Sedam naučnih želja za 2025. godinu: Pristupačna medicina
Tehnološki napredak i veštačka inteligencija rešiće neke od važnih izazova našeg vremena, dok će istovremeno otvoriti nova etička pitanja.
Foto: Pixabay
Analiza krvi za Alchajmerovu bolest, presađivanje svinjskih bubrega ljudima ili visokoefikasni lekovi protiv HIV-a .
2024. godina donela je senzacionalna otkrića iz različitih oblasti nauke, piše Dojče vele.
Neki od njih imaju potencijal da reše najvažnije izazove današnjice: bolesti, glad, energetsku tranziciju, dezinformacije i klimatske promene.
Prva želja: veštačka inteligencija u službi čovečanstva
Veštačka inteligencija (VI) će 2025. zaista prožeti naš svakodnevni život i radno okruženje. To daleko prevazilazi četbotove koji se koriste u kontaktu s korisnicima, lične asistente na bazi veštačke inteligencije ili autonomna vozila. Tek počinjemo da shvatamo koje mogućnosti i rizici leže u ovoj tehnološkoj revoluciji.
Veštačka inteligencija će u mnogim oblastima obavljati zadatke brže i efikasnije od ljudi, što će učiniti mnoge poslove suvišnim.
S druge strane, ona može da koristi ljudima u medicini, jer bolesti poput raka ili Alchajmera mogu biti ranije prepoznate i lečene. Algoritmi veštačka inteligencija lako prepoznaju sumnjive obrasce koji bi možda promakli lekarima na snimcima rendgenom, ultrazvukom ili magnetnom rezonancom.
Zato bi bilo poželjno postići ravnotežu između korisnih inovacija i potrebne regulative. Treba da koristimo veštačku inteligenciju kao alat za dobrobit čovečanstva – pojednostavljeno rečeno, poput vatre koja nam služi za kuvanje ili grejanje, ali kojom možemo i zapaliti kuću.
Druga želja: dekarbonizacija i inovacije u skladištenju energije
Kako bi se usporile klimatske promene, neophodno je intenzivirati korišćenje obnovljivih izvora energije. Solarna i vetroenergija će 2025. postati još efikasnije i pristupačnije.
Posebni pomaci se očekuju u skladištenju viška energije, što će omogućiti stabilno snabdevanje bez obzira na vremenske uslove.
Velika skladišta energije mogu uključivati hemijske (baterije, redoks protok baterije, superkondenzatori, vodonik) ili fizičke metode skladištenja (zamajci, pumpe i skladištenje komprimovanog vazduha).
U automobilskoj industriji 2025. bi mogle biti predstavljene prve baterije s čvrstim elektrolitima, koje su snažnije, brže se pune, lakše su i dugotrajnije od današnjih litijum-jonskih baterija. Takođe su poželjni alternativni tipovi baterija, koji ne zavise od skupih i retkih elemenata poput litijuma i kobalta.
Cink, magnezijum ili aluminijum-jonske baterije, kao i cink-vazdušne baterije još uvek nisu tako moćne kao litijumske, ali koriste resurse koji su široko dostupni. A neke natrijum-sumporne ili redoks baterije se već uspešno koriste.
Treća želja: razumevanje komunikacije životinja uz pomoć veštačke inteligencije
Jezici, koliko god bili lepi i raznovrsni, uglavnom se sastoje od pravilnih obrazaca. Veštačka inteligencija, majstor u prepoznavanju i reprodukciji obrazaca, mogla bi omogućiti ostvarenje drevnog ljudskog sna: razumevanje kitovih pesama, ptičjeg cvrkuta ili skičanja majmuna. Sledeći korak bio bi – komunikacija sa životinjama.
To bi fundamentalno promenilo našu percepciju čoveka kao „krune svega što postoji“, slično kao što nas je astronomija naučila da Zemlja nije centar univerzuma. Ipak, moramo biti spremni na mogućnost da nam se poruke životinja možda neće dopasti.
Četvrta želja: borba protiv lažnih informacija
Dipfejk-sadržaji idezinformacije predstavljaju ozbiljnu pretnju društvu, jer negativno utiču na javno mnjenje i političke procese.
Zbog zloupotrebe veštačke inteligencije, broj lažnih informacija značajno raste, a postaje sve teže razlikovati stvarne, autentične sadržaje od manipulisanih.
Poželjno je razviti sisteme veštačke inteligencije koji bi u realnom vremenu prepoznavali i uklanjali dezinformacije i dipfejkove. Iako će to uvek biti igra „mačke i miša“, vredno je truda zbog društvene sigurnosti.
Peta želja: vakcine protiv raka
Iako se ne možemo direktno vakcinisati protiv raka, moguće je vakcinisati se protiv infekcija koje izazivaju određene vrste raka. Trenutno postoje dve efikasne vakcine: protiv HPV-a (humani papiloma virus), koji izaziva rak grlića materice, i protiv hepatitisa B, koji može izazvati rak jetre.
Pandemija koronavirusa donela je ogromne pomake u mRNA tehnologiji, koja je omogućila razvoj vakcina protiv SARS-CoV-2 u rekordnom roku.
Ta tehnologija sada otvara nova poglavlja i u istraživanju raka.
Poželjno bi bilo da se u bliskoj budućnosti razviju vakcine i protiv raka kože (melanoma), raka pluća, dojke i pankreasa.
Pročitaj još
Šesta želja: korisna genetska manipulacija uz CRISPR-tehnologiju
"Genetska manipulacija" ne znači nužno neprirodne biljke ili "dizajnirane bebe". Poželjno bi bilo promeniti svest o ovoj temi.
Budući da klimatske promene imaju drastične posledice, a broj stanovnika raste, potrebne su nove usevne biljke otporne na nepovoljne vremenske uslove i štetočine.
Poljoprivreda će profitirati od revolucionarne CRISPR-tehnologije, koja može osigurati snabdevanje hranom čak i u područjima najteže pogođenim klimatskim promenama.
U medicini će zahvaljujući genetskoj terapiji uskoro biti izlečene bolesti poput anemije srpastih ćelija i cistične fibroze. Takođe, razvijaju se precizne genske terapije za kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, rak, HIV i malariju.
Sedma želja: pristupačna medicina za sve
Sramotno je što danas ljudi i dalje gladuju ili umiru od gladi. Takođe je sramotno što postoje veoma efikasni lekovi koje mnogi ne mogu da priušte. Nedostatak pristupa ovim lekovima u siromašnijim zemljama je star problem.
AIDS, tuberkuloza i hepatitis C mogli bi se uspešno lečiti i u zemljama globalnog juga, ali patenti čiji su rezultat visoke cene, sprečavaju njihovu široku primenu.
Naravno, medicinska istraživanja i razvoj moraju biti isplativi za institute i farmaceutske kompanije. Međutim, za pravednu distribuciju lekova na globalnom nivou, poželjno je odvojiti troškove razvoja od prodajne cene i istražiti nove pristupe u istraživanjima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
OpenAI gasi aplikaciju Sora
25.03.2026.•
0
Kalifornijska kompanija Open AI saopštila je da će ugasiti svoju popularnu aplikaciju Sora za pretvaranje teksta u kratke video-snimke.
Tiktok uvodi nove formate oglasa
25.03.2026.•
0
Kompanija Tiktok je objavila da uvodi nove formate oglasa, među kojima su i oni koji prikazuju logo drugog brenda.
NASA gradi bazu na Mesecu
25.03.2026.•
6
NASA je otkazala planove o postavljanju svemirske stanice u lunaroj orbiti i umesto toga će iskoristiti njene komponente da u narednih sedam godina izgradi bazu vrednu 20 milijardi dolara na površini Meseca.
Srpski naučnici učestvovali u studiji o poreklu kasnih neandertalaca
24.03.2026.•
1
Srpski naučnici učestvovali su u međunarodnom timu koji je otkrio da kasni evropski neandertalci potiču od jedne populacije.
Naučnici u CERN-u sprovode eksperiment: Da li kamionom mogu da transportuju stotinak antiprotona
24.03.2026.•
0
Naučnici u evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja CERN započeli su danas pionirski eksperiment transporta antiprotona, kako bi utvrdili da li je moguć njihov prevoz putem u kamionu, prenosi AP.
Nova studija otkriva kako će gravitacija na Marsu uticati na ljude
24.03.2026.•
2
NASA i Kineska nacionalna svemirska agencija (CNSA) planiraju da pošalju astronaute na Mars već tokom naredne decenije.
Naučnici pronašli način da smanje rizik od odbacivanja zubnih implantata
23.03.2026.•
0
Ruski naučnici otkrili da sistematsko praćenje vitamina D u krvi pacijenata koji se pripremaju za zubnu implantaciju i korekcija njegovog nedostatka pod nadzorom lekara može da smanji rizik od odbacivanja implanta.
Mask planira da u orbiti bude milion Starlink satelita - to brine astronome
23.03.2026.•
2
SpaceX Falcon 9 raketa lansirana je prošle nedelje iz baze Vandenberg Space Force u Kaliforniji, uspešno isporučivši 25 Starlink satelita u orbitu.
Studija: Neke bakterije mogu da prežive kretanje između planeta
22.03.2026.•
0
Studija Univerziteta Džons Hopkins pokazala je da neke bakterije mogu da se kreću i da prežive ekstremne uslove putovanja sa jedne planete na drugu.
Direktor OpenAI: Veštačka inteligencija bi mogla da postane komunalna usluga koja bi se plaćala
22.03.2026.•
5
Direktor OpenAI Sem Altman izjavio je da bi veštačka inteligencija mogla da postane komunalna usluga, poput električne energije ili vode, a korisnici bi mogli da je plaćaju prema tome koliko je koriste.
VIDEO: Snimljen redak prizor - raspadanje komete
22.03.2026.•
0
NASA-in svemirski teleskop Habl svedočio je trenutku raspadanja komete. Verovatnoća da se to dogodi dok je Habl posmatra je izuzetno mala.
Naučnici rešili misteriju staru 12.800 godina - uzrok zahlađenja nije bio asteroid
21.03.2026.•
1
Naučnici su rešili dugogodišnju misteriju skrivenu u grenlandskom ledu, koja je ukazivala na mogući udar asteroida pre oko 12.800 godina.
Kako da produžite trajanje telefonske baterije
20.03.2026.•
0
Možda ste čuli da ostavljanje telefona na punjenju tokom noći, bilo da je uključen u utičnicu ili na bežičnom punjaču, može da ošteti bateriju.
Klimatske promene usporavaju rotaciju Zemlje
19.03.2026.•
0
Naučnici iz Austrije i Švajcarske tvrde da su novim istraživanjem potvrdili da klimatske promene utiču na dužinu dana na Zemlji.
Čovek je bukvalno napravljen od zvezdane prašine
19.03.2026.•
3
Mi ljudi smo napravljeni od zvezdane prašine. To u prvi mah zvuči poetski, ali je zapravo bukvalno tačno.
Instagram uklanja enkripciju: Meta će moći da vidi poruke svih korisnika
19.03.2026.•
0
Instagram će prestati da šifruje privatne poruke između korisnika od maja, nakon godina kritika od strane organa za sprovođenje zakona i grupa za bezbednost dece zbog ove funkcije.
VIDEO: Žena završila u bolnici nakon što ju je uplašio humanoidni robot
19.03.2026.•
0
Žena je nakratko hospitalizovana u Makauu nakon što ju je humanoidni robot, kojim je upravljao muškarac pedesetih godina, uplašio dok je šetala, saopštila je policija.
NASA rover otkrio drevnu rečnu deltu na Marsu
19.03.2026.•
0
Koristeći georadar NASA-e, rover Perseverans otkrio je podzemne ostatke drevne rečne delte na Marsu, što je jedan od uverljivijih dokaza da je voda nekada tekla po površini te planete.
Naučnici su možda otkrili novu vrstu tečne planete
19.03.2026.•
0
Astronomi su identifikovali planetu sastavljenu od rastopljene lave, što ukazuje na postojanje potpuno nove kategorije tečne planete.
VIDEO: Robot za par dana naučio da igra tenis
18.03.2026.•
1
Humanoidni robot nitree G1 zahvaljujući novom LATENT sistemu učenja pokreta na terenu ravnopravno igra tenis protiv ljudi i demonstrira fluidne, prirodne kretnje.
Uzorci sa asteroida Rjugu sadrže ključne gradivne elemente DNK i RNK
17.03.2026.•
0
Uzorci prikupljeni sa asteroida 162173 Rjugu sadrže svih pet nukleotidnih baza koje učestvuju u formiranju DNK i RNK, saopštio je tim naučnika iz više japanskih istraživačkih institucija.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar