Više od 50 organizacija, inicijativa, neformalnih kolektiva i aktivistkinja predalo je 9. novembra Ustavnom sudu otvoreno pismo i peticiju sa zahtevom da se bez daljeg odlaganja odluči o ustavnoj žalbi glumice i rediteljke Danijele Štajnfeld, podnetoj u septembru 2021. godine.
Žalba se odnosi na postupanje policije i tužilaštva u slučaju seksualnog nasilja o kojem je Štajnfeld javno govorila u dokumentarnom filmu "Zaceli me".
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je postupak po službenoj dužnosti, ali je u julu 2021. godine odbacilo krivičnu prijavu protiv Branislava Lečića.
Apelaciono javno tužilaštvo kasnije je odbilo prigovor na tu odluku.
Govoreći za 021.rs, Štajnfeld ističe da nikada nije želela da pokrene sudski postupak, već da je njen proces oporavka bio upravo film "Zaceli me". Ipak, nakon što su institucije otvorile predmet, morala je da sarađuje sa njima, a iskustvo koje je usledilo opisuje kao najteži deo retraumatizacije.
"Ja nikad nisam htela da uđem u sudski proces. Moje zaceljenje je bio film. U filmu namerno ne spominjemo počinioca niti se indikuje ko je, zato što nikada nisam htela da ga imenujem. Razumela sam da institucije ne znaju kako da pruže pravdu žrtvi i znala sam da ću biti prva koja prolazi kroz to", kaže ona.
Dodaje da je tužilaštvo, bez njenog znanja, otvorilo postupak u kojem je morala da učestvuje i otkrije identitet osobe o kojoj je govorila u svom filmu, nakon čega su detalji njene izjave podeljeni sa javnošću.
"To je bio najteži deo moje retraumatizacije. Bilo je mučno", navodi Štajnfeld.
Ipak, podrška koju je dobila od više od 50 organizacija i inicijativa veoma joj znači. Kaže da ju je otvoreno pismo posebno emotivno pogodilo jer joj je takva podrška bila potrebna.
Naglašava da je svesna i privilegije koju ima jer može da živi u drugoj zemlji i skloni se od pritisaka, što mnoge druge žene nemaju. Upravo zbog toga želi da se njen slučaj ne završi samo na ličnoj borbi, već da ukaže na probleme u postupanju institucija prema žrtvama seksualnog nasilja.
"Moja velika motivacija je da se borim sa institucijama sada, da bi iz mog slučaja, nadamo se, proizašlo nešto dobro i pravedno. Da se ukaže na to koji zakoni ne rade, kako se ne postupa sa žrtvom i kako se ne postupa u postupku“, kaže Štajnfeld.
Dodaje da zakoni predviđaju podršku, zaštitu, sigurnost i anonimnost žrtava, kao i njihovu kontrolu nad postupkom, ali da se te odredbe u praksi ne primenjuju na odgovarajući način.
"Žrtvama mora da se da podrška, zaštita, sigurnost, anonimnost ako je traže i mora da im se da kontrola u čitavom postupku. Naši zakoni u stvari nisu baš najbolji, ali sve to pružaju. Međutim, po tome se ne postupa i to mora da se menja", poručuje ona.
"Zaceli me" je molba društvu
Dokumentarni film "Zaceli me", koji se bavi iskustvima seksualnog nasilja i procesom oporavka, za Štajnfeld nije samo lična priča, već i pokušaj da se promeni način na koji društvo razume i tretira žrtve.
Kako objašnjava, želela bi da publika nakon projekcije preispita predrasude i neosvešćene stavove o seksualnom nasilju, o kojima u filmu otvoreno govore osobe koje su ga preživele.
U filmu je podelila i najintimnije delove svog iskustva, uključujući video-dnevnike koje je snimala od dana nakon nasilja, tokom godina koje su usledile.
"Bilo mi je strašno da najintimnije momente, koje sam do tada radila sama za sebe, stavim u svoj film i podelim sa javnošću. Međutim, jedna iskrenost zna da probudi drugu", kaže ona.
Najveća želja joj je, ističe, da ljudi mogu slobodno da govore o onome što im se dogodilo i da potraže pomoć, znajući da će naići na razumevanje, empatiju i podršku, a ne na osudu.
"Poenta filma je naša molba društvu. Želimo da živimo u svetu u kojem je najnormalnije da kažemo šta nam se desilo i da upitamo nekoga za pomoć, znajući da će ta osoba umeti da nam pruži podršku, bez suda i neprijatnosti", objašnjava Štajnfeld.
Ona ukazuje na to da se žrtve, osim sa posledicama samog nasilja, suočavaju i sa strahom od onoga što ih čeka kada odluče da potraže pomoć.
"Mi smo već toliko istraumatizirani. Nama treba pomoć posle nekih od najgorih stvari koje su nam se desile u životu. Kada osoba pokuca na vrata policije, medicinskog osoblja, porodice ili škole i podeli šta joj se dogodilo, ona u tom trenutku predaje kontrolu drugima. Moguće je da odatle počnu osuda, sud ili nešto još gore", upozorava ona.
"Stvari se menjaju, ali moramo da budemo strpljivi"
Govoreći o promenama u društvu od trenutka kada je 2020. godine prvi put javno progovorila o seksualnom nasilju, Štajnfeld kaže da vidi pomake, posebno u načinu na koji mediji pristupaju ovoj temi.
Podseća da je njen prvi intervju na Sarajevo Film Festivalu bio obeležen senzacionalizmom i šokom, dok danas, kako kaže, sve češće razgovara sa novinarima koji razumeju da žrtve treba poštovati i saslušati, a da njihova iskustva ne treba pretvarati u senzaciju.
Drago joj je i što film "Zaceli me" ima turneju po Srbiji, tokom koje će biti prikazan u sedam gradova. Kao primer interesovanja publike navodi projekciju u novosadskoj Crnoj kući, gde je sala bila prepuna, pa je bilo potrebno organizovati još jedno prikazivanje.
"Ja sam sigurna da će naša generacija staviti sram tamo gde mi je mesto", zaključuje Danijela Štajnfeld za 021.rs.
.jpg "I sutra kiša u Novom Sadu, u petak do 22 stepena")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar