Neposredno pored njih nalazi se jedan mermerni spomenik koji je posvećen svim njihovim protivnicima, pripadnicima domorodačkih plemena koji su se borili protiv kolonijalne vlasti.
U periodu od 1904. do 1908. godine u ovom delu Namibije ubijeno je na desetine hiljada ljudi, uključujući i žene i decu, koji su pripadali plemenima Herero i Nama. Oni su se usprotivili nemačkoj vladavini, a za kaznu skoro su izbrisani s lica zemlje. U samom zalivu nalazi se i Ostrvo ajkula, gde je nekada bio smešten koncentracioni logor, koji je koristio kao instrument nemačke represije domorodačkog stanovništva.
Ovo je, prema mišljenju nekih istoričara, prvi genocid u 20. veku. O ovoj krvavoj nemačkoj epizodi malo ko je znao, pa čak i u Africi, a skoro niko u Evropi. Danas, Ostrvo ajkula je popularan kamp za letovanje stranih turista, iako malo ko od njih zna kakvu mračnu tajnu krije.
Činjenice o ovom krvoproliću su neosporne. Naime, 1904. godine Namibija se našla u ratnom sukobu nakon što su prvo pleme Herero, a zatim i pleme Nama podigli ustanak protiv nemačke kolonijalne vlasti, koja je ovde vladala od 1884. godine. Nemci su na ustanak odgovorili jezivom represijom, koja je podrazumevala masakre, nasilne deportacije i prisilni rad.
Neki su spas našli u susednoj Bocvani, ali to ne menja činjenicu da je oko 80.000 Herera, od njih ukupno 100.000, ubijeno. U istom periodu ubijeno je i 10.000 pripadnika plemena Nama.
Nemačka je dugo odbijala da prihvati krivicu za ovu krvavu epizodu, sve do 2004. godine, kada se navršila 100. godišnjica masakra. Iako su prihvatili odgovornost, istovremeno su odbili bilo kakvu mogućnost odštete.
I dok iz nemačkog Ministarstva spoljnih poslova kažu da je Namibiji data veoma značajna pomoć u novcu, to pripadnicima Herero plemena ne znači mnogo. Naime, Kazenambo Kazenambo, bivši namibijski poslanik, pozvao je da se njegovom plemenu vrati sva zemlja oduzeta tokom kolonijalne ere.
"Pripadnici plemena Herero danas žive na pretrpanim imanjima, u nerazvijenim područjima, dok su vlasnici naše nekadašnje zemlje u Berlinu ili Frankfurtu", kaže on.
U mestu Okarara, koje se nalazi oko 300 kilometara od namibijske prestonice Vindhuka, danas žive predstavnici Herero zajednice. Jedna od njih je i Sarafija Komomungondo, koja se sa setom priseća prošlosti.
"Nekada smo imali svoju zemlje, imali smo od čega da živimo, a danas nemamo ništa, neretko gladni odlazimo na spavanje", navodi ona.
Međutim, Herero zajednica ne krivi samo nemačke vlasti, već i svoju, namibijsku vladu. Naime, oni tvrde da čak ni njihova vlada ne reaguje na njihove vapaje.
"Problem je što mi nemamo predstavnika u aktuelnoj namibijskoj vladi, što znači da nas vlada neće podržati", kaže Veronika Mujazu iz plemena Herero.
Ona dodaje da još od 1990. godine Namibijom vlada SWAPO pokret, koji mahom čini etnička grupa Ovambo, dok Herero čini svega 10 odsto populacije Namibije.
Komentari 1
cane
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar