Trgovina uticajem i zloupotreba položaja: Rekonstrukcija Stanice u Novom Sadu kap u moru primera

Autor: Biznis i finansije

Novi Sad

06.04.2025.

12:20

Trgovina uticajem i zloupotreba službenog položaja sistemski su ukorenjeni u Srbiji, a tužilaštvo reaguje tek kada s političkog vrha stigne "zeleno svetlo" za pojedine slučajeve.

Trgovina uticajem i zloupotreba položaja: Rekonstrukcija Stanice u Novom Sadu kap u moru primera

Foto: 021.rs

Javni resursi se koriste za lične interese pod okriljem netransparentnih međudržavnih sporazuma, vezanih kredita i "skrojenih zakona". Takvi slučajevi su postali toliko česti, da čak i zemlje EU koja načelno osuđuje ovakvu praksu, imaju sa Srbijom sporazume koji isključuju primenu Zakona o javnim nabavkama, piše magazin Biznis i finansije.

Nekadašnji predsednik Francuske Nikolas Sarkozi nedavno je osuđen na godinu dana strogog kućnog pritvora uz dve godine uslovno, jer je pokušao da podmiti sudiju i izvrši uticaj da bi došao do poverljivih informacija u vezi sa sudskom istragom. Ovakve presude za najviše državne zvaničnike, makar i bivše, retko se donose i u pravno najuređenijim državama a kamoli na Balkanu, jer su trgovina uticajem i zloupotreba službenog položaja jedan od najperfidnijih i najteže dokazivih oblika korupcije.

Razlog?

Ne oslanjaju se direktno na podmićivanje, već na suptilne mehanizme razmene usluga, političke lojalnosti i neformalnih uticaja.

"Ovakve prakse su duboko ukorenjene u našim političkim i društvenim strukturama, a najčešće ostaju ispod radara pravosuđa i nadležnih institucija. U Srbiji se može govoriti o sistemskom karakteru ovih pojava, koje su metastazirale unutar državnih institucija i javnog sektora, stvarajući mreže klijentelizma i nepotizma", kaže za Biznis i finansije profesorka krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Vanja Bajović.

Ključni problem je u tome što je izvršna vlast zarobila institucije koje bi trebalo da kontrolišu i sankcionišu ovakve zloupotrebe, poput tužilaštva i sudova. Najteži slučajevi korupcije se uopšte ne procesuiraju, jer zavise od političkog "zelenog svetla".

Leks specijalis kao "skrojeni zakon"

Kao jedan od načina da se pravno upakuje trgovina uticajem u upravljanju i raspolaganju javnim resursima, Bajović navodi strategijsko korišćenje tzv. "skrojenih zakona".

"Tipičan primer su leks specijalis zakoni koji su usvojeni povodom izložbe Ekspo i drugih projekata planiranih do 2027, čija je vrednost procenjena na 18,5 milijardi dolara. Zakoni vezani za eksploataciju litijuma, odnosno projekat Rio Tinto, doneti su bez odgovarajuće javne rasprave, uz ignorisanje ekoloških i društvenih rizika, iako su formalno prošli kroz pravnu proceduru. Ovakve prakse direktno legalizuje korupciju kroz zakonodavni proces", objašnjava ona.

Koruptivne radnje poput trgovine uticajem i zloupotrebe položaja predstavljaju izazov za pravosudne sisteme širom sveta i njihovo dokazivanje zahteva visoko sofisticirane istražne metode.

Srbija jeste usvojila određene zakonske i institucionalne mehanizme za borbu protiv korupcije, ali je problem u njihovoj ograničenoj primeni i nedovoljnoj efikasnosti. Sistem zaštite uzbunjivača je još slab, a pojedinci koji prijavljuju korupciju često se suočavaju sa represijom, gubitkom posla ili čak krivičnim gonjenjem.

Setimo se samo Aleksandra Obradovića koji je otkrio zloupotrebe u vezi sa trgovinom oružjem u aferi Krušik.

"Praćenje tokova novca i otkrivanje složenih korupcijskih šema zahteva visoko specijalizovane analitičare, forenzičke finansijske eksperte i napredne tehnologije. U Srbiji još uvek postoji deficit u ovim oblastima, posebno kada je reč o otkrivanju međunarodnih transakcija, ofšor računa i prikrivenih vlasničkih struktura. Srbija nema odgovarajuće alate za automatsku analizu velikih podataka ili veštačku inteligenciju koja bi mogla da prepozna obrasce ponašanja karakteristične za korupciju", navodi profesorka.

Javne nabavke kao privatne

Kolika je šteta za privredu i budžet zbog trgovine uticajem raznih političkih struktura, direktora ili drugih moćnika, teško da će iko sračunati. U Srbiji nikada čestito nije zaživeo institut javnih nabavki, kao transparentan način trošenja budžeta, jer ubrzo nakon usvajanja zakona usledile su različite prakse za njegovo izvrdavanje, koje podstiču sumnju da se iza njih krije trgovina uticajem.

Obaveza sprovođenja tendera za javne nabavke uvedena 2002. najpre je zaobilažena pod izgovorom da se mora sprovesti po pravilima međunarodnih finansijskih institucija. Pre petnaestak godina, i pre dolaska SNS na vlast, javila se nova praksa . da se nabavke ugovaraju u paketu sa kreditom za projekat i dodeljuju unapred firmi iz zemlje kreditora.

"Vezani kreditni aranžmani sa 'povoljnim kamatnim stopama' navođeni su kao razlog za ovaj vid poslovanja države u doba dok su zvaničnici još osećali potrebu da nekome pravdaju svoje odluke. Ni jedno ni drugo više nije slučaj, pa sada imamo sve češće primere da se Srbija zadužuje kod komercijalnih banaka kako bi finansirala izgradnju objekata koje je dodelila bez tendera. A sve pod okriljem međudržavnih sporazuma. Time postaje još više ogoljeno da je jedina svrha ugovaranja bila da se izbegne javna nabavka", ističe programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija" Nemanja Nenadić.

Koliko je ovakva praksa apsurdna, potvrđuje i slučaj rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu.

"Možda se i moglo braniti direktno angažovanje kineskih firmi za izgradnju brze pruge, pošto u tome imaju iskustva koja naše firme nisu imale. Ali rekonstrukcija stanične zgrade? Taj posao su svakako radile firme iz Srbije, a međudržavni sporazum je iskorišćen da bi se izbegao tender za dodelu posla", kaže Nenadić za B&F.

Ceo tekst Biznisa i finansija čitajte na OVOM LINKU.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Franc

09.04.2025 • 13:15

Žutilo

Baš prikladan tekst koji vi već više decenija, a naročito u vreme žutih kada je propalo biše banaka.

0 0 0
Vlasta

07.04.2025 • 14:45

Bivsa Novosadjanka

Svaka drzava, ukljucujuci i Srbiju ima puno loseg i puno dobrog.
Skole, bolnice, druge javne zgrade, infrastruktura je svuda u losem stanju i takve vrste invedticija svaka drzava izbegava!

1 1 0
Prioritet

07.04.2025 • 04:52

Bitno da se gradi nacionalni stadion za fudbal, to je u ovom trenutku prioritet

4 6 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.