBangom nastaće ubedljivo najveći igrač.
Studentska lista pozvala na smirenost zbog informacija o Poštanskoj štedionici
06.11.2026.•
17
Studentska lista pozvala je građane da ostanu smireni i da se oslanjaju na proverene informacije o poslovanju Poštanske štedionice, jer, kako navode, mere za očuvanje likvidnosti banke već se primenjuju.
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
2
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
41
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
15
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
7
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
2
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
7
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
58
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
3
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
10
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
21
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Komentari 6
Aleksej
Nada
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar