Vetrozaštitni pojasevi zaboravljeni u Vojvodini: Polovina opština deceniju nije ulagalo ni dinar

Marija Bulić

Info

31.07.2025.

14:29 > 14:41

U poslednjih jedanaest godina, polovina opština i gradova u Vojvodini nije izdvojila sredstva za podizanje vetrozaštitnih pojaseva.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Vetrozaštitni pojasevi zaboravljeni u Vojvodini: Polovina opština deceniju nije ulagalo ni dinar

Foto: 021.rs

"Retko koja opština u Vojvodini sprovodi i finansira ovu meru, a i one koje to čine, ne trude se previše", navodi se u saopštenju Ekološkog centra "Stanište".

Šta je vetrozaštita i zašto je važna?

Kako za 021.rs objašnjava Dejan Maksimović ispred Ekološkog centra "Stanište" vetrozaštitni pojasevi imaju brojne korisne funkcije koje su značajne za poljoprivredu, privredu, zdravlje stanovništva i zaštitu životne sredine.

"Među najvažnije bi trebalo svakako da se napomene da oni sprečavaju eroziju koja je nastala dejstvom vetra. Zatim sprečavaju raznošenje materijala sa zemljišta, i nanošenje različitog materijala na plodno zemljište, tako da čuvaju plodnost i kvalitet zemljišta. Zatim smanjuju isparavanje vode i zemljišta i useva, čuvaju vlažnost zemljišta, ublažavaju efekte suše i poplave, snižavaju temperaturu", kaže Maksimović.

Uprkos važnosti, čak 22 opštine ili grada u Vojvodini nijednom nisu sprovele ni finansirale meru podizanja vetrozaštitnih pojaseva u periodu od 2014. do 2024. godine. Na pitanje zbog čega je to tako, Maksimović ističe da su razlozi različiti, neki su pravne prirode, dok su drugi ljudske prirode, jer ne postoje lokalni planovi za pošumljavanje, ni podizanje vetrozaštitnih pojaseva.

"Ne postoje dokumenti koji bi definisali na kojim lokacijama bi se ovi pojasevi podigli, a postoji tu i puno problema oko zemljišta na kojem ovi pojasevi treba da se podignu. Znači, mi jednostavno nemamo zemljište koje je slobodno i koje vlasnici zemljišta, uključujući i državu, žele da izdvoje za podizanje vetrozaštitnih pojaseva. Jer ako se to zemljište izdvoji za ovu namenu, onda se ono ne može koristiti u poljoprivrednoj proizvodnji. Zatim, mi imamo velike probleme sa time što zaštita prirode pa i zaštita životne sredine nije u prioritetu delovanja političkog. Znači jednostavno ne žele da ulažu novac u tako nešto ili nemaju svesti o tome da je novac potrebno ulagati u takve aktivnosti i u takve mere", objašnjava Maksimović.

AP Vojvodina ne finansira podizanje vetrozaštitnih pojaseva

Međutim, AP Vojvodina tokom pomenutog perioda nije finansirala podizanje ovih pojaseva, niti je raspisivala takve konkurse. Osim toga, poslednjih godina značajno su opali iznosi uloženi u mere zaštite i uređenja, a znatno porasli za mere korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Tako se u Sremskim Karlovcima, Beočinu i Temerinu tokom pomenutog perioda nije uopšte ulagalo, pokazuje izveštaj, dok je za Novi Sad samo u 2018. godini izdvojeno 1.320.000 dinara, ali putem konkursa raspisanih od strane Ministarstva zaštite životne sredine.

Ipak, pozitivni primeri bili bi gradovi Pančevo i Sombor, koji su najviše ulagali u mere vetrozaštitnih pojaseva, a redovna ulaganja imali su i Kikinda, Kanjiža, Bačka Topola i Senta.

"Mi verujemo da Pančevo i Sombor to postižu zato što je to inicijativa na ličnom planu. Znači da su tamo u gradskim upravama ljudi koji imaju svest o značaju podizanja ovih pojaseva i uspevaju tu meru da kandiduju i da sprovode. Nažalost, nama se čini da to nije sistemska stvar, nego da je to u pitanju svest i dobra volja pojedinaca u gradskoj upravi", ocenjuje Maksimović.

Glavni impuls mora doći od pokrajinske vlasti

Maksimović dodaje i da se podizanje ovakvih pojaseva ne može ostaviti, kako kaže, na dobru volju opština i gradova, već da glavni impuls za sprovođenje ove mere mora doći od pokrajinske vlasti.

"Zato smo mi predložili da AP Vojvodina u okviru svog programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta uvrsti dve mere. Jedna mera je finansiranje izrade planova podizanja vetrozaštitnih pojaseva, a druga mera finansiranje sprovođenja ovih planova. Znači, konkretnog podizanja vetrozaštitnih pojaseva", objašnjava on.

Ipak, sa druge strane, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisano je da se određeni procenat zemljišta mora izdvojiti za primenu protiverozivnih mera, u koje svakako spada i podizanje vetrozaštitnih pojaseva.

"Trebalo bi tu zakonsku odredbu malo preciznije propisati i moralo bi naravno da se propiše planiranje, da se propiše izrada ovih planova, znači operativnih planova koje bi omogućile u stvari opštinama da imaju jasno definisano sve, i gde i sa kojim resursima i kako da se ovi pojasevi podignu", zaključuje Maksimović.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 23

Hronološki Najpopularniji

Dule

01.08.2025 • 12:02

Lako ćemo

Opštinama treba ograničiti procenat budžeta koji mogu potrošiti na troškove uposlenih,pa će se ulaganje u infrastrukturu i održavanje povećati
Na mesto uklonjene pruge i uz ceste gde nema vodova posaditi drveće

8 5 +3
profesorka

01.08.2025 • 10:53

odgovor @"Bole"

Nažalost Bole, većina ljudi u Srbiji uopšte ne razume značaj šume, zelenila, čuvanja prirode.
Kada se sve poseče i uništi poslednja travka, shvatićemo da
se novac ne može ni jesti, ni piti ni udisati

15 9 +6
znamo se odavno

01.08.2025 • 09:37

A ko je to nama nedavno sekao drvorede pored puta? Da to nisu naprdni strucnjaci ili vile? Vile ne postoje tako da...stetocine jesu.

12 15 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.