Menu 021

Pet velikih slučajnih proizvoda

Čak i najbolji planovi nekad mogu da krenu naopako. Međutim, ponekad i u tim situacijama možemo da profitiramo. Ljudi su zaradili milione od slučajnih otkrića, potvrđujući izreku da je nekad bolje imati više sreće nego pameti.
Zabava 09.06.2011. | 15:40
Čak i najbolji planovi nekad mogu da krenu naopako. Međutim, ponekad i u tim situacijama možemo da profitiramo. Ljudi su zaradili milione od slučajnih otkrića, potvrđujući izreku da je nekad bolje imati više sreće nego pameti.

Koka-kola i Pepsi nastalii su kao medicinski preparati. Plastika je prvobitno sastavljena u propalom pokušaju Čarlsa Gudjera (Goodyear) da se dobije šelak. U danas čuvenoj fabrici guma priznaju da je njihovo otkriće vulkanizovane gume bila čista slučajnost.

Ništa manje nije trivijalan rendgen aparat, koji je doveo do revolucije u medicini i spasio milijarde života. Otkriven je u neuspelom fizičkom eksperimentu sa katodnim zracima.

Ovo su još neki proizvodi koji su nastali sasvim slučajno:

Vijagra

Hemičari su razvijali pilulu protiv kardiovaskularnih oboljenja. 1991. nešto je iskrslo i skrenulo njihove napore na drugu stranu. Pilula, kasnije nazvana Vijagra, odobrena 1998. godine nije postala lek za srce, ali je donela neočekivanu korist i pokrenula jednu čitavu novu industriju.

Danas lekovi koji leče erekcijsku disfunkciju donose više od 5 milijardi dolara zarade godišnje na globalnom nivou.

Minoksidil

Za one koji se bore sa problemom iznad ramena – opadanjem kose, lek Minoksidil deo je Jonhson&Johnson porodice, kao Rogain.
Istraživači su došli do zaključka da lek za krvni pritisak, Loniten, ima sporedni efekat tamnjenja i debljanja vlasi. Nanet direktno na kožu glave u 85% slučajeva regeneriše kosu nakon redovnog korišćenja u toku 4 meseca.

Koriste ga podejdnako i muškarci i žene, a zarada je oko 60 miliona dolara godišnje.

Korn fleks

Dr Harvej Kelog, kao adventista, svojoj religiji se obavezao na vegeterijansku dijetu. 1894. dok je bio zaposlen u sanatarijumu u Mičigenu, počeo je da eksperimentiše kako bi tu svoju dijetu učinio hranljivijom a jeftinijom.

Ostavljajući kuvanu pšenicu da odstoji, ona je postajala bajata. U pokušaju da je spase, uvijao je u testo, ali je primetio da se raspada i ne drži oblik. Zatim je ispekao pahuljice i bio prijatno iznenađen rezultatima.

Nakon više proba, odlučio je da umesto pšenice koristi kukuruz kao glavni sastojak. Rezultat je bio veoma ukusan i tako je osnovana kompanija Kelog (Kellogg’s).

Mikrotalasna pećnica

Teško je zamisliti kako smo podgrevali ručak ili pravili kokice dok nismo znali za mikrotalasnu. Naš najbolji prijatelj iz kuhinje svoje postojanje duguje Rejteonu, inženjeru koji je 1945. eksperimentisao sa uređajem nazvanim magnetron – cev koja emituje mikrotalasne zrake korišćena kao deo vojnog radarskog sistema.

Dok je rukovao uređajem, primetio je da se čokoladica u njegovom džepu istopila. Sumnjajući da mu je radijacija istopila čokoladu, testirao je svoju teoriju. Nastao 1947. Rejteonov izum je dospeo u komercijalnu prodaju – bio je visine 1,5 m i koštao je oko 5 000 dolara. Tek 20 godina kasnije počela je da se prodaje mikrotalasna pećnica, za kuhinjsku upotrebu, po ceni od oko 500 dolara.

Veštački zaslađivači

Otkriće saharina kao zamene za šećer možda se nikad ne bi desilo da je postojao natpis "zaposleni moraju da peru ruke".
Hemičar Konstantin Falberg 1987. dodine radio je sa ugljenim katranom. Završio je posao i došao kući na večeru, a da prethodno nije oprao ruke. Primetio je da sve što stavi u usta ima neobično sladak ukus.

Blizak rođak saharina – aspartam je takođe slučajno otkrio 1965. hemičar Džejms M. Šlater koji je pokušavao da plasira lek protiv čira. Kasnije je unapređen i brendiran kao NutrSweet od strane Monsanta, pre nego što je 2000. prodat bostonskoj firmi za 440 miliona dolara. (B92)

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest