Đaković: Cene hrane skoro na evropskom proseku, a plate ni dopola
Cene hrane u Srbiji približavaju se proseku EU brže nego cene ostalih proizvoda ili usluga.
Foto: 021.rs
U slučaju prehrambenih proizvoda dostigle su 96,6 odsto EU proseka, a hrana je u našoj zemlji skuplja nego u 11 država centralne i istočne Evrope, piše N1.
Kada se cene uporede sa zemljama članicama iz našeg okruženja, razlika je još veća. Primera radi, u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj, one su na oko 92 odsto u evropskom proseku, što je znatno niže nego kod nas.
To su nalazi Fiskalnog saveta, objavljeni u najnovijoj studiji "Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika".
Novinarka Forbsa Srbija Petrica Đaković navodi da, kada se govori o cenama hrane, i nije novost da je građani Srbije skupo plaćaju.
Međutim, dodaje, analiza je pokazala nekoliko zabrinjavajućih stvari.
"Prvo, naš prosek se približio proseku EU, odnosno mi gotovo da smo po cenama hrane dostigli evropski prosek. Drugo, kada govorimo o dohotku, mi se nalazimo tek na polovini. Imamo ogroman disbalans između toga koliko je naš dohodak u poređenju s evropskim, a kolike su cene hrane u poređenju s evropskim", objašnjava ona.
Pored navedenog, Đaković ističe da se analiza pre svega bavila poljoprivredom, te da je zabrinjavajuće i to što i cene poljoprivrednih proizvoda lagano dostižu evropski prosek.
One su, kako kaže, na 87 odsto, te nisu još uvek dostigle brojku od 96,6 odsto. Ali, dodaje Đaković, ono što je Fiskalni savet uočio jeste da čak i u segmentu poljoprivredne proizvodnje postoji tendencija rasta, a to ne bi smelo.
Pročitaj još
"Zato što je Srbija agrarna zemlja. Mi proizvodimo viškove poljoprivrednih proizvoda i u tom smislu ti viškovi bi trebalo da znače manji pritisak na cene. Mi bi trebalo da imamo jeftinije cene proizvoda, a imamo skuplje", rekla je Đaković.
S druge strane, naglašava ona, nivo subvencija koje država daje za poljoprivredu više nije toliko niska. Ali, smatra Đaković, očigledno je da se taj novac ne koristi na najefikasniji način.
"Činjenica je da mi dosta skupo plaćamo hranu i da postoje poremećaji u svim segmentima tržišta kada govorimo o prehrambenoj industriji", kazala je Đaković.
Naglašava da je još jedan zabrinjavajući faktor taj da u Srbiji, čak i u segmentu primarne proizvodnje, postoje namirnice koje su skuplje nego u EU.
"Te cene su u rasponu od osam do čak 20 odsto, a navode se namirnice poput jaja, mesnih prerađevina, mleka, ulja, masti, slatkiša - sve ono osnovno. A svako od nas za hranu izdvaja najviše novca. I s jedne strane imamo plate koje nisu ni na polovini evropskog proseka, a s druge, cene hrane koje sustižu evropski prosek", rekla je Đaković.
Ko je kriv?
Đaković objašnjava da građani u lancu koji kreće od primarnih proizvođača, preko prerađivačke industrije i distribucije do trgovinskih lanaca na kraju, a da obično najviše krive trgovinski lanci.
Pored toga, dodaje, u javnosti vlada mišljenje da su u tom lancu primarni proizvođači, odnosno poljoprivrednici, najmanje zaštićeni, što oni zaista jesu.
"Ali, ono što je ova studija pokazala jeste da, čak i u tom segmentu, postoje poremećaji zbog kojih te cene ne bi smele da budu onolike kakve jesu. Deo toga je pogrešno usmeren novac koji se daje kroz subvencije. U smislu da mi ne znamo šta mi želimo od naše poljoprivrede kako bi ona bila efikasnija i jeftinija", kazala je Đaković.
Kako kaže, onda se tu dolazi i do prerađivačke odnosno prehrambene industrije, distribucije i trgovinskih lanaca, i svi oni, napominje Đaković, očigledno "zidaju" cene iz različitih razloga.
"A ceh svega toga, kada se svi oni iz svojih razloga, bili oni strateški ili ne, ugrade - je taj da mi imamo poremećaj koji dovodi do cena koje sada plaćamo", ocenjuje Đaković.
Ona u tom pogledu zaključuje da je suština da država otkrije "šta u kojem segmentu škripi" i da te probleme reši.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
5
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
4
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
10
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
12
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
59
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
37
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
2
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Komentari 12
da
Zebra
To je to
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar