"Ultradesničarske organizacije imaju rastući uticaj"

Političke slobode posmatrane su preko tri faktora - slobodnih izbora, odsustvo neustavnih veto igrača i slobodu medija. Izbori su u celom regionu ocenjeni kao slobodni, sa manjim incidentima, a kao praksa na celom Balkanu, sa izuzetkom Hrvatske, uobičajena je kupovina glasova, kao najveća smetnja.

U istraživanju je ocenjeno da u Srbiji nema tradicionalnih neustavnih igrača. Kao najuticajnijeg igrača istraživanje prepoznaje Srpsku pravoslavnu crkvu i ultradesničarske organizacije koje imaju rastući uticaj. Srbija je ocenjena kao zemlja sa polovično slobodnim medijima zbog cenzure, autocenzure i netransparentnosti vlasništva u medijima. Kada se ovaj deo uporedi sa prošlogodišnjim rezultatima, Srbija je ostvarila mali pad sa ocene 6,4 u 2012. na 6,3 u 2013. godini.

Jedan od autora istraživanja Dušan Gamser kazao je da je nedovoljna nezavisnost i neprofesionalnost sudstva osnovna prepreka punom ostvarivanju vladavine prava u Srbiji. On je kazao da se na primer restitucija odvija relativno dobro, ali da je blokira sporo sudstvo. Dodao je da borba protiv korupcije u celom regionu napreduje zbog donošenja novih zakonskih propisa, ali da same akcije u tom pogledu nisu bile dovoljne.

Gamser je kazao da je izvestan napredak u pogledu ljudskih prava ostvaren hapšenjem i procesuiranjem optuženih za ubistva novinara 1990-ih godina i ratnih zločinaca, ali da se to malo odražava na javno mnjenje i ne dolazi do društvenog pomirenja. On je dodao da je određen pomak napravljen i u pogledu zaštite prava LGBT populacije u Srbiji, da se ona u Hrvatskoj i Grčkoj već lakše ostvaruju i pored homofobije, ali da to nije slučaj u Albaniji, gde su LGBT osobe skoro isključene iz društva i Bosni i Hercegovini gde je svaki pokušaj održavanja bilo kakvog LGBT skupa praćen neredima.

Gamser je kazao i da je, kada je reč o vladavini prava u Srbiji, stanje i dalje loše što se tiče medija i napada na medije, ali i na manjinske verske zajednice "gde država ima svoje favorite i ne poštuje slobodu veroispovesti niti načela sekularne države".

Najlošiji i po ekonomskim pravima

Kada je reč o ekonomskim pravima, Srbija je najgore ocenjena u regionu sa ukupnom ocenom 24,42 od maksimalnih 40, dok je najbolje ocenjena Crna Gora sa 27,36. U Srbiji je faktor slobode međunarodne trgovine najbolje ocenjen, ali autor Mihailo Gajić objašnjava da je to slučaj sa svim zemljama koje su u procesu evrointegracije i koje su potpisnice CEFTA sporazuma.

On je kazao i da je loš rad sudova odgovoran za to što su vlasnička prava posebno loše ocenjena. Naveo je da će tek kada mere novog Zakona o radu počnu da deluju moći da se govori o njihovim efektima u poslovnoj regulaciji.