Menu 021

Društvena dilema - upravljamo li mi mrežama ili one nama?

Novi Netfliksov dokumentarac "Društvena dilema" ponovo je pokrenuo aktuelna pitanja u vezi sa društvenim mrežama i njihovim "pravim licem".
Info 14.10.2020. | 11:05 > 12:35
Društvena dilema - upravljamo li mi mrežama ili one nama?
Foto: Pixabay
Tehnologija olakšava naše živote i povezuje ljude, ali takođe rasvetljava slabosti ljudskog karaktera, monetizuje ih i uzima kao temelj finansijskog uspeha. Uz polarizovanje društva u celini, zabrinjavajući uticaj društvenih mreža na one mlađe i najpodložnije ciljanom stvaranju zavisnosti, iznova dolazi u prvi plan sa aktuelnim dokumentarcem. 
 
Društvene mreže svoju adiktivnu prirodu duguju svojoj sličnosti sa analognim svetom i potrebama koje se u njemu zadovoljavaju, kaže za 021.rs socijalna psihološkinja i profesorka na Filozofskom fakultetu dr Bojana Bodroža.
 
"Društvene mreže su zapravo jedan specifičan prostor u kom mi zadovoljavamo neke naše psihičke, psihološke i socijalne potrebe koje inače imamo. Mi imamo potrebu da nas drugi ljudi prihvataju, da pripadamo, da budemo voljeni i da se afirmišemo, da pokazujemo drugima šta je to dobro što mi umemo i radimo. To je jedan specifičan domen u kom se dešava sve ono što se dešavalo i pre društvenih mreža i dešava se i danas van njih. Onaj momenat kada to može postati problematično jeste kada neke individue počnu da preferiraju da sve te potrebe zadovoljavaju u takvom prostoru, kada vide onlajn prostor kao mesto u kom oni postaju bolje osobe, u kom su ono što ne mogu da budu oflajn", objašnjava Bodroža.
 
Iako dokumentarac poteže neke važne razgovore, i opismenjuje sve one koji nisu upućeni u način na koji funkcionišu algoritmi i poslovni model društvenih mreža, nakon inicijalnog oduševljenja, vremenom na površinu izbija sve više kritika na račun filma. 
 
Iako se u njemu odgovornost za problem zavisnosti, pa čak i mladalačke depresije, pripisuju mrežama, Bodroža ipak ne opravdava njihovu demonizaciju.
 
"Postoji jedan fenomen protiv koga sam ja veoma, a to je preterana patologizacija društvenih mreža i interneta. Jako mnogo se govori o tome da su društvene mreže nešto strašno. U ovom dokumentarcu se intenzivno govori o zavisnosti itd. Mi ispadamo žrtve nečega kao da smo potpuno bez slobodne volje, i ja sam veliki protivnik toga. Ne kažem da ne postoji zavisnost od društvenih mreža i neki specifični oblici problematičnih ponašanja na njima, ali su oni izuzetno retki. Kod pojedinaca koji razvijaju problematične oblike ponašanja već unapred postoji neki problem u adaptaciji koji se onda u specifičnom okruženju manifestuje i može dalje da se razvija", dodaje naša sagovornica.
 
Intenziviranje individualnih problema nije jedini izazov koji društvene mreže stavljaju pred nas. Na nivou celog društva, osnovni problem kom doprinose jeste stvaranje jaza između grupacija. 
 
U mnogim zemljama sveta nastaje oštra polarizacija za šta se krive društvene mreže jer formiraju naš mehur u kom se mi krećemo, kažu nam "ovo su najvažnije vesti danas", a zapravo svi mi primamo sasvim različite vrste informacija u zavisnosti od toga kako su nas društvene mreže prepoznale, i koju vrstu te informacione ishrane oni nama pružaju, objašnjava komunikološkinja i profesorka na Filozofskom fakultetu dr Jelena Kleut.
 
"O tome govori i ovaj najnoviji Netfliksov dokumentarac i, zapravo, smatra se da je ta polarizacija koja je nastala u društvima u poslednjih 10 godina u najvećoj meri indukovana društvenim mrežama, i sasvim sigurno društvene mreže imaju svoju odgovornost. Međutim, čini mi se da ovaj dokumentarac pravi jednu pogrešku, a to je da u celini svodi stvar na pitanje društvenih mreža i mislim da tu sada možemo zapasti, kao globalno društvo, u jedan veliki problem, a to je da upirući prstom u društvene mreže ne prepoznamo niz nekih drugih činilaca koji doprinose toj polarizaciji", napominje Kleut.
 
Dokumentarac problem svodi na poslovni model društvenih mreža i ne napominje da taj model postoji u svim industrijama, a to je "zaradi najviše što možeš". Film ne uspeva da se bavi problemima koji su ispod, a to su suštinski problemi kapitalističkog sveta. Pravna regulacija poslovnog modela predstavlja još veći izazov jer vlasnici društvenih mreža predstavljaju jedan sasvim novi tip političkih lobista. 
 
"Duvanska industrija je bila sjajni donator kampanja predsedničkih izbora, recimo, ili nekih drugih izbora, a vi ovde zapravo imate alat kojim politički lideri mogu da komuniciraju i manipulišu svojim biračkim telom. Tako da ja nisam sigurna da će postojati dovoljno političke volje da se ta intervencija u poslovni model unese“, zaključuje Kleut. 
Autor: Milica Stolica
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest