Nemačka planira izgradnju novih bunkera za zaštitu od rata
Nemački gradovi zalažu se za izgradnju bunkera za zaštitu u slučaju rata. Pitanje je kolika bi bila korist od njih, imajući u vidu destruktivnu moć modernog oružja i eventualnog nuklearnog rata.
Foto: Pixabay
Možda ne postoji bolji način da se proceni koliki je strah u nekoj zemlji nego da se baci pogled na firme koje grade privatne bunkere.
Na primer, BSSD Defense, kompaniji sa sedištem u Berlinu koja gradi "sisteme zaštitnih prostorija" za privatnu, poslovnu i vojnu upotrebu – u poslednje vreme posao ide dobro, piše DW.
Pored razne kućne sigurnosne opreme, kompanija nudi sve, od "prostorija za privremenu izolaciju i zaštitu" za oko 20.000 evra, do pravih bunkera za skoro 200.000 evra.
Tehnički direktor BSSD-a Mario Piejde kaže da su poslednjih godina imali povećan broj poziva privatnih lica, vatrogasnih službi i lokalnih vlasti. Interesovanje je počelo da raste tokom pandemije kovida, a zatim je ponovo pojačano 2022. kada je Rusija napala Ukrajinu.
"Postoji aktivna potražnja i aktivno interesovanje, jer nema toliko firmi koje se time bave. Niko nije mogao da očekuje da će se u Evropi ponovo voditi konvencionalni rat, ali nažalost, istorija se ponavlja. Ljudi koji su o tome ranije razmišljali sada su počeli da sprovode svoje planove", rekao je Piejde za DW.
U Nemačkoj nema funkcionalnih bunkera
Čini se da je slično i u političkim krugovim: početkom juna, na konferenciji ministara unutrašnjih poslova u Potsdamu, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke predstavilo je svojim pokrajinskim kolegama "izveštaj o stanju razvoja modernog koncepta skloništa" za nemačko stanovništvo.
Taj izveštaj se pojavio tri meseca nakon što je Nemačko udruženje gradova i opština, koje predstavlja 14.000 lokalnih vlasti, pozvalo saveznu vladu da u narednih deset godina uloži 10 milijardi evra u civilnu zaštitu i da to iskoristi za osposobljavanje 2.000 bunkera iz doba Hladnog rata.
Nemačkoj bi trebalo više od 200.000 bunkera
To nije mali poduhvat. Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK) kaže za DW da je samo 579 tih bunkera još uvek određeno kao javna skloništa, i da imaju mesta za oko 478.000 ljudi (ili 0,56 odsto nemačke populacije). Čak ni ti bunkeri nisu "ni funkcionalni ni spremni za upotrebu" nakon što je 2007. napušten prethodni sistem skloništa.
Novi koncept bunkera je u fazi planiranja, kaže BBK, ali izveštaj savezne vlade, koji je procurio u razne nemačke medije, kaže da bi za zaštitu celokupnog stanovništva bilo potrebno izgraditi još oko 210.100 bunkera, što bi trajalo 25 godina i koštalo 140,2 milijarde evra.
"Izgradnja zaštite stanovništva je svakako bila zanemarena u poslednjih 35 godina“, rekao je Piejde, ali bi oživljavanje ovakvih skloništa trebalo da bude izvodljivo: “Nije se mnogo promenilo u izgradnji u poslednjih 50 godina. Postoji određena čvrstoća zidova, debljina zidova, sistemi filtera. Sve što se promenilo su napajanje i efikasnost baterija".
Kolika je uopšte korist od bunkera?
Hans-Valter Boris, direktor Instituta za ekonomske i bezbednosne studije FIRMITAS na Univerzitetu u Vitenu, slaže se da je pitanje zaštite stanovništva veoma zanemareno.
Ali, on postavlja pitanje kolika bi zapravo bila korist od bunkera, s obzirom na vojnu moć u ratu između NATO-a i Rusije (ako je to zaista scenario za koji se sprema): na primer, Rusija ima hipersonične rakete koje bi za dva do pet minuta iz Kalinjingrada mogle da dosegnu praktično bilo koji evropski grad.
"Nije to kao u Drugom svetskom ratu, kada su upozorenja od bombardera koji lete iznad Hanovera ka Berlinu davala ljudima 15 ili 20 minuta da pronađu bunker. Sa sadašnjim vremenima reakcije, ne postoji način da se upozori stanovništvo", rekao je za DW Boris, koji je takođe pukovnik Bundesvera u rezervi.
Nemačka vlada je svesna ovog problema. U slučaju rata, kaže vladin izveštaj, veliki centralni bunkeri bili bi mnogo manje korisni od decentralizovanih zaštićenih prostora unutar stambenih zgrada. Iz tog razloga, vlada planira da preporuči građanima da nabave jeftin i lako dostupan građevinski materijal za izgradnju sigurnih prostorija u svojim podrumima.
Boris nije ubeđen u taj koncept, posebno imajući u vidu da bi takav sukob mogao brzo da eskalira u nuklearni rat, a nuklearno oružje je sada nesagledivo destruktivnije od onog koje su koristile SAD na kraju Drugog svetskog rata.
"Posledice više nisu uporedive sa Hirošimom ili Nagasakijem. Sa modernim oružjem, cela Nemačka bi mogla da se zbriše sa devet do dvanaest raketa", rekao je on.
Bunkeri koji bi mogli da izdrže takvu vrstu napada morali bi da budu ukopani hiljadama metara duboko u švajcarskim Alpima. "A posle toga više uopšte ne biste hteli da izađete napolje", rekao je ovaj stručnjak.
Pročitaj još
Novac bolje uložiti za "normalnu" zaštitu
Umesto da ulaže milijarde u izgradnju mreže bunkera za slučaj rata, Boris tvrdi da bi vladama bilo bolje da ulažu u ono što je on nazvao "normalnom" zaštitom stanovništva. To bi, kako je rekao, mogao biti sistem upozorenja za katastrofe, posebno one prirodne poput poplava, i kreiranje bolje obuke za organizacije za pomoć u katastrofama.
"To znači novac za obuku, vežbe, savremenu opremu. Sve bi to imalo više smisla nego zamišljati ove scenarije nuklearnog rata kada ionako ne možete ništa da uradite", istakao je Boris.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
1.jpg "Indija povećala cene goriva na pumpama prvi put od izbijanja rata sa Iranom")
Indija povećala cene goriva na pumpama prvi put od izbijanja rata sa Iranom
15.05.2026.•
0
Indija je danas, prvi put od izbijanja američko-izraelsko-iranskog rata, podigla cene goriva na benzinskim pumpama, kako bi ublažila gubitke izazvane globalnim rastom cena nafte.
FOTO: Mađar sklonio ograde ispred bivšeg Orbanovog sedišta, zgrada otvorena za posetioce
15.05.2026.•
5
Premijer Mađarske Peter Mađar danas je lično uklonio ogradu oko palate Karmelita u Budimpešti, bivšeg katoličkog manastira i sedišta kabineta njegovog prethodnika Viktora Orbana.
Slovačka bi mogla da zaobiđe MOL i direktno kupuje naftu od Rusije?
15.05.2026.•
0
Slovačka razmatra mogućnost direktne kupovine nafte od Rusije, što se trenutno obavlja preko mađarskog koncerna MOL, izjavio je danas slovački premijer Robert Fico.
Ministarski sastanak BRIKS-a bez zajedničkog saopštenja zbog različitih stavova o situaciji u Gazi
15.05.2026.•
0
Dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova zemalja BRIKS-a u Nju Delhiju završen je bez zajedničkog saopštenja zbog "različitih stavova među nekim članicama" o situaciji na Bliskom istoku.
Sad i zvanično: Aerodrom na Floridi biće nazvan po Trampu od 9. jula
15.05.2026.•
1
Međunarodni aerodrom Palm Bič na Floridi zvanično biti nazvan po američkom predsedniku Donaldu Trampu od 9. jula.
Neonacisti koji je planirao da se obuče kao Deda Mraz i da deci deli otrovne slatkiše 15 godina zatvora
15.05.2026.•
0
Neonacista Mihail Čikvišvili osuđen je u Njujorku na 15 godina zatvora zbog pokušaja regrutovanja drugih za izvršenje nasilnih napada na Jevreje i rasne manjine.
Prvi serijski ubica u Severnoj Makedoniji osumnjičen za četiri ubistva i dva pokušaja ubistva
15.05.2026.•
2
Osnovno javno tužilaštvo u Kumanovu objavilo je da protiv jednog 25-godišnjaka iz sela Malotino vodi istragu za čak četiri ubistva i dva pokušaja ubistva.
Direktor FBI u Senatu: Srbija osumnjičene obaveštajce vraća Kini umesto da ih izruči SAD
15.05.2026.•
7
Direktor FBI Kaš Patel u raspravi u Senatu pomenuo je Srbiju kao jednu od zemalja koje su osumnjičene kineske obaveštajce, optužene za aktivnosti usmerene protiv SAD, vratile Kini umesto da ih izruče SAD.
Gradonačelnik Kijeva proglasio 15. maj danom žalosti nakon napada u kojem je poginulo sedam ljudi
14.05.2026.•
4
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko proglasio je petak, 15. maj, nacionalnim danom žalosti u znak sećanja na žrtve velikog ruskog napada na glavni grad kada je poginulo sedam osoba.
Šmit: Ostavka zbog pritisaka, ne samo na mene, već i na strukture Dejtonskog sporazuma
14.05.2026.•
4
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit izjavio je danas da je odlučio da podnese ostavku na tu funkciju, jer je osetio da raste pritisak, ne samo na njega, već i na same strukture Dejtonskog sporazuma.
Varšava ulazi u istoriju: Registrovala prvi istopolni brak po presudi EU
14.05.2026.•
3
Glavni grad Poljske, Varšava, registrovala je danas svoj prvi istopolni brak, sprovodeći sudske presude koje zahtevaju od zemlje da prizna istopolne brakove registrovane u inostranstvu.
Mađar ukinuo vanredno stanje koje je uveo Orban: "Vraćamo se u normalu"
14.05.2026.•
2
Novi mađarski premijer Peter Mađar ukinuo je vanredno stanje koje je uveo njegov prethodnik Viktor Orban kao odgovor na pretnju ratom.
Predsednici Kine i SAD održali dva sata dug sastanak, Đinping upozorio Trampa na rizik od rata zbog Tajvana
14.05.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Pekingu posle svečanog dočeka koji je Si priredio Trampu ispred Velikog hola naroda.
Tužioci traže da bivši predsednik Francuske Sarkozi ponovo ide u zatvor, sada na sedam godina
13.05.2026.•
3
Tužioci u Francuskoj traže da bivši predsednik Nikola Sarkozi ponovo ode u zatvor, sada na sedam godina, zbog sumnje da je Moamer el Gadafi tajno finansirao njegovu predsedničku kampanju iz 2007. godine.
Tramp stigao u Peking uz svečani doček i crveni tepih, dočekao ga potpredsednik Kine
13.05.2026.•
18
Američki predsednik Donald Tramp sleteo je u Peking, čime počinje njegova zvanična poseta Kini.
Više od 170 osoba uhapšeno tokom probe kamera za prepoznavanje lica u Londonu
13.05.2026.•
7
Londonska policija saopštila je danas da je tokom pilot-projekta korišćenja kamera za prepoznavanje lica u južnom delu Londona uhapšeno više od 170 osoba osumnjičenih za različita krivična dela.
Peter Mađar izabrao Italiju kao destinaciju za prvi zvanični put
13.05.2026.•
5
Mađar je izabrao Italiju kao prvu stanicu na svom putovanju u inostranstvo.
Evropska komisija predlaže sistem jedinstvene karte za putovanja vozom i veća prava putnika
13.05.2026.•
2
Evropska komisija je predstavila novi set predloga koji uvodi koncept "jedinstvene karte" za putovanja koja kombinuju usluge različitih železničkih kompanija.
FOTO: Tramp objavio mapu koja prikazuje Venecuelu kao 51. američku državu
13.05.2026.•
9
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je na društvenoj mreži Truth Social vizuelni sadržaj u formi mape koja prikazuje Venecuelu kao deo SAD, uz natpis "51. država" ("51st State").
Trampova "Zlatna kupola" će koštati bar 1,2 biliona dolara
13.05.2026.•
2
Predloženi sistem protivraketne odbrane američkog predsednika Donalda Trampa, poznat kao "Zlatna kupola za Ameriku", mogao bi da košta čak 1,2 biliona dolara tokom narednih 20 godina.
Sud pravde EU: Meta i druge platforme moraju da plaćaju medijima za korišćenje vesti
13.05.2026.•
1
Sud pravde EU presudio je da države članice mogu da uvedu obavezu "pravične naknade" za izdavače kada digitalne platforme koriste njihove novinske sadržaje.
Komentari 1
Ružica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar