Vazduh u Novom Sadu: Da li ga mi zagađujemo, kako treba da se ponašamo i da li nas prečistači štite?

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

04.02.2022.

21:40 > 16:15

Koliko novosadski vazduh utiče na naše zdravlje i da li postoji nešto što možemo da učinimo da se zaštitimo? Da li je uopšte na nama da preduzimamo mere?

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Vazduh u Novom Sadu: Da li ga mi zagađujemo, kako treba da se ponašamo i da li nas prečistači štite?

Foto: 021.rs

Kad nadležni zakažu, građani preuzimaju stvari u svoje ruke. Ali iako zvanični podaci pokazuju da vazduh u Novom Sadu apsolutno jeste zagađen, nivo tog zagađenja nije alarmantan. Bar ne u ovom trenutku.

Kako smo već napisali, kraj decembra pitali smo vas kojim ekološkim problemima u Novom Sadu bi trebalo da se bavimo i veliki broj čitalaca koji su popunili upitnik reklo je da im je tema vazduha važna.

"Za mene su baš problem kvalitet vazduha i buka. To bar moj kraj opterećuje. Rumenački put zagađuju teretna vozila i gasovima i preteranom bukom", navodi se u jednom popunjenom upitniku.

"Određene firme koje seku stolariju, opiljke od iste spaljuju i iz dimnjaka im ide crni dim. Ima više takvih firmi. Automehaničarske radionice se greju na pregorelo ulje bez odgovarajućih peći", naveo je jedan od građana.

Koliko će vazduh biti zagađen zavisi od svih činilaca u Novom Sadu. Ipak, mogu se identifikovati neki od glavnih zagađivača i preduzeti koraci da to zagađenje bude manje - a dosta toga zapravo zavisi od nas.

U našem prethodnom tekstu u serijalu 021.rs o kvalitetu vazduha sa novosadskim stručnjacima smo analizirali kako se meri kvalitet vazduha, zašto baš na određenim lokacijama i da li nas neko "laže" o podacima koji se prikazuju.

Stručnjaci za 021.rs danas dele savete koji su vrlo primenjivi u svakodnevnom životu i edukuju nas o merama smanjenja zagađenja, a kako bi svako od nas doneo zdravu, pametnu odluku.

Šta je indeks kvaliteta vazduha?

Svi znamo univerzalnu primenu zelene, žute i crvene boje u saobraćaju. Sličan princip stručnjaci su osmislili i za prikaz kvaliteta vazduha u Novom Sadu na dnevnom nivou, a u okviru Indeksa kvaliteta vazduha.

Indeks kvaliteta vazduha (IKV) bitan je jer opisuje kvalitet vazduha na osnovu merenja čestica koje su najopasnije po naše zdravlje, a to su PM2,5 i PM10 suspendovane čestice. Ukoliko ste u kratkim periodima izloženi umereno zagađenom vazduhu, posledice po zdravlje ne moraju biti velike kao kada ste u dužem periodu izloženi tom zagađenju. Upravo IKV pomaže da svako od nas razume kakvog kvaliteta je vazduh koji nas okružuje, kako može da utiče na naše zdravlje, ko je najugroženiji i kako treba da se ponašamo u skladu sa podacima i preporukama.

Vrednosti Indeksa kvaliteta vazduha određuju se pomoću odgovarajućih formula, ali na osnovu izmerenih koncentracija zagađujućih materija u vazduhu.

Utvrđene koncentracije svake zagađujuće materije povezuju se sa odgovarajućim podindeksom. Izračunate vrednosti podindeksa za svaku zagađujuću materiju u vazduhu se sumiraju, a potom najveća utvrđena dobijena vrednost određuje dnevni indeks kvaliteta vazduha. Što je vrednost indeksa veća, to je veća i mogućnost negativnog uticaja vazduha na zdravlje.

Novi Sad ima automatizovane stanice koje prikazuju određene podatke u realnom vremenu. Lekar specijalista higijene u Institutu za javno zdravlje Vojvodine dr Nataša Dragić kaže da je od značaja da imamo prikaz podataka u realnom vremenu jer na osnovu tih podataka (i indeksa kvaliteta vazduha) znamo kako da se ponašamo.

"Lokalni indeks kvaliteta vazduha za Novi Sad je zasnovan na podacima senzora obezbeđenih od strane JKP 'Informatika', koji su postavljeni na 10 lokacija širom grada. Na osnovu tih merenja, Institut za javno zdravlje Vojvodine prikazuje indeks kvaliteta vazduha za Novosađane. U svetu, a naročito u azijskim zemljama, rasprostranjena je pojava upotrebe određenih 'low cost' (jeftinijih) senzora koji gotovo svako može da kupi i koje lokalno stanovništvo postavlja na, recimo, terase, balkone i krovove, a koji u tim zemljama vrlo često budu jedini izvor podataka o kvalitetu vazduha, jer nemaju uspostavljenu nacionalnu mrežu za monitoring kvaliteta vazduha. Treba reći da ta oprema nije merodavna, odnosno ne pruža validne podatke, ali može da obezbedi određene indikativne podatke", navodi dr Dragić za 021.rs.

Naša sagovornica kaže da, na individualnom nivou, kao građani, imamo dve opcije.

"Prva je da budemo svesni čemu smo izloženi u našoj životnoj sredini, šta sve može da utiče na naše zdravlje, a potom da taj nivo svesti utiče na promenu našeg ponašanja. Što smo više informisani, u tome možemo više da pronađemo svoju ulogu, da kao građani utičemo na donošenje odluka - mišljenje javnosti je izuzetno značajno za neke aspekte donošenja odluka. Jedna od karika ka informisanju stanovništva i oblikovanju percepcije javnosti su i mediji. Tu je i druga opcija, da menjamo navike. Ako smo svesni da 'divlje' deponije, tj. nekontrolisano bacanje otpada, mogu da utiču na naše zdravlje, ne treba tome da doprinosimo. Ako znamo da saobraćaj utiče na zagađenje vazduha, treba da se opredelimo za drugi vid prevoza", navodi naša sagovornica.

Šta ukoliko šetate prometnim bulevarom ili prometnim ulicama?

"Ukoliko se odlučite za šetnju prometnim ulicama ili bulevarima, obratite pažnju gde prelazite raskrsnicu - ukoliko ste blizu semafora, a malo dalje je kružni tok, opredelite se za kružni tok. Gledajte da se ne zadržavate na 'ostrvu' semafora između dve trake, to je najrizičnije mesto na kojem možete da budete u saobraćaju. Ukoliko procenite da nećete stići da bezbedno pređete obe trake, nemojte ni da krećete. Naročito to imajte na umu ukoliko imate neke hronične tegobe ili ste u šetnji sa decom", objašnjava naša sagovornica iz IZJZV.

Da li su prečistači vazduha prevara?

Poslednjih meseci su prečistači vazduha izuzetno popularni. Mnogi proizvođači lansirali su svoje prečistače i jonizatore zasnovane na određenim filterima i prodaju se odlično. Takođe, često su na sniženju, što je dodatan podstrek za građane da ih nabave.

Pojedini modeli daju velike garancije - da uklanjaju sve viruse i bakterije iz vazduha, da momentalno "čiste" vazduh i da njihovi filteri traju dugo godina. Da li su ovo sve "naduvana" obećanja u oblasti u kojoj prosečan građanin nema naučna znanja, pa mu preostaje da veruje brendovima? Da li su u pitanju prevare?

"U principu, ovi uređaji ne moraju da budu nefunkcionalni, ali potrebna je dodatna opreznost. Suština je u načinu odabira i upotrebe tih prečistača - kao i kod klima uređaja. Klime su odlične jer obezbeđuju nama potreban odgovarajući temperaturni komfor, ali ukoliko ih adekvatno ne koristimo i ne održavamo, ne koristimo na način na koji je to predviđeno proizvođačkom specifikacijom, onda možemo biti u riziku. Isto je i sa prečistačima koji su namenjeni upotrebi u unutrašnjoj sredini (prostoru). Najveća efiaksnost njihove upotrebe se postiže ukoliko se koriste u prostorijama za koje su predviđeni, odnosno da mogu da obezbede dovoljne količine prečišćenog vazduha unutar određenog prostora. Ne možemo da očekujemo da će jedan prečistač biti efikasan za, recimo, celu kuću ili ceo stan, posebno u slučaju da nije obezbeđen stalan rad istih. S druge strane je bitna i efikasnost filtera, odnosno vrsta filtera koju poseduje prečistač, da li su zasnovani na filterima visoke efikasnosti (HEPA)? Takođe, u koje vreme se koriste, da li rade dva sata ili 10 sati jer se zdravstvena korist može postići samo ukoliko se obezbedi sertifikovana efikasnost, odnosno stalan rad prečistača u prostoriji u kojoj se boravi", napominje naša sagovornica.

Kako objašnjava, poželjno bi bilo da tačno znamo šta tražimo i da uzmemo u obzir sve faktore – potrošnju električne energije, koji nivo buke se stvara pri njegovom radu (može da ima negativan uticaj na naše zdravlje), koju količinu zapremine unutrašnjeg vazduha može da prečisti, koliko nas boravi u jednoj prostoriji, da li je prisutna upotreba duvana, kolika je vlažnost i temperatura vazduha, koji su sve dodatni emiteri prisutni u prostorijama, a da ih možda nismo ni svesni (sagorevanje mirišljavih sveća, osveživači s mirisom za prostor, upotreba raznih sredstava za održavanje higijene).

"Prskamo podove, laminate, pločice i druge površine raznovrsnim hemijskim sredstvima, a oni su nam jedni od glavnih emitera zagađujućih materija u kućnim uslovima. Na primer, ukoliko upotrebite lak za kosu u kupatilu, a na istom mestu je i prečistač, on će početi da pišti (signalizira) jer reaguje na svako prisustvo zagađujućih materija. Ali to ne treba da nam izaziva paniku, jer govorimo o sastavnim činiocima života i ukoliko smo svesni koji su vodeći unutrašnji izvori zagađenja vazduha, lakše ih možemo kontrolisati. Kao kad je indeks kvaliteta vazduha narandžast - to ne znači da nipošto ne izlazite napolje i da se zatvorite u svoje domove, već da smanjite svoje aktivnosti, odnosno izloženost", napominje dr Dragić.

Dodaje da zdrave osobe, bez hroničnih tegoba, najverovatnije neće osetiti nikakvu promenu ukoliko borave na vazduhu koji je u nivou "narandžastog".

"Nekoliko dana 24-časovne izloženosti vazduhu koji je u nivou 'crvenog' može biti veći problem. Zato su nam bitna kontinuirana (jednogodišnja) merenja koja obezbeđuju podatke na osnovu kojih možemo ustanoviti kolika je izloženost za duži vremenski period, što može da ima značajniji uticaj na nas", kaže stručnjakinja IZJZV.

Umesto automobila - bicikl

Pandemija je neminovno uticala na kvalitet vazduha. Karantin je smanjio saobraćaj i to je definitivno jedan od najvećih uticaja - ali naravno da nije izvodljivo da se na taj način koriguje kvalitet vazduha.

“U poslednje dve godine, tokom pandemije, mnogi su promenili svoje navike, prešli su na javni prevoz ili obaveze obavljaju peške i biciklom, što ne znači da nam nisu ostali neki problemi. Zimi se i dalje suočavamo sa većom emisijom zagađujućih materija i to je za očekivati kad imate ložišta, odnosno potrebu za grejanjem, ali svi problemi se rešavaju multisektorski. Bez takvog pristupa nećemo imati nikakav kontinuitet u unapređenju kvaliteta vazduha", zaključuje dr Nataša Dragić, specijalista higijene u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

Tekst je nastao u okviru projekta "Media for all - Engaged citizen reporting", koji sprovodi British Council uz finansiranje Vlade Velike Britanije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

Nina

05.02.2022 • 02:23

Zagađenje

Hoćemo li već jednom doći do suštine problema, a to je da Novi Sad imao u 2020. 60 dana povećane 24h koncentracije PM čestica? Da imamo TE TO koja je na 18.mestu u top 100 najvećih zagađivača azotnim oksidima u Srbiji i livnicu DIP koja na istoj listi se nalazi na 23.mestu?

2 1 +1
Boris

04.02.2022 • 15:11

@akademik
Botino što se predstavljaš kao penzos, promašio si tekst!!
Samo napred, uradi kako si namerio da se vlasnik kladionice još malo obogati na račun budala.

0 1 -1
/

04.02.2022 • 13:51

/

kakav spin.
pa buka dolazi iz lokala i arlaukanja bahatih srbendi po stanovima

7 8 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.