Građanima ni dinar od prodaje Telekoma?

Ako se pitaju ekonomisti, jedini pravi način za trošenje novca od eventualnih velikih privatizacija je otplata skupih kredita i investicije. Stihijsko troškarenje ili brzopleto vraćanje penzija i plata na prethodni nivo, brzo bi nam se "obilo o glavu", pišu "Novosti".

Neobavezujući poziv za prikupljanje ponuda za "Telekom" već je raspisan. U Memorandumu sa Međunarodnim monetarnim fondom Vlada Srbije je obećala da će, nakon restrukturiranja "Elektroprivrede Srbije", razmotriti i uvođenje manjinskog partnera. Ozbiljno se razmišlja o koncesiji na Aerodrom "Nikola Tesla" i Koridor 10.

"Realno je očekivati privatizaciju "Telekoma", izabran je privatizacioni savetnik, nedavno je objavljen i javni poziv za prikupljanje neobavezujućih ponuda", kaže Vladimir Krulj, savetnik ministra za evropske integracije i vanredni profesor na Univerzitetu u Luvenu.  "Ostaje da se vidi u kojem pravcu će se taj proces odvijati, kakvo će biti interesovanje strateških partnera, i koliko će oni biti spremni da ponude za srpski "Telekom". Videćemo da li će država biti spremna da ga proda po ceni koja će moći da se ostvari u ovom trenutku, iako se očekuje da bi ta cena mogla da bude viša od one koju je prethodna Vlada dobijala kada je nameravala da proda većinski paket "Telekoma", kež Krulj.

Prethodni put, zainteresovani kupac je 100 odsto "Telekoma" procenio na 2,2 milijarde evra. Država prodaje malo preko polovine akcija ovog preduzeća. Sve i da ponuda bude nešto bolja, srpski budžet samo na ime kamata na kredite ove godine daje - 140 milijardi dinara.

"Kada se govori o načinu korišćenja prihoda koji bi bio ostvaren prodajom odnosno privatizacijom pojedinih javnih preduzeća, taj novac ne bi trebalo i ne bi smeo da bude iskorišćen za potrošnju, i potrošen za godinu ili dve. Taj novac bi trebalo iskoristiti, jednim delom za refinansiranje pojedinih kredita na koje plaćamo visoke kamate, a jednim delom za finansiranje razvojnih projekata, koji treba da omoguće održivi privredni razvoj. Samo se na taj način može postići pravi ekonomski efekat od privatizacije javnih preduzeća", siguran je Krulj.

U šta bi eventualno privatizacioni prihod trebalo uložiti, dileme nema ni profesor Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar. Infrastruktura je nesumnjivo na prvom mestu.

"Bilo bi najpametnije da se uloži u infrastrukturu, ali naša država nije efikasna ni u gradnji", napominje Madžar. "U kapitalne projekte bi trebalo da ulažemo oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda. To je evropski prosek. Mi izdvajamo svega dva odsto BDP. Naša država je loše organizovana. Nije dovoljno ni kada imamo obezbeđena sredstva i projekte. Moramo da imamo organizacione sposobnosti. Mi, međutim, imamo odobrene strane kredite, urađeni su i projekti, a novac stoji nepovučen. Ukoliko bi se novac od prodaje preduzeća uložio u penzije, to bi bila katastrofa. Naš javni dug je tako veliki da treba godinama da imamo ovako povoljne finansijske performanse, kakve imamo poslednjih nekoliko meseci. Tek tada bi javni dug mogao da počne da pada", kaže Madžar.

Sredstva od prodaje "Telekoma", smatra Madžar, građani Srbije neće osetiti. Reč je samo o promeni oblika imovine. Kada prodamo "Telekom", mi ga više nećemo imati, a imaćemo sredstva od te prodaje.

"Postavlja se pitanje da li je bolje imati "Telekom" ili novac od njegove prodaje. Postoje različita mišljenja u stručnoj javnosti. Ja naginjem prodaji "Telekoma", ali sam svestan da ima onih koji misle drugačije. Mislim da ga treba prodati. Najbolje je da država ima što manje imovine u svom vlasništvu, jer tom imovinom vladaju krugovi iz vlasti i koriste je za sopstvene svrhe, a te svrhe nisu uvek povoljne za društvo. Mislim na kadrovska rešenja", zaključuje Madžar.