Novosađani bez informacija o doniranju organa

Novosađani, pre svega mladi, uglavnom kažu da bi rado zaveštali svoje organe, međutim, nisu informisani dovoljno o samom projektu kako bi se i sami potpisali odobrenje da njihovi organi budu korišćeni nakon smrti. "Najverovatnije bih. Šta će mi organi kad sam mrtav, ako mogu nekom da spasu život? Dobrovoljni sam davalac krvi i doniranje organa takođe smatram vrlo humanim činom, tako da planiram da postanem donator, samo ne znam gde i kako treba da se prijavim", navodi jedan mladić.

Kako za Radio 021 kaže koordinatorka projekta promocije doniranja organa Kliničkog centra Vojvodine Jelica Alargić, informisanje ljudi o ovoj mogućnosti je tek na početku, ali pomaka u odnosu na sam start ipak ima. "Možemo reći da, od kako smo pre tri godine ušli u ovaj projekat, postoji veliki pomak. Naravno, prvi koraci su najteži, mi smo pioniri u celoj ovoj priči i veliko zadovoljstvo nam predstavlja činjenica da se broj građana koji prepoznaju značaj ovog projekta povećava", navodi ova lekarka.

Nema opasnosti od malverzacija sa organima

Alargićeva smatra da Novosađani vrlo malo znaju o doniranju organa. Prema njenim rečima, i dalje postoje predrasude o doniranju organa, pre svega na verskoj osnovi. Ova lekarka navodi da pojedini sugrađani sumnjaju i da se zbog korupcije može svašta desiti sa njihovim organima. Ona, međutim, odučno odbacuje ovakve sumnje.

"Sa sigurnošću možemo reći da ne postoji mogućnost malverzacija ili trgovine organima. Postoji tajnost podataka osoba koje potpišu donorsku karticu, a ceo sistem koji sprovodi doniranje organa je veoma regulisan i bojazni za eventualnim malverzacijama nema", kaže Alargićeva za 021.

Alargićeva dodaje da donorska kartica ne predstavlja obavezu, već samo znak dobre volje i prepoznavanja važnosti zaveštanja organa. Prema njenim rečima, i pored tog parčeta plastike u novčaniku, poslednju reč nakon smrti vlasnika kartce ima njegova porodica.

Kako za 021 kaže Lidija Turo iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata, ova institucija već duže vreme pravi akcije promocije zaveštanja organa među novosadskim studentima. Ona navodi da studenti uglavnom pozitivno reaguju na samu ideju, ali treba još puno edukacije kako bi to postala normalna stvar. "Najviše treba da radimo na informisanju, pre svega mladih ljudi. Ukoliko im se predoče sve informacije i razjasne sve njihove nedoumice, mislim da će se mladi ljudi u ogromnoj meri priključiti akciji doniranja organa", navodi ova lekarka.

Studenti medicine najinformisaniji

Student medicine Stevan Olujić kaže za Radio 021 da su njegove kolege dobro informisane o opciji davanja zelenog svetla za presađivanje organa, ali da ostali studenti nisu obavešteni u dovoljnoj meri. Prema njegovim rečima, oni će se aktivno uključiti u akcije Kliničkog centra Vojvodine, kako bi i drugim kolegama skrenuli pažnju na važnost doniranja organa.

"Moje kolege i ja aktivno razgovaramo o ovoj temi. Imali smo nekoliko akcija na fakultetu u cilju promocije zaveštanja organa, i mogu reći da je tada veliki broj mojih kolega potpisao donorske kartice. Međutim, to se, na neki način, od nas kao budućih lekara i očekuje, ali cilj nam je da informišemo i vršnjake sa drugih fakulteta i uopšte mlade ljude i značaju doniranja", kaže Olujić za 021.

Istraživanja pokazuju da bi gotovo svi bili spremni da doniraju organ svom detetu kad bi to bilo moguće, oko 80 odsto bi to učinilo za supružnika, a 77 odsto bi to uradilo za nekog iz svoje bliže porodice. Poznaniku bi organ doniralo 29 odsto ljudi, nepoznatoj osobi bi to učinilo njih 25 odsto, a prijateljima oko 40 odsto ispitanika. Srbija je još uvek na samom začelju liste evropskih zemalja po razvijenosti programa zaveštanja organa, ali kako kažu stručnjaci, stvari se popravljaju. (Miodrag Sovilj)