Nemačka planira izgradnju novih bunkera za zaštitu od rata
Nemački gradovi zalažu se za izgradnju bunkera za zaštitu u slučaju rata. Pitanje je kolika bi bila korist od njih, imajući u vidu destruktivnu moć modernog oružja i eventualnog nuklearnog rata.
Možda ne postoji bolji način da se proceni koliki je strah u nekoj zemlji nego da se baci pogled na firme koje grade privatne bunkere.
Na primer, BSSD Defense, kompaniji sa sedištem u Berlinu koja gradi "sisteme zaštitnih prostorija" za privatnu, poslovnu i vojnu upotrebu – u poslednje vreme posao ide dobro, piše DW.
Pored razne kućne sigurnosne opreme, kompanija nudi sve, od "prostorija za privremenu izolaciju i zaštitu" za oko 20.000 evra, do pravih bunkera za skoro 200.000 evra.
Tehnički direktor BSSD-a Mario Piejde kaže da su poslednjih godina imali povećan broj poziva privatnih lica, vatrogasnih službi i lokalnih vlasti. Interesovanje je počelo da raste tokom pandemije kovida, a zatim je ponovo pojačano 2022. kada je Rusija napala Ukrajinu.
"Postoji aktivna potražnja i aktivno interesovanje, jer nema toliko firmi koje se time bave. Niko nije mogao da očekuje da će se u Evropi ponovo voditi konvencionalni rat, ali nažalost, istorija se ponavlja. Ljudi koji su o tome ranije razmišljali sada su počeli da sprovode svoje planove", rekao je Piejde za DW.
U Nemačkoj nema funkcionalnih bunkera
Čini se da je slično i u političkim krugovim: početkom juna, na konferenciji ministara unutrašnjih poslova u Potsdamu, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke predstavilo je svojim pokrajinskim kolegama "izveštaj o stanju razvoja modernog koncepta skloništa" za nemačko stanovništvo.
Taj izveštaj se pojavio tri meseca nakon što je Nemačko udruženje gradova i opština, koje predstavlja 14.000 lokalnih vlasti, pozvalo saveznu vladu da u narednih deset godina uloži 10 milijardi evra u civilnu zaštitu i da to iskoristi za osposobljavanje 2.000 bunkera iz doba Hladnog rata.
Nemačkoj bi trebalo više od 200.000 bunkera
To nije mali poduhvat. Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK) kaže za DW da je samo 579 tih bunkera još uvek određeno kao javna skloništa, i da imaju mesta za oko 478.000 ljudi (ili 0,56 odsto nemačke populacije). Čak ni ti bunkeri nisu "ni funkcionalni ni spremni za upotrebu" nakon što je 2007. napušten prethodni sistem skloništa.
Novi koncept bunkera je u fazi planiranja, kaže BBK, ali izveštaj savezne vlade, koji je procurio u razne nemačke medije, kaže da bi za zaštitu celokupnog stanovništva bilo potrebno izgraditi još oko 210.100 bunkera, što bi trajalo 25 godina i koštalo 140,2 milijarde evra.
"Izgradnja zaštite stanovništva je svakako bila zanemarena u poslednjih 35 godina“, rekao je Piejde, ali bi oživljavanje ovakvih skloništa trebalo da bude izvodljivo: “Nije se mnogo promenilo u izgradnji u poslednjih 50 godina. Postoji određena čvrstoća zidova, debljina zidova, sistemi filtera. Sve što se promenilo su napajanje i efikasnost baterija".
Kolika je uopšte korist od bunkera?
Hans-Valter Boris, direktor Instituta za ekonomske i bezbednosne studije FIRMITAS na Univerzitetu u Vitenu, slaže se da je pitanje zaštite stanovništva veoma zanemareno.
Ali, on postavlja pitanje kolika bi zapravo bila korist od bunkera, s obzirom na vojnu moć u ratu između NATO-a i Rusije (ako je to zaista scenario za koji se sprema): na primer, Rusija ima hipersonične rakete koje bi za dva do pet minuta iz Kalinjingrada mogle da dosegnu praktično bilo koji evropski grad.
"Nije to kao u Drugom svetskom ratu, kada su upozorenja od bombardera koji lete iznad Hanovera ka Berlinu davala ljudima 15 ili 20 minuta da pronađu bunker. Sa sadašnjim vremenima reakcije, ne postoji način da se upozori stanovništvo", rekao je za DW Boris, koji je takođe pukovnik Bundesvera u rezervi.
Nemačka vlada je svesna ovog problema. U slučaju rata, kaže vladin izveštaj, veliki centralni bunkeri bili bi mnogo manje korisni od decentralizovanih zaštićenih prostora unutar stambenih zgrada. Iz tog razloga, vlada planira da preporuči građanima da nabave jeftin i lako dostupan građevinski materijal za izgradnju sigurnih prostorija u svojim podrumima.
Boris nije ubeđen u taj koncept, posebno imajući u vidu da bi takav sukob mogao brzo da eskalira u nuklearni rat, a nuklearno oružje je sada nesagledivo destruktivnije od onog koje su koristile SAD na kraju Drugog svetskog rata.
"Posledice više nisu uporedive sa Hirošimom ili Nagasakijem. Sa modernim oružjem, cela Nemačka bi mogla da se zbriše sa devet do dvanaest raketa", rekao je on.
Bunkeri koji bi mogli da izdrže takvu vrstu napada morali bi da budu ukopani hiljadama metara duboko u švajcarskim Alpima. "A posle toga više uopšte ne biste hteli da izađete napolje", rekao je ovaj stručnjak.
Pročitaj još
Novac bolje uložiti za "normalnu" zaštitu
Umesto da ulaže milijarde u izgradnju mreže bunkera za slučaj rata, Boris tvrdi da bi vladama bilo bolje da ulažu u ono što je on nazvao "normalnom" zaštitom stanovništva. To bi, kako je rekao, mogao biti sistem upozorenja za katastrofe, posebno one prirodne poput poplava, i kreiranje bolje obuke za organizacije za pomoć u katastrofama.
"To znači novac za obuku, vežbe, savremenu opremu. Sve bi to imalo više smisla nego zamišljati ove scenarije nuklearnog rata kada ionako ne možete ništa da uradite", istakao je Boris.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
U Rumuniji nije izglasana vlada: Murešan nije dobio poverenje parlamenta
30.09.2026.•
0
Mandatar za sastav vlade Rumunije Zigfrid Murešan nije dobio poverenje parlamenta na današnjem glasanju, prenosi agencija Rojters.
Sud u Zagrebu proglasio nezakonitim štrajk u gradskom prevozu
30.09.2026.•
1
Županijski sud u Zagrebu proglasio je nezakonitim i štrajk zaposlenih u gradskom prevozniku, Zagrebačkom električnom tramvaju (ZET), nakon što je prethodno istu odluku doneo i u slučaju štrajka u Zagrebačkom holdingu.
Više od 400 privedenih tokom protesta učenika u Francuskoj
30.09.2026.•
2
Više od 400 ljudi, uglavnom maloletnika, privedeno je u Francuskoj zbog učeničkih protesta u srednjim školama širom zemlje, saopštio je francuski ministar unutrašnjih poslova.
Muškarac koji je 41 godinu u zatvoru u SAD čekao izvršenje smrtne kazne pušten na slobodu
30.09.2026.•
4
Muškarac koji je u SAD proveo u zatvoru 41 godinu čekajući izvršenje smrtne kazne zbog ubistva, pušten je na slobodu uz kauciju, nakon što su tužioci saopštili da ga nova analiza DNK ne povezuju sa tim zločinom.
Nesuđeni proruski predsednik Rumunije pritvoren zbog milionske prevare
30.09.2026.•
1
Apelacioni sud u Rumuniji je naložio 30 dana pritvora za proruski orijentisanog bivšeg političara i nesuđenog šefa države Kalina Đorđeskua zbog optužbi za prevaru.
Lideri bosanskih Srba sastali se s Putinom uoči izbora u BIH
30.09.2026.•
5
Agencija AP piše da su se "političari bosanskih Srba iz vladajućih struktura koji zastupaju proruske stavove, juče sastali s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, svega nekoliko dana uoči opštih izbora u Bosni".
Dvojica bivših mađarskih ministara privedena zbog sumnje na zloupotrebu više od 79 miliona evra
29.09.2026.•
2
Dvojica bivših mađarskih ministara privedena su zbog sumnje da su zloupotrebili desetine miliona evra javnog novca i primali mito, nekoliko sati nakon što im je parlament ukinuo poslanički imunitet.
Tirana proglasila počasnim građanima čelnike OVK osuđene u Specijalnim većima
29.09.2026.•
5
Skupština Tirane je prihvatila predlog gradonačelnika Eriona Veljiaja da se četvorica bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova koji su u prvostepenom postupku osuđeni za ratne zločine proglase počasnim građanima.
Sud u Zagrebu odbio privremenu zabranu štrajka u gradskim firmama, sutra konačna odluka
29.09.2026.•
0
Županijski sud u Zagrebu je u dva odvojena postupka odbio predloge uprava Zagrebačkog holdinga i gradskog prevoznika ZET da se privremenom merom zabrani štrajk zaposlenih u tim gradskim službama.
Žena iz Madrida čije je iseljenje izazvalo masovne proteste u Španiji vraća se u svoj dom
29.09.2026.•
4
Vlada Španije predstavila je danas mere za rešavanje stambene krize u zemlji, nakon što su desetine hiljada ljudi poslednjih dana protestovale na ulicama Madrida zbog iseljenja 87-godišnje žene prošle nedelje.
Mađarska će objaviti desetine hiljada dokumenata državne bezbednosti iz komunističkog perioda
29.09.2026.•
5
Mađarska će uskoro objaviti desetine hiljada dokumenata o saradnicima državne bezbednosti iz komunističkog doba.
Nastavnica ubijena u napadu učenika u osnovnoj školi u Slovačkoj, još dve osobe povređene
29.09.2026.•
0
Nastavnica u Slovačkoj danas je na smrt izbodena nožem u napadu učenika u osnovnoj školi, dok su još dve osobe teško povređene, saopštile su vlasti.
Predsednica Evropske komisije sutra počinje posetu Zapadnom Balkanu
29.09.2026.•
4
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen će sutra u Tirani početi turneju po Zapadnom Balkanu, u okviru koje će se sastati s liderima Albanije, Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije.
Zagreb i danas zbog štrajka gotovo bez javnog prevoza
29.09.2026.•
2
U Zagrebu je nastavljen štrajk zaposlenih u gradskim službama nakon neuspešnih pregovora o povećanju plata, pa je i jutros gotovo potpuno obustavljanja javni prevoz.
Trampova administracija olabavila standarde ekonomičnosti goriva
29.09.2026.•
0
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa izdala je nove standarde ekonomičnosti goriva.
Dizel u Severnoj Makedoniji od sutra jeftiniji 4,5 denara
28.09.2026.•
0
Dizel gorivo u Severnoj Makedoniji sutra će pojeftiniti za 4,5 denara, dok će benzin poskupeti za jedan denar, odlučila je Regulatorna komisija za energetiku.
Lopovi srpskog porekla pljačkali fudbalere iz Premijer lige
28.09.2026.•
5
Dvojica provalnika srpskog porekla, osuđena su na dodatne zatvorske kazne zbog serije profesionalno isplaniranih pljački luksuznih vila fudbalera engleske Premijer lige.
Vukanović: Sraman odnos prema studentima i vlasti i opozicije u Republici Srpskoj
28.09.2026.•
8
Poslanik u Skupštini Republike Srpske Nebojša Vukanović izjavio je da je organizovani napad na studente iz Srbije vrhunac beščašća predstavnika vlasti Republike Srpske.
Dete i dve žene izgažene na smrt u metežu na čamcu pri pokušaju prelaska Lamanša
28.09.2026.•
2
Desetogodišnje dete i dve žene poginuli su danas na migrantskoj ruti preko Lamanša iz Francuske u pretrpanom gumenom čamcu.
Jedan dolar vredi 2,4 miliona iranskih rijala: Rekordno niska vrednost
28.09.2026.•
2
Vrednost iranskog rijala pala je na rekordno nizak nivo i sada jedan američki dolar na slobodnom tržištu u Iranu vredi 2,4 miliona rijala.
Ekstremna desnica osvojila rekordnih 14 mesta u francuskom Senatu
28.09.2026.•
0
Francuska ekstremno desna stranka Nacionalno okupljanje (RN) i njeni saveznici osvojili su rekordnih 14 mesta u Senatu na izborima održanim u nedelju, piše britanski list Gardijan.
Komentari 1
Ružica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar