Eštonovu će zameniti Sirikovski, zastupnik oštre politike prema Rusiji

Poljska vlada je nedavno zvanično objavila nominaciju Sikorskog (51), koji važi za "jastreba" u odnosima prema Rusiji, za trostruku poziciju visokog predstavnika EU, šefa Evropske službe za spoljne poslove i potpredsednika Evropske komisije.

U briselskim diplomatskim krugovima kažu da je gotovo izvesno da će ovaj dinamični i relativno mladi diplomata, koji uživa podršku Berlina i Vašingtona, dobiti to mesto. "Postoji konsenzus da Poljska u sledećem mandatu Komisije treba da dobije bar jednu važnu funkciju u Briselu, s obzirom na njen rastući ekonomski i politički uticaj u EU", rekao je jedan visoki briselski diplomata. Poziciji Sikorskog doprinosi i to što nijednog drugog zvaničnog kandidata za šefa evropske diplomatije zasad nema, mada se jedno vreme neformalno pominjalo ime švedskog ministra spoljnih poslova Karla Bilta.

Sikorski, čije je puno ime Radoslav, rođen je 1963. godine i još kao srednjoškolac je učestvovao u demonstracijama protiv komunističkih vlasti u Poljskoj, zbog čega je bio privođen. Nekoliko meseci pre državnog udara koji je 1981. na vlast doveo generala Vojćeha Jaruzelskog, Sikorski je otputovao na studije u Englesku, gde je brzo dobio politički azil, a šest godina kasnije i državljanstvo. Studirao je na Oksfordu u istoj klasi sa aktuelnim britanskim premijerom Dejvidom Kameronom i gradonačelnikom Londona Borisom Džonsonom, a posle studija je kao slobodni novinar pisao reportaže iz Afrike i Azije za brojne zapadne medije.

Amerikanka En Eplbaum sa kojom je u braku preko dve decenije, je takodje istaknuta novinarka, dobitnica Pulicerove nagrade i autorka nekoliko knjiga o sovjetskom totalitarizmu. Nakon povratka u Poljsku 1989, obavljao je niz funkcija u nekoliko vlada, mada se nije čvrsto vezivao ni za jednu stranku, a od 2009. je stao na čelo ministarstva inostranih poslova. Kao ministar, Sikorski se intenzivno angažovao još od rane faze ukrajinske krize i uporno se zalagao za oštre mere prema Moskvi, a u februaru ove godine zajedno sa šefovima diplomatija Francuske i Nemačke bio u posredničkoj misiji u Kijevu.

Nakon eskalacije ukrajinske krize, Sikorski je aktivno zagovarao oštre sankcije prema Rusiji i tražio pojačano prisustvo NATO na istoku Evrope, uključujući i Poljsku, koja sa Ukrajinom deli granicu. Na unutrašnjem evropskom planu, Sikorski se zalaže za veće jedinstvo unutar EU i u nekoliko navrata je oštro kritikovao Kamerona zbog popustljivosti prema britanskim evroskepticima. Kada je reč o Kosovu, Sikorski dosad nije pokazivao naročito interesovanje za dijalog o normalizaciji Beograda i Prištine kome je Ešton kumovala i u kome bi nakon njenog odlaska trebalo da preuzme posredničku ulogu.

On je, medjutim, kao senator u poljskom parlamentu 2007. godine zamerio svojoj vladi što podržava prištinske vlasti bez garancija da će srpsko stanovništvo biti zaštićeno od progona. “Loše smo preslikali bosanski model na Kosovo”, poručio je tada Sikorski, uz upozorenje da floskula o srpskim agresorima i muslimanskim braniteljima koja je važila u Bosni, ne može da se da se primeni na Kosovo. Kao senator je, sem toga, tražio da se srpski manastiri na Kosovu, koje je više puta obišao, bolje zaštite od napada ekstremista.

Evropski savet bi početkom jeseni trebalo da zvanično odluči o novom visokom predstavniku, a taj predlog kvalifikovanom većinom treba da potvrdi i Evropski parlament.