Proizvodnja lešnika se iz Šumadije preselila u Vojvodinu, a najveće registrovane površine pod leskom su u Šidu, Kuli, Šapcu, Vršcu i Plandištu.
Mitar Rodić iz sela Kupinik u plandištanskoj opštini prve lešnike zasadio je pre 19 godina i bio je pionir u ovom poslu u ovom delu Banata. Počeo je sa 185 stabala. U međuvremenu je sam pripremao sadnice za proširenje lešnikara.
"Sada sam došao na osam hektara zasada. U narednih 15 do 20 dana posadiću novih 1.500 do 2.000 stabala, videćemo koliko uspem" , kaže Mitar i ističe da je u odnosu na drugu voćarsku proizvodnju, ova sigurnija, jer proizvod nije kvarljiv, dugo može da stoji, treba manje zaštite, a ulaganju u startu su kao i kod drugih zasada.
Vršački region je poznat po kasnim mrazevima što lešnik podnosi, pa je to bio motiv za ovu proizvodnju. A proizvodnja je dostigla desetak tona što se može sledeće godine povećati za duplo. Prinosi su nešto manji zato što je Rodić pre nekoliko godina krenuo u organsku proizvodnju gde je prinos manji za 50 i više odsto. Cena lešnika je dobra, oko pet evra kilogram očišćenih na veliko.
"Roba je deficitarna, na tržištu je nema dovoljno i od kada sam u ovome nikad nisam ušao u proleće sa lešnikom", dodaje Mitar.
On proizvodi i sadnice lešnika i sve radi uz pomoć struke jer mora da se ispoštuje čitav postupak. On godišnje proizvede 40.000 sadnica leske i one se prodaju u Bosni, Makedoniji, Rumuniji, u čitavoj Srbiji. Područje opština Vršac, Bela Crkva i Plandište po broju lešnikara je među prva tri u Srbiji. Iz ovog rasadnika 15.000 sadnica biće uskoro zasađeno upravo na ovom području.
Ono što nedostaje, kaže sagovornik je i veća podrška države jer on sve mora sam da uloži, pa tek posle nekog vremena eventualno dobije deo uloženih sredstava. Kod organske proizvodnje je još neizvesnije jer smo mi jedina država, kako kaže, koja ima manje subvencije za organsku nego neorgansku proizvodnju.
Iako Srbija ima povoljne klimatske uslove za uzgoj leske, godišnje se potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar