Dupliran broj azilanata ove godine

S obzirom na to da je za celu 2013. godinu 5.056 ljudi tražilo taj vid zaštite, ove godine očekuje se dupla brojka.

Veliko je pitanje kako će se naša zemlja sa njom izboriti, jer ni prošle godine nije imala kapaciteta, a navala je bila duplo manja. - Ako se trend rasta nastavi ovim tempom, a nema razloga da stvari budu drugačije, jer leti ljudi najviše migriraju, imaćemo dalje dupliranje i tripliranje broja onih koji dolaze i traže azil. Brojke sigurno neće biti manje od sedam do devet hiljada - kaže izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Među ovogodišnjim "došljacima" ima 462 dece (13,32 odsto), od čega je čak 286 njih samo, bez pratnje odraslih! Roditelji ih puštaju ka Evropi, gde imaju rodbinu, nadajući se da će se bar oni domoći boljeg života.

Broj nevoljnika koji dolaze u našu zemlju sa zaraćenih područja konstantan je od nastanka azilnog sistema 2008. i po pravilu iz godine u godinu se duplira, pa je Srbija na sve većim mukama. I dalje najmanje tražilaca želi da ostane ovde, dok predominantan broj nastavlja put ka Zapadu. On je, međutim, sve teži zbog sve strože kontrole srpsko-mađarske granice, sve težeg ilegalnog kretanja ka zapadnoj i severnoj Evropi i sve komplikovanijih procedura za dobijanje azila u EU. Tako je sve više onih koji žele da ostanu privremeno ili trajno ovde.

- Značajan broj ljudi s kojima radimo govori da je Srbija i dalje granica i da, kada su već došli dovde iz Eritreje, Sirije, Somalije, Malija, ne preostaje im ništa drugo nego da put završe tamo gde su i želeli. Međutim, sve je teže ući u EU i kretati se neopaženo, a mnoge vlasti šalju ih nazad u zemlje na obodima Unije (Španiju, Italiju, Bugarsku) u koje su prvo ušli iz Turske i sa Mediterana. Zato neki koji su stigli do Srbije neće ni hteti da rizikuju dalji put, već će nas smatrati kao zemlju u kojoj mogu da pronađu miran i pristojan boravak - kaže Đurović.