Sremski Karlovci ekspresno odlučili da postave bistu ruskom caru Petru Velikom, Putinovom uzoru

Dragana Prica Kovačević

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs
Novi Sad
14.06.2022.
15:30 > 15:31
Odbornici Skupštine opštine Sremski Karlovci gotovo jednoglasno su usvojili odluku o postavljanju biste Petru Velikom istog dana kada je predlog stigao na odlučivanje.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Sremski Karlovci ekspresno odlučili da postave bistu ruskom caru Petru Velikom, Putinovom uzoru
Foto: 021.rs

Predlog i ostale informacije odbornici su dobili pred samu sednicu, u petak, 10. juna. Zajedno sa njim, odbornicima je predočena i lokacija, kao i saglasnosti Ministarstva kulture i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji su već bili spremni i pre nego što je odluka došla pred opštinske odbornike.

Odbornici su glasali i o imenovanju članova Odbora za sprovođenje odluke o postavljanju biste Petra Velikog. 

Od ideje do realizacije malo više od mesec dana
 
Prvo je 4. maja u ime Ruskog naučnog instituta prof. dr Irina Antanasijević uputila dopis opštini, uz prethodno mišljenje Ministarstva kulture, u kom moli čelnike da razmotre postavljanje biste Petra Velikog u bronzi dimenzija 75x60x35 u gradskom parku.
 
"Bista Petra Velikog postavlja se u čast jubileja obeležavanja 350 godina od rođenja ovog velikog utemeljitelja ruske države i kulture. Ovaj izuzetan vladar je posebnim vizionarskim i državničkim darom doprineo da se ruska imperija struktuira kao moderna evropska država u okviru pravoslavne monarhije. Uloga cara Petra Velikog kao osnivača Ruske škole u Sremskim Karlovcima i pomoć fruškogorskim manastirima su bitne stranice u istoriji kuluturnih veza našeg naroda", navodi se u dopisu. 
 
Savet za društvene delatnosti Skupštine opštine Sremski Karlovci je na sednici održanoj 30. maja utvrdio Predlog odluke o postavljanju biste. 
 
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture dao je saglasnost na projekat za postavljanje biste 3. maja, a 6. juna je Opštinsko veće Sremskih Karlovaca poslalao zahtev za postavljanje biste Ministarstvu kulture. Ministarstvo je ekspresno odgovorilo dan kasnije i dalo saglasnost.
 
U petak, 10. juna, skoro tri meseca nakon poslednjeg zasedanja karlovačkih odbornika, uprkos mnogo većim problemima koje opština ima (ostavke osobe zadužene za budžet i načelnice opštine), na dnevni red hitno se, po zahtevu predsednika opštine Aleksandra Stojkečića uključuje predlog o postavljanju biste i predlog rešenja o obrazovanju i imenovanju predsednika i članova Odbornika za postavljanje biste. 
 
Kako se navodi u dopisu predsednika opštine, bista bi trebalo da bude postavljena u junu ove godine. 
 
Odbornici su, bez velikog protivljenja, usvojili sve predloge. 
 
U Odluci o postavljanju biste, poklona Ruskog naučnog instituta (RNI), navodi se da će ista biti postavljena na Trgu patrijarha Brankovića, na zelenoj površini, neposredno uz jugoistočnu fasadu zgrade Bogoslovije. Dok je sama bista poklon RNI, sredstva za izradu postamenta i postavljanje biste biće obezbeđena iz budžeta Karlovaca. 
 
Ko je napravio bistu, a ko je u odboru?
 
Kako se navodi u rešenju o saglasnosti na Projekat za postavljanje biste Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, bistu je izradio studio za projektovanje i usluge "Mardis" iz Novog Sada.
 
Odgovorni projektant je Gina Mrkić, koja se na sajtu Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture navodi kao zaposlena arhitekta-konzervator u Arhitektonskom sektoru. 
 
 
 Foto: Wikipedia
 
Predsednik Odbora koji ima zadatak da sprovede Odluku o postavljanju biste je vajar Ljubisav M. Srdanović, dok su članovi Jovana Popović Benišek (akademska slikarka i master monumentalnog slikarstva) i Nebojša Mrkić. 
 
Nebojša Mrkić je inače diplomirani inženjer arhitekture u Opštini Sremski Karlovci i, kako kaže naš izvor iz Opštine, supružnik Gine Mrkić, odgovorne projektantkinje "Mardisa", studija koji je izradio bistu. On je i predsednik Komisije za planove u Sremskim Karlovcima i šef odeljenja za urbanizam.
 
Portal 021.rs uputio je opštini pitanja u vezi sa postavljanjem biste, kao i o osobama koje su uključene u ovaj proces, ali odgovor do objavljivanja teksta nije stigao. 
 
Šta je Ruski naučni institut?
 
Ruski naučni institut (RNI) koji je predložio postavljanje biste, prema podacima sa Agencije za privredne registre osnovan je 2017. godine. Međutim, prema pisanju medija, ovaj institut je "obnovio" svoj rad 2022. godine.
 
Ponovno pokretanje RNI predstavljeno je u "Ruskom domu" u Beogradu, 16. februara ove godine. Prema navodima medija, reč je o Institutu koji su u proleće 1941. godine zatvorili Nemci, a sada je "grupa naučnika pod rukovodstvom profesorke Univerziteta u Beogradu, filološkinje Irine Antanasijević i istoričara Alekseja Timofejeva odlučila da ga ponovo pokrene". 
 
Na skupu povodom predstavljanja RNI Irini Antanasijević je uručena Puškinova medalja, a ukaz o tom odlikovanju potpisao je lično predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, dok je medalju uručio ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko. 
 
Predstavljanju Ruskog naučnog instituta prisustvovali su, između ostalih, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić i v.d. direktora Pošte Srbije Zoran Đorđević.
 
Obnavljanje rada Ruskog naučnog instituta, čije su aktivnosti usmerene na "proučavanje ruskog nasleđa u Srbiji, popularizaciju zajedničke istorije dvaju zemalja i pružanje podrške naučnicima u proučavanju istorije, jezika i kulture Srbije i Rusije" podržala je kompanija "Gasprom njeft".
 
Prateći istorijat ovog Instituta na Agenciji za privredne registre, može se videti da je prethodno bio registrovan kao "Društvo za očuvanje nasleđa ruske emigracije - Arhiv ALTERA", na čelu sa Antonom Antanasijevićem koji je sada predsednik Skupštine RNI. Do promene imena i rukovodstva došlo je u avgustu 2021. godine. 
 
 
 Foto: Pixabay
 
Anton Antanasijević prethodno je bio zastupnik "Ruskog instituta za strateško istraživanje" (RISI) koji je imao istu oblast delovanja kao i RNI, a koji je 2016. godine brisan iz registra. U objavljenom statutu može se videti da je predsednik Skupštine ovog Instituta bio Mlađan Đorđević, bivši savetnik Borisa Tadića, osnivač organizacije "Naša Srbija", a i po pisanju medija, nekada jedan od vođa organizacije "Srpski kod". 
 
Takođe, u objavljenim zabeleškama vidi se da je jedan od članova RISI bio i Đuro Bilbija, nekadašnji dopisnik Večernjih novosti u Moskvi, kao i odgovorni urednik tog lista, te glavni urednik Glasa javnosti. 
 
Predstavništvo Ruskog instituta za strateška istraživanja svečano je otvoreno u Beogradu 2013. godine. Otvaranju je prisustvovao i saradnik RISI iz Moskve, dr Nikita Bondarjev. Bondarjev je bio šef odeljenja za Balkan RISI, i zajedno je sa direktorom tog instituta, osnovanog pri predsedniku Rusije, otvoreno prethodnih godina podržavao "proruske" Dveri, Demokratsku stranku Srbije i Srpsku radikalnu stranku.
Car sa kojim se Putin poredi
 
Prilikom nedavnog govora, ruski lider Vladimir Putin uporedio se sa carom iz 18. veka čija će se bista uskoro naći u Sremskim Karlovcima. 
 
Ruski predsednik je ove opaske izneo tokom razgovora sa mladim naučnicima i preduzetnicima, prenosi BBC na srpskom. 
 
Pre nego što je govorio o IT-u i tehnološkom razvoju, govorio je o politici i moći: o novoj borbi za geopolitičku dominaciju, kako je on vidi. U tome, rekao je odabranoj publici, on Petra Velikog doživljava kao vlastitog uzora.
 
"Pomislili biste da je on ratovao sa Švedskom, zauzimajući njenu teritoriju", rekao je Putin, govoreći o Velikom severnom ratu koji je Petar pokrenuo početkom 18. veka, dok je gradio novu Rusku imperiju.
 
 
 Foto: Beta (AP)
 
"Ali on nije ništa zauzimao; on je te teritorije vraćao", rekao je Putin, tvrdeći da su Sloveni u toj oblasti živeli vekovima.
 
"Izgleda da je dopalo nama, isto tako, da te teritorije povratimo i ojačamo", kazao je Putin.
 
U ono vreme, "nijedna evropska zemlja" nije priznavala pravo Rusije na zemlju na kojoj je Petar osnovao Sankt Peterburg kao hrabru novu prestonicu Rusije, rekao je Putin.
 
Petar Veliki poznat je kao nemilosrdni autokrata, ali i poštovalac zapadne kulture i ideja. Kada je osnovao Sankt Peterburg zamišljao ga je kao "prozor u Evropu".
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

RUSIJA Sremski Karlovci Vladimir Putin Ukrajina Petar Veliki

Komentari 105

Hronološki Najpopularniji

  • Nedzo

    18.06.2022 • 09:36
    Karlovci
    Polurazruseno mesto, sa ocajnom infrastrukturom, gradjani zbunjeni i ogorceni, nista se ne menja na bolje, niti ima nade da ce doci do nekog boljitka u zivotu Karlovcana...
    I sad, ovaj spomenik?!
    Cemu to???
    Zarad politickih poena i igara...
    Takvi SMO ..

  • Pera

    18.06.2022 • 08:48
    Karlovacka Opstina.. Likovi iz Alan Forda, premesteni u Bermet..

  • pawlle

    17.06.2022 • 19:11
    kakav podguzni narod

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 105 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade:
Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade: "Ne može upravljanje da bude 200 do 300 dinara"
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Ulica Jovana Subotića postala
Ulica Jovana Subotića postala "slepa"

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti

Najkomentarisanije