Nemačka planira izgradnju novih bunkera za zaštitu od rata
Nemački gradovi zalažu se za izgradnju bunkera za zaštitu u slučaju rata. Pitanje je kolika bi bila korist od njih, imajući u vidu destruktivnu moć modernog oružja i eventualnog nuklearnog rata.
Foto: Pixabay
Možda ne postoji bolji način da se proceni koliki je strah u nekoj zemlji nego da se baci pogled na firme koje grade privatne bunkere.
Na primer, BSSD Defense, kompaniji sa sedištem u Berlinu koja gradi "sisteme zaštitnih prostorija" za privatnu, poslovnu i vojnu upotrebu – u poslednje vreme posao ide dobro, piše DW.
Pored razne kućne sigurnosne opreme, kompanija nudi sve, od "prostorija za privremenu izolaciju i zaštitu" za oko 20.000 evra, do pravih bunkera za skoro 200.000 evra.
Tehnički direktor BSSD-a Mario Piejde kaže da su poslednjih godina imali povećan broj poziva privatnih lica, vatrogasnih službi i lokalnih vlasti. Interesovanje je počelo da raste tokom pandemije kovida, a zatim je ponovo pojačano 2022. kada je Rusija napala Ukrajinu.
"Postoji aktivna potražnja i aktivno interesovanje, jer nema toliko firmi koje se time bave. Niko nije mogao da očekuje da će se u Evropi ponovo voditi konvencionalni rat, ali nažalost, istorija se ponavlja. Ljudi koji su o tome ranije razmišljali sada su počeli da sprovode svoje planove", rekao je Piejde za DW.
U Nemačkoj nema funkcionalnih bunkera
Čini se da je slično i u političkim krugovim: početkom juna, na konferenciji ministara unutrašnjih poslova u Potsdamu, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke predstavilo je svojim pokrajinskim kolegama "izveštaj o stanju razvoja modernog koncepta skloništa" za nemačko stanovništvo.
Taj izveštaj se pojavio tri meseca nakon što je Nemačko udruženje gradova i opština, koje predstavlja 14.000 lokalnih vlasti, pozvalo saveznu vladu da u narednih deset godina uloži 10 milijardi evra u civilnu zaštitu i da to iskoristi za osposobljavanje 2.000 bunkera iz doba Hladnog rata.
Nemačkoj bi trebalo više od 200.000 bunkera
To nije mali poduhvat. Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK) kaže za DW da je samo 579 tih bunkera još uvek određeno kao javna skloništa, i da imaju mesta za oko 478.000 ljudi (ili 0,56 odsto nemačke populacije). Čak ni ti bunkeri nisu "ni funkcionalni ni spremni za upotrebu" nakon što je 2007. napušten prethodni sistem skloništa.
Novi koncept bunkera je u fazi planiranja, kaže BBK, ali izveštaj savezne vlade, koji je procurio u razne nemačke medije, kaže da bi za zaštitu celokupnog stanovništva bilo potrebno izgraditi još oko 210.100 bunkera, što bi trajalo 25 godina i koštalo 140,2 milijarde evra.
"Izgradnja zaštite stanovništva je svakako bila zanemarena u poslednjih 35 godina“, rekao je Piejde, ali bi oživljavanje ovakvih skloništa trebalo da bude izvodljivo: “Nije se mnogo promenilo u izgradnji u poslednjih 50 godina. Postoji određena čvrstoća zidova, debljina zidova, sistemi filtera. Sve što se promenilo su napajanje i efikasnost baterija".
Kolika je uopšte korist od bunkera?
Hans-Valter Boris, direktor Instituta za ekonomske i bezbednosne studije FIRMITAS na Univerzitetu u Vitenu, slaže se da je pitanje zaštite stanovništva veoma zanemareno.
Ali, on postavlja pitanje kolika bi zapravo bila korist od bunkera, s obzirom na vojnu moć u ratu između NATO-a i Rusije (ako je to zaista scenario za koji se sprema): na primer, Rusija ima hipersonične rakete koje bi za dva do pet minuta iz Kalinjingrada mogle da dosegnu praktično bilo koji evropski grad.
"Nije to kao u Drugom svetskom ratu, kada su upozorenja od bombardera koji lete iznad Hanovera ka Berlinu davala ljudima 15 ili 20 minuta da pronađu bunker. Sa sadašnjim vremenima reakcije, ne postoji način da se upozori stanovništvo", rekao je za DW Boris, koji je takođe pukovnik Bundesvera u rezervi.
Nemačka vlada je svesna ovog problema. U slučaju rata, kaže vladin izveštaj, veliki centralni bunkeri bili bi mnogo manje korisni od decentralizovanih zaštićenih prostora unutar stambenih zgrada. Iz tog razloga, vlada planira da preporuči građanima da nabave jeftin i lako dostupan građevinski materijal za izgradnju sigurnih prostorija u svojim podrumima.
Boris nije ubeđen u taj koncept, posebno imajući u vidu da bi takav sukob mogao brzo da eskalira u nuklearni rat, a nuklearno oružje je sada nesagledivo destruktivnije od onog koje su koristile SAD na kraju Drugog svetskog rata.
"Posledice više nisu uporedive sa Hirošimom ili Nagasakijem. Sa modernim oružjem, cela Nemačka bi mogla da se zbriše sa devet do dvanaest raketa", rekao je on.
Bunkeri koji bi mogli da izdrže takvu vrstu napada morali bi da budu ukopani hiljadama metara duboko u švajcarskim Alpima. "A posle toga više uopšte ne biste hteli da izađete napolje", rekao je ovaj stručnjak.
Pročitaj još
Novac bolje uložiti za "normalnu" zaštitu
Umesto da ulaže milijarde u izgradnju mreže bunkera za slučaj rata, Boris tvrdi da bi vladama bilo bolje da ulažu u ono što je on nazvao "normalnom" zaštitom stanovništva. To bi, kako je rekao, mogao biti sistem upozorenja za katastrofe, posebno one prirodne poput poplava, i kreiranje bolje obuke za organizacije za pomoć u katastrofama.
"To znači novac za obuku, vežbe, savremenu opremu. Sve bi to imalo više smisla nego zamišljati ove scenarije nuklearnog rata kada ionako ne možete ništa da uradite", istakao je Boris.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Zemljotres jačine 7,4 pogodio jug Filipina
10.10.2025.•
0
Snažan zemljotres magnitude 7,4 pogodio je noćas južno filipinsko ostrvo Mindanao.
Koordinator UN: Oko 170.000 tona hrane i lekova spremno za transport u Gazu
10.10.2025.•
0
Koordinator Ujedinjenih nacija za vanrednu pomoć Tom Flečer izjavio je da je oko 170.000 tona hrane, lekova i drugih zaliha spremno za hitan transport u Gazu.
SAD: Sankcije za 50 osoba, kompanija i brodova zbog trgovine iranskom naftom
09.10.2025.•
1
SAD su danas uvele sankcije grupi od 50 osoba, kompanija i brodova, uglavnom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Hong Konga i Kine, zbog olakšavanja isporuke iranske nafte i prodaje tečnog naftnog gasa, javlja AP.
Putin potvrdio odgovornost ruske vojske za pad azerbejdžanskog aviona krajem prošle godine
09.10.2025.•
1
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da je ruska protivvazdušna odbrana odgovorna za pad azerbejdžanskog putničkog aviona 25. decembra prošle godine, u kojem je poginulo 38 ljudi.
Vlasnik fabrike u Indiji uhapšen zbog sirupa protiv kašlja od kog je umrlo 21 dete
09.10.2025.•
0
Indijska policija uhapsila je G. Ranganatana (75), vlasnika kompanije "Sresan Farmaceutikals", zbog sumnje da je proizveo sirup protiv kašlja koji je izazvao smrt najmanje 21 deteta u poslednja dva meseca.
Fon der Lajen "preživela" još jedno glasanje
09.10.2025.•
0
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen preživela je danas još dva glasanja o poverenju, sa malo većim brojem poslanika Evropskog parlamenta koji su joj dali podršku nego na prethodnom glasanju pre tri meseca.
Putnički voz u Sloveniji naleteo na veliki kamen namerno postavljen na šine
09.10.2025.•
2
Putnički voz koji se kretao ka Ljubljani naleteo je na veliki kamen namerno postavljen na šine, niko od 30 putnika nije povređen, ali je novi voz pretrpeo znatnu materijalnu štetu.
Nema više dobijanja nemačkog državljanstva po ubrzanom postupku
09.10.2025.•
1
Nemački parlament je poništio program ubrzanog dobijanja državljanstva, prema kom je bilo moguće da "izuzetno dobro integrisani pojedinci" dobiju državljanstvo za tri godine umesto za pet.
Nikad niži rejting Makrona, oborio sopstveni rekord: Ne veruje mu 82 odsto Francuza
09.10.2025.•
1
Predsednik Francuske Emanuel Makron ima rejting odobravanja od 14 odsto, čime je oborio lični rekord u nepopularnosti, preneo je francuski list LezEko (Les Echos).
Senat SAD ponovo nije usvojio zakon o finansiranju: Nastavlja se kriza
09.10.2025.•
0
Američki Senat ponovo nije usvojio zakon o kratkoročnom finansiranju vlade do 21. novembra, a obustava rada vlade ušla je u deveti dan.
Nikad bliži kraj rata Izraela i Hamasa: Postignut dogovor o prvoj fazi plana
09.10.2025.•
3
Izrael i Hamas su se složili o "prvoj fazi" mirovnog plana predsednika SAD Donalda Trampa za prestanak borbi i oslobađanje talaca s jedne, i zatvorenika s druge strane.
Španija preko aplikacije "Skaj" razotkrila lanac krijumčarenja kokaina: Zaplenjeno 10 tona
08.10.2025.•
0
Španska policija saopštila je da je razotkrila jednu od najvećih mreža krijumčarenja kokaina na svetu, zaplenivši pritom 10 tona droge.
Moguć sporazum Izraela i Hamasa o oslobađanju talaca
08.10.2025.•
0
Posrednici u pregovorima između Izraela i Hamasa trenutno planiraju da sutra bude potpisan sporazum kojim će se odmah osloboditi preostali živi taoci, u zamenu za prekid vatre u Gazi.
Intervju Angele Merkel izazvao suprotne reakcije Rusije i Evrope
08.10.2025.•
1
Premda je Angela Merkel u političkoj penziji nekoliko godina, njeni reči i dalje izazivaju pažnju.
Ubijen oficir Al-Kaide: SAD izvele vazdušni napad u Siriji
08.10.2025.•
1
Centralna komanda Sjedinjenih Država (CENTCOM) saopštila je danas da je 2. septembra izvela vazdušni napad u Siriji u kojem je ubijen jedan od vodećih vojnih planera terorističke grupe i oficir Al-Kaide.
Nobelovu nagradu za hemiju dobila tri naučnika za razvoj "metalno-organskih okvira"
08.10.2025.•
0
Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je naučnicima iz Japana, Australije i SAD, Susumu Kitagavi, Ričardu Robsonu i Omaru M. Jagiju, za razvoj "metalno-organskih okvira", saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka.
Haos u avio-saobraćaju u SAD: Letovi kasne jer nema dovoljno radnika kontrole letenja
08.10.2025.•
0
Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) SAD upozorila je putnike da će mnogi letovi kasniti zbog nedostatka osoblja u kontroli avio-saobraćaja, a najviše su pogođeni aerodromi u Nešvilu i Čikagu.
Italija traži prekid svih ratova tokom Zimskih olimpijskih igara u Milanu
08.10.2025.•
1
Italijanski ministar spoljnjih poslova Antonio Tajani najavio je kako će njegova zemlja podneti zvanični zahtev za prekid ratova u celom svetu tokom Zimskih olimpijskih igara.
Meloni tužena Međunarodnom krivičnom sudu zbog podrške Izraelu u genocidu
08.10.2025.•
1
Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da je protiv nje i još dva ministra podneta tužba Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) zbog podrške Rima Izraelu.
VIDEO Pokušan atentat na predsednika Ekvadora: Gađan kamenjem, na vozilu primećeni tragovi metaka
08.10.2025.•
0
Grupa od oko 500 ljudi napala je automobil u kom se vozio predsednik Ekvadora Danijel Noboa, preneo je Rojters.
Hamas traži Trampovu garanciju za sporazum o Pojasu Gaze
07.10.2025.•
0
Glavni pregovarač Hamasa Halil el Haja, izjavio je danas da palestinski pokret želi "garancije" američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) i posrednika da će se rat u Pojasu Gaze "završiti jednom za svagda".
Komentari 1
Ružica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar