Srbiji preti humanitarna kriza

Ukoliko se broj migranata, pre svega tražilaca azila, ne smanji, našoj zemlji preti humanitrna kriza, upozorio je danas direktor Centra za zaštitu i pomoć azilantima Radoš Đurović.

On je ukazao da to nikako ne bi smelo da se dogodi, a pošto Srbija nije članica EU, potrebna joj je pomoć u rešavanju tog problema. Odluku Mađarske o podizanju ograde duž granice sa našom zemljom Đurović smatra neprihvatljivom i ističe da to neće zaustaviti priliv migranata.

"Zid će usporiti migraciju, što samo znači da će izbeglice duže boraviti u Srbiji. U većini slučajeva, preko 98 odsto svih koji dolaze ne žele tu i da ostanu pošto su došli na korak od cilja ka kojem su se uputili", objasnio je Đurović. Zato je, kaže, nerealno očekivati da Srbija bude njihova krajnja destinacija, ali će svakako biti zemlja njihovog dužeg boravka, što iziskuje i određena finansijska sredstva.

On je kao netačne odbacio informacije da među migrantima ima teških i zaraznih bolesti poput tuberkuloze, kolere, šuge... "To su besmislice", tvrdi i dodaje da je reč o umornim i iscrpljenim ljudima koji su dugo pešačili, promrzlim ili gladnim. Ti ljudi, prema njegovim rečima, svakako zaslužuju da dobiju privremenu zdravstvenu zaštitu. Ukazao je da migranti zaslužuju i druge vidove privremene zaštite s obzirom na to da među njima ima i onih koji dolaze i bez ličnih dokumenata.

S druge strane, ima i onih koji su u opasnosti da budu na razne načine pokradeni, da im se, na primer, smeštaj i hrana naplaćuje više, ali i da budu zloupotrebljeni od krijumčara i trgovaca ljudima, rekao je Đurović. "Da bi se to izbeglo i da migranti ne bi bili satanizovani u lokalnim sredinama, potrebno je da oni budu vidljivi. Druge opcije nema", izričit je Đurović. Što pre to shvatimo, pre ćemo, kaže, početi da rešavamo ovaj problem.

Problem, ističe, neće nestati sam od sebe ili tako što ih mi nećemo registrovati, a ignorisanje njihovog prisustva ide na ruku krijumčarenju i kriminalu. "Ti ljudi, samim tim što su izbeglice, zaslužuju minimum ljudskog dostojanstva, zaslužuju da budu vidljivi u sistemu. Zato je neophodno organizovati prihvatne centre i obezbediti im sve vrste privremene zaštite", kazao je Đurović i dodao da bi tražiocima azila trebalo obezbediti lična dokumenta. Mnogi imaju novac na računima banka ili im novac šalje rodbina, a bez ličnih dokumenata oni taj novac ne mogu da koriste, rekao je Đurović.